Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
Ajde da probamo. Da vidimo kako ide. Evo neki random predlog. Možda koji put možemo da pravimo tematske serije. Takođe, mogli bismo nekako ovaj opis da uradimo, pošto se sad vidi samo prevlačenjem preko fotke. --ANTI_PRO (разговор) 19:50, 1. март 2019. (CET)[одговори]
Ja iskreno ne bih stavljao slike ratnih zločina i slično na glavnu stranu. To nisu stvari za svačije oči. A mislim i da je estetski dosta neukusno. --ANTI_PRO (разговор) 03:24, 5. март 2019. (CET)[одговори]
@Novak Watchmen: Ja nigde nisam osporio korišćenje dotičnih slika za ilustriranje članaka. Ja sam protiv toga da se stavljaju na glavnu stranu. Jer mislim, da osim što je izvor informacija, slika na glavnoj treba biti estetski dojmljiva i da mami oko i interesovanje. A fotke ratnih zločina to ne rade. Pogledaj malo praksu en.wiki i komonsa glede šta oni biraju i stavljaju na glavnu. Ako prolistaš malo arhive uočićeš šablon ponašanja/odabira. Pa ćeš skapirati šta ti pričam. --ANTI_PRO (разговор) 13:39, 5. март 2019. (CET)[одговори]
МуралДевојка са балономбританскогуличног и графити уметника Банксија. Насликан је 2002. године на прилазу моста Ватерло у Лондону, али се данас више не налази на овом месту. Девојка са балоном је једно од најпознатијих остварења овог уметника
Скулптура Јединствени облици континуитета у простору италијанског вајара Умберта Бочонија из 1913. године. Бочони је био један од утемељитеља и главних теоретичара футуристичког покрета, а ова скулптура је једно од његових најпознатијих дела. Бронзани одливак са слике је изложен у Метрополитенском музеју уметности у Њујорку
Гласови:
за Nije moguće da se samo meni sviđa jedna od ključnih skulptura modernizma? Ovo je jedna od najpoznatijih skulptura 20. veka, a danas se nalazi i na italijanskim kovanicama evra. Mhm. Eto, iako me je malo blam da jedini glasam za -svoj- predlog, zbog gotivnosti ove skulpture, moram :) --ANTI_PRO (разговор) 19:14, 9. април 2019. (CEST)[одговори]
ФрескаЧовек, контролор универзума мексичког сликара и муралистеДијега Ривере осликана крајем 1933. године у Палати лепе уметности у Мексико Ситију, приказује теме из друштвене стварности и наукемеђуратног периода. Првобитно је осликана у Рокфелер центру у Њујорку под називом Човек на раскршћу, али након што је тадашњи директор центра Нелсон Рокфелер затражио да се са фреске уклони портретЛењина, а Ривера то одбио, фреска је уништена а Ривера је преко сачуваних фотографија фреске поново је осликао у Мексику. Овај инцидент је у тадашњој јавности изазвао велику полемике око уметничких слобода
Панорама Долине палих (шп. Valle de los Caídos), меморијалног комплекса близу градића Ел Ескоријал у планинама Сијера де Гвардарама, северно од Мадрида у Шпанији. Комплекс, који се састоји од споменика и бенедиктинскебазилике, се сматра најзначајнијом архитектонском заоставштином Франкове диктатуре. Изграђен је у периоду од 1940. до 1959. године, највећим делом присилним радом политичких затвореника поражене стране у Шпанском грађанском рату. Спомен-комплекс су пројектовали Педро Мугуруза и Дијего Мендез у нео-херера стилу. У спомен-комплексу, који представља и један од највећих маузолеја на свету, су сахрањени посмтрни остаци диктатора Франка. Долина палих данас представља једно од најконтроверзнијих места у шпанској култури сећања на рат и уследелу диктатуру
Ерупција вулкана Редаут на Аљасци која се десила 21. априла 1990. године. Облак вулканског пепела који се дизао до 9 километара у висину сликан је са суседног полуострва Кенај.
