Википедија

Птице

класа тетрапода
(преусмерено са Птица)
За друге употребе, погледајте Птице (вишезначна одредница).

Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из касне јуре је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима.

Птице
Временски распон: 85–0 Ma[1] касна (горња) јура—данашњост
Red-crested turacoБелоплећи белорепанДивљи голубАустралијски казуарПапуански пингвинBar-throated minlaРода ципеларкаGrey crowned craneAnna's hummingbirdRainbow lorikeetСива чапљаБуљинаWhite-tailed tropicbirdИндијски паунAtlantic puffinКарипски пламенацПлавонога блунаПрстенастокљуни тукан
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Ornithurae
Класа: Aves
Linnaeus, 1758[2]
Постојећи редови
Синоними
  • Neornithes Gadow, 1883

Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност.

Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања.

Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле.

Еволуција и систематика

уреди
 
Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
 
Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4]

Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6]

Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11]

Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету.

Употреба појма

уреди
 
Мужјак коса
 
Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus

Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves.

Диносауруси и порекло птица

уреди

Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима.

Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летења на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен.

Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15]

Географско ширење данашњих птица

уреди
 
Снежна сова

Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17]

Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица.

Редови птица

уреди
Главни чланак: Класификација птица

Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19]

Aves
Palaeognathae
 

Struthioniformes (нојеви) 

 
Notopalaeognathae
 

Rheiformes (нанду) 

 
 
 
 

†Dinornithiformes (моа)

 
 
 

†Lithornithiformes

 
 

Tinamiformes (тинаму) 

 
 
 
Novaeratitae
 

Casuariiformes (ему & казуари) 

 
 
 

Apterygiformes (киви) 

 
 

†Aepyornithiformes (слоновска птица) 

 
 
 
 
 
 
Neognathae
Galloanserae
 

Galliformes (коке) 

 
Odontoanserae
 

†Pelagornithidae

 
Anserimorphae
 

†Gastornithiformes  

 
 

Anseriformes (пловуше) 

 
 
 
 
Neoaves
Columbea
Mirandornithes
 

Phoenicopteriformes (фламингоси) 

 
 

Podicipediformes (гњурци) 

 
 
Columbimorphae
 

Columbiformes (голубови)   

 
 
 

Mesitornithiformes (месите) 

 
 

Pteroclidiformes (саџе) 

 
 
 
 
Passerea
 
 

Cypselomorphae (колибри, чиопе) 

 
Otidimorphae
 

Cuculiformes (кукавице) 

 
 
 

Otidiformes (дропље) 

 
 

Musophagiformes (туракои) 

 
 
 
 
 
 
 

Opisthocomiformes (хоацин) 

 
Cursorimorphae
 

Gruiformes (ждралови) 

 
 

Charadriiformes (шљукарице) 

 
 
 
 
 
 

Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд)   

 
Eurypygimorphae
 

Eurypygiformes (сунчана чапља) 

 
 

Phaethontiformes (тропске птице)  

 
 
 
Telluraves
Afroaves
Accipitrimorphae
 

Cathartiformes (лешинари Новог света) 

 
 

Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима) 

 
 
 
 

Strigiformes (сове) 

 
Coraciimorphae
 

Coliiformes (мишовкиње)

 
Eucavitaves
 

Leptosomatiformes (кукавичје модривране)

 
Cavitaves
 

Trogoniformes (трогони) 

 
Picocoraciae
 

Bucerotiformes (кљунорошци)   

 
 
 

Coraciformes (модровране) 

 
 

Piciformes (детлић, тукан итд.)   

 
 
 
 
 
 
 
 
Australaves
 

Cariamiformes    

 
Eufalconimorphae
 

Falconiformes (соколови) 

 
Psittacopasserae
 

Psittaciformes (папагаји) 

 
 

Passeriformes (певачице)   

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица.

Подразред Neornithes

Paleognathae:

Neognathae:

Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, "Сиблијев поредак", је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes.

Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“).

Фамилије

уреди

Подфамилије

уреди

Родови

уреди

Врсте

уреди

Подврсте

уреди
  • ...

Карактеристике

уреди

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.

  • Све птице имају перје.
  • Свака птица има кљун.
  • Све птице се излегу из јајета.

Распрострањеност

уреди

Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

Морфологија и анатомија

уреди
 
Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста
Главни чланак: Морфологија и анатомија птица

У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

Птице певачице

уреди

Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота.

Грабљивице

уреди

Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака.

