Википедија

Трогони

породица птица
(преусмерено са Trogonidae)

Трогони[1] (лат. Trogoniformes) представља ред птица са само једном, истоименом породицом (лат. Trogonidae). Породица има седам родова и 46 врста које настањују тропске шуме Африке, Индије, Југоисточне Азије, Средње и Јужне Америке,[2] а највећи део дана проводе на дрвећу. Ретко се задржавају на тлу. Имају кратке и слабе ноге и нису добри тркачи. Неке врсте су врло угрожене уништавањем њихових станишта. Међу њима је и дугорепи квецал, национални симбол Гватемале.

Трогони
Временски распон: рани еоцен − данашњост (49−0 Ма)
Црвеноглави квецал
(Harpactes erythrocephalus)
песма
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Aves
Ред:
Trogoniformes

Породица:
Trogonidae

Родови

Apaloderma
Euptilotis
Harpactes
Apalharpactes
Pharomachrus
Priotelus
Trogon

Трогони у свету

Обележја

уреди

Трогони су птице са шареним перјем. Врло су мирне, и кад седе на грани тешко их је уочити. Мужјаци су изразитих боја, док су женке мање упадљиве. Перје им је меко и паперјасто. У дугачком репу имају дванаест пера од којих су по три са сваке стране краћа од унутрашњих. Дужина репних пера варира од врсте до врсте, у распону од 25 до готово 80 cm. С горње стране тела перје има метални одсјај смарагдно зелене, зелене, плаве, а понекад и смеђе боје. С доње стране је често црвено, плаво, жуто или бело. Крила су им јако заобљена и уска, а пера на њима срполико савијена. Два прста су окренута према напред, а два према назад. Друге птице имају први и четврти прст окренут према назад, али код трогона су према назад окренута прва два прста. Код корена кљуна који је широк и снажан перје им прелази у чврсте чекиње које изгледају као чуперак. Младунце у прво време хране инсектима и другим бескичмењацима, док се одрасли хране различитим бобицама и воћем.

Еволуција и таксономија

уреди
 
Фосил припадника рода Masillatrogon из Месела

Положај трогона унутар класе Aves био је дугогодишња мистерија.[2] Предложени су различити односи, укључујући папагаје, кукавице, тукане, јакамаре и пуховкиње, модровране, сове и легњева. Новији морфолошки и молекуларни докази указују на везу са мишјакињама. Јединствени распоред прстију на стопалу (види морфологија и лет) је многе навео да сматрају да трогони немају блиских рођака и да их стављају у засебан ред, можда са сличним атипичним мишјакињама као најближим сродницима.

Најранији формално описани фосилни узорак је лобања из раног еоцена у Данској (од пре 54 милиона година).[3] Остали трогониформни фосили нађени су у депозитима Меселске јаме средњег еоцена у Немачкој (од пре 49 милиона година),[4] и у олигоценским и миоценским депозитима из Швајцарске и Француске. Најстарији фосил трогона Новог света је из релативно новијег плеистоцена (мање од 2,588 милиона година).

Сматрало се да породица води порекло из Старог света,[5] упркос садашњег богатства породице, која је разноврснија у неотропском Новом свету. ДНК евиденција изгледа да подржава афричко порекло трогона, при чему је афрички род Apaloderma базалан у породици, а друга два рода, азијски и амерички, су се одвојили пре између 20-36 милиона година. Новије студије[6][7] показују да ДНК докази дају контрадикторне резултате у погледу базалних филогенетских односа; тако да је тренутно непознато да ли су сви постојећи трогони потомци афричког или америчког претка или иједног од њих.

Систематика

уреди

Подврсте

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Прилог I, Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ а б Collar, N.J. (2001). "Family Trogonidae (Trogons)", pp. 80–129 in del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (eds.). (2001) Handbook of the Birds of the World, Vol. 6 Mousebirds to Hornbills. Lynx Edicions, Barcelona, Spain. ISBN 978-84-87334-30-6.
  3. ^ Kristoffersen, Anette Vedding (2002). „An early Paleocene Trogon (Aves: trogoniformes) from the Fur Formation, Denmark”. Journal of Vertebrate Paleontology. 22 (3): 661—666. doi:10.1671/0272-4634(2001)022[0661:AEPTAT]2.0.CO;2. 
  4. ^ Mayr, Gerald (2005). „New trogons from the early Tertiary of Germany”. Ibis. 147 (3): 512—518. doi:10.1111/j.1474-919x.2005.00421.x. 
  5. ^ Espinosa de los Monteros, Alejandro (октобар 1998). „Phylogenetic Relationships Among the Trogons”. The Auk. 115 (4): 937—954. JSTOR 4089512. doi:10.2307/4089512. 
  6. ^ Moyle, Robert G. (2005). „Phylogeny and biogeographical history of Trogoniformes, a pantropical bird order”. Biological Journal of the Linnean Society. 84 (4): 725—738. doi:10.1111/j.1095-8312.2005.00435.x. 
  7. ^ Johansson, U. S.; Ericson, P. G. P. (1. 5. 2005). „A re-evaluation of basal phylogenetic relationships within trogons (Aves: Trogonidae) based on nuclear DNA sequences”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 43 (2): 166—173. doi:10.1111/j.1439-0469.2004.00292.x. 
  8. ^ „ITIS Report: Apaloderma”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 11. 8. 2014. 
  9. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Names. London, UK: Christopher Helm. стр. 50. ISBN 978-1-4081-2501-4. 

Спољашње везе

уреди
 
Трогони на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Трогони&oldid=27734646”