Васа Стајић

српски филозоф и писац

Васа Стајић (Мокрин, 10. фебруар 1878 — Нови Сад, 10. фебруар 1947) био је српски филозоф и писац. Низ његових дела сматра се кључним за познавање историје Новог Сада.

Васа Стајић
Васа Стајић
Лични подаци
Датум рођења(1878-02-10)10. фебруар 1878.
Место рођењаМокрин, Аустроугарска
Датум смрти10. фебруар 1947.(1947-02-10) (69 год.)
Место смртиНови Сад, ФНРЈ

Биографија

уреди

Гимназију учио у Великој Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу. Као ученик био је због социјалистичке агитације искључен и карловачке гимназије. Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. године у Будимпешти.[1] Започео рад као учитељ у банатским селима, потом је био професор у Пакрацу, па у Учитељској школи у Сомбору.[1]

Дошавши из Пакраца школске 1904—1905. године почео је са радом као професор и суплент у Пљеваљској гимназији, где је у истом периоду радио професор и историчар Глигорије Елезовић.

Године 1938. објављен је пригодни зборник радова посвећен његовом 60. рођендану. У тој "Споменици"[2] се истиче: Живот професор Стајића је био увек будна радиност и свежа делотворност. Садржински се његов живот дели на два периода. У првом, ранијем периоду он је револуционар који врши велики утицај на омладину. Деловао је у циљу ослобођења и уједињења југословенских народа, које се остварило након завршетка Првог светског рата. Наступа у новој држави, у новим околностима његове преусмерење ка историјској науци, када он исписује бројна историографска дела.

Пропагирао је Стајић идеје професора Сандића и предводио је Реформистички српски национални покрет младе војвођанске интелигенције. Као повереник Српске народне омладине пропагирао је уједињење свих Срба у државу Јужних Словена.[3]

Издавачка делатност

уреди

Издавао је предратне часописе Нови Србин и „Српска Просвета”.[1] Због својих идеја био је често прогањан и осуђиван, и за време Првог светског рата а и у миру. Након рата покренуо је опет лист, сада је то "Нова Војводина" у којем износи војвођанске проблеме.[4] Сарађивао је пишући за много листова. Био је једно време секретар Матице српске и уредник „Летописа” (1921. и 1936).[1] Био је и секретар Матице српске, али је 1944. године, на позив својих ђака прешао у Срем и придружио се партизанима.[5]

Написао је преко 20 књига од којих су му најпознатије „Новосадске биографије” у шест томова, „Великокикиндски дистрикт” и друге.[1] Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу (1926, преправљено и дотерано 1938), као и Јовану Јовановићу Змају (1933).[4] Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.

Његова капитална дела о историји Новог Сада ”Привреда Новог Сада”, ”Новосадске биографије”, ”Грађа за културну историју Новог Сада”, ”Грађа за политичку историју Новог Сада” су капитална дела на тему историје града.[6]

Заслужан је за покрет планинарства и излетништва у Војводини. Године 1923. активно учествује у организовању Новосадске подружнице Српског планинарског друштва, која 1924. године постаје Планинарско друштво Фрушка гора.

Једна основна школа у Новом Саду и основна школа у Мокрину носе његово име.[7]

Одабрана дела

уреди
  • Антологија родољубиве поезије (1914)
  • Између живота и књижевности, чланци и белешке (1922)
  • Самообразовање (1922)
  • Светозар Милетић, живот и рад (1926)
  • Војвођани о Војводини — поводом десетогодишњице ослобођења и уједињења
  • О Хомеру војвођанских Ахила (1933)
  • Новосадске биографије I—V (1936—1946)
  • Грађа за културну историју Новог Сада (1947)

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д „Васа Стајић”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19. 
  2. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1939.
  3. ^ Костић, Бранислава. „Васа Стајић”. Војвођанске минијатуре. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 21. 7. 2019. 
  4. ^ а б „Васа Стајић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19. 
  5. ^ „Васа Стајић — последњи апостол Војводине”. Аутономија. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 21. 7. 2019. 
  6. ^ „Vasa Stajić - čovek koji je novosadske priče sačuvao od zaborava”. www.021.rs (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-01. 
  7. ^ „Почетна”. osvasastajicmokrin.edu.rs. Приступљено 21. 7. 2019. 

Литература

уреди
  • Васовић, Милорад (2009). Историја Пљеваља. ISBN 978-9940-512-03-3. , Пљевља на путу у ново доба pp. 244—245

Спољашње везе

уреди
Функције у институцијама културе
Председник Матице српске
1920—1935