Давид Штрбац је књижевни јунак из приповедака и драма српског књижевника Петра Кочића. Осмишљен је као снажно уобличени књижевни тип лукавог сељака, који се на духовит и домишљат начин бори против високих намета и неправди усмерених против сиромашног сељаштва. Сматра се једним од најпознатијих јунака српске књижевности.

Давид Штрбац
Основне информације
НационалностСрбин
РелигијаХришћанин
Подаци о лику
Родмушки
Подаци о креацији
Прво прик.Туба (приповетка)
Последње прик.Суданија (драма)
ИзмислиоПетар Кочић

Штрбац је најпознатији као главни јунак приповетке Јазавац пред судом (1904), коју је Кочић убрзо прерадио у истоимену драму. Не би ли казао горку истину о тешком положају сељака кога подједнако пљачкају и окупаторска власт и домаћи зеленаши, Штрбац навлачи на себе маску лакрдијаша и долази на суд да тужи јазавца, јер му је појео принос кукуруза.[1] Овај књижевни лик је временом прерастао оквире политичке сатире једног времена и постао универзално оличење обесправљеног и искоришћеног човека, који је свестан свога очајног положаја и тражи правду. Давид Штрбац се појављује и као споредни јунак у Кочићевим приповеткама Туба, Мејдан Симеуна Ђака, Тавновање и у драми Суданија. У граду Бања Лука, у општини Паприковац, налази се улица која носи Давидово име.

Историјски прототип

уреди

Петар Кочић је већину својих књижевних ликова заснивао на стварним личностима из његове родне Босанске Крајине. Историјски Давид Штрбац се родио 1836. а умро 1906. Према речима мештана стварни Штрбац је био: исти онакав како га Кочић описује, а ни догађај с јазавцем није измишљен јер је Давид уистину доносио јазавца у суд, да га тужи за поједене кукурузе, па га је, правећи се луцкаст и наиван, пустио у судници.[2]

Референце

уреди
  1. ^ Деретић 2003, стр. 44.
  2. ^ Крушевац 1951, стр. 86.

Литература

уреди
  • Крушевац, Тодор (1951). Петар Кочић - студија. Београд: Просвета. 
  • Деретић, Јован (2003). Историја књижевности за трећи разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-10754-1.