Теодор Андрејевић

Теодор Тоша Андрејевић
Теодор Тоша Андрејевић
Лични подаци
Друга имена	Аустралијанац
Датум рођења	18. јун 1852.
Место рођења	Рума, Аустријско царство
Датум смрти	2. мај 1931. (78 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Занимање	музичар, музички педагог, композитор, диригент
Музички рад
Активни период	око 1870. - 1931.
Жанр	класична музика
Инструмент	фагот, виолина, виола, обоа, клавир

Теодор Тоша Андрејевић Аустралијанац био је српски музичар, музички педагог, композитор, диригент и оснивач прве приватне музичке школе у Београду.^[1] Андрејевић је био виртуоз на фаготу и виолини, и члан оркестра Јохана Штрауса Млађег.

Младост и музичко образовање

Андрејевић је рођен у Руми, 18. јуна 1852. године, од оца Константина, по занимању пекара, и мајке Јулијане. Основну школу завршио је у Руми, а гимназију у Београду. Музику је почео да учи код приватних учитеља, прво код Антонија Цимбрића (такође Румљанина, који је предавао музику у Београду), а затим код Карла Реша, код кога је у то време учио и Стеван Стојановић Мокрањац. Андрејевић и Мокрањац су се тамо упознали и остали блиски пријатељи до смрти.^[1]

Као изузетан таленат, Андрејевић је добио посао као члан оркестра Народног позоришта у Београду, а 1873. године добио је стипендију и отишао у Беч. На Бечком конзерваторијуму је студирао фагот, а у исто време је учио и обоу, клавир и виолину. Студије је завршио са натпросечним успехом, а забележено је и да је био први српски музичар своје генерације који је стекао високо музичко образовање.^[1]

Музичка каријера

Још за време студија, у Бечу је радио као хоровођа Српског академског певачког друштва „Зора“, чији чланови су били српски студенти који су студирали у Бечу. Година 1877. и 1878. учествовао је у српско-турском рату, за шта је одликован.^[1]

По повратку из рата, постао је члан оркестра Јохана Штрауса Млађег, с којим је наступао широм света, између осталог и у Београду. Андрејевић је у Штраусовом оркестру наступао као солиста на фаготу, али је у камерним ансамблима свирао и виолину и виолу. Са Штраусовим оркестром отишао је у Аустралију, где је наступао у Мелбурну и Сиднеју, и одлучио да остане.

У Аустралији је живео пет година, од 1879. до 1884. године, и тамо је основао сопствени оркестар. Велики успех Андрејевићевог оркестра у Аустралији скренуо је пажњу домаће и стране јавности на њега, и због тога је добио надимак Аустралијанац, који је додао свом презимену и носио га до краја живота. Аустралијска штампа поредила га је са чувеним фаготистом тог времена, Џоном Винтерботомом.^[1]

По повратку у Србију, Андрејевић је радио као професор музике у београдским гимназијама и Богословији Српске православне цркве. Основао је и прву приватну музичку школу у Београду, 1888. године, која је престала са радом након само годину дана, због финансијских тешкоћа.^[2]

Основао је и водио Типографско певачко друштво „Јакшић“, а упоредо је дириговао и другим хоровима и оркестрима, између осталих Јеврејским певачким друштвом, затим Дечјим хором и Ђачким оркестром „Јавор“, те Српским тамбурашким друштвом, с којим је наступао у Бечкој опери. Као диригент, наступио је са Тамбурашким оркестром „Вила“ у националној ресторацији у српском павиљону на Светској изложби у Паризу 1900. године, као и у Прагу 1902. године.^[1]

Композиторски рад

Тоша Андрејевић је компоновао око 25 маршева за поједине класе Војне академије у Београду, који су у своје време били врло популарни. Најпознатији од ових маршева су били „Цветићев марш“, „Јакшићев марш“, „Немања“, „Српска зора“... Поред тога, компоновао је више плесних комада, неколико полки и једно коло, као и неколико соло песама, од којих су се истицале „Небо моје“ и „Пламти ми срце у љубави“.^[1]

Приватни живот

За време свог боравка у Аустралији, Андрејевић се оженио Аустралијанком Евелином Бали (Evelyn Bulley), која је научила српски језик и са мужем се преселила у Београд. Евелин је заволела Србију, и као српска болничарка неговала рањенике у Балканским ратовима, а у Првом светском рату имала је своју болницу код Алексинца и у Параћину. Имали су деветоро деце, од чега су забележена имена синова Константина, Драгутина и Бранислава и кћерки Јелене, Наталије и Наташе.^[1]

Тошина кћерка Наташа студирала је музику код очевог пријатеља Мокрањца, а о присном пријатељству ова два композитора сведочи податак да је Мокрањац у својим писмима Андрејевића називао „Тошеле“.^[1] Андрејевић је био близак пријатељ и са оперским певачем Душаном Јанковићем, такође рођеним Румљанином, с којим је често приређивао заједничке концерте у Београду.

Смрт и заоставштина

Тоша Андрејевић је умро 2. маја 1931. године, у Београду, а о његовој смрти писала је и тадашња штампа.

Основна музичка школа у Руми носи његово име.^[3]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з Арсенић, Ђорђе: „Знаменити Румљани“, Завичајни музеј, Рума, 1996.
^ „Музичка енциклопедија“, Том 1 (А-Гоз), Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1971, стр. 12
^ http://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/_skole%20vojvodine_/SKOLE/umetnicke/osnovna_muzicka_ruma/tosa_andrejevic.htm^{[мртва веза]}

[Arsenic-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з Арсенић, Ђорђе: „Знаменити Румљани“, Завичајни музеј, Рума, 1996.

[2] „Музичка енциклопедија“, Том 1 (А-Гоз), Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1971, стр. 12

[3] ttp://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/_skole%20vojvodine_/SKOLE/umetnicke/osnovna_muzicka_ruma/tosa_andrejevic.htm^{[мртва веза]}

[1]

[2]

[3]