Аустралијски казуар
Аустралијски казуар или јужни казуар или двореси казуар[2] или велики казуар (лат. Casuarius casuarius) припада породици правих казуара. Највећа су врста казуара и једина која има две кресте на врату.
| Аустралијски казуар | |
|---|---|
| |
| Аустралијски казуар у прашумском станишту зоолошког врта у аустралијском граду Порт Дагласу | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. casuarius
|
| Биномно име | |
| Casuarius casuarius | |
| |
| Распострењеност аустралијског казуара | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Спољашња морфологија
уредиАустралијски казуар је велика, робусна птица дугих, снажних задњих ногу прилагођених за трчање и одбрану, са канџама дугим до 12 cm. Тело је покривено тамносмеђим или црним перјем које има облик длаке па личи на густу, грубу косу. На врату и глави нема перја већ су ти делови тела плаве и црвене боје. На глави се налази и велики коштани израштај чеоне кости који је покривен рожном материјом и у облику је кациге.
Крила су врло мала, закржљала и на њима се налазе примарна перја у облику пет или шест дугих белих бодљи. Младунци су првих 3 - 6 месеци смеђи са црним уздужним пругама, а око годину дана старости врат им постаје обојен. Женке су висине 127 - 170 cm[2] и тежине до 59 kg,[3] крупније су од мужјака који су тежине од 29 до 34 kg.[2][4]
Размножавање
уредиЖенке су полиандричне, паре се са два до три мужјака током сезоне парења. Удварање мужјака састоји се у производњи гласова који личе на звиждање. Када привуку женку мужјаци плешу око ње и затим је одводе недалеко од гнезда где се паре. Женке сносе 3-5 (обично 4) светлозелена јаја, на којима леже искључиво мужјаци. После ношења јаја женка напушта гнездо и одлази у потрагу за другим мужјаком са којим ће се парити што се још може поновити у току сезоне парења. Инкубација јаја траје 47 до 61 дана, а након излегања млади остају са мужјаком све док се, после 9 месеци, не осамостале. Полну зрелост достижу за око 3 године.
Након полагања јаја сву бригу о јајима и потомство воде мужјаци:
- граде гнездо од вегетације у коме ће лежати на јајима
- штите младунце од грабљивица
- током 9 месеци подучавају младунце како да нађу храну
Дужина живота
уредиМало је познато колико дуго казуари живе у свом природном станишту, али се зна да у заробљеништву живе од 20-40 година.
Понашање
уредиПошто имају закржљала крила, не могу да лете па се уместо тога ослањају на снажне ноге које служе за кретање и одбрану. Могу бити готово нечујни док се полако селе, крећу кроз шуму. Када се узнемире дају се у трк брзином која достиже скоро 50 km/h, крчећи кацигом пут кроз густу вегетацију. Веома су добри пливачи и скакачи.
Усамљене су и стидљиве птице, а могу бити веома агресивне. Повремено нападају људе користећи се дугачким канџама на прстима ногу као ножевима.[5][6] Као усамљене животиње своје станиште жестоко бране од уљеза. Тада производе врло дубоке гласове који личе на рику (територијалност) и могу се чути са значајне удаљености. Не зна се тачно колику територију захтева један казуар, али се претпоставља да се свакако ради о прилично великом подручју. Јужни казуари су активни дању (дневне животиње).
Комуникација
уредиМеђусобна комуникација остварује се веома јаким, дубоким гласовима ( до 40 дб и фреквенцом око 23 херца, на доњој граници чујности за људе) који се лако преносе кроз шуму. Ретке су међу птицама које производе овако дубоке, ниске гласове. Гласови су територијални, као упозорење осталим казуарима на њихову присутност. Постоје одређена мишљења о улози кациге у производњи тих гласова, али је то остало на нивоу шпекулација.
Исхрана
уредиПретежно се хране биљном храном, плодовима који расту у врсти шуме у којој живе. Пошто не могу летети морају се задовољити плодовима које скупљају са земље. Анализа измета показала је да се најчешће ради о:
- плодовима биљака из породице ловора (Laureaceae)
- врстама: Davidsonia pruriens и Acemena divaricata
Поред плодова, хране се и инсектима, ситним кичмењацима ( сисари, водоземци, гмизавци) и бескичмењацима (чланковите глисте) и гљивама. А
Није познато да казуари имају предаторе, осим људи који се хране њиховим месом.
Станиште
уредиЖиве првенствено у низинском кишним шумама, обично ниже од 1100 метара надморске висине, а повремено се налазе у шумама еукалиптуса, саванама, и мочварама. Живе у тропским шумама Индонезијие, Нове Гвинеје и на североистоку Аустралије.[7]
| Локација | Популација | Тенденција |
|---|---|---|
| Јужна Папуа Нова Гвинеја | Непознато | Опада |
| Серам | Непознато | Непознато |
| Ару острва | Непознато | Непознато |
| Североисточна Аустралија | 1.500 до 2.500 | Опада |
| **Палума | Непознато | Опада |
| **МакИлврајтово брдо | 1000+ | Опада |
| **Џардин река Национални парк | Непознато | Непознато |
| Укупно | 2.500+ | Опада |
Галерија
уреди-
Горњи део тела -
Јаје у Музеју Висбадену -
Младунче у Артис Зоо, Холандија -
Одрасли казуар хода по пута, Аустралија -
Мајка са своја 2 младунчета у Артис Зоо, Холандија
Референце
уреди- ^ а б BirdLife International (2018). „Casuarius casuarius”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 28. 12. 2019.
- ^ а б в г Davies, S.J.J.F. (2003). „Cassowaries”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 75—79. ISBN 978-0-7876-5784-0.
- ^ Burnie & Wilson 2005
- ^ „Southern Cassowary Species account”. Animal Life Resource.
- ^ Christensen 2011, стр. 272.
- ^ Kofron, Christopher P.; Chapman, Angela (2006). „Causes of mortality to the endangered Southern Cassowary Casuarius casuariusjohnsonii in Queensland, Australia”. Pacific Conservation Biology. 12: 175—179.
- ^ Clements 2007
Литература
уреди- Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9.
- Christensen, Liana (2011). Deadly Beautiful: Vanishing Killers of the Animal Kingdom. Wollombi, NSW: Exisle Publishing. стр. 272. ISBN 978-1-921497-22-3.
- Burnie, D; Wilson, DE (2005). Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult. ISBN 978-0-7894-7764-4.
Спољашње везе
уреди
- ARKive - images and movies of the Southern Cassowary (Casuarius casuarius)
- BirdLife Species Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2009)
- Црвена књига
- Southern Cassowary videos Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2016) on the Internet Bird Collection
- Казуар (текст и фотографије)
- Significant impact guidelines for the endangered southern cassowary (Casuarius casuarius johnsonii) Wet Tropics population
- Велики казуар, Београдски зоолошки врт