Списак знаменитих Срба
списак на Викимедији
Списак знаменитих Срба наводи знамените Србе или особе српског порекла без обзира на политичке, територијалне или друге поделе, историјске или савремене.
Наведене личности су разврстане по занимању и години рођења.
Уметници
уредиПисци
уреди- Иво Андрић, књижевник и дипломата, нобеловац[1][2]
- Владимир Арсенијевић
- Борисав Атанасковић
- Светислав Басара[3]
- Матија Бећковић[4]
- Александар Вељић
- Јанко Веселиновић
- Александар Вучо
- Милован Глишић[2]
- Оскар Давичо[2]
- Милован Данојлић[5]
- Милан Дединац
- Војислав Деспотов
- Душан Гојков
- Богобој Атанацковић[6]
- Вук Драшковић[7]
- Зоран Живковић, писац, добитник World Fantasy Award
- Драгутин Илић, пионир научне фантастике[8]
- Ђура Јакшић[9]
- Иван Калаузовић Иванус
- Петар Кочић[10]
- Скендер Куленовић
- Петар Лазић
- Душан Матић
- Бранислав Нушић[11]
- Доситеј Обрадовић[12][6]
- Милорад Павић[2]
- Борислав Пекић[2]
- Мухарем Первић
- Горан Петровић
- Јован Стерија Поповић[13][6]
- Радомир Путник
- Љубица Поповић Бјелица
- Марко Ристић
- Исидора Секулић[14]
- Меша Селимовић[15][2]
- Стеван Сремац[16]
- Јован Ћирилов
- Вук Врчевић[6]
- Бранко Ћопић[2]
- Добрица Ћосић[2]
- Милош Црњански[17]
- Иво Војновић
- Медо Пуцић[6]
- Радоје Домановић[18]
- Гаврил Стефановић Венцловић
- Захарија Орфелин
- Јован Рајић, „отац српске историографије”[19]
- Јоаким Вујић[6]
- Симеон Пишчевић
- Павле Јулинац
- Јован Мушкатировић
- Емануило Јанковић
- Милован Видаковић
- Лукијан Мушицки[6]
- Сава Немањић
- Стефан Првовенчани[20]
- Доментијан[21]
- Теодосије[22]
- Данило II[23]
- Јефимија[24]
- Теодор Крачун
- Стефан Лазаревић[25]
- Григорије Цамблак
- Константин Филозоф
- Димитрије Кантакузин
- Константин Михаиловић
- Зограф Лонгин
- Пајсије I Јањевац
- Симо Милутиновић Сарајлија[6]
- Јован Суботић[6]
- Бора Ћосић
- Момо Капор
- Љубомир П. Ненадовић
- Јован Грчић Миленко
- Милорад П. Шапчанин
- Растко Петровић[2]
- Вељко Петровић
- Драгиша Кашиковић
- Милован Глишић
- Јаков Серски
- Доротеј
- Пахомије Логофет
- Владислав Граматик
- Ђурађ Црнојевић
- Јеромонах Макарије
- Божидар Вуковић
- Христофор Жефаровић
- Јеротеј Рачанин
- Сава Владиславић Рагузински
- Василије Петровић
- Мојсије Путник
- Герасим Зелић
- Сава Текелија[6]
- Глигорије Трлајић
- Божидар Грујовић
- Светозар Милетић[26]
- Слободан Селенић
- Драгиша Васић
- Станислав Винавер
- Милован Витезовић
- Арсен Диклић
- Станислав Краков
- Добрица Ерић
- Антоније Исаковић
- Стеван Јаковљевић
- Љубомир Симовић
- Љубодраг Симоновић
- Војислав Лубарда
- Јован Авакумовић
- Слађана Нина Перковић
- Ђорђе Марковић Кодер
- Јаков Игњатовић
- Симо Матавуљ[27][2]
- Јован Хаџић[6]
- Михаило Полит-Десанчић
- Георгије Магарашевић[6]
- Васа Стајић
- Јаша Томић
Песници
уреди- Иван Гундулић[28][2]
- Бранко Миљковић[2]
- Матија Бећковић
- Коста Абрашевић
- Мирослав Антић
- Јован Дучић[29]
- Јован Јовановић Змај[30][31]
- Ђура Јакшић[9]
- Данило Киш[2]
- Десанка Максимовић[2]
- Сима Пандуровић
- Владислав Петковић Дис
- Петар Петровић Његош[6]
- Васко Попа[32][2]
- Милан Ракић[33]
- Чарлс Симић[34]
- Алекса Шантић
- Лаза Костић[35]
- Милош Црњански
- Адам Пуслојић
- Божидар Тимотијевић
- Ђорђе Балашевић
- Бора Ђорђевић
- Душан Матић
- Иван Растегорац
- Стефан Лазаревић, Слово љубве[25]
- Рајко Петров Ного
- Душко Радовић
- Љубивоје Ршумовић
- Војислав Илић[36]
- Војислав Илић Млађи
- Перо Зубац
- Драган Лукић
- Србољуб Митић
- Момчило Настасијевић
- Борисав Станковић[37]
- Сима Милутиновић Сарајлија
- Божидар Шујица
- Милица Стојадиновић Српкиња[2]
- Бранко Радичевић[38][6]
- Коста Трифковић
- Миодраг Павловић
-
Деспот Стефан Лазаревић, писац Слово љубве. -
Захарије Орфелин, свестрани барокни стваралац. -
Петар II Петровић Његош, национални песник. -
Јован Стерија Поповић, један од најбољих драмских писаца и културни радник. -
Ђура Јакшић, романтичарски сликар и књижевник. -
![Борисав Станковић, аутор књижевних остварења из периода реализма која су описана као ремек-дела.[39]](//up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/a/aa/Borisav_Stankovic_Serbian_Literature_Great_Men_Stamps.jpg/96px-Borisav_Stankovic_Serbian_Literature_Great_Men_Stamps.jpg)
Борисав Станковић, аутор књижевних остварења из периода реализма која су описана као ремек-дела.[39] -
Милош Црњански, српски писац, песник модерне и новинар. -
Бранко Ћопић, омиљени писац дечијих прича као и романа о партизанима и НОБ. -
Милорад Павић, писац 50 књига, преводилац руских класика, историчар и професор књижевности. -
Борислав Пекић, писац и драматичар активан током друге половине 20. века.