„Тунел” сачињен од европских букви у округу Антрим у Северној Ирској. Дрвеће је засадила породица Стјуарт око 1775. уз пут који је водио на њихово имање „Грејсхил”, како би имресионирала посетиоце. Данас је овај тунел позната туристичка дестинација, између осталог и због појављивања у популарној серији Игра престола, у којој је приказан у кадровима Краљевог пута
против Iako nikad do sad nisam glasao -protiv- nekog predloga, niti ću ubuduće, ovde to moram. Jer mislim da ne bi trebalo da kačimo golotinju na glavnu stranu. To nije praksa ni na en.wiki ni na komonsu kad biraju izabrane slike. Standard je da -nema golotinje-. Taj standard treba i ovde da zaživi što se mene tiče. --ANTI_PRO (разговор) 18:08, 9. април 2019. (CEST)[одговори]
@Soundwaweserb: Nego šta je nego golotinja. Poenta slike je u „onome što se ne vidi”. Ili stvarno misliš da je estetika slike u ispod prosečnoj slici nekakvog običnog roze grudnjaka kojeg možeš da slikaš bilo gde. --ANTI_PRO (разговор) 19:08, 9. април 2019. (CEST)[одговори]
@Ivan VA: Ни мени се не свиђа идеја да ова слика буде на Главној страни, нит има неку минималну дозу естетике да би се појавила тамо, нит је квалитетна, а не може ни да се пореди са остатком слика предложених за ову категорију. Искрено ми је помало непријатно и гледати ту слику, не изгледа као да је настала у енциклопедијске сврхе, већ ради забаве. Није поента у цензури, ако постоји квалитетна и лијепа слика женских груди, или било ког органа било ког пола, то је сасвим прихватљиво, али ово је мало тужно ако се нађе тамо. Замислите и реакцију феминистичких портала ако ово виде. — Марина Симић (разговор) 02:45, 10. април 2019. (CEST)[одговори]
@MarinaSimic: Pa eto, sve si rekla. Kamoli da se predlagač potrudio da nađe neku izvrsnu sliku akta. A još gore što je ekipa ispod sve skontala kao nekakvu cenzuru. Možeš misliti. Ja cenzor. Kao da živimo nekakvu socijalističku distopiju iz 50-ih koja ima pervertiran seksualni moral, a ne fakat da si -jednim- klikom i novim prozorom na hromu udaljen od sve golotinje i svih slika grudnjaka na ovom svetu. Sumirano: sve ima svoje mesto. Fotkama 18+ sadržaja nije mesto na glavnoj stranici vikipedije, nego na x-hamsteru, privatnim konverzacijama, uličnim plakatima, vajber i vacap grupama itd. Ideja da se proizvođenjem -nekakvog- standarda mi ovde bavimo cenzurom je besmislena. --ANTI_PRO (разговор) 03:00, 10. април 2019. (CEST)[одговори]
против — рекли смо да се могу предлагати изабране слике са Оставе, евентуално неке које нису изабране, а које су везане за наше подручје и/или историју и културу. Ово није ниједно од та два. Слика је скоро па мутна, снимљена мобилним телефоном и без енциклопедијског значаја. Небитно је шта је на слици, она технички не задовољава неке основне услове значаја. --Miljan Simonović (разговор) 22:31, 10. април 2019. (CEST)[одговори]
Фотографија окамењеног дрвета сликана на подручју националног парка Петрифајд форест (Окамењена шума) на североистоку Аризоне (Сједињене Америчке Државе)
Мушкарац носи товар од 90 килограма сумпора који је ископао у кратеру вулкана Кава Иџен (Јава, Индонезија). Рудари сумпора пешаче до врха вулкана и спуштају се кроз отровне гасове у кратер како би ископали сумпор који затим поново пешице у корпама носе у долину и продају. Дневна зарада је око 12 долара.
Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5)
Долмабахче палата (поглед са Босфора), Истамбул, Турска. У периоду од 1856. до 1887. и од 1909. до 1922. године, овде је била смештена управа Османског царства. Архитектура палате представља еклектику традиционалног османског стила са неокласичним, барокним и рококо стилом, представљајући нову синтезу. У овоме се угледа и све већи утицај који су европски архитектонски стилови имали на Турску за време транзимата. У овој плати је оснивач модерне турске државе Мустафа Кемал Ататурк провео своје последње дане живота и ту се налази његова смртна постеља.
Анткабир (турски: Anıtkabir) је маузолејМустафе Кемала Ататурка, лидера Турског рата за независност и првог предсједника Турске Републике. Маузолеј се налази у главном граду Турске, Анкари. Архитектонско рјешење за грађевину осмислио је турски архитект Емин Онат који је са својим приједлогом 1941. године побиједио на међународном натјечају турске владе у конкуренцији од 48 приједлога. Градња маузолеја трајала је од 1944. до 1953. године.
Фудбалски стадион Азул у Мексико Ситију, на којем је утакмице до 2018. играо фудбалски клуб Круз Азул. Одмах поред налази се највећа светска арена у којој се одржавају борбе бикова (Plaza de Toros México).JAS 39 Грипен током аеро-митинга у Пољској 2007. Грипен је вишенаменски једномоторни борбени авион четврте генерације, с могућношћу даљег развоја (4+), а производи га шведска компанија Саб
Мухара (lat.Amanita muscaria var. aureola) у шуми Головец (Словенија). Ова отровна гљива припада роду Amanita, којем припадају неке од најотровнијих гљива на свету попут Зелене пупавке, али и јестиве гљиве попут Јајчаре.
Пет подземних кукумавки (лат.Athene cunicularia) на Флориди. Подземна кукумавка је мала сова која живи на подручју Северне и Јужне Америке. Углавном насељава рупе у земљи које праве друге животиње, а време проводи на травњацима, пашњацима или било ком другом отвореном сувом месту са ниским растињем.Европски јеж (лат.Erinaceus europaeus) у Емену, Холандија. Европски јеж је врста која настањује западну Европу и Скандинавију, као и Иберијско и Апенинско полуострво. Живи углавном у шумама и на ливадама, али је последњих година све чешћи посетилац паркова и башти, где се храни разним бубама и пужевима.
Српски и југословенски историчар уметности, књижевник и публициста Ото Бихали Мерин у познијим годинама. Рођен је почетком ХХ века, у аустроугарскомЗемуну, судирао је сликарство и историју уметности у Београду, док је са 20 година студије наставља у Берлину. У Немачкој је почео да објављује књижевне и филозофке текстове на немачком језику. Са Ђерђом Лукачем радио је у часопису немачких, лево оријентисаних интелектуалаца „Die Linkskurve“ (Лева кривина). У Београд се вратио 1928. године где заједно са братом Павлом Бихалијем оснива часопис „Нова литература“ и издавачку кућу Нолит. Када је почео Други светски рат завршио је у ратном заробљеништву као официр ЈВ. Након завршетка рата вратио се у Београд, где је скромно живео до смрти 1993. године. Написао је на десетине књига и то углавном о уметности. Заслужан је за популаризацију модерне и наивне уметности и сликарства у Југославији. Његове су књиге, сјајно опремљене и у великим тиражима, објављиване и продаване у читавом свету, а највише у Немачкој.Доминикус Кустос и Ђовани Батиста Фонтана, Портрет Мехмед-паше Соколовића, 1603. година. Ово је најпознатији портрет овог османског државника и војсковође.
