Степски орао
Степски орао[2] (лат. Aquila nipalensis) средње је велики орао из породице јастребова (лат. Accipitridae) који се гнезди у јужним степским подручјима Русије, Африке, средње Азије, Арабије, Индије, Монголије и Кине. Женка леже до три јаја, на којима седе оба пола 40 - 50 дана.
| Степски орао | |
|---|---|
| |
| Aquila nipalensis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. nipalensis
|
| Биномно име | |
| Aquila nipalensis Hodgson, 1833
| |
| |
| Светска станишта степског орла:
Зимовалишта
| |
| Синоними | |
|
Aquila rapax nipalensis | |
Опис
уреди
Степски орао је средње велики орао с распоном крила од 165 до 190 цм, може нарасти 62-74 цм. Тежи 1,5-3,5 кг. Може живети 50-60 година. Мање се креће од осталих орлова. Храни се малим сисарима до величине зеца, поготово глодарима, због којих се сели у подручја где их више има. Хвата и птице и инсекте, као и лешине. Понекад краде храну коју су ухватили други предатори. Делимично је птица селица.
Налази се на застави Казахстана.
Распрострањеност
уреди
Гнезди се на територији која се простире од Румуније на западу, преко јужне Русије и степа средње Азије, до Монголије на истоку. У гнездо које прави на дрвету полаже 1-3 јаја. Европске и централноазијске популације зимују у Африци, а источније популације у Индији.
Може се видети и у југоисточном Пакистану, нарочито у Карачију. Током сеобе велики број птица се може видети у Непалу. Током октобра и новембра до 15,3 птице на сат.[3]
Станиште
уредиНасељава сува станишта, као што су пустиње, полупустиње, степе и саване. Храни се у највећој мери свежим стрвинама свих врста, али повремено лови живи плен, мале сисаре, као што су глодари и зечеви и мале птице, не веће од јаребица. Такође, до хране може доћи крађом од других грабљивица.
Извори
уреди- ^ BirdLife International (2019). „Aquila nipalensis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 3. јануар 2020.
- ^ Назив на страницама Српског орнитолошког друштва, посећено 10. јуна 2013.
- ^ DeCandido, R.; Allen, D.; Bildstein, K.L. (2001). „The migration of Steppe Eagles (Aquila nipalensis) and other raptors in central Nepal, autumn 1999”.
Литература
уреди- DeCandido, R.; Allen, D.; Bildstein, K.L. (2001). „The migration of Steppe Eagles (Aquila nipalensis) and other raptors in central Nepal, autumn 1999” (PDF). Journal of Raptor Research. 35 (1): 35—39.