.jpg)
![Борисав Станковић, аутор књижевних остварења из периода реализма која су описана као ремек-дела.[39]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Borisav_Stankovic_Serbian_Literature_Great_Men_Stamps.jpg)
Сликари
уреди- Дадо Ђурић
- Паја Јовановић[40]
- Урош Предић
- Ђура Јакшић
- Урош Кнежевић
- Милан Коњовић
- Љубиша Марковић
- Милић од Мачве[41]
- Милена Павловић-Барили[2]
- Надежда Петровић[42]
- Сава Шумановић[43]
- Стеван Кнежевић
- Лазар Возаревић
- Влахо Буковац
- Јован Бијелић[44]
- Стева Тодоровић
- Полексија Тодоровић
- Риста Вукановић
- Бета Вукановић
- Стеван Алексић
- Димитрије Аврамовић
- Шпиро Боцарић
- Пашко Вучетић
- Милош Голубовић
- Ксенија Дивјак
- Петар Добровић[45]
- Васа Ешкићевић
- Љубомир Ивановић
- Младен Јосић
- Јарослав Кратина
- Ђорђе Крстић[46]
- Петар Лубарда[2]
- Коста Миличевић
- Ђорђе Миловановић
- Рафаило Момчиловић
- Марко Мурат
- Живорад Настасијевић
- Зора Петровић
- Васа Поморишац
- Ђорђе Поповић
- Христифор Црниловић
- Зуко Џумхур
- Аксентије Мародић
- Миленко Шербан
- Љуба Поповић
- Мића Поповић
- Владимир Величковић
- Сава Стојков
- Урош Ђурић
- Стојан Ђурић
- Петар Омчикус
- Душан Оташевић
- Никола Граовац
- Мило Димитријевић
- Милош Шобајић
- Катарина Ивановић[6]
- Зоран Павловић
- Вукан Вуканић
- Илија Башичевић Босиљ
- Константин Данил[47][6]
- Славко Крунић
Вајари
уредиАрхитекте
уреди- Петар Анагности
- Андрија Андрејевић
- Василије Андросов
- Иван Антић
- Милан Антоновић
- Душан Бабић
- Ђура Бајаловић
- Петар Бајаловић
- Вилим Баумгартен
- Иван Белић
- Момчило Белобрк
- Јелисавета Начић[2]
- Богдан Богдановић[48][49]
- Ратомир Богојевић
- Угљеша Богуновић
- Милутин Борисављевић
- Ђура Борошић
- Ђурђе Бошковић
- Драгиша Брашован
- Алексеј Бркић
- Александар Бугарски
- Ранко Радовић
- Момчило Тапавица
- Бранко Пешић
-
Паја Јовановић, један од најцењенијих српских сликара. -
Надежда Петровић, запажена сликарка и пионирка фотографије. -
Момир Коруновић, водећи архитекта јединствене архитектонске школе. -
Петар Лубарда, међународно признати сликар. -
Милена Павловић-Барили, сликарка и свестрана уметница. -
Драгиша Брашован, архитекта. -
Војин Бакић, вајар. -
Стеван Крагујевић, фотограф. -
Мића Поповић, сликар, редитељ, критичар, академик. -
![Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[50]](//up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/2/26/Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_%28cropped%29.jpg/120px-Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_%28cropped%29.jpg)
Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[50]
![Марина Абрамовић, интернационална перформанс уметница.[50]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Marina_Abramovi%C4%87_-_The_Artist_Is_Present_-_Viennale_2012_(cropped).jpg)
Филмски и позоришни уметници
уреди- Питер Богдановић, редитељ
- Даница Аћимац, глумица
- Мила Јововић, Милица Наташа Јововић, модел/глумица
- Емир Кустурица, редитељ
- Карл Малден, Младен Секуловић, глумац
- Принцеза Катарина Оксенберг, глумица
- Бата Живојиновић, глумац
- Љубиша Самарџић, глумац/редитељ
- Бора Тодоровић, глумац
- Бранко Радаковић, редитељ
- Милена Дравић, глумица[51]
- Мија Алексић, глумац
- Миодраг Петровић Чкаља, глумац[2]
- Драган Николић, глумац
- Горан Паскаљевић, редитељ
- Мира Бањац, глумица
- Вера Дедовић, глумица
- Оливера Марковић, глумица
- Горан Марковић, редитељ
- Срђан Жика Тодоровић, глумац
- Гојко Митић, један од најпознатијих глумаца Источне Немачке
- Стив Стојановић, редитељ из Шведске, режирао је три такмичења за „Песму Евровизије“
- Павле Вујисић, глумац[2]
- Данило Бата Стојковић, глумац[2]
- Зоран Радмиловић, глумац[2]
- Рената Улмански, глумица
- Рахела Ферари, глумица[2]
- Жика Митровић, редитељ
- Младомир Пуриша Ђорђевић, редитељ
- Живојин Павловић, редитељ, књижевник, професор[2]
- Александар Саша Петровић, редитељ[2]
- Милорад Милинковић, редитељ
- Александар Гаврић, глумац
- Слободан Алигрудић, глумац
- Милош Жутић, глумац
- Предраг Пепи Лаковић, глумац
- Живојин Жика Миленковић, глумац
- Михаило Бата Паскаљевић, глумац
- Драгомир Бојанић Гидра, глумац
- Ташко Начић, глумац
- Бранко Плеша, глумац
- Љуба Тадић, глумац[2]
- Стево Жигон, глумац
- Пера Добриновић, глумац[52]
- Раде Марковић, глумац
- Властимир Ђуза Стојиљковић, глумац
- Никола Симић, глумац
- Миливоје Мића Томић, глумац
- Радмила Савићевић, глумица
- Вера Чукић, глумица
- Ружица Сокић, глумица
- Јелена Јовановић Жигон, глумица
- Срђан Карановић, редитељ
- Слободан Шијан, редитељ
- Здравко Шотра, редитељ
- Мира Ступица, глумица
- Светлана Цеца Бојковић, глумица
- Душица Жегарац, глумица
- Јелисавета Сека Саблић, глумица
- Драган Максимовић, глумац
- Петар Краљ, глумац
- Предраг Ејдус, глумац
- Марко Николић, глумац
- Петар Божовић, глумац
- Михајло Миша Јанкетић, глумац
- Војислав Воја Брајовић, глумац
- Александар Берчек, глумац
- Здравко Шотра, редитељ
- Драган Кресоја, редитељ
- Милан Лане Гутовић, глумац
- Богдан Диклић, глумац
- Предраг Мики Манојловић, глумац
- Љиљана Драгутиновић, глумица
- Горица Поповић, глумица
- Љиљана Благојевић, глумица
- Весна Тривалић, глумица
- Радмила Живковић, глумица
- Неда Арнерић, глумица
- Мирјана Карановић, глумица
- Соња Савић, глумица
- Аница Добра, глумица
- Светозар Цветковић, глумац
- Лазар Ристовски, глумац
- Светислав Гонцић, глумац
- Славко Штимац, глумац
- Жарко Лаушевић, глумац
- Жанка Стокић, глумица[2]
- Андреј Шепетковски, глумац
- Зоран Цвијановић, глумац
- Драган Бјелогрлић, глумац, редитељ, продуцент
- Никола Којо, глумац
- Мирјана Јоковић, глумица
- Бранка Катић, глумица
- Бојана Маљевић, глумица
- Наташа Нинковић, глумица
- Небојша Глоговац, глумац
- Драган Мићановић, глумац
- Сергеј Трифуновић, глумац
- Срђан Драгојевић, редитељ
- Владимир Савчић Чоби, музичар/глумац
- Соја Јовановић, прва српска редитељка
- Беба Лончар, глумица
-
Карл Малден, рођен као Младен Секуловић освојио је Оскара и низ других награда. -
Павле Вуисић, један од најпрепознатљивијих глумаца југословенске кинематографије. -
Данило Бата Стојковић, српски и југословенски глумац. -
Душан Макавејев, филмски редитељ. -
Бата Живојиновић глумио је у више од 340 филмова и ТВ серија, а сматра се једним од најбољих глумаца у бившој Југославији. -
Милена Дравић, освојила је Награду филмског фестивала у Кану за најбољу глумицу. -
Мики Манојловић, глумио је у многим домаћим као и европским филмовима. -
Душан Ковачевић, сценариста, књижевник и академик. -
Раде Шербеџија, глумац у бројним филмовима и серијама у Холивуду. -
Емир Кустурица је двапут освојио златну Палму у Кану као и канску награду за најбољу режију.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Музичари
уреди- Класична музика
- Кир Стефан Србин, композитор активан у средњем веку[53]
- Теодор Андрејевић, композитор, диригент, музичар и музички педагог
- Богдан Бабић, диригент
- Исидор Бајић, композитор
- Радмила Бакочевић, оперска певачица
- Давид Бижић, оперски певач
- Марија Бубањ, виолинисткиња и виолисткиња
- Станислав Бинички, композитор, диригент и педагог
- Исидора Жебељан, композитор
- Јован Ивановић, композитор
- Миодраг Раде Јашаревић, виолиниста
- Јадранка Јовановић, оперска певачица
- Лазар Јовановић, оперски певач
- Петар Коњовић, композитор[54]
- Драгомир Кранчевић, виолиниста
- Жељко Лучић, оперски певач
- Јосиф Маринковић, композитор и хоровођа
- Љубица Марић, композитор
- Стефан Миленковић, виолиниста
- Милоје Милојевић, композитор
- Василије Мокрањац, композитор
- Властимир Павловић Царевац, диригент и музичар
- Миленко Пауновић, композитор
- Јован Пачу, композитор, лекар и пијаниста
- Немања Радуловић, виолиниста
- Станојло Рајичић, композитор и педагог
- Јосиф Руњанин, композитор
- Живан Сарамандић, оперски певач
- Софијa Седмаковa, оперска певачица
- Бојан Суђић, диригент
- Корнелије Станковић, композитор, мелограф, диригент, пијаниста и музички писац[55][6]
- Милка Стојановић, оперска певачица
- Стеван Мокрањац, композитор[56]
- Зоран Христић, композитор
- Стеван Христић, композитор, диригент, педагог и музички писац[57]
- Мирослав Чангаловић, оперски певач
- Никола Вучичевић, пијаниста
- Душан Радић, композитор и академик
- Филип Вишњић, гуслар[58][6]
- Популарна музика
- Павле Аксентијевић, певач духовне и старе српске музике
- Светлана Сека Алексић, турбо-фолк певачица
- Борис Аранђеловић, рок певач и музичар
- Момчило Бајагић Бајага, рок певач и музичар
- Недељко Бајић Баја, турбо-фолк певач
- Ђорђе Балашевић, певач и музичар
- Миша Блам, џез музичар
- Војкан Борисављевић, композитор и диригент
- Бисера Велетанлић, певачица џез и забавне музике
- Владо Георгиев, певач забавне музике
- Предраг Гојковић Цуне, певач народне музике
- Арсен Дедић, певач, композитор и песник
- Владимир Дивљан, рок музичар
- Бора Ђорђевић, рок певач и музичар
- Весна Змијанац, певачица народне музике
- Михаило Живановић, кларинетиста, саксофониста, композитор, диригент
- Предраг Живковић Тозовац, певач народне музике
- Тома Здравковић, певач и композитор народне музике
- Мирослав Илић, певач народне музике
- Душан Јакшић, певач и глумац
- Мики Јевремовић, певач забавне музике
- Жељко Јоксимовић, певач забавне музике
- Неле Карајлић, композитор, музичар и глумац
- Радмила Караклајић, певачица забавне музике
- Јелена Карлеуша, певачица модерне музике
- Нада Кнежевић, певачица џез и забавне музике
- Александра Ковач, певачица забавне музике
- Корнелије Ковач, композитор и музичар
- Душан Којић, рок музичар
- Биља Крстић, извођач етно музике
- Лео Мартин, певач забавне музике
- Лене Лавич, певачица
- Душко Гојковић, џез трубач
- Аца Лукас, турбо-фолк певач
- Дивна Љубојевић, интерпретаторка православне духовне музике
- Оливер Мандић, певач и композитор поп-рок музике
- Саша Матић, турбо-фолк певач
- Јован Маљоковић, џез саксофониста, композитор и аранжер
- Нада Мамула, певачица народне музике и севдалинки
- Ђорђе Марјановић, певач забавне музике
- Милан Младеновић, певач и музичар
- Слађана Милошевић, певачица и музичарка
- Драгана Мирковић, певачица турбофолк музике
- Радомир Михајловић Точак, рок музичар
- Драгиша Недовић, композитор, музичар и текстописац
- Лола Новаковић, певачица забавне музике
- Оливера Катарина, певачица и глумица
- Тихомир Петровић, композитор, певач и музичар
- Ана Поповић, певачица и музичар џез и блуз музике
- Душан Прелевић Преле, рок музичар
- Александра Радовић, певачица забавне музике
- Василија Радојчић, певачица изворне и народне музике
- Предраг Радмилац, музички педагог, диригент, музички уредник
- Ненад Радуловић, певач и музичар
- Светлана Ражнатовић Цеца, певачица турбофолк музике
- Александра Пријовић, певачица[59]
- Рамбо Амадеус, рок музичар
- Лаза Ристовски, музичар
- Зоран Симјановић, композитор музике за филм и позориште
- Боба Стефановић, певач забавне музике
- Маргита Стефановић, рок музичар
- Јадранка Стојаковић, певачица забавне музике
- Драган Стојнић, певач забавне музике
- Љубиша Стојановић Луис, певач својеврсне музике
- Станиша Стошић, певач народне музике
- Слободан Тркуља, мултиинструменталиста, композитор и певач грленог и византијског стила
- Бошко Ћирковић, певач хип хоп музике
- Неда Украден, певачица
- Здравко Чолић, певач забавне музике
- Горан Шепа, рок музичар
- Марчело, репер
- Марија Шерифовић, певачица забавне музике, победница Песме Евровизије
-
Стеван Мокрањац, композитор, педагог и професор, сматра се „оцем српске музике”. -
Стеван Христић, српски композитор, диригент, педагог и музички писац. -
Тома Здравковић, певач народне музике. -
Ђорђе Марјановић, певач, најпопуларнији од шездесетих до осамдесетих. -
Здравко Чолић, један од највећих вокала и културних икона бивше Југославије. -
Милан Младеновић, челни члан групе ЕКВ. -
Радомир Михајловић Точак, рок гитариста и члан Смака. -
Ђорђе Балашевић, кантаутор. -
Жељко Јоксимовић, музичар и композитор. -
Цеца, једна од најпопуларнијих турбо-фолк певачица.
_2.jpg)
.jpg)
Други уметници
уреди- Рајко Милошевић, срип уметник
Црквена лица
уредиСветитељи
уреди- Свети цар Лазар
- Свети Николај Охридски и Жички[60]
- Свети Петар Цетињски[61][6]
- Свети Сава[62]
- Свети Симеон Мироточиви[63]
- Свети Василије Острошки
- Свети Стефан Штиљановић
- Свети Јоаникије Девички
- Стефан Пиперски
- Стефан Лазаревић
- Стефан Првовенчани
- Свети Прохор Пчињски
- Ангелина Бранковић
- Ана Немањић
- Арсеније I Сремац
- Стефан Владислав I
- Јелена Штиљановић
- Јелена Дечанска
- Јоаникије II
- Јован Урош
- Јустин Поповић
- Јован Владимир
- Макарије Соколовић[64]
- Ђорђе Бранковић
- Свети краљ Милутин[65]
- Нестор Дечански
- Никодим I Пећки
- Никодим Тисмански
- Петар Коришки
- Рафаило Банатски
- Свети Давид српски
- Стефан Драгутин
- Стефан Урошиц Немањић
- Стефан Урош V
- Стефан Бранковић
- Стефан Пиперски
- Стефан Лазаревић
- Патријарх српски Спиридон
Патријарси
уреди- Свети Сава[62]
- Арсеније I Сремац
- Свети Сава II
- Данило I
- Јоаникије I
- Јевстатије I
- Свети Јаков (архиепископ српски)
- Свети Јевстатије II
- Свети Сава III
- Никодим I Пећки
- Данило II
- Свети Јоаникије II
- Патријарх српски Сава IV
- Патријарх српски Јефрем
- Патријарх српски Спиридон
- Патријарх српски Данило III
- Патријарх српски Сава V
- Патријарх српски Данило IV
- Патријарх српски Кирило I
- Патријарх српски Никон
- Патријарх српски Теофан
- Патријарх српски Никодим II
- Патријарх српски Арсеније II
- Патријарх српски Макарије
- Патријарх српски Антоније
- Патријарх српски Герасим
- Патријарх српски Саватије
- Патријарх српски Јеротеј
- Патријарх српски Филип
- Јован Кантул
- Пајсије I Јањевац
- Патријарх српски Гаврило I
- Патријарх српски Гаврило V
- Максим Скопљанац
- Арсеније III Чарнојевић[66]
- Патријарх српски Атанасије I
- Мојсије Рајовић
- Арсеније IV Јовановић Шакабента
- Атанасије II Гавриловић
- Патријарх српски Јосиф (Рајачић)
- Патријарх српски Гаврило II
- Патријарх српски Гаврило III
- Патријарх српски Кирило II
- Патријарх српски Василије I
- Патријарх српски Димитрије
- Патријарх српски Варнава
- Патријарх српски Викентије II
- Патријарх српски Герман
- Патријарх српски Павле
- Патријарх српски Иринеј
Јерарси
уреди- Архиепископ и митрополит карловачки Јосиф[6]
- Митрополит карловачки Јован
- Митрополит карловачки Стефан (Стратимировић)[67][6]
- Митрополит карловачки Павле[68]
- Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
- Митрополит дабробосански Сава
- Епископ бачки Платон[6]
- Епископ вршачки Теодор
- Епископ бачки Иринеј
- Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије
- Епископ далматинско-истријски Никодим[69]
-
Свети Јован Владимир, владар Дукље и најстарији светац међу Србима. -
Свети Сава, оснивач аутокефалне Српске православне цркве, оснивач српског права, дипломата. -
Патријарх Арсеније III Чарнојевић, вођа Велике сеобе Срба. -
Свети Василије Острошки, светитељ коме се приписује бројна чуда. -
Свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, писац и светитељ. -
Митрополит карловачки Стефан, челна личност митрополије Карловачке 46 година. -
Епископ бањалучки Платон, убијен током геноцида над Србима. -
Свети Николај Охридски и Жички, утицајни теолог, писац и епископ Српске православне цркве. -
Патријарх српски Павле, поглавар СПЦ од 1990. до 2009. године. -
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, теолог, преводилац и јавни делатник.
.JPG)
Научници и професори
уредиПриродне науке
уреди- Никола Тесла[70]
- Михајло Пупин[71]
- Руђер Бошковић[72]
- Лазар Хиландарац[73]
- Милутин Миланковић[74]
- Милева Марић[75]
- Јосиф Панчић[76][6][2]
- Михаило Петровић Алас, математичар[77]
- Јован Цвијић, географ, етнолог[78]
- Јован Карамата[79]
- Милош Марић
- Огњеслав Костовић Степановић
- Ђуро Курепа
- Марко Вукобрат Јарић
- Милорад Б. Протић
- Миодраг Стојковић
- Богдан Маглић
- Јован Жујовић[80]
- Лаза Лазаревић[81][2]
- Павле Савић[2]
- Андреј Андрејевић
- Александар Белић[82]
- Петар Ђурковић
- Миомир Вукобратовић
- Спиридон Гопчевић
- Павле Вујевић
- Марко Леко
- Милан Курепа
- Зоран Кнежевић, астроном
- Коста Стојановић
- Сима Лозанић, хемичар[83]
- Љиљана Марковић
- Душан Шћепановић
- Милован Матовић
- Сања Врањеш Ђурић
- Предраг Ћеранић
- Алекса Ивић, математичар
- Никола Мирков, инжењер и идејни творац хидросистема Дунав—Тиса—Дунав
Друштвене науке
уреди- Сава Мркаљ, лингвиста
- Вук Караџић[84]
- Ђуро Даничић[85][86][6]
- Павле Поповић[87]
- Павле Ивић, лингвиста[88]
- Милка Ивић, лингвиста
- Дејан Медаковић, историчар уметности
- Милорад Екмечић, историчар
- Душан Батаковић, историчар
- Никола Кусовац, историчар уметности
- Чедомир Антић, историчар
- Љубомир Стојановић, историчар[89]
- Драган Петровић
- Радослав Грујић, историчар
- Владимир Ћоровић, историчар[90]
- Сима Ћирковић, историчар
- Раде Михаљчић, историчар
- Дејан Ђокић[91]
- Милоје Васић, археолог[92]
- Драгослав Срејовић, археолог
- Милутин Гарашанин, археолог
- Валтазар Богишић, социолог[93]
- Богдан Поповић, књижевни критичар[94]
- Слободан Јовановић, правник, историчар[95][96]
- Коста Чавошки, право
- Ратко Марковић, право[6]
- Данило Медаковић, историчар
- Јован Скерлић, књижевни критичар[97][2]
- Милан Кашанин, историчар уметности
- Јован Ђорђевић, правник
- Иларион Руварац, историчар[98]
- Стојан Новаковић, историчар и лингвиста[99]
- Бранко Милановић, економиста[100]