Пиротска тврђава, такође позната као Момчилов град, представља утврђење које се налази на узвишењу изнад Пирота. Тврђава је изграђена почетком 14. века, а име је добила по војводи Момчилу, за кога се верује да је саградио тврђаву. Османлије су успеле да заузму утврђење, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Косовску битку 1389. године. Данас се тврђава налази на списку споменика културе од великог значаја Србије.Ејлин Донан, тидално острво у Шкотској, Уједињено Краљевство. На острву доминира тврђава која је изграђена за време владавине Александра II Шкотског (1214—1249). Ејлин Донан на шкотском значи „оство Донана”, а добило је назив по Донану од Еига, келтском свецу из 7. века, за кога се верује да је изградио цркву на острву, мада данас не постоје трагови њених остатака. Данашње грађевине тврђаве представљају резултат обнове која је извршена током 20. века.
Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5)
Грб [тврђаве] Београд према Монатовој карти (аустријска мапа-гравира) из 1717. године. Натпис на карти: Grundreis der Vestung Belgrad samt der Belagerung Anno 1717. На детаљу ове војне карте, приказаном на слици, је приказан први познати грб Београда који потиче из XVI века, окружен параферналијама оријенталне егзотике и османског суверенитета.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Изграђена вероватно у 8. веку или раније, ова једнокуполна црква представља најстарији црквени споменик на територији Србије и првобитно седиште рашке епископије. Археолошким истраживањима, извршеним крајем 20. века, утврђено је да је црква изграђена на темељима римске базилике из 4. века, а испод цркве је пронађен и кнежевски тумул из 5. века п. н. е. са грчким вазама, сребрним посуђем, златним накитом. Црква је 1979. године уврштена на Унесковулисту светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас. Централни део цркве данас има облик крста уписаног у кружни зид, као и осмострану куполу са неједнаким странама, а фреске у унутрашњости цркве потичу из 10, 12. и 13. века.[е]
Пијаца у Сао Паулу, Бразил.Самоспаљивање будистичког монаха Тик Кванг Дука 1963. у Сајгону (данас Хо Ши Мин), у знак протеста против дискриминације будиста у тадашњем Јужном Вијетнаму. Режим председника Нго Дин Зјема, иначе припадника католичке мањине, активно је фаворизовао Католичку цркву и католике у свим сферама живота, док су будисти били дискриминисани иако су чинили између 70 и 90 одсто становништва Јужног Вијетнама. Председник Зјем је убијен у војном удару у новембру 1963.
Бели носорог из зоолошког врта у Софији. Једна од пет живућих врста носорога. Од свих врста носорога ова врста је најдруштвенија. После афричког слона, то је највећа копнена животиња на свету. Познат је по својим широким уснама прилагођеним за пасење травеКукабара је родптица који припада породици водомара. Могу да нарасту 28—42 центиметара дужине. Иако припадају групи познатој у енглеском језику као „краљевски риболовци” (срп.водомари), кукабаре нису блиско повезани са водомШтене Грендландског пса у граду Сисимјут на западу ГренландаМаслачак је род биљака из породице главочика (Asteraceae). Маслачак обухвата вишегодишње зељастебиљке са жутим цветним главицама сложеним из великог броја цевастих и језичастих цветова
Мост на Жепи, Рогарица, Република Српска. Камени мост који датира из времена османске управе. Налазио се на ушћу реке све до 1966. године, када је демонтиран и реконструиран на другој локацији. Мост је послужио као инспирација за приповетку „Мост на Жепи” Иве Андрића
Уна је река у западном делу Босне и Херцеговине; у доњем делу свог тока протиче кроз Републику Српску и гранична је река са Хрватском. Поред реке расте и готово 200 различитих врста лековитих биљака, а ретка биљка „унска звончица“ добила је име управо по реци Уни
Амфоре у подземној изложби у Пулској Арени, амфитеатру који се налази у Пули, Хрватска. Ово романско здање изграђено је између 27. и 68. године пре нове ере и спада међу највеће римске грађевине на свету. Истовремено је и најбоље очувани антички споменик у Хрватској и једини преостали амфитеатар са све четири бочне куле са у целости сачувана сва три римска архитектонска поретка. Данас је Пулска Арена под заштитом државеПоглед на западну страну англиканске катедрале у Велсу, Самерсет. Катедрала је изграђена у периоду 1175—1490, како би заменила ранију цркву која је на том месту постојала од 705. године. Посвећена је Светом Андрији и прилично је већа од просечне енглеске катедрале. Изграђена је у готичком архитектонском стилу и данас је под заштитом државеБудистички храм Ват Арун у Бангкоку, Тајланд. Храм је добио име по богу сунца Аруни из хиндуистичке митологије. Испред храма налазе се две карактеристичне скулптуре које приказују митске демонске џинове који чувају источну капију главне капеле храма. Џинови приказују Тотсакана, односно Равану, древног краља Ланке описаног у Рамајани; и Сахатсадеку, демона Севера
Панорамски поглед Лепенског вира; Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторијеСавјезничко бомбардовање бањалучке тврђаве1944. године. Бомбардовање je извелa јужноафричка авијација на њемачке трупе које су се биле утврдиле у тврђави након што су их јединице НОВЈ потиснуле из дијела града. Фотографију је начинила 19. ескадрила Јужноафричког ратног ваздухопловства 27. септембра1944. године, која је заједно са 16. ескадрилом Јужноафричког ратног ваздухопловства извела овај напад
Нокија 3310, двофреквенцијски мобилни телефон из 2000. године. Са укупно продатих 126 милиона јединица налази се међу 20 најпродаванијих модела мобилних телефона у историји
Свилена буба у стадијуму лептира. Свилена буба (лат. Bombyx mori) инсект је из породице свилаца (лат. Bombycidae). Препознатљива је по томе што се у стадијуму гусенице закукуљи у чауру коју исплете од врло танког (10—20 микрона) непрекинутог свиленог влакна, дужине до 2 km, коју произведе јаким слињењем. Одматањем тих чаура (кокона, галета) добија се влакно за производњу свиле.
