Стефан Миленковић
Стефан Миленковић (у САД познат као Milenkovich; Београд, 25. јануар 1977) српски је виолиниста и музички педагог.
| Стефан Миленковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Стефан Миленковић |
| Датум рођења | 25. јануар 1977. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Музички рад | |
| Инструменти | виолина |
| Остало | |
| Веб-сајт | stefanmilenkovich |
Биографија
уредиРођен је у породици Зорана Миленковића, виолинисте, и Лидије Кајнацо, пијанисткиње италијанског порекла.[1] Прве часове виолине давао му је отац још кад је имао три године. Три године касније имао је први наступ као солиста са оркестром.[2] Године 1984, отпочела је његова интензивна музичка каријера. Од петнаесте године је живео у Италији, одакле је пореклом његова мајка.[3] Свирао је за америчког председника Роналда Регана на Божићном концерту у Вашингтону 1987. и за совјетског председника Михаила Горбачова у Београду 1988. године. Године 1991. слушао га је папа Јован Павле Други. Свој хиљадити наступ имао је 1993. године у Монтереју у Мексику.
Након што је 1994. као најмлађи дипломац дипломирао на Универзитету уметности у Београду позван је да студира на Школи Џулијард у Њујорку, где је радио са Дороти Делеј, а од 2003. године и предавао.[4] Наставио је да изводи бројне концерте и 2000. године постао је изборни члан Перлмановог музичког програма. Године 2003, именован је за дописног члана Школе Џулијард.[5]
Стефан Миленковић је професор на факултету музике Универзитета Илиноиса у Урбани и Шампејну, одсек гудачких инструмената.[6] Такође је од 2012. гостујући професор на Факултету музичке уметности у Београду.[7]
Стефан Миленковић свира виолину Giovanni Battista Guadagnini из 1783. године.[8] Његов брат по оцу, Теофил Миленковић, и његова сестра по оцу, Тимосена Миленковић, такође су успешни виолинисти.[9]
Добио је сина Николу 2020. године.[10]
Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[11]
Такмичења
уреди- Jaroslav Kozian International Violin Competition (бивша Чехословачка) - прва награда
- Rodolfo Lipizer Competition (Италија) - прва награда
- Ludwig Spohr International Violin Competition (Немачка) - прва награда
- International Paganini Competition (Италија) - друга награда
- Tibor Varga Competition (Швајцарска) - друга награда
- Yehudi Menuhin Competition (Уједињено Краљевство) - трећа награда
- Queen Elisabeth Music Competition (Белгија) - дванаеста награда
Дискографија
уредиНепотпун списак, углавном према Дискогсу, албуми -
На ПГП-РТБ:
- Паганини, Моцарт, Вивалди и др., сонате и др., са Лидијом Кајнацо, 1985
- Моцарт, Менделсон, уживо у Центру Сава, са Симфонијским оркестром РТВ Београд (Радивој Спасић), 1986
- Тартини („Ђавољи трилер”) и др., уживо у Коларчевој задужбини, са Лидијом Кајнацо, 1991
На ЗКП РТЉ:
- Менделсон, Равел, са Симфонијским оркестром РТВ Љубљана (Антон Нанут), 1988
- Брамс, Глазунов, са Симфонијским оркестром РТВ Словеније (Ен Шао), 2015
Остали издавачи:
- Paganini "In Cuor Piu Non Mi Sento", 1995
- J.S. Bach Sonatas and Partitas for Violin Solo, 1997
- Paganini Recital, 1999
- Paganini Complete Music For Violin Solo, 2004
- Tango Compás (са Марком Хатлаком), 2014
Награде и признања
уреди
Орден Карађорђеве звезде првог степена (15. фебруар 2021).[12]- Награда „Стефан Првовенчани” Рашких духовних свечаности, 2021.[13]
- Фебруарска награда Новог Сада, 2023.[14]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Stefan Milenković: Moj dom je kod mame u Jove Ilića
- ^ „Рођен је виолиниста Стефан Миленковић - Фондација Српски легат”. Srpskilegat.rs. 20. 6. 2014. Приступљено 17. 11. 2017.
- ^ Знам да имам капацитет за нову љубав („Политика“, 17. октобар 2010)
- ^ „Prone to Violins: Stefan Milenkovich”. Pronetoviolins.blogspot.ca. 19. 10. 2014. Приступљено 17. 11. 2017.
- ^ Од класике се мало ко обогатио - интервју („Блиц“, 22. октобар 2010)
- ^ „People | Music at Illinois”. Music.illinois.edu. Приступљено 17. 11. 2017.
- ^ „Lake Forest Symphony Orchestra | Stefan Milenkovich — Lake Forest Symphony”. Lakeforestsymphony.org. Архивирано из оригинала 18. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017.
- ^ „About — Stefan Milenkovich”. Stefanmilenkovich.com. Приступљено 17. 11. 2017.
- ^ Шести Новогодишњи концерт Теофила Миленковића („Политика“, 11. јануар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Виолиниста Стефан Миленковић (43) постао отац: Родио се Никола („Вечерње новости”, 1. мај 2020)
- ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 10. септембра 2024.
- ^ „Списак одликованих - Сретење 2021.” (PDF). Председник Републике Србије. 15. фебруар 2021.
- ^ Вулићевић, Марина. „Признање „Стефан Првовенчани” уручено Стефану Миленковићу”. Politika Online. Приступљено 2021-08-20.
- ^ Ковачевић, Снежана. „Фебруарска награда Новог Сада Стефану Миленковићу”. Politika Online. Приступљено 2023-01-25.
Литература
уреди- Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.
Спољашње везе
уреди
- Званични сајт
- Стефан Миленковић на сајту Discogs (језик: енглески)
- Ретко имам времена за предах, радујем се доласку у Београд („Политика”, 30. јул 2018)
- СРБИЈА ЈЕ ОДУВЕК МОЈА ИНСПИРАЦИЈА Стефан Миленковић за Новости: Ово су моји снови и планови („Вечерње новости”, 20. децембар 2020)
- Без публике као да ми фали пола идентитета уметника
- Они побјеђују: Стефан Миленковић, Ал Џазира Балканс, 20. 3. 2023.
