Брката сеница
Брката сеница (лат. Panurus biarmicus) птица је станарица из реда птица певачица која живи у тршћацима низијских језера и мочвара.
| Брката сеница | |
|---|---|
_by_Wolfram_Riech.jpg)
| |
| Брката сеница
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Panuridae Des Murs, 1860
|
| Род: | Panurus Koch, 1816
|
| Врста: | P. biarmicus
|
| Биномно име | |
| Panurus biarmicus | |
| |
| Распрострањеност врсте: станарица
у време зимовања
| |
| Синоними | |
|
Parus biarmicus Linnaeus, 1758 | |
Опис
уредиМала је птица дужине 10-11,5 cm. Тело јој је светлосмеђе боје са две беле линије на мирујућем крилу. Одрасли мужјаци имају сиву главу и велике црне бркове који се сужавају према врату. Младе птице имају црну леђну штрафту и црно оивичен реп. Женке су хомогено светлосмеђе.[2]
Распрострањење и станиште
уреди
Насељава влажна подручја обрасла широким појасом трске. Врло је распрострањена у низијским деловима Европе, централне Азије све до Пацифика, и Мале Азије. Неке од интересантних држава где је налажена током лутања: Алжир, Египат, Израел, Јапан, Либан, Луксенбург, Мароко, Португалија.[3][4]
Биологија
уредиГнезди се полуколонијално, од марта до августа. Оба родитеља граде гнездо на неколико стабљика трске. Гнездо је облика дубоке шоље, спољашњи део је изграђен од лишћа трске и осталих барских биљака, унутрашњост је обложена метлицом трске, перјем, а неретко и животињском длаком. Најчешће полаже 4-8 јаја. Лети се храни биљним вашима, инсектима и њиховим ларвама, а током зиме јој се дигестивни тракт прилагођава биљној исхрани (семење трске).[3][4]
Брката сеница у Србији
уредиНакон 2000. гнездарица је само у подручјима северно од Саве и Дунава. Распрострањена је на више подручја у Бачкој и Банату, док је у Срему позната само са Обедске баре. Најважније савремено познато станиште бркате сенице у Србији је Лудашко језеро. Овај локалитет врста је населила тек 1976. а пре тога није сматрана гнездарицом. У прошлости је била шире распрострањена и вероватно се гнездила на неколико локација јужно од Саве и Дунава. У периодима сеобе и зимовања повремено је налажена и на воденим стаништима у другим деловима Србије. Популација је стабилна са приметним флуктуацијама и броји 380-540 гнездећих парова.[5][6]
Референце
уреди- ^ „IUCN Red List”.
- ^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
- ^ а б Panurus biarmicus (Bearded Parrotbill, Bearded Reedling, Bearded Tit)
- ^ а б „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 03. 10. 2018.
- ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
- ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