Листови и цветни пупољци хортензије (лат.Hydrangea macrophylla)
Коментари
Ебола вирус виђен скенирањем електронским микроскопом. Oбојена слика која приказује честице вируса еболе (у зеленој боји) које се налазе и у ванћелијским честицама, као честице пупољака из ћелије бубрега (плаве) хронично инфициране афричке зелене мајмуне.
Фотографија са ликом Богобоја Атанацковића (1826—1858), српског књижевника и адвоката. Атанацковић је у историји српске књижевности запамћен као утемељивач српске романтичарске новеле и као писац романа „Два идола”, најважнијег романа српског романтизма. На фотографији се види бидермајерска мода српске грађанске класе у Аустроугарској из средине 19. века.
Фотографија са ликом Фриде Кало (1907—1954), мексичке сликарке, коју је је усликао њен отац Гиљермо Кало. Кало је најпознатија по својим педесет пет аутопортрета који садрже лични симболизам допуњен графичим анатомским референцама. Њен карактеристичан физички изглед — срасле обрве и мешавина европског и мексичког наслеђа — начинио jе од Фриде Кало једну од најпрепознатљивијих сликарки двадесетог века.
Ученици у Манили, главном граду Филипина позирају за време часа физичког васпитања. Манила је образовни центар Филипина још од колонијалног периода и поред великог броја високошколских установа, броји 71 јавну основну школу и 32 јавне средње школе.
Бициклисти у Копенхагену. Једна од главних карактеристика саобраћаја престонице Данске су добро уређене бициклистичке стазе. Процењује се да у граду има више бициклова него становника, а дужина бициклистичких стаза износи око 400 километара. Због тога се Копенхаген назива и рајем за бициклисте.
Маргарет Д. Фостер у својој лабораторији. Оригинални натпис Националне компаније за фотографије је: „Госпођица Маргарет Д. Фостер, једина хемичарка ујака Сема, 4./19. октобра” — прва женска хемичарка из тима Геолошког завода Сједињених Држава.
Детаљ са фреске са ликом српске краљице Симониде Немањић у манастиру Грачаница, у Цркви Св. Богородице, живописаној око 1320. Сматра се једном од највреднијих и најпознатијих фресака српског средњовековног сликарства. Фреска се налази у пролазу између припрате и наоса. Лепота фреске и Симонидина необична животна прича била су инспирација многим уметницима.
Ника са Самотраке (Крилата победа) мермерна је скулптура из хеленистичког периода. Скулптура представља богињу Нику (богињу победе). Настала је око 2. века пре нове ере. Од 1884. године постављена у музеју Лувр у Француској као једна од најпознатијих скулптура на свету.
Облак типа цирус. Називају се још и перјасто-праменасти облаци. Настају смразавањем водене паре и њиховим преласком у ледене кристале. Састоји се од крупних кристала леда.
Црква Светог Ђорђа из 13. века у Тбилисију, главном граду Грузије. Једна од две јерменске цркве у овом граду. У дворишту цркве сахрањен је јерменски песник, музичар, монах и ашик Сајат-Нова, као и неколико руских генерала јерменског порекла.
Писаћа машина произвођача Адлер са српском тастатуром. Писаћа машина је механички или електромеханички уређај за штампање текста на папиру. Садржи низ дугмади, чијим се притискањем утискују слова, бројеви и интерпункцијски знаци. Писаћа машина је патентирана за потребе читљивијег и бржег писања у више примерака од дотадашњег писања помоћу пера. Измислио ју је енглески проналазач, Хенри Мил.
Коментари
Ребус из 1883. године. Објављен је у истоименом руском журналу. Ребус је врста енигматског задатка у ком се представљају слике или цртежи чија имена чине делове решења. Решење ребуса може да буде само једна реч, али и цела реченица или израз. Слике у ребусу су углавном поређане с лева на десно и тим редом се решавају.
Продавачица сувог воћа и орашастих плодова на улици у португалском месту Назаре. Назаре је популарно одмаралиште на обали Атланског океана. Жена на слици носи одећу украшену традиционалним португласким везом
Аероснимак саобраћајне петље у Шангају, највећем граду Кине. Са око 34 милиона становника у ширем подручју града, Шангај има и статус засебне кинеске покрајине. Највећи је саобраћајни, трговински и индустријски центар земље
Тезга са чајевима на Капали чаршији у Истанбулу. Капали чаршија постоји од 1461. године и једна је од најстаријих и највећих надкривених тржница у свету.
Лампе петролејке и посуђе за кување на петролеј из музеја млина De Wachter у Холандији, у провинцији Дренте. Некада масовно у употреби, овакве лампе и посуђе и данас се могу видети у домаћинствима у пределима без електричне енергије.
Нилски крокодил, један од три врсте крокодила који живе у Африци и друга највећа врста крокодила, после естуарског крокодила. Нилски крокодили живе у Африци јужно од Сахаре и на Мадагаскару. На лошем су гласу јер нападају људе. Иако као врсти не прети истребљење, популације у многим афричким државама су у опасности од нестајања
Црни лабуд (Cygnus atratus), велика водена птица која је углавном распрострањена у подручју југоисточне и југозападне Аустралије, плива у језеру у Тасманији
Спори лорис са Јаве (Nycticebus javanicus). Станиште ове врсте су западни и централни делови острва Јаве у Индонезији. Налази се на Црвеној листи угрожених животиња, као једна од најугроженијих врста. Индонежанске власти забраниле су лов Јаванског спорог лорија, али њихов број је и даље у паду
Жена у Карнатаки пере стопала споменика посвећеном Бахубалију, једном од најважнијих фигура у ђаинизму. Ђаинизам је једна од најстаријих религија света. Настао је у 7. или 8. веку пре нове ере. Данас су ђаинисти верска мањина у Индији, са око 4,2 милиона верника.
Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5)
Споредни улаз у Кућу Мила (кат.Casa Milà), познату и под називом Ла Педрера. Кућа Мила је дело архитекте Антонија Гаудија и налази се у самом центру Барселоне. УНЕСКО је Педреру прогласио светском баштином.
Анткабир (турски: Anıtkabir) је маузолејМустафе Кемала Ататурка, лидера Турског рата за независност и првог предсједника Турске Републике. Маузолеј се налази у главном граду Турске, Анкари. Архитектонско рјешење за грађевину осмислио је турски архитект Емин Онат који је са својим приједлогом 1941. године побиједио на међународном натјечају турске владе у конкуренцији од 48 приједлога. Градња маузолеја трајала је од 1944. до 1953. године.
Džamija u Rijeci, Hrvatska. Džamija je delo poznatog vajara Dušana Džamonje u saradnji sa arhitektama Brankom Vučinovićem i Darkom Vlahovićem. Otvorena je 2013. godine.
Национални парк природе „Дњестарски кањон” у Тернопољској области (Украјина). Парк прати ток реке Дњестар у дужини од око 100 километара и у њему се налазе неке од највећих пећина на свету — Озерна (105 km) и Оптимистична (230 km)
Продавница плишаних играчака у Мексико Ситију. Комерцијална производња плишаних играчака почела је крајем 19. века. Немачка компанија Steiff била је једна од првих која је почела да производи играчке од плиша пуњеног различитим материјалима. Почетком 20. века, отприлике у исто време у САД и у Европи појавиле су се прве плишане играчке у облику медведа.Цртежи 58 врста светиљки које је човек користио током векова. Цртеж је настао око 1900-те године, за потребе Ларусове илустроване енциклопедије.
Schlumbergera, Божићни кактус. Познат је под овим називом због времена у којем цвета, најчешће у децембру. Цвет Божићног кактуса може бити беле, црвене, наранџасте или розе боје.
Нојшванштајн (нем.Neuschwanstein) је њемачкизамак на југозападу Баварске, који је саградио баварски краљ Лудвиг II 1869. године. Један је од најпознатијих замака и романтичних призора на свијету и омиљено туристичко одредиште. Грађен је од 1869. до 1886. углавном у стилу немачке романике из XII века. Послужио је као узор за бајковити замак у тематским парковима Дизниленда
Панорама вештачког језера Ровни удаљеног петнаестак километара од Ваљева у западној Србији. Акумулација је формирана у долинама река Јабланице и Сушице, и најкрупнији је објекат регионалног водопривредног система „Стубо-Ровни“. Изградња је почела 1988. године и, са прекидима у градњи током деведесетих година, завршена 2015. године.
Коментари:
Коментар: Ова слика нема квалитет за Главну страну, прво због мале резолуције, а друга ствар ни на остави није изабрана. Лепо делује на први поглед, али то ипак није за Главну страну и не треба да се предлажу такве слике.--Soundwaweserb (разговор) 15:11, 3. новембар 2019. (CET)[одговори]
Панорама тврђаве Хотин на десној обали реке Дњестар, у Хотину, Черновачка област, Украјина. Замак је 2007. године на јавном такмичењу изабран за један од Седам чуда Украјине.
Зграда монструм у Хонгконгу је комплекс од пет великих зграда подигнутих током шездесетих година 20. века, у периоду наглог пораста броја становника у Хонгконгу. Процењује се да скоро 7000 људи живи у овом комплексу.
Требиње је градско насеље и сједиште града Требиња у Републици Српској, БиХ. Име града потиче или од латинске ријечи tribunus (tribunus militum је заповједник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати).
Коментари
Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5)
Степенасти бунар Аграшен ки Баоли у Њу Делхију. Верује се да је легендарни краљ Аграшен саградио бунар на овом месту. Обнова бунара датира из 13. и 14. века. Бунар је дугачак 60, а широк 15 метара. 108 степеника воде до дна бунара, а зидови у три нивоа, украшени су луковима. У популарној култури, честа је локација боливудске продукције.Акведукт у Кавали, познат и под називом Камарес. Данашња конструкција датира из 16. века, иако су га првобитно саградили Римљани.
