Свилорепа кугара

Свилорепа кугара (лат. Bombycilla garrulus) је врста птице из породице кугаре (лат. Bombycillidae). Она живи на северу Европе, Азије и Америке. Њена права домовина су простране смрекове шуме на северу европског континента или мешовите шуме смреке и брезе. Напушта их само онда ако је велике количине снега натерају на сеобу.

Свилорепа кугара
Bombycilla garrulus
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Породица:	Bombycillidae
Род:	Bombycilla
Врста:	B. garrulus
Биномно име
Bombycilla garrulus (Linnaeus, 1758)
Подврсте
B. g. garrulus (Linnaeus, 1758) B. g. centralasiae (Poliakov, 1915) B. g. pallidiceps (Reichenow, 1908)
Распрострањеност свилорепе кугаре:   у време гнежђења   у току целе године   у време зимовања

Опис

Свилорепа кугара је прилично једнолична, црвенкастосива. Има кресту, а кљун, очи и стопала су тамни. Чело и предео код репа су јој црвенкастосмеђи, брада, грло и пруга преко очију црни, пестна летна пера сиво-црна, на врху су спољне заставице посуте златножутим мрљама. Има јединствене црвене врхове на неким крилним перима, који изгледају као охлађени восак. Ноге су кратке и снажне, а крила зашиљена. Подлактична летна пера завршавају широким врховима налик на роговину или пергамент црвене боје. Реп јој је квадратастог облика. Репна пера су црнкаста, на врху светло златножута. Кугаре одликује њихово изразито мекано перје. Дугачка је 18 цм.

Мужјак и женка исто изгледају. Све три подврсте имају углавном смеђе перје, уз црну линију преко ока и испод врата.

Назив

Научни назив рода Bombycilla има значење „свилорепе”, а потиче од грчке речи bombux (свила) и латинске речи cilla (реп), што је превод немачког имена свилорепе кугаре Seidenschwanz (свилорепа), које се односи на перје које је меко као свила. Епитет врсте је латинска реч garrulus (причљива), што има везе са наводном сличношћу са крејом (Garrulus glandarius), а не са њеном вокализацијом.

Исхрана

Њихова главна храна је воће. Купе га док су на грани или лебдећи у ваздуху. У вријеме раног лета једу јагоде и слично шумско воће, у касно лето и јесен боровнице и вишње, а до зиме уживају у грожђу. У пролеће уместо воћа једу смолу, пупољке и цвеће. Током топлијег дијела године једу и инсекте, а често се због водених инсеката и гнезде близу воде.

Размножавање

Bombycilla garrulus

Размножавају се у северним шумама. Осим површина уз воду, гнезде се и на местима која обилују воћем. Оба пола сакупљају материјал, али женка ради већину посла. Гнездо се обично поставља на водоравној грани, сачињено је од гранчица и траве, а испуњено фином травом, маховином и иглицама борова и може бити камуфлирано. Парови се удварају тако што додају воће једно другом док га неко од њих не поједе. Некад у игри користе и мале нејестиве предмете. Након овога се паре. Не бране територију, али могу напасти уљезе, вероватно да би одбранили партнера. Женка полаже јаја, док је мужјак храни. Када се млади излегу хране их оба родитеља.

Понашање

За време својег боравка у јужнијим крајевима, дакле и у средњој Европи, кугаре се редовно удружују у мање-више бројне групе, па се, краће или дуже време, задржавају у одређеном подручју, већ према томе налазе ли онде обилнију или оскуднију храну. Догађа се да их понеких зима налазимо у подручјима у којима се иначе врло ретко појављују. Ту се задржавају недељама, па чак и месецима, у великом броју.

Свилорепа кугара је трома, лења птица која се истиче само својим ждерањем. Због тога нерадо оставља крај који је једном одабрала. Тамо где налази храну влада се врло дрско или, боље речено, несналажљиво јер се; на пример, појављује усред села, па чак и у градским парковима и нимало се не обазире на људе око себе. Ипак ако је угрожена, постаје опрезна и бојажљива.

