Андреј Шепетковски
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Андреј Шепетковски (Алексинац, 1974) српски је глумац.
| Андреј Шепетковски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. март 1974. |
| Место рођења | Алексинац, СФРЈ |
| Рад | |
| Битне улоге | Неки нови клинци — Слободан Милошевић Слоба Последња аудијенција — Петар Велимировић Шетња са лавом —Инспектор Тришић Љубав долази касније — бивши Јужни ветар — Срба |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиАндреј Шепетковски је рођен од оца Владимира, инжењера агрономије и мајке Мирјане, професорке српског језика. Његов деда Арсеније Тихонович Шепетковски дошао је из Харкова у Краљевину СХС 1920. године, бродом којим је стигао и козачки генерал Петар Врангел. Александар, старији брат Андреја Шепетковског, познати је хирург.[1]
Завршио је Факултет драмских уметности у Београду у класи професора Владимира Јевтовића 1998. године, када је добио награду „Мата Милошевић" као студент генерације.[2]
Глумачку каријеру Андреј је почео као позоришни глумац у Атељеу 212 и Народном позоришту у Београду. Стални је члан Београдског драмског позоришта, а остварио је значајне улоге и у позоришту Бошко Буха, Центру за културу Тиват, Народном позоришту Тоша Јовановић у Зрењанину, позоришту у Лазаревцу. Одиграо је преко 50 улога у позориштима широм земље.
Први пут се на филму појавио у „Белом оделу", а одмах је уследила и једна од главних улога у филму „Механизам". Одиграо је главне улоге и у филмовима : „Биро за изгубљене ствари" и „Љубав долази касније".
Велику популарност је стекао улогом Гвоздена у ТВ серији „Јелена", Слобе у серији „Неки нови клинци", Србе у „Јужном ветру", Марка у тв серији „Тате"...
На Академији лепих уметности и на Академији уметности је предавао глуму преко дванаест година и стекао звање ванредног професора.
Написао је драме: „Шетња са лавом“, „Жири", „ У канџама уметности" „,Бермудски троугао", „Поморанџе за збогом"(драматизација романа),,Коштанин твист" (адаптација).
Написао је сценарио за серију „Шетња са лавом" и филм „Ала је леп овај свет".
Члан је Удружења драмских писаца Србије.
Ожењен је са Катрин, са којом има сина Алексеја (2008), ћерку Ларису (2012) и сина Виктора (2018).[3][4]
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1990-те | |||
| 1997. | Горе доле (ТВ серија) | Конобар | |
| 1999. | Кад бих ти рекао (краткометражни филм) | Иван | |
| 1999. | Бело одело | Павловић | |
| 1999. | Десанка (ТВ серија) | Студент | |
| 2000-те | |||
| 2000. | Механизам | Јанко | |
| 2001. | Виртуелна стварност | Декс | |
| 2003. | Неки нови клинци (ТВ серија) | Слободан „Слоба“ Милошевић | |
| 2004. | Јелена (ТВ серија) | Гвозден Ђевеница | |
| 2005. | Принц од папира (краткометражни филм) | Сликар Никола | |
| 2007. | Бора под окупацијом | Иво Андрић | |
| 2007. | Принц од папира | Сликар Никола | |
| 2008. | Биро за изгубљене ствари | Маги | |
| 2008. | Милош Бранковић | Лилихип | |
| 2008. | Последња аудијенција (ТВ серија) | Петар Велимировић | |
| 2008. | Последњи тренутак вечности (краткометражни филм) | Доктор | |
| 2008. | Београдски фантом | Инспектор Божа | |
| 2009. | Туга (краткометражни филм) | Млади таксиста | |
| 2009. | Неко ме ипак чека (ТВ филм) | Пијанац | |
| 2009. | Стеван М. Живковић (краткометражни филм) | Патолог | |
| 2010-те | |||
| 2010. | Машиница (краткометражни филм | Петар | |
