Велики ћук
Велики ћук (лат. Otus gurneyi)[4][5][6] или буљина минданао, врста је сове из породице правих сова.[7][8] Ендемична је врста за Филипине. Према величини се налази негде између родова Otus и Bubo. Природно станиште су јој суптропске или тропске влажне низијске шуме.
| Велики ћук Ninox natalis | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | Хордати (Chordata)
|
| Класа: | Птице (Aves)
|
| Ред: | Сове (Strigiformes)
|
| Породица: | Типичне сове (Strigidae)
|
| Род: | |
| Врста: | O. gurneyi
|
| Биномно име | |
| Otus gurneyi (Tweeddale, 1879)
| |
| Синоними | |
Таксономија
уредиВелики ћук је првобитно описан под именом Pseudoptynx gurneyi, затим је био преименован у Mimizuku gurneyi, то јест пребачен у род Mimizuku, да би на крају био стављен у род Otus.[9]
Опис
уредиОво је птица средње величине која може да нарасте у висину до око 30 центиметара. Фацијални диск јој је црвенкасто-браон боје са танким црним ободом, белим пругама изнад очију и истакнутим ушним перјем. Задњи део главе и горњи део тела су јој црвенкасто-браон боје са црним пругама и белим мрљама на раменима. Доњи део тела је беличасте боје са црвенкастим, браон и црним шарама. Оглашавање буљине минданао јесте серија од пет до десет тонова који звуче “вуаа, вуаа...”, а серија се понавља на сваких десет до двадесет секунди.[9]
Распрострањеност и станиште
уредиПрисуство буљине минданао познато је само на острвима Динагат, Сиаргао и Минданао на Филипинима. Њено станише су примарне и секундарне шуме, углавном на надморској висини испод 670 метара, иако се може видети и на висинама до 1300 метара.[1]
Статус и заштита
уредиВелики ћук се налази на IUCN листи на списку угрожених врста. То је због тога што опада популација ове птице због уништавања њеног станишта сечом шума.[1] Ова врста никада није била честа, а према процени из 1999. године, постоји између 3.500 и 15.000 јединки великог ћука. Једно од три острва на којима живи, Диганат, потпуно је огољено, док су остала два дата компанијама у закуп за сечу шума или за рударска испитивања.[1] Интернационална организација за угрожене врсте се бори за ову, али и друге угрожене врсте сова у заштићеном подручју око планине Матутум тако што подучава локално становништво и посетиоце на Филипинима о важности очувања станишта.[10]
Референце
уреди- ^ а б в г BirdLife International (2013). „Otus gurneyi”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ Gill, Frank, and Minturn Wright (2006) , Birds of the World: Recommended English Names
- ^ (2005) , website, Zoonomen - Zoological Nomenclature Resource, 2005.08.07
- ^ а б del Hoyo, Josep, Andrew Elliott, and Jordi Sargatal, eds. (1999) Barn-owls to Hummingbirds, Handbook of the Birds of the World, vol. 5
- ^ (1996) , database, NODC Taxonomic Code
- ^ (1996) , series, Federal Register, U.S. Fish & Wildlife Service (various authors)
- ^ Bisby F.A., Roskov Y.R., Orrell T.M., Nicolson D., Paglinawan L.E., Bailly N., Kirk P.M., Bourgoin T., Baillargeon G., Ouvrard D. (red.) (2011). „Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2011 Annual Checklist.”. Species 2000: Reading, UK. Приступљено 24. 9. 2012.
- ^ ITIS: The Integrated Taxonomic Information System. Orrell T. (custodian), 2011-04-26
- ^ а б Benstead, P.; Bird, J.; Davidson, P.; Derhé, M.; Lowen, J.; Peet, N. „Giant Scops-owl Otus gurneyi”. Birdlife International. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2013.
- ^ Whittington, Kate. „Giant Scops Owl (Otus gurneyi)”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2013.
Спољашње везе
уреди
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- Oriental Bird Images: Giant Scops Owl Selected images