- Гавро Манојловић, историчар[101]
- Александар Јерков, историчар и теоретичар српске књижевности
- Харалампије Поленаковић, родоначелник македонске књижевне историје и науке
Филозофи
уреди-
-
-
-
-
-
Стојан Новаковић, историчар, лингвиста, реформатор образовања као и државник и дипломата. -
Милош Н. Ђурић, класични филолог, хелениста, класични преводилац, професор и филозоф. -
-
Дејан Медаковић, историчар уметности, књижевник, професор и академик -
Гордана Вуњак Новаковић, биоинжењер и универзитетски професор
.JPG)
.jpg)
Војска и полиција
уреди- Милош Обилић[104]
- хајдук Вељко Петровић[105][6]
- војвода Радомир Путник[106]
- војвода Степа Степановић[107]
- војвода Живојин Мишић[108]
- војвода Петар Бојовић
- генерал Божидар Јанковић
- генерал Павле Јуришић Штурм
- армијски генерал Душан Симовић
- армијски генерал Дража Михаиловић
- армијски генерал Стеван Хаџић
- армијски генерал Петар Живковић
- армијски генерал Крста Смиљанић
- армијски генерал Емило Белић
- армијски генерал Владимир Белић
- пуковник Драгутин Димитријевић Апис
- генерал-пуковник Коча Поповић[109]
- генерал армије Никола Љубичић
- генерал-пуковник Владимир Лазаревић
- генерал-пуковник Пеко Дапчевић
- генерал-лајтант Петар Драпшин
- генерал-пуковник Павле Јакшић
- генерал-пуковник Арсо Јовановић
- генерал-пуковник Љубо Вучковић
- генерал-пуковник Велимир Терзић
- генерал-пуковник Светозар Вукмановић Темпо
- генерал-потпуковник Ратко Мартиновић
- генерал-пуковник Милутин Морача
- генерал-пуковник Велимир Терзић
- генерал-пуковник Радован Вукановић
- генерал Саво Дрљевић
- генерал Петар Перо Ћетковић
- генерал-пуковник др Гојко Николиш
- генерал-пуковник Павле Илић
- генерал-пуковник Ратко Вујовић
- генерал-пуковник Милоје Милојевић
- генерал-пуковник Ратко Софијанић
- генерал-потпуковник Славко Родић
- генерал Срећко Манола
- генерал-потпуковник Радивоје Јовановић Брадоња
- генерал-пуковник Раде Хамовић
- генерал Јован Вукотић
- генерал-мајор и војвода Стеван Шупљикац[6]
- генерал-дивизијар Јован Обреновић[6]
- пуковник Сава Ковачевић
- Омер паша Латас
- генерал Љубо Новаковић
- генерал Милан Недић[110]
- генерал Данило Срдић[111]
- потпуковник Петар Баћовић
- пуковник Бајо Станишић
- мајор Коста Тодоровић
- Стеван Синђелић
- бимбаша Станко Арамбашић
- Симо Шолаја
- Хајдук Вељко
- Сердар Јанко Вукотић
- Старина Новак
- Дели Радивоје
- Станоје Главаш[6]
- Стојан Јанковић
- Војин Поповић Вук, војвода Вук
- Војислав Танкосић
- Јован Бабунски
- Жарко Зрењанин
- генерал Блажо Ђукановић
- Звонимир Вучковић
- Момчило Ђујић
- Велимир Пилетић
- Цвијетин Тодић
- генерал-пуковник Небојша Павковић
- генерал Ратко Младић
- хаџи Продан Глигоријевић
- фелдмаршал Светозар Боројевић фон Бојна
- велики везир Мехмед-паша Соколовић
- господар Косова Вук Бранковић
- великаш Радослав Челник
- војвода Миленко Стојковић[6]
- војвода Петар Добрњац[6]
- Јаков Ненадовић[6]
- Васа Чарапић, јунак, познат и као Змај од Авале[6]
- Узун Мирко Апостоловић[6]
- Арсеније Лома[6]
- војвода Стеван Книћанин[6]
- војвода Младен Миловановић[6]
- Лука Вукаловић, вођа српског устанка у Херцеговини 1852—1862[6]
- војвода Хаџи Продан Глигоријевић[6]
- војвода Стојан Чупић
- војвода Цинцар Јанко Поповић[6]
Обавештајци
уреди-
Мехмед-паша Соколовић, велики везир Отоманске империје. -
Гроф Михаил Милорадовић, генерал за време Наполеонских ратова и дефакто владар Русије месец дана. -
Карађорђе, српски револуционар и оснивач династије Карађорђевић. Сматра се оцем српске нације. -
Светозар Боројевић, аустроугарски маршал, један од најбољих одбрамбених стратега ПСР. -
Генерал Сава Грујић, министар војни и премијера у пет мандата. -
Јанко Вукотић, сердар, војсковођа, премијер и министар војни Црне Горе -
Живојин Мишић, српски војвода који је учествовао у свим ратовима које је водила Србија од 1876 до 1918. -
Петар Бојовић, српски војвода и професор војних наука. -
Коча Поповић, један од вођа југословенских партизана и начелник Генералштаба ЈНА и министар Спољних послова. -
Пословни људи
уреди- Драган Васиљевић, власник неколико компанија за трговину
- Дејан Илић, главни менаџер компанија Варта и Ари[112][113]
- Вера Гајић, власница фабрике авио-опреме
- Вилијам Јовановић, председник и извршни директор издавачке куће Harcourt Brace Jovanovich
- Виолета и Ђорђе Јерић, власници куле Скајлон, туристичке атракције на Нијагариним водопадима Канада
- Богољуб Карић[114]
- Мирослав Мајкл Ђорђевић
- Милан Мандарић, власник и председавајући фудбалског клуба Portsmouth
- Мило Медин, бивши потпредседник Home Company
- Миле Марић, био један од директора у „Џенерал Моторсу“, власник неколико компанија у Канади
- Ђорђе Вајферт, привредник и гувернер НБС
- Илија Милосављевић Коларац, велетрговац и задужбинар[6]
- Капетан Миша Анастасијевић, велетрговац и задужбинар
- Лазар Дунђерски
- Димитрије Мита Теокаревић
- Игњат Бајлони
- Никола Спасић
- Лука Ћеловић
- Милош Савчић
- Сава Лозанић
- Влада Илић
- Димитрије Коњовић
- Милан Панић, председник и извршни директор MP Global Enterprises & Associates, USA
- Филип Цептер
- Мирослав Мишковић, власник Делта Холдинга
- Зоран Дракулић, власник мултинационалне компаније East Point
- Милка Форцан, потпредседница Делта Холдинга
- Соња Миладиновска, директор Трезора Société Générale банке
- Младен Селак
- Петар Матијевић, власник прехрамбене индустрије Матијевић и 11 пољопривредних фирми.
