Радоје Домановић
Радоје Домановић (Овсиште, 16. фебруар 1873 — Београд, 17. август 1908) био је српски књижевник. Најпознатији је као сатирични приповедач.[1]
Радоје Домановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 16. фебруар 1873. |
Место рођења | Овсиште, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 17. август 1908.35 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Званични веб-сајт |
Биографија
уредиРадојев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између Требиња и Невесиња. По истраживањима Милинка Домановића њихово порекло је из села Домановићи у Херцеговини.[2] Деда се задржао у околини Крагујевца. Радио је и служио код Симеона Цукића, сродника Павла Цукића, устаника и Карађорђевог војводе. Овај оштроумни Херцеговац се ускоро својим радом и знањем уздигао од најамног радника до слободног сељака. Кораком испред времена обојицу синова, Алексу и Милоша - Радојевог оца, школује на богословији. Алекса се запопио, а Милош је отишао у учитеље. Ради као учитељ, али се бави и уносним пословима. Храбар и интелигентан ускоро постаје имућан човек. Жени се Персидом, ћерком Симеона Цукића, оног газде код кога је његов отац Милић радио као слуга.[3] Из тог брака рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском календару) 1873. године у породици сеоског учитеља, на тренутној служби у селу Овсиште код Крагујевца Радоје Домановић. Детињство је провео у суседном селу Горње Јарушице, одакле му је отац и где и данас живи фамилија Домановић, и где је завршио и основну школу.[4] Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу.[1] Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом са којом је имао ћерку Даницу (1896—1956) и синове Драгишу (1902), који је умро убрзо по рођењу, и Зорана (1905—1944).[5] После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је од туберкулозе у 35. години живота, 4. августа/17. августа 1908. године у Београду.[1]
Књижевни рад
уредиПресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака - револуционара. Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.[3]
Приповетке
уредиЊегове најзначајније приповетке су:[1]
- Вођа, 1901.
- Данга, 1899.
- Страдија, 1902.
- Мртво море, 1902.
- Краљевић Марко по други пут међу Србима, 1901.
- Размишљање једног обичног српског вола, 1902.
- Укидање страсти, 1898.
- Позориште у паланци, 1898.
- Гласам за слепце, 1902.
- Не разумем, 1898.
- Наша посла (Договор кућу гради), 1901.
- Сан једног министра, 1902.
Филмови
уредиДомановићева дела су преточена на филмско платно:
Наслеђе
уредиВелики број основних школа и библиотека (у Нишу, Лесковцу, Сурдулици, Рачи, Тополи и Великој Плани)[6] носи име „Радоје Домановић“, такође постоји и Задужбина „Радоје Домановић“ која додељује награду са истим именом.
Пројекат „Радоје Домановић“ покренут је 2013. године[7] с циљем да се дигитализују сва Домановићева дела, као и да се учине доступним широј читалачкој публици кроз објављивање већ постојећих и потпуно нових превода Домановићевих приповедака.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 155—156.
- ^ Херцеговачки рођаци Домановић, Лазаревић, Ршумовић (12. март 2015)
- ^ а б Вученов Д, Радоје Домановић, РАД, Београд, 1959. г.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1908. године
- ^ „Радоје Домановић и часопис „Страдија“”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено 21. 02. 2015.
- ^ Мрежа Cobiss.net (21. јули 2020.)
- ^ О Пројекту „Радоје Домановић“ (21. јули 2020.)
- ^ 'Digitisation of complete works of Radoje Domanović (1873–1908) – First Eight Years of the Project', Review of the National Center for Digitization Νо. 36
Спољашње везе
уреди- Сабрана дела Радоја Домановића Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2018)
- Сатире Радоја Домановића на сајту пројекта „Растко“
- Радоје Домановић на сајту www.znanje.org
- Радоје Домановић: Мртво море на Антологији српске књижевности (.docx формат)
- Текст у часопису „Српско наслеђе“
- Радоје Домановић, Заувек међу Србима (1. део), (2. део) и (3. део)
- Обновљена кућа Радоја Домановића (РТС, 25. децембар 2015)
- Радоје Домановић на сајту IMDb
- Радоје Домановић био је и сликар (Време, 20. јун 1937)