Стефан Миленковић

Стефан Миленковић (у САД познат као Milenkovich; Београд, 25. јануар 1977) српски је виолиниста и музички педагог.

Стефан Миленковић
Лични подаци
Пуно имеСтефан Миленковић
Датум рођења(1977-01-25)25. јануар 1977.(47 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Музички рад
Инструментивиолина
Остало
Веб-сајтstefanmilenkovich.com
Стефан Миленковић, као дечак, на солистичком концерту у сали Нишког симфонијског оркестра, крајем 80-их година 20. века

Биографија

уреди

Рођен је у породици Зорана Миленковића, виолинисте, и Лидије Кајнацо, пијанисткиње италијанског порекла.[1] Прве часове виолине давао му је отац још кад је имао три године. Три године касније имао је први наступ као солиста са оркестром.[2] Године 1984, отпочела је његова интензивна музичка каријера. Од петнаесте године је живео у Италији, одакле је пореклом његова мајка.[3] Свирао је за америчког председника Роналда Регана на Божићном концерту у Вашингтону 1987. и за совјетског председника Михаила Горбачова у Београду 1988. године. Године 1991. слушао га је папа Јован Павле Други. Свој хиљадити наступ имао је 1993. године у Монтереју у Мексику.

Након што је 1994. као најмлађи дипломац дипломирао на Универзитету уметности у Београду позван је да студира на Школи Џулијард у Њујорку, где је радио са Дороти Делеј, а од 2003. године и предавао.[4] Наставио је да изводи бројне концерте и 2000. године постао је изборни члан Перлмановог музичког програма. Године 2003, именован је за дописног члана Школе Џулијард.[5]

Стефан Миленковић је професор на факултету музике Универзитета Илиноиса у Урбани и Шампејну, одсек гудачких инструмената.[6] Такође је од 2012. гостујући професор на Факултету музичке уметности у Београду.[7]

Стефан Миленковић свира виолину Giovanni Battista Guadagnini из 1783. године.[8] Његов брат по оцу, Теофил Миленковић, и његова сестра по оцу, Тимосена Миленковић, такође су успешни виолинисти.[9]

Добио је сина Николу 2020. године.[10]

Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[11]

Такмичења

уреди

Дискографија

уреди

Непотпун списак, углавном према Дискогсу, албуми -

На ПГП-РТБ:

На ЗКП РТЉ:

  • Менделсон, Равел, са Симфонијским оркестром РТВ Љубљана (Антон Нанут), 1988
  • Брамс, Глазунов, са Симфонијским оркестром РТВ Словеније (Ен Шао), 2015

Остали издавачи:

  • Paganini "In Cuor Piu Non Mi Sento", 1995
  • J.S. Bach Sonatas and Partitas for Violin Solo, 1997
  • Paganini Recital, 1999
  • Paganini Complete Music For Violin Solo, 2004
  • Tango Compás (са Марком Хатлаком), 2014

Награде и признања

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Stefan Milenković: Moj dom je kod mame u Jove Ilića
  2. ^ „Рођен је виолиниста Стефан Миленковић - Фондација Српски легат”. Srpskilegat.rs. 20. 6. 2014. Приступљено 17. 11. 2017. 
  3. ^ Знам да имам капацитет за нову љубав („Политика“, 17. октобар 2010)
  4. ^ „Prone to Violins: Stefan Milenkovich”. Pronetoviolins.blogspot.ca. 19. 10. 2014. Приступљено 17. 11. 2017. 
  5. ^ Од класике се мало ко обогатио - интервју („Блиц“, 22. октобар 2010)
  6. ^ „People | Music at Illinois”. Music.illinois.edu. Приступљено 17. 11. 2017. 
  7. ^ „Lake Forest Symphony Orchestra | Stefan Milenkovich — Lake Forest Symphony”. Lakeforestsymphony.org. Архивирано из оригинала 18. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  8. ^ „About — Stefan Milenkovich”. Stefanmilenkovich.com. Приступљено 17. 11. 2017. 
  9. ^ Шести Новогодишњи концерт Теофила Миленковића („Политика“, 11. јануар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ Виолиниста Стефан Миленковић (43) постао отац: Родио се Никола („Вечерње новости”, 1. мај 2020)
  11. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 10. септембра 2024.
  12. ^ „Списак одликованих - Сретење 2021.” (PDF). Председник Републике Србије. 15. фебруар 2021. 
  13. ^ Вулићевић, Марина. „Признање „Стефан Првовенчани” уручено Стефану Миленковићу”. Politika Online. Приступљено 2021-08-20. 
  14. ^ Ковачевић, Снежана. „Фебруарска награда Новог Сада Стефану Миленковићу”. Politika Online. Приступљено 2023-01-25. 

Литература

уреди
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

уреди