Википедија

Соко

род птица грабљивица
(преусмерено са Falco)

Соко (лат. Falco) је род птица грабљивица, који насељава све континенте изузев Антарктика.[1] Род обухвата око 40 врста, традиционално подељених у неколико подродова. Познатији припадници овог рода су сиви соко, ветрушка, степски соко и соко ластавичар.

Соко
Временски распон: Касни миоцен до садашњости
Смеђи соко (Falco berigora) у Викторији, Аустралија
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Falconiformes
Породица: Falconidae
Потпородица: Falconinae
Род: Falco
Linnaeus, 1758
Типска врста
Falco subbuteo (Eurasian hobby)
Linnaeus, 1758
Врсте

38; погледајте текст

Синоними
  • Aesalon
  • Lithofalco
  • Tinnunculus Linnaeus, 1766
  • Hierofalco Cuvier, 1817
  • Cerchneis Boie, 1826
  • Hypotriorchis Boie, 1826
  • Rhynchodon Nitzsch, 1829
  • Ieracidea Gould, 1838
  • Hieracidea Strickland, 1841
  • Gennaia Kaup, 1847
  • Jerafalco Kaup, 1850 (unjustified emendation)
  • Harpe Bonaparte, 1855 (non Lacepède 1802: preoccupied)
  • Dissodectes Sclater, 1864
  • Genaïe Heuglin, 1867
  • Harpa Sharpe, 1874 (non Pallas 1774: preoccupied)
  • Gennadas Heine & Reichenow, 1890
  • Nesierax Oberholser, 1899
  • Nesihierax Dubois, 1902 (unjustified emendation)
  • Asturaetus De Vis, 1906 (non Asturaetos Brehm 1855: preoccupied)
  • Plioaetus Richmond, 1908
  • Sushkinia Tugarinov, 1935 (non Martynov 1930: preoccupied) – see below

Соколи су највећи род у потпородици Falconinae породице Falconidae, која сама по себи укључује још једну потпородицу коју чине каракаре и неколико других врста. Све ове птице убијају својим кљуновима, користећи „зуб“ на страни кљунова — за разлику од јастреба, орлова и других птица грабљивица у породици Accipitridae, које користе своје ноге.

Највећи сокол је арктички соко са дужином до 65 cm. Најмања врста сокола је пигмејски соко који мери само 20 cm. Као и код јастребова и сова, соколови показују полни диморфизам, при чему су женке обично веће од мужјака, што омогућава шири спектар врста плена.[2]

Неки мали соколови са дугим, уским крилима називају се „хобији”,[3] а неки који лебде у лову зову се „вешушке“.[3][4]

Као што је случај са многим птицама грабљивицама, соколови имају изузетну моћ вида; оштрина вида једне врсте је измерена да је 2,6 пута већа него код нормалног човека.[5] Забележено је да сиви соколи роне брзином од 320 km/h (200 mph), што их чини најбржим бићима на Земљи; најбржи забележени зарон је постигао вертикалну брзину од 390 km/h (240 mph).[6]

Исхрана

уреди

Сиви соко је најбржи живи створ на планети и док се обрушава за пленом, развија брзине и до 320 km на час.[7] Лови искључиво у лету, управо због ове чињенице јер у супротном када би том брзином ударио у статичну мету, то би и за њега самог било погубно.

Плен сокола су мање птице, најчешће голубови, због чега је у Србији на удару голубара који га често лове, најчешће помоћу илегалних замки.

Таксономија

уреди

Род Falco је увео 1758. године шведски природњак Калр Лине у десетом издању свог дела Systema Naturae.[8] Типска врста је ластавичар (Falco subbuteo).[9] Име рода Falco је каснолатинског порекла и значи „соко“ од falx, што значи „срп“, што се односи на канџе птице.[10][11] На средњеенглеском и старофранцуском, назив faucon се генерално односи на неколико врста грабљивица у заточеништву.[12]

Традиционални израз за мужјака сокола је tercel (британски правопис) или tiercel (амерички правопис), од латинског tertius (трећи) због веровања да је само једно од три јајета излегло мужјака птице. Неки извори наводе да етимологија произилази из чињенице да је мужјак сокола за око једну трећину мањи од женке.[13][14][15] Пиле сокола, посебно оно које се гаји за соколство, које је још у фази паперја, познато је као eyas[16][17] (понекад се пише eyass). Реч је настала погрешном поделом старофранцуског un niais, од латинског претпостављеног nidiscus (гнеждење) од nidus (гнездо). Техника лова са обученим птицама грабљивицама у заточеништву позната је као соколарство.

У поређењу са другим птицама грабљивицама, фосилни запис сокола није добро распоређен у времену. Најстарији фосили који се условно приписују овом роду су из касног миоцена, пре мање од 10 милиона година. Ово се поклапа са периодом у којем су многи савремени родови птица постали препознатљиви у фосилним записима. Линија сокола може, међутим, бити нешто старија од тога, а с обзиром на дистрибуцију фосилних и живих таксона Falco, вероватно је северноамеричког, афричког или вероватно блискоисточног или европског порекла. Соколови нису у блиском сродству са другим птицама грабљивицама, а најближи сродници су им папагаји и птице певачице.[18]

Врсте

уреди

Род Falco

Референце

уреди
  1. ^ Cenizo, Marcos; Noriega, Jorge I.; Reguero, Marcelo A. (2016). „A stem falconid bird from the Lower Eocene of Antarctica and the early southern radiation of the falcons”. Journal of Ornithology. 157 (3): 885. S2CID 15517037. doi:10.1007/s10336-015-1316-0. 
  2. ^ Krüger, Oliver (2005). „The Evolution of Reversed Sexual Dimorphism in Hawks, Falcons and Owls: a comparative study”. Evolutionary Ecology. 19 (5): 467—486. S2CID 22181702. doi:10.1007/s10682-005-0293-9. 
  3. ^ а б Oberprieler, Ulrich; Cillié, Burger (2009). The raptor guide of Southern Africa (на језику: енглески). Game Parks Publishing. ISBN 9780620432238. 
  4. ^ Sale, Richard (28. 7. 2016). Falcons (Collins New Naturalist Library, Book 132) (на језику: енглески). HarperCollins UK. ISBN 9780007511433. 
  5. ^ Fox, R; Lehmkuhle, S.; Westendorf, D. (1976). „Falcon visual acuity”. Science. 192 (4236): 263—65. Bibcode:1976Sci...192..263F. PMID 1257767. doi:10.1126/science.1257767. 
  6. ^ "The Speed of Animals" in The New Book of Knowledge. Grolier Academic Reference. 2003. p. 278. ISBN 071720538X
  7. ^ 2003 Grolier Encyclopedia, The Great Book of Knowledge, The Speed of Animals, pp. 278
  8. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 88. 
  9. ^ Dickinson, E.C.; Remsen, J.V., Jr., ур. (2013). The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. 1: Non-passerines (4th изд.). Eastbourne, UK: Aves Press. стр. 349. ISBN 978-0-9568611-0-8. 
  10. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 63. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  11. ^ Shorter Oxford English dictionary on historical principles. Stevenson, Angus., Brown, Lesley. (6th. изд.). Oxford: Oxford University Press. 2007. ISBN 9780199206872. OCLC 170973920. 
  12. ^ Groombridge, Jim J.; Jones, Carl G.; Bayes, Michelle K.; van Zyl, Anthony J.; Carrillo, José; Nichols, Richard A.; Bruford, Michael W. (2002). „A molecular phylogeny of African kestrels with reference to divergence across the Indian Ocean”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 25 (2): 267—77. PMID 12414309. doi:10.1016/S1055-7903(02)00254-3. 
  13. ^ Harper, Douglas. „tercel”. Online Etymology Dictionary. 
  14. ^ „tercel”. Dictionary.reference.com. Приступљено 20. 3. 2010. 
  15. ^ "tercel", Oxford Dictionary
  16. ^ „eyas”. Thefreedictionary.com. Приступљено 20. 3. 2010. 
  17. ^ „Dictionary of Difficult Words – eyas”. Tiscali.co.uk. 21. 9. 1964. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 20. 3. 2010. 
  18. ^ Suh A, Paus M, Kiefmann M, et al. (2011). „Mesozoic retroposons reveal parrots as the closest living relatives of passerine birds”. Nature Communications. 2 (8): 443—8. Bibcode:2011NatCo...2..443S. PMC 3265382  . PMID 21863010. doi:10.1038/ncomms1448. 

Литература

уреди
  • Fuchs, J.; Johnson, J.A.; Mindell, D.P. (2015). „Rapid diversification of falcons (Aves: Falconidae) due to expansion of open habitats in the Late Miocene”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 82: 166—182. PMID 25256056. doi:10.1016/j.ympev.2014.08.010. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Соко&oldid=28388267”