- Велибор Ђуровић, Ивица Вукелић и Саша Глушац, Власници фирме за дистрибуцију новина Велетабак[тражи се извор]
- Петар Матић, власник МПЦ Холдинга
- Вук Хамовић, власник је водећег снабдевача електричном енергијом државних електропривреда.
- Горан Перчевић
- Сава Вуковић, трговац[6]
- Сима Игуманов, трговац и задужбинар[6]
- Никола Милићевић Луњевица, трговац[6]
- Срђан Кнежевић, власник Кнез Петрола
- Мирослав Богићевић, Власник Фармакома
- Зоран Митровић и Милија Бабовић, власници Викторија групе
- Миодраг Костић, власник МК групе
- Марија Трандафил[115]
- Ђока Дунђерски[116]
- Иван Петровић, власник Крстарице
- Глигорије Возаровић, издавач[6]
- Ђока Дунђерски, индустријалац
Спортисти
уреди- Радивој Кораћ, кошаркаш[117]
- Жељко Ребрача
- Дејан Бодирога
- Дражен Далипагић
- Владе Дивац
- Бошко Симоновић, фудбалер и фудбалски тренер
- Предраг Даниловић
- Александар Ђорђевић
- Зоран Славнић
- Драган Кићановић
- Вера Николић
- Ана Ивановић
- Слободан Боба Живојиновић
- Јелена Докић
- Драган Џајић
- Љубиша Броћић
- Светозар Глигорић
- Никола Грбић
- Владимир Грбић
- Пит Маравић[118]
- Саво Милошевић
- Иван Миљковић
- Џон Миљуш
- Зоран Мирковић
- Данијел Нестор
- Драгослав Шекуларац
- Владимир Ђорђевић
- Александар Шапић[119]
- Јасна Шекарић
- Давид Бабунски
- Драган Шкрбић
- Дејан Станковић
- Предраг Стојаковић
- Горан Вујевић
- Радомир Антић
- Ненад Зимоњић
- Жарко Паспаљ
- Драган Стојковић
- Момир Петковић
- Матеја Кежман
- Давид Миладиновић
- Данило Икодиновић
- Владимир Вујасиновић
- Новак Ђоковић[120][121]
- Јелена Јанковић
- Милица Мандић
- Јована Прековић
- Ненад Стекић
- Саша Илић
- Дејан Петковић
- Јанко Типсаревић
- Ивана Максимовић
- Оливера Јевтић
- Немања Видић
- Синиша Михајловић
- Рајко Митић
- Бранислав Ивановић
- Душан Лајовић
- Душан Влаховић
- Филип Костић
- Сергеј Милинковић Савић
- Марко Пантелић
- Никола Јокић[122]
- Богдан Богдановић[123]
- Данко Лазовић
- Момчило Тапавица[124]
- Сара Исаковић, прва медаља на ОИ у историји Словеније
- Милорад Чавић, светски рекордер[125]
- Драган Травица, одбојкаш
- Паола Вукојичић
- Душан Мандић, ватерполиста
- Немања Мајдов, џудиста
- Маја Огњеновић, одбојкаш
- Соња Васић, кошаркаш
- Дамир Микец
- Немања Николић, фудбалер
Шаховски велемајстори
уреди-
Момчило Тапавица, свестрани спортиста, први Словен и Србин освајач олимпијске медаље у историји. -
Светозар Глигорић, шаховски велемајстор. -
Жељко Обрадовић, најуспешнији кошаркашки тренер Европе. -
Јасна Шекарић, светска, европска и олимпијска шампионка у спортском стрељаштву. -
Драган Стојковић Пикси, фудбалер и фудбалски тренер. -
Филип Филиповић освојио је сваку значајну медаљу, турнир и награду у ватерполу. -
Новак Ђоковић, један од најбољих тенисера и спортиста свих времена. -
Ивана Шпановић држи национални и светски рекорд у скоку у даљ. -
Александар Митровић, најуспешнији стрелац репрезентације Србије. -
Никола Јокић, један од најбољих кошаркаша и центара свих времена.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Владари и племство
уредиПлемство средње века
уреди- Вишеслав
- Радослав Вишеславић
- Просигој
- Властимир
- Мутимир
- Стројимир Властимировић
- Гојник
- Прибислав Мутимировић
- Петар Гојниковић
- Павле Брановић
- Захарија Прибислављевић
- Часлав Клонимировић
- Стефан Војислав
- Јован Владимир
- Михаило Војислављевић
- Константин Бодин
- Доброслав II
- Кочапар
- Владимир Војислављевић
- Ђорђе Бодиновић
- Грубеша
- Градихна
- Радослав Градишнић
- Михаило Војислављевић
- Деса
- Петрислав
- Вукан
- Урош I Вукановић
- Урош II Примислав
- Вукан
- Урош I Вукановић
- Урош II Примислав
- Белош Вукановић
- Деса
- Завида Вукановић
- Тихомир Завидовић
- велики жупан Стефан Немања
- краљ Стефан Првовенчани, Немањин средњи син
- Свети Сава, Немањин најмлађи син[62]
- краљ Стефан Радослав
- краљ Стефан Владислав
- цар Стефан Урош I
- краљ Стефан Драгутин
- краљ Стефан Урош II Милутин
- краљ Стефан Урош III Дечански
- цар Стефан Душан[23]
- цар Стефан Урош V
- цар Симеон Синиша Немањић
- цар Јован Урош
- цар Јован Ненад
- Вук Бранковић
- Пријезда I
- Пријезда II
- Стефан I Котроманић
- Стефан II Котроманић
- Стефан Твртко I Котроманић
- Стефан Дабиша
- Јелена Груба
- Остоја Котроманић
- Стефан Твртко II Котроманић
- Стефан Остојић
- Стефан Томаш
- Стефан Томашевић
- Балша I
- Страцимир Балшић
- Ђурађ I Балшић
- Балша II Балшић
- Ђурађ II Балшић
- Балша III Балшић
- Вукашин Мрњавчевић
- Угљеша Мрњавчевић
- Марко Мрњавчевић[126]
- кнез Лазар Хребељановић[127]
- кнегиња Милица Хребељановић
- господин Вук Бранковић
- деспот Стефан Лазаревић
- деспот Ђурађ Бранковић[128]
- деспот Лазар Бранковић
- деспот Стефан Бранковић
- деспот Вук Бранковић
- деспот Ђорђе Бранковић
- деспот Јован Бранковић
- Црноје Ђурашевић
- Радич Црнојевић
- Стефан Црнојевић
- Иван Црнојевић
- Ђурађ Црнојевић
- Станко Црнојевић
- Вук Хранић Косача
- Влатко Вуковић
- Сандаљ Хранић Косача
- Стефан Вукчић Косача
- Влатко Херцеговић
Племство новог века
уреди- књаз Милош Обреновић[129][6]
- Љубица Обреновић[6]
- кнез Милан Обреновић[6]
- кнез Михаило Обреновић[130]
- обор-кнез Јеврем Обреновић[6]
- краљ Милан Обреновић[131]
- краљица Наталија Обреновић
- краљ Александар Обреновић
- кнез Алекса Ненадовић[6]
- кнез Илија Бирчанин[6]
- кнез Сима Ненадовић[6]
- краљица Краљица Драга
- вожд Карађорђе[132]
- кнез Александар Карађорђевић
- краљ Александар I Карађорђевић[133]
- краљ Петар I Карађорђевић[134]
- принц Ђорђе П. Карађорђевић
- краљ Александар I Карађорђевић
- краљица Марија Карађорђевић
- кнез Павле Карађорђевић
- принц Андреј Карађорђевић
- принц Томислав Карађорђевић
- краљ Петар II Карађорђевић
- принц Александар II Карађорђевић
- Данило I Петровић Његош
- Сава Петровић Његош
- Василије Петровић
- Петар I Петровић Његош
- Петар II Петровић Његош[135]
- књаз Данило Петровић
- Никола I Петровић[136]
Политичари
уредиСрбија и Краљевина Југославија
уредиДоба комунизма
уреди- Сретен Жујовић
- Милан Горкић
- Петко Милетић
- Мустафа Голубић
- Владимир Велебит
- Слободан Пенезић Крцун
- Милован Ђилас
- Веселин Ђурановић
- Драгослав Марковић
- Мира Марковић
- Милош Минић
- Марко Никезић
- Латинка Перовић
- Моша Пијаде
- Милентије Поповић
- Александар Ранковић
- Петар Стамболић
- Светозар Марковић[144]
- Васа Пелагић
- Димитрије Туцовић
- Жикица Јовановић Шпанац
- Јован Веселинов
- Вељко Влаховић
- Светозар Вукмановић
- Слободан Пенезић Крцун
Транзиција и ХХI век
уреди- Милан Мартић