Капа златара из Меленаца. Потиче с краја 19. века. Овакве капе биле су део женске народне ношње. Украшаване су златовезом. Околина Зрењанина, нарочито села Кумане, Елемир и Меленци, била су центри златовеза. Фотографија из етнолошке збирке Музеја Војводине
Малина, позната и по свом популарном називу црвено злато, вишегодишња је листопадна биљка, жбунастог или полужбунастог раста, са вишегодишњим кореном и са једногодишњим и дугим двогодишњим изданцима која припада фамилији руже (Rosaceae), роду Rubus и има више подрода.
Змијањски вез у излогу продавнице у Бањој Луци. Овај вез представља специфичну технику коју су практиковале жене на Змијању, висоравни поред Бање Луке, а користи се за украшавање женске одјеће и домаћинства, укључујући вјенчанице, мараме, хаљине и постељину. Змијањски вез увршћен је на репрезентативну УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног насљеђа.
@Ivan VA: правила су ажурирана недавно и додата је могућност избора још већег броја фотографија са Оставе, тако да сада мислим да стварно нема смисла предлагати фотографије са Оставе које не испуњавају критеријуме. --Miljan Simonović (разговор) 17:32, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Ne kapiram šta mi pričaš? Jel se ovo nadovezuješ na ovu raspravu od prošlog meseca? ako je to, ja ne znam gde smo mi to u pravilima naveli da fotke sa Ostave moraju biti izabrane/featured tamo? --ANTI_PRO (разговор) 17:37, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Pa da. Tačke 2. i 3. i 1b. devalviraju tačku 1a. Pročitaj ostale tačke. Jasno se kaže, kad se sve sumira, da možemo da postavljamo šta nam se hoće, a da je kontrolni mehanizam odabir zajednice. --ANTI_PRO (разговор) 17:48, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Koliko ja tebe kapiram, ti ne lajkaš što ljudi kandiduju ovde fotke koje sadržajem dominiraju temama vezano za Srbiju/Srpsku i Srbe načelno. A ja ti kažem, da je to neizbežno. Jer čim uvedeš demokratiju negde (u odabir slika) lične preferencije i teme tih korisnika isplivavaju na površinu (premda mi se čini da je više od pola fotki do sad izabranih izvan pomenute tematike). Drugo, Ostava se ljudima, a i meni, ne čini dosta prijemčljivom. Jer oni tamo više furaju priču o umetničkoj fotografiji. Evo ja sam danas kandidovao tamo jednu sliku za izabranu, a protivargument je mala rezolucija i zato što nebo nije najlepše uhvaćeno na slici. Dakle, u velikom broju slučajeva, oni tamo ne biraju slike u featured jer su enciklopedijski zanimljive (ona kategorija -da li ste znali-), nego jer ima jaka ekipa sa vrhunskom fotografskom opremom koja ide i fotka zgrade i prirodu u onda se među sobom utrkuju šta je bolje. Dakle, afiniteti su pove različiti pri odabiru, i zato verujem da to sa Ostave nije po definiciji najbolji izbor. --ANTI_PRO (разговор) 20:43, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Ivan VA: између осталог, само ми је јасно да на то не могу да утичем јер су људи управо такви како си их ти описао. Оно што сам овог пута хтео да кажем јесте да када неко предлаже фотографије које нису везане за српско говорно подручје, те фотографије би требало да имају неки статус на Остави. Није поента предложити неку леву фотографију која нит је битна за српско говорно подручје, нит је квалитетна.
То што си поменуо за принцип бирања фотографија на Остави, апсолутно се слажем са принципом. Ако неко жели да његова фотографија добије статус изабране, онда фотографија треба да буде квалитетна — исто као и са чланцима, само што се код чланака гледа број референци, обрађеност теме и слично, а код фотографије је логично да се гледа резолуција, угао сликања и слично. --Miljan Simonović (разговор) 20:54, 3. јун 2019. (CEST)[одговори]
Април
Затворено
-
Немојте заборавити да напоменете ако је нека слика везана за одређени датум. Ја тренутно видим три, двије које сам ја предложио и Ускршња јаја која је предложио Саунд. Назначите ако има још нека.— WR20:47, 5. март 2019. (CET)[одговори]
Мачка и гуштер из слободне категорије могу ићи горе да се попуни прва категорија. Јерменски хачкар може ићи у историјску категорију. Остаје нам као проблем попуњавање категорије умјетност (можда Новакову карикатуру или Ускршња јаја да пребацимо у ту категорију?) У сваком случају, 4 слике су вишак за овај мјесец. Хоћемо ли на гласање или да се договоримо да неки повуку по једну слику?— WR08:30, 9. март 2019. (CET)[одговори]
@Wikiwind: Kako god hoćete, mada bih ja preferirao glasanje. Čisto iz proceduralnih razloga. Da se „razradi sistem”. Jer možda sledećeg meseca dobijemo više predloga. Inače, pošto sam ja najviše napunio tu kategoriju, nemam nikakve frke da je popunim do kraja.