Свилорепа кугара доскора је напустала станиште само кад јој зими понестане хране. Однедавно путује на југ због сласти ситних презрелих бобица. Свиленорепа кугара је птица четинарских шума и тајги северне Европе, највише Норвешке, Финске и Русије, али и хладнијих предела Северне Америке. Ту подиже младунце, лети се храни ловећи инсекте, а у јесен се пребацује на „дијетални” режим исхране зрневљем и бобицама. У јужније крајеве спуста се ретко, само уколико су залихе хране оскудне и за време изузетно оштрих зима. Омамљујући укус оскоруша просто излуђује ову птицу.

Узгајање у заточеништву

Први забележени узгој у кућним условима датира из 1964. године, у Енглеској, 1971. и 1974. године, у Шведској, 1978. и 1986. године, у Немачкој. Како се авикултура развијала, тако се и узгој све више усавршавао. Али ипак, до данашњих дана важи за тешку врсту за узгој. Њена исхрана је подељена у два режима:

• зими се исхрана искључиво састоји од воћа и бобица,
• лети се исхрана заснива на инсектима и ливадским планктонима.

Литература

• Brazil, Mark (2009). Birds of East Asia. London: A & C Black. ISBN 978-0-7136-7040-0. 
• Campbell, Robert Wayne; Canadian Wildlife Service (1997). The Birds of British Columbia: Passerines (Flycatchers Through Vireos). Vancouver: University of British Columbia. ISBN 978-0-7748-0572-8. 
• Cocker, Mark; Mabey, Richard (2005). Birds Britannica. London: Chatto & Windus. ISBN 978-0-7011-6907-7. 
• Főzy, István; Szente, István (2013). Fossils of the Carpathian Region. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-00987-6. 
• Gessner, Conrad (1555). Icones avium omnium, quae in Historia avium Conradi Gesneri describuntur : cum nomenclaturis singulorum latinis, italicis, gallicis et germanicis plerunque, per certos ordines digestae (на језику: Latin). Zurich: C Froschoverus. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Holloway, Joel Ellis (2003). Dictionary of Birds of the United States: Scientific and Common Names. Portland, Oregon: Timber Press. ISBN 978-0-88192-600-2. 
• Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
• Linnaeus, Carl (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata (на језику: Latin). Holmiae: Laurentii Salvii. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Mayr, Ernst; Greenway, James C. (1960). Checklist of Birds of the World: A continuation of the work of James L Peters. IX. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. 
• Mullarney, Killian; Svensson, Lars; Zetterström, Dan; Grant, Peter J. (2009). Collins Bird Guide (2nd изд.). London: Collins. ISBN 978-0-00-726726-2. 
• Newton, Ian (2010). Bird Migration (Collins New Naturalist Library 113). London: Collins. ISBN 978-0-00-730732-6. 
• Rausch, Robert L. "Biology of Avian Parasites: Helminthes" in Farner, Donald S; King, James R.; Parkes, Kenneth C. (1983). Avian Biology, Volume 7. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-412020-4. 
• Semenchuk, Glen Peter (1992). The Atlas of Breeding Birds of Alberta. Edmonton, Alberta: Federation of Alberta Naturalists. ISBN 978-0-9696134-0-4. 
• Sibley, David (2000). The North American Bird Guide. Robertsbridge, Sussex: Pica Press. ISBN 978-1-873403-98-3. 
• Snow, David; Perrins, Christopher M, ур. (1998). The Birds of the Western Palearctic concise edition (2 volumes). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. 
• Snow, Barbara; Snow, David (2010). Birds and Berries (Poyser Monographs). London: Poyser. ISBN 978-1-4081-3821-2. 
• Vieillot, Louis Jean Pierre (1807). Histoire naturelle des oiseaux de l'Amérique Septentrionale. Volume 1 (на језику: French). Paris: Desray. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Willughby, Francis; Ray, John (1678). The ornithology of Francis Willughby of Middleton in the county of Warwick. London: John Martyn. 
• Parkes, Kenneth C. (1958). „The specific name of the Bohemian Waxwing”. The Auk. 75 (4): 479. JSTOR 4082116. doi:10.2307/4082116. 

Спољашње везе

• Подаци везани за чланак Bombycilla garrulus на Викиврстама
• Bohemian waxwing Species Account – Cornell Lab of Ornithology
• „Bohemian waxwing”. Internet Bird Collection.