Занимљивости

уреди
  • Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила.
  • Кондор не лети, него лебди.
  • Гуска је прва птица припитомљена од стране човека.
  • Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству.
  • Птица која најбрже лети је сиви соко.
  • Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm.
  • Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања.
  • Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg.
  • Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица.
  • Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

Референце

уреди
  1. ^ Lee, Michael SY; Cau, Andrea; Darren, Naish; Gareth J., Dyke (2014). „Morphological Clocks in Paleontology, and a Mid-Cretaceous Origin of Crown Aves”. Systematic Biology. Oxford Journals. 63 (1): 442—449. PMID 24449041. doi:10.1093/sysbio/syt110. 
  2. ^ Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Class Aves”. Project: The Taxonomicon. Приступљено 11. 6. 2012. 
  3. ^ Brown, J.W. & Van Tuinen, M. (2011). „Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs”. The Evolutionary History of Modern Birds. John Wiley & Sons LtD: 306—324. ISBN 9781119990475. doi:10.1002/9781119990475.ch12. 
  4. ^ а б в г Alonso, P. D.; Milner, A. C.; Ketcham, R. A.; Cookson, M. J.; Rowe, T. B. (2004). „The avian nature of the brain and inner ear of Archaeopteryx” (PDF). Nature. 430 (7000): 666—669. Bibcode:2004Natur.430..666A. PMID 15295597. doi:10.1038/nature02706. Архивирано из оригинала 09. 02. 2006. г. Приступљено 01. 09. 2018.  Supplementary info
  5. ^ del Hoyo, Elliott & Sargatal 1992.
  6. ^ Livezey & Zusi 2007, стр. 1–95.
  7. ^ Padian 1997, стр. 41–96.
  8. ^ Xu, X; You, H; Du, K; Han, F (28. 7. 2011). „An Archaeopteryx-like theropod from China and the origin of Avialae” (PDF). Nature. 475 (7357): 465—470. PMID 21796204. doi:10.1038/nature10288. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017. 
  9. ^ Godefroit, Pascal; Cau, Andrea; Hu, Dong-Yu; Escuillié, François; Wu, Wenhao; Dyke, Gareth (2013). „A Jurassic avialan dinosaur from China resolves the early phylogenetic history of birds”. Nature. 498 (7454): 359—362. Bibcode:2013Natur.498..359G. PMID 23719374. doi:10.1038/nature12168. 
  10. ^ Gauthier 1986, стр. 1–55.
  11. ^ а б Gauthier 1986, стр. 1–55
  12. ^ Hou L,Martin M, Zhou Z & Feduccia A (1996). „Early Adaptive Radiation of Birds: Evidence from Fossils from Northeastern China”. Science. 274 (5290): 1164—1167. 
  13. ^ Norell, M; Ellison, M. (2005). Unearthing the Dragon, The Great Feathered Dinosaur Discovery. New York: Pi Press. ISBN 978-0-13-186266-1. 
  14. ^ Feduccia A, Lingham-Soliar T, Hinchliffe JR (2005). „Do feathered dinosaurs exist? Testing the hypothesis on neontological and paleontological evidence”. Journal of Morphology. 266 (2): 125—166. 
  15. ^ Prum R (2003). „Are Current Critiques Of The Theropod Origin Of Birds Science? Rebuttal To Feduccia 2002”. Auk. 120 (2): 550—561. 
  16. ^ а б Ericson PGP, Anderson CL, Britton T, Elzanowski A, Johansson US, Kallersjo M, Ohlson JI, Parsons TJ, Zuccon D, Mayr G (2006)„Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils”. Biology Letters. 2 (4): 543—547. 
  17. ^ Brown J, Payn B, & Mindell D (2006) "Nuclear DNA does not reconcile 'rocks' and 'clocks' in Neoaves: a comment on Ericson et al. Biology Letters 3 1-3
  18. ^ Jarvis, E.D.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. ISSN 0036-8075. PMC 4405904  . PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. 
  19. ^ Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869  . PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419. 
  20. ^ Weir J, Schulter D (2007). „The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals”. Science. 315: 1574—1576. 
  21. ^ Brooke 2004, стр. 5818.
  22. ^ Schreiber, EA; Burger, J. (2001). Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-9882-7. 

Литература

уреди
  • Schreiber, EA; Burger, J. (2001). Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-9882-7. 
  • Brooke, M. (2004). Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 5818. ISBN 978-0-19-850125-1. 
  • Norell, M; Ellison, M. (2005). Unearthing the Dragon, The Great Feathered Dinosaur Discovery. New York: Pi Press. ISBN 978-0-13-186266-1. 
  • Gauthier, J (1986). „Saurischian Monophyly and the origin of birds”. Ур.: Padian K. The Origin of Birds and the Evolution of Flight. Mem. California Acad. Sci 8. стр. 1—55. 
  • Петров, Бригита: Биологија за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2012.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Птице&oldid=28647425”