- Милан Бабић
- Зоран Ђинђић
- Иван Стамболић
- Борисав Јовић
- Слободан Милошевић
- Милан Панић
- Радован Караџић
- Никола Кољевић
- Верољуб Стевановић
- Род Благојевић
- Ненад Богдановић
- Момир Булатовић
- Драган Чавић
- Небојша Човић
- Милорад Додик
- Вук Драшковић[7]
- Драган Ђилас
- Вук Јеремић
- Војислав Коштуница
- Предраг Марковић
- Светозар Маровић
- Наташа Мићић
- Борислав Паравац
- Мирко Шаровић
- Јован Рашковић
- Горан Свилановић
- Војислав Шешељ
- Борис Тадић
- Џорџ Војновић
- Томислав Николић
- Александар Вучић
- Маја Гојковић
- Санда Рашковић Ивић
- Зоран Живковић[145]
Дипломате
уредиОстали
уреди-
Часлав, кнез који је објединио неколико завађених племена и проширио државу. -
Стефан Војислав, оснивач династије Војислављевић. -
Цар Душан Силни, оснивач Српског царства. -
Хелена Драгаш, српска принцеза и мајка последња два владара Византијске империје. -
Милош Обреновић, познат и као Милош Велики, оснивач је династије Обреновић и креатор аутономије Србије. -
Илија Гарашанин, државник из периода 19. века. -
Петар I Карађорђевић, последњи краљ Србије и први краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. -
Милован Миловановић, истакнути дипломата и креатор спољне и националне политике. -
Милован Ђилас, југословенски комуниста и један од најистакнутијих дисидената у Источној Европи. -
Зоран Ђинђић, први демократски изабрани премијер, до његовог убиства 2003. године.
Остали
уреди- Ђука Тесла, мајка Николе Тесле
- Јованка Броз, прва дама Југославије, супруга Јосипа Броза Тита
- Драга Љочић[2]
- Весна Вуловић
Манекенке
уреди- Брижит Коњовић, мис Француске и мис Париза
- Лидија Манић, мис интернационал
- Сања Папић, супермодел
Новинари
уредиАктивисти
уредиАтентатори
уредиЈутјубери
уреди- Бака Прасе, јутјубер и музички извођач
- Алекса Вуловић, аустралијски јутјубер[146]
- Кика Ђукић
Фиктивне личности
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 553, 555.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ srbija.gov.rs. „Знаменити Срби”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Басара, Светислав (2012). „Svetislav Basara: “Svi su se dali u velike misli pa brkaju otadžbinu sa očevinom“”. СРБИН.ИНФО.
- ^ d.o.o, cubes. „"Osam godina nisam mogao objaviti nijednoga slova. Bio je to sistem razređenog vazduha…": Matija Bećković o Mihizu, Đilasu, Dobrici Ćosiću, sukobu Hrvata i Srba, patrijarhu Pavlu… - Nedeljnik” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Писмо Милована Данојлића Милораду Поповићу: „Нијесте ви србофоб, ви мрзите сами себе“! | Српска 24” (на језику: српски). 2022-11-25. Архивирано из оригинала 28. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-28.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф Знаменити Срби XIX века 1990, стр. 7-8.
- ^ а б „INTERVJU Vuk Drašković: Srbin sam, ali u odbrani Crne Gore ja sam Crnogorac”. vijesti.me. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Božić, Marko (2020-03-03). „Srbin 1889. napisao možda prvu SF dramu na svetu. Poklanjamo vam nju, kao i njegov SF roman iz 1921.”. Telegraf.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 243-247.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 501-505.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 414.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 113-118.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 175-179.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 495-500.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 572.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 363-369.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 561.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 455-461.
- ^ „Јован Рајић - отац српске историје у огледалу историјске штампе”. jovanrajic.unilib.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 6—9.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 19-24.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 31-34.
- ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 35-40.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 59-61.
- ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 68-73.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 224.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 332-337.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 89-94.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 449.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 248-253.
- ^ ИН4С (2023-12-03). „Змај: "Још нас има што кличемо, ја сам Србин сав"”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 577.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 480.
- ^ „Ceo svet ih zna i voli: Ovo su najpoznatiji Srbi na svetu ikada! (FOTO) (VIDEO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 265-270.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 401.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 474-479.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 210.
- ^ https://www.juznevesti.com. „“Nečista krv” i poezija uživo sa Perom Zubcem u niškom Narodnom pozorištu”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 395.
- ^ ИН4С (2021-09-28). „Ликвидације српских националиста”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 462-466.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 567, 569.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 539.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 549.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 322-325.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 170-174.
- ^ Forum (2022-08-20). „Povodom stogodišnjice rođenja Bogdana Bogdanovića: O zlatnim kašikama i krajputašima”. Portal Forum (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Bogdan Bogdanović, intelektualac koji se pamti - Shkëlzen Gashi”. Kosovo 2.0. 2021-05-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „You are being redirected…”. www.serbia.com. Приступљено 2024-01-23.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 223.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 338-342.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 74-76.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 525.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 232-236.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 382-386.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 535.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 137-142.