btw, možda bi smo mogli da stavimo ovu celu proceduru na šablon na skorašnjim izmenama. Slično nešto kao što imamo da je označeno da je u toku rasprava ili glasanje o dobrom ili sjajnom članku. --ANTI_PRO (разговор) 15:04, 9. март 2019. (CET)[одговори]
@Ivan VA: Ја бих онда затворио оне категорије које се могу затворити, да гласање не буде превише разбијено. Оставио бих рок од 24 сата да се предложе слике у категорији умјетност и после тога покренуо гласање у оним категоријама у којима има вишак слика. Било би лијепо када би имали неки систем као на Остави да се само кликне на слику за коју се жели гласати.— WR16:24, 9. март 2019. (CET)[одговори]
@Wikiwind: Ја сам за то да додамо још неки приједлог за категорију умјетност, категорије које имају тачно колико треба да се затворе, а гдје има више него што треба да се гласа. Нисам обраћала пажњу на квоте, а припремила сам неке фотографије још кад је било гласање о овим правилима. Ако није касно, додаћу још нешто у умјетност. Поздрав, Марина Симић (разговор) 17:59, 9. март 2019. (CET)[одговори]
Затворио сам три категорије премјештањем неких слика из слободне категорије. Ако неко мисли да није требало, поништићу. У двије категорије већ може почети гласање. Што се тиче категорије умјетност, ту смо добили још двије слике тако да их сада има довољно. Да затварам и њу или да још чекам?— WR20:11, 9. март 2019. (CET)[одговори]
Остале су отворене двије категорије. Према правилима, свако може гласати за највише пет слика у оквиру исте категорије, односно за онолико слика колико се бира за Главну страну из те категорије.— WR22:16, 9. март 2019. (CET)[одговори]
Не знам шта други кажу? Ја бих најрадије да не отварамо ново гласање сад кад је гласање у осталим категоријама већ увелико у току. Овај дио процедуре је недоречен и мораћемо га боље осмислити до следећег мјесеца.— WR19:24, 10. март 2019. (CET)[одговори]
Имамо изједначен резултат у борби за пето мјесто између двије слике у категорији Природа, природне појаве, насеља, панораме. Позивам кориснике који су гласали, али нису искористили право на максималних пет гласова у овој категорији (@MareBG:@Soundwaweserb:@Obsuser:@Victoria's Angel:@Miljan Simonović:@Vilena66:) и све остале кориснике који нису гласали да се, уколико желе, изјасне између ове двије слике. Гласање траје 24 сата од времена у потпису. Ово је још једна ситуација која није дефинисана у правилима.— WR17:22, 16. март 2019. (CET)[одговори]
@Wikiwind: Viki, ja bih pokrenuo raspravu na tehničkom trgu da se poveća prostor za slike na naslovnoj, slično kako je urađeno na en.wiki, ili isto. To pitanje sam potencirao i kad se donosio novi dizajn relativno skoro, al sam odbijen sa razlogom da se ne uklapa estetski u širi dizajn stranice. Sad, pošto vidim da nam je lepo krenula ova priča sa izabranim slikama i da se ljudi dosta trude, mislim da treba da napravimo veći prostor za slike. Šta ti misliš? --ANTI_PRO (разговор) 04:50, 2. април 2019. (CEST)[одговори]
@Pinki: У принципу још увијек не би требало да се гласа с обзиром да не знамо ни да ли ће уопште бити гласања. Ја нећу уклањати гласове, али за убудуће @Др Нешо 2:@Obsuser: гласање почиње тек када се заврши предлагање слика.— WR13:30, 5. април 2019. (CEST)[одговори]
Коментар: Није ми најјасније да ли се у овом продуженом гласању у обзир узимају ранији гласови, јер не видим поенту да се исти глас рачуна дупло. Ако прегласавање креће од 0, онда је у реду. --Lotom (разговор) 14:16, 15. април 2019. (CEST)[одговори]
Искрено, не знам ни ја. Сада успостављамо обичај шта се ради у таквим ситуацијама. Можда ћу касније сакупити све те обичаје које у међувремену успоставимо и предложити их као допуну правила.— WR14:54, 15. април 2019. (CEST)[одговори]
@Др Нешо 2: Тренутно се бирају слике за мај 2019. Уколико желиш да предложиш слику за октобар, мораћеш сачекати до септембра. Исто важи и за твоје сугестије за остале слике, пошто су све оне предложене за мај. Слике не морају бити везане за одређени датум (могу бити, али није обавезно).— WR13:35, 5. април 2019. (CEST)[одговори]
@Pinki: па како други круг гласања траје један дан?? Не могу а да не помислим да си гласање зауставио оног тренутка кад је фотографија за коју си гласао добила глас више. Извињавам се ако грешим. Мислим да гласање не треба да буде краће од 7 дана. --Miljan Simonović (разговор) 10:58, 16. април 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Ene, stvarno ovaj tip postavljanja nije pokriven onim trima stavki pravila. Ja mislim da većina nije ni primetila to, jer, ako pogledaš arhivu, osim mene koji sam postavljao stvari koji su baš onkraj pravila, to su radili i drugi korisnici. Pretpostavljam da bi onda mogli da primenimo ovo pravilo (sa kraja teksta tamo): Ова правила нису предвиђена да регулишу све могуђе ситуације. Уколико дође до ситуације која није предвиђена у овим правилима, корисници исту решавају у складу за принципима здравог разума и у духу правила и смерница Википедије. ? Ili da brišemo slike?
