Васа Стајић
Васа Стајић (Мокрин, 10. фебруар 1878 — Нови Сад, 10. фебруар 1947) био је српски филозоф и писац. Низ његових дела сматра се кључним за познавање историје Новог Сада.
| Васа Стајић | |
|---|---|
 Васа Стајић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. фебруар 1878. |
| Место рођења | Мокрин, Аустроугарска |
| Датум смрти | 10. фебруар 1947. (69 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, ФНРЈ |
Биографија
уредиГимназију учио у Великој Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу. Као ученик био је због социјалистичке агитације искључен и карловачке гимназије. Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. године у Будимпешти.[1] Започео рад као учитељ у банатским селима, потом је био професор у Пакрацу, па у Учитељској школи у Сомбору.[1]
Дошавши из Пакраца школске 1904—1905. године почео је са радом као професор и суплент у Пљеваљској гимназији, где је у истом периоду радио професор и историчар Глигорије Елезовић.
Године 1938. објављен је пригодни зборник радова посвећен његовом 60. рођендану. У тој "Споменици"[2] се истиче: Живот професор Стајића је био увек будна радиност и свежа делотворност. Садржински се његов живот дели на два периода. У првом, ранијем периоду он је револуционар који врши велики утицај на омладину. Деловао је у циљу ослобођења и уједињења југословенских народа, које се остварило након завршетка Првог светског рата. Наступа у новој држави, у новим околностима његове преусмерење ка историјској науци, када он исписује бројна историографска дела.
Пропагирао је Стајић идеје професора Сандића и предводио је Реформистички српски национални покрет младе војвођанске интелигенције. Као повереник Српске народне омладине пропагирао је уједињење свих Срба у државу Јужних Словена.[3]
Издавачка делатност
уредиИздавао је предратне часописе Нови Србин и „Српска Просвета”.[1] Због својих идеја био је често прогањан и осуђиван, и за време Првог светског рата а и у миру. Након рата покренуо је опет лист, сада је то "Нова Војводина" у којем износи војвођанске проблеме.[4] Сарађивао је пишући за много листова. Био је једно време секретар Матице српске и уредник „Летописа” (1921. и 1936).[1] Био је и секретар Матице српске, али је 1944. године, на позив својих ђака прешао у Срем и придружио се партизанима.[5]
Написао је преко 20 књига од којих су му најпознатије „Новосадске биографије” у шест томова, „Великокикиндски дистрикт” и друге.[1] Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу (1926, преправљено и дотерано 1938), као и Јовану Јовановићу Змају (1933).[4] Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.
Његова капитална дела о историји Новог Сада ”Привреда Новог Сада”, ”Новосадске биографије”, ”Грађа за културну историју Новог Сада”, ”Грађа за политичку историју Новог Сада” су капитална дела на тему историје града.[6]
Заслужан је за покрет планинарства и излетништва у Војводини. Године 1923. активно учествује у организовању Новосадске подружнице Српског планинарског друштва, која 1924. године постаје Планинарско друштво Фрушка гора.
Једна основна школа у Новом Саду и основна школа у Мокрину носе његово име.[7]
Одабрана дела
уреди- Антологија родољубиве поезије (1914)
- Између живота и књижевности, чланци и белешке (1922)
- Самообразовање (1922)
- Светозар Милетић, живот и рад (1926)
- Војвођани о Војводини — поводом десетогодишњице ослобођења и уједињења
- О Хомеру војвођанских Ахила (1933)
- Новосадске биографије I—V (1936—1946)
- Грађа за културну историју Новог Сада (1947)
Галерија
уреди-
Биста испред Матице српске -
Споменик Васи Стајићу, Нови Сад -
Спомен плоча на кући В. Стајића -
Кућа Васе Стајића -
Гроб Васе Стајића на Успенском гробљу - Нови Сад
Референце
уреди- ^ а б в г д „Васа Стајић”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1939.
- ^ Костић, Бранислава. „Васа Стајић”. Војвођанске минијатуре. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 21. 7. 2019.
- ^ а б „Васа Стајић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
- ^ „Васа Стајић — последњи апостол Војводине”. Аутономија. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 21. 7. 2019.
- ^ „Vasa Stajić - čovek koji je novosadske priče sačuvao od zaborava”. www.021.rs (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-01.
- ^ „Почетна”. osvasastajicmokrin.edu.rs. Приступљено 21. 7. 2019.
Литература
уреди- Васовић, Милорад (2009). Историја Пљеваља. ISBN 978-9940-512-03-3., Пљевља на путу у ново доба pp. 244—245
Спољашње везе
уреди- Мој деда Васа Стајић
- Васовић, Милорад (2009). Историја Пљеваља. ISBN 978-9940-512-03-3.]Професор Васа Стајић, Гимназија Танасије Пејатовић Пљевља
- У Пљевљима је добио потомка кћерку Даницу
 | Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |