Владимир Војислављевић
Владимир I Војислављевић (друга половина 11. века — прва четвртина 12. века) био је српски краљ и владар Дукље, од око 1102. до око 1114. године.[1][2][3]
| Владимир | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Владимир I Војислављевић |
| Место рођења | Зета, Српско краљевство |
| Датум смрти | око 1114. |
| Место смрти | Зета, Зета |
| Породица | |
| Супружник | кћерка рашког жупана Вукана |
| Потомство | Михаило |
| Родитељи | Владимир |
| Династија | Војисављевић |
| Краљ Дукље | |
| Период | (1102—1114) |
| Претходник | Кочапар |
| Наследник | Ђорђе Бодиновић |
Након пада краља Кочапара око 1102. године, народ је за новог краља прогласио Владимира (1102 – 1114). Владимир је био син Владимира, најстаријег сина краља Михаила и синовац краља Константина Бодина. Његовим доласком прекинут грађански рат у српском краљевству а своје позиције је ојачао женидбом кћерке Рашког великог жупана Вукана. Свог стрица Доброслава, некадашњег краља, пребацио из рашке у зетску тамницу. У периоду његовог краљевања Вукан је предузео један војни поход против Византије у пролеће 1106. и успео да у једној бици поново потуче војску предвођену Јованом Комнином. Рат је окончан у новембру исте године, тако што је Вукан предао таоце цару Алексију.[1]
Под утицајем саветника који су били велики непријатељи Рашког жупана Вукана и у жељи да на српски престо доведе свог сина Ђорђа, Јаквинта, жена некадашњег краља Константина Бодина отровала је краља Владимира који је после неколико дана преминуо. На престо се тада попео Ђорђе Бодиновић чиме је уследио нови грађански рат који ће за дуги низ година паралисати српско краљевство.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Мијушковић 1988.
- ^ Кунчер 2009.
- ^ Живковић 2009.
Извори и литература
уреди- Извори
- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska.
- Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.
- Литература
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Живковић, Тибор (2006). „Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века”. Зборник радова Византолошког института. 43: 451—466.
- Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History.
- Калић, Јованка (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197—211.
- Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