- ^ Gajić, Jelena (2023-10-11). „Aleksandra Prijović se oglasila nakon sporne izjave da li je "srpska pevačica"”. Telegraf.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 518-524.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 119-124.
- ^ а б в 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 10—18.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 1—5.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 82-88.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 25-30.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 95-101.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 125-129.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 102-107.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 298-303.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 387-394.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 351-356.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 108-112.
- ^ Dejić, Mirko (2014). „The first mechanical clock in Moscow, the work of the Serb Lazar the Hilandarian”. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju (5): 61—70. ISSN 1820-3396. PMID 18203396. doi:10.5937/gufv1405061D.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 513-517.
- ^ Стојиљковић, Станко (2018-01-12). „МИЛЕВА МАРИЋ: НЕПРИЗНАТИ ГЕНИЈЕ?”. Galaksija Nova (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 194-201.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 427–432.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 421.
- ^ Дмитровић, Ратко (2010). „RATKO DMITROVIĆ Srbi iz Hrvatske ili brisanje jedne velike priče”. Печат. Приступљено 20. 1. 2023.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 377-381.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 326-331.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 485-488.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 310-315.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 161-169.
- ^ „Ђура Даничић: Човек који је укротио народни језик у модерне граматике”. BBC News на српском-cyrl. 2022-11-05. Приступљено 2024-01-17.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 215.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 433-437.
- ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 178.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 404.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 533.
- ^ A farewell to Yugoslavia Архивирано 2017-07-07 на сајту Wayback Machine (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10.04.2002.
“I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always meant something more to me than just a national identification. […] Although, as I already said, I always identified with Yugoslavia, I think I only became a real Yugoslav once the real Yugoslav state disintegrated, when I left Serbia for Britain.” - ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 444-448.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 254-258.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 411.
- ^ Stoisavljević, Lidija (2021-05-04). „Rođen i umro u izgnanstvu: Ko je bio prvi Slobodan u Srba”. NOVA portal-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 438-443.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 506-512.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 237-242.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 271-278.
- ^ Ekipa „Blica“ (2022-01-24). „Oni su 100 NAJMOĆNIJIH SRBA U SVETU”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ Tomašegović, Nikola (2022-11-09). „The Many Faces of Yugoslavism: A Case Study of Two Croatian Historians in the Transition from the Habsburg Monarchy to the Yugoslav State”. Historijski zbornik (на језику: енглески). 75 (1): 127—139. ISSN 0351-2193.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 467-473.
- ^ „Branislav Petronijević akademik i najistaknutiji srpski filozof”. vojvodinauzivo.rs (на језику: енглески). 2022-08-10. Приступљено 2024-01-23.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 53-58.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 149-153.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 316-321.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 370.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 357-362.
- ^ „Коча Поповић: Виспрен дух надреалисте у униформи”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-10-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 489-494.
- ^ Nportal (2024-05-20). „KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)”. Nportal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21.
- ^ Milovac, Katarina (2023-01-16). „Najmoćniji Srbin iz senke: Družio se u studentskom domu s Angelom Merkel, radio sa Stivom Džobsom”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ arhiva, blic (2015-12-18). „Srbin menadžer godine u Nemačkoj”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ Грујић, Драгослав (17. 10. 2001). „Карићи, Богољуб и браћа”. Време. Архивирано из оригинала 31. 3. 2023. г.
- ^ Zarić, Marija M. (2023-12-25). „Srpska dobrotvorka Marija Trandafil: Svu svoju impozantnu imovinu ostavila Pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj”. Ona.rs. Приступљено 2024-01-17.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 17. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-17.
- ^ Novaković, Nikola (2022-04-02). „Počast za legendu: Radivoj Korać je peti Srbin u "Kući slavnih"”. N1-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Ringier. „Kako je unuk srpskih imigranata postao NBA legenda: Mnogi i dalje tvrde da je najbolji svih vremena”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Šapićev oproštaj od Ivanovića potresao celu Srbiju: MI SRBI TEK KAD NEKOG IZUBIMO POČNEMO DA GA CENIMO!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Dimitrijević, Miodrag (2023-02-03). „Zašto im sada smeta što je Đoković Srbin?”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ N.N (2016-05-19). „Đoković: Ponosan sam što sam Srbin”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ „Јокић: Добар је тренутак да будеш Србин”. Politika Online. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Bogdanović: Uvek je dobro biti Srbin, posebno danas! - Vesti”. B92.net (на језику: српски). 2023-06-13. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Olimpijski muzej”. olimpijskimuzej.rs. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Jocić, Branislav (2016-12-24). „Milorad Čavić za SK: Srbi su stvarno nebeski narod”. N1-RS. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 62-67.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 47-52.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 77-81.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 154-160.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 202-209.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 343-350.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 130-136.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 544.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 279-284.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 187-193.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 259-264.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 291-297.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 225-231.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 180-186.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 143-148.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 285-290.
- ^ „MOĆNIJI I OD PAŠIĆA! Srpski PREMIJER kome su zavideli domaći, a divili mu se svetski političari”. ISTORIJSKI ZABAVNIK. 2020-03-21. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 011info.com <office@011info.com>. „Milovan Milovanović Balačko – Jedan od najvažnijih srpskih državnika o kome ne učimo u školi”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd. Приступљено 2024-01-19.
- ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 304-309.
- ^ Грујић, Драгослав (19. 3. 2003). „Зоран Живковић”. Време. Архивирано из оригинала 6. 4. 2023. г.
- ^ „Priča o Beograđaninu koji je otišao u Severnu Koreju da se ošiša kao Kim Džong Un”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-12-13. Приступљено 2024-01-26.
Литература
уреди- Костић, Звонимир, ур. (1993). 100 најзнаменитијих Срба (1. изд.). Београд: Принцип. ISBN 86-82273-01-2. COBISS.SR 54752263.
- Гавриловић, Андра (1990). Знаменити Срби XIX века. Kultura.
- Ирена, Ковачевић, ур. (1996). Ko je ko u Srbiji '96. (1. изд.). Београд: Beograd : Bibliofon-Who's Who, 1996 (Beograd : Skripta internacional). COBISS.SR 146477319.
Додатна литература
уреди- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. ISBN 9781405142915.
- Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 9780313312908.
- Finkel, Caroline (2012). Osman's dream: the story of the Ottoman Empire, 1300–1923. Basic Books. ISBN 9780465008506.
- İnal, Günseli; Arşivi, Semiramis (2005). Semiramis: Sultan'ın gözünden şenlik (на језику: енглески). YKY. ISBN 978-975-08-0928-6.
- Meram, Ali Kemal (1977). Padişah anaları: resimli belgesel tarih romanı (на језику: турски). Öz Yayınları.
- Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History behind the Name. London: Hurst & Company. ISBN 9781850654773.
- Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Serbia in the Great War 1914–1918: A short History. Belgrade: Srpska književna zadruga, Belgrade forum for the world of equals.
- Stavrides, Théoharis (2001). The Sultan of Vezirs: The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelovic (1453–1474). Brill. ISBN 978-90-04-12106-5.