| 2008−2010. | Мој рођак са села (ТВ серија) | Срђа | |
| 2011. | Мирис кише на Балкану (ТВ серија) | Славко Поповић | |
| 2011. | Албатрос (ТВ драма) | Маћедонац | |
| 2013. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Кондуктер | |
| 2013. | Љубав долази касније | Бивши | |
| 2013−2014. | Жене са Дедиња (ТВ серија) | Доктор | |
| 2014. | Ургентни центар (ТВ серија) | Саша | |
| 2014. | Бранио сам Младу Босну | Вељко | |
| 2008-2015 | Заборављени умови Србије | А. Соловјев, К. Стојановић... | |
| 2017. | Прва тарифа | Пијанац | |
| 2017. | Сумњива лица | Сава | |
| 2018. | Немањићи — рађање краљевине | Стрез | |
| 2019. | Балканска међа | Свештеник | |
| 2019. | Сенке над Балканом | Отац Артемије | |
| 2019. | Државни службеник | Василије Карамарковић | |
| 2020-те | |||
| 2020. | Јужни ветар (ТВ серија) | Срба | |
| 2020. | Тате (ТВ серија) | Марко Кршић | |
| 2021. | Коло среће (ТВ серија) | Др Андрија Новаковић | |
| 2021. | Време зла (ТВ серија) | Адам Катић | |
| 2022. | Мочвара 2 | Командир Света | |
| 2022. | Света Петка — Крст у пустињи | Георгије | |
| 2022. | Ала је леп овај свет | инспектор Тришић | |
| 2022. | Шетња с лавом | инспектор Тришић | |
| 2021-2023. | Бранилац (ТВ серија) | Желимир Стефановић/Милутин Поповић | |
| 2023. | Сложна браћа - Next generation | наратор | |
| 2022-2023. | Камионџије д. о. о. | Реџа | |
| 2023. | Позив (ТВ серија) | управник затвора | |
| 2023. | Тунел (ТВ серија) | директор Чококомпаније | |
| 2024. | Радио Милева | Марио | |
| 2024. | Тајне винове лозе | ||
| 2024. | Време смрти (ТВ серија) | Миливоје Анђелковић Кајафа | |
Позоришне улоге
уреди- Т. Стопард „Заљубљени Шекспир"- Хенслоу (БДП)
- С. Срдић „Моје дете"- Боркан (БДП)
- Ана Ђорђевић „Црна кутија"- Филип (БДП)
- В. Распутин „Последњи рок"- Михаил
- А.П. Чехов „Ујка Вања“ - Астров (ППП Лазаревац)
- Ф. Вујошевић „Роналде, разуми ме“ - Раде (Народно позориште)
- А. Шепетковски „Шетња са лавом“ - Бата (ППП Лазаревац)
- Г. Кујић „Мирис кише на Балкану“ - Тома (Мадленианум)
- Н. Кољада „Праћка“ - Иља (БДП)
- Г. Стефановски „HI FI“ - Матеј (ЦЗКД)
- В. Шекспир „Узалудни љубавни труд“ - Лонгавил (Битеф театар)
- В. Шекспир „Отело“ - Јаго (Вечерња сцена Б. Буха)
- Б. Сенкер „Путујуће глумиште“ - Бард (НП Зрењанин)
- Н. Букилић „Јелена Савојска“ - Виторио Емануел (ЦЗК Тиват)
- Д. Мамет „Принц - Жаба“ - Принц, Жаба (Дадов)
- „Чардак ни на небу ни на земљи“ - Аждаја (Позориште Бошко Буха)
- Браца Прешњаков „Тероризам“ (НП Крушевац)
- Молијер „Тартиф“ - Дамис (Народно позориште)
Референце
уреди- ^ Marković, aleksinac net Boža (2020-11-12). „Istorija doseljavanja Rusa u Aleksinac”. Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac (на језику: rs). Приступљено 2022-12-26.
- ^ Биографија Андреја Шепетковског Академија лепих уметности, Београд
- ^ „Andrej Šepetkovski”. Arhiva nove drame (на језику: српски). 2014-11-25. Приступљено 2021-11-25.
- ^ „Tata kupi mi auto: Andrej Šepetkovski”. Detinjarije (на језику: енглески). 2021-05-20. Приступљено 2022-12-26.
Спољашње везе
уреди- Андреј Шепетковски на сајту IMDb (језик: енглески)
- Званични сајт Андреја Шепетковског Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2017)
- Ћирић, Дејан (21. 5. 2019). „Андреј Шепетковски: Лице непогрешиво показује стање душе”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 24. 05. 2019. г. Приступљено 24. 5. 2019.