@Wikiwind: Miljan je ukazao na važan propust (koji počinje od prvog meseca kad je počela ova procedura — mislim da smo je Nikola i ja prekršili (on sa onom fotkom džamije), a ja sa većinom. Hoćemo da redefinišemo ovo pravilo na koje je Miljan ukazao? --ANTI_PRO (разговор) 16:11, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
Покренућу расправу о измјенама и допунама правила већ ове седмице, па да их усвојимо до 1. јуна. Има доста рупа и непредвиђених ситуација које треба покрити.— WR16:20, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
Далеко од тога да си ти једини. Цела процедура ми се не свиђа у пракси, јер људи овде имају неописиву потребу да кроз овај процес исказују свој национализам. Рекли смо да само изабране слике са Оставе могу да се нађу на почетној страни, евентуално, дакле евентуално неке које то нису, а које се тичу српског говорног подручја. Током претходних пар месеци, ја сам видео ништа друго до такмичења око тога који ће се српски споменик или кућерак, или колико ће се фотографија ког овде активног корисника наћи на почетној страни. По мени је то бесмислено, и сад ми више има смисла да то ограничимо. Ако је некоме стало до слика које се тичу српског говорног подручја, а ево нек их предложи за изабране на Остави, па онда могу да буду на почетној страни. Не видим поенту да на главној страни Википедије имамо полумутне или неквалитетне слике само зато што се на њима налази нешто што се тиче Србије. Ово је енциклопедија на српском, не српска енциклопедија, тако да заступљеност тема (самим тим и фотографија на почетној страни) треба да буде равномерна и независна од државе у којој живе уредници. --Miljan Simonović (разговор) 16:50, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
Ја сам потпуно смео с ума то правило. Некако сам се водио логиком пропратне приче фотографија. Нешто што није свакодневна појава, што је објективно гледано необично. Постоје фотографије које су старе 100 година и од којих не можеш да очекујеш одличан квалитет. Али ми се чини да није лоше да имамо и коју такву са позадинском причом, јер се неће сваки чланак наћи на главној страни, а опис слике може да укључује више њих. Много тога ми нисмо дефинисали и доста корисника тражи баш те рупе у правилима како би прогурали своју причу. А кад се покрене полемика, мало њих се укључи у дефинисање конкретних ставки. Дакле, ја сам ипак за нека мало либералнија правила по овим питањима, јер постоје квалитетне фотографије баналних ствари где је акценат управо на уметничком акту. С друге стране, има оних фотографија које вреднују неке историјске или културне догађаје, на којима је важнији предмет радње него сам квалитет приказа. Уколико више корисника предложи фотографије, заједница свакако гласањем одабира оне најпожељније. --Lotom (разговор) 17:31, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Kakva zajednica, takve i slike :) Ako smo se odlučili da sami između sebe biramo fotke, onda će svakako naše preference (tj. teme) biti odražene na njima. Nije to nužno nacionalizam. Krš „domaćih“ fotki kandiduju ljudi koji su ih ili sami fotkali ili pišu članke iz tih tema. Da smo hteli suprotno, onda bi samo stavili automatski bot da stavlja na glavnu stranu izabrane slike sa Komonsa i to bi bilo to. Tako da ne mislim da se sad to nekako može promeniti/ograničiti. A i realno treba malo vremena da prođe. Možda se „srpske teme” ispucaju kroz pare meseci i ljudi počnu da budu raznovrsniji u svom kandidovanju (jer nemaju više ništa da stave). Verujem da će biti tako, jer meni već sad ponestaje ideja šta bi kandidovao. Pa kad mi padne nešto na pamet tokom meseca, stavim link fotke u pesak. Tako da polako. I realno ovo pravilo na koje se ukazuje treba uneti. Ako sami jurimo fotke koje kandidujemo, onda nema smisla da budu ičim ograničene (osim pristojnošću sadržaja i slično). --ANTI_PRO (разговор) 18:16, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
@Ivan VA: опет се враћамо на исту причу. Пробаћу да сад будем концизнији. Реч је о фотографији Таџ Махала. Постоји више хиљада фотографија те грађевине на Остави, од чега неколико десетина њих је изабрано и/или квалитетно, тако да не може ова слика коју си ти предложио. Прочитај још једном правила: Слободне слике високог квалитета које немају статус изабране, квалитетне или вриједне слике на Викиостави, а унутар ових категорија не постоје сличне слике које би их могле замијенити. Овде постоји више десетина слика које могу да замене ту. Апсолутно ништа лично и апсолутно ми је свеједно која ће слика бити, само ако смо већ установили правила, ајде да се држимо њих. Сад је на почетку најважније поштовати правила како би се људи, који ће се касније евентуално придружити, могли да неометано предлажу на основу управо тих правила, а не да сањају које се правило поштује, а које не. --Miljan Simonović (разговор) 00:55, 3. јул 2019. (CEST)[одговори]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
за— WR 00:28, 9. април 2019. (CEST)
_on_impala_(Aepyceros_melampus).jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
против погледати Миљаново образложење --Pinki (разговор) 22:45, 10. април 2019. (CEST)
— Марина Симић (разговор) 02:45, 10. април 2019. (CEST)
предлог А
предлог Б_head.jpg)
.jpg)
.jpg)
,_Peru%C4%87ac_015.jpg)
.jpg)
1.jpg)
_(4).jpg)
.jpg)
.jpg)
fotofrafia_nocturna_del_patio_de_los_leones.jpg)
.jpg)
_Boletus_edulis.jpg)
.JPG)
.jpg)
.JPG)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
_female.jpg)
.jpg)
Изабрана
Није изабрана
.jpg)
_22-06-2019._(actm.)_33.jpg)
.jpg)
.jpg)
Изабрана
Није изабрана
.jpg)
.jpg)
.jpg)
_01.jpg)
,_parque_nacional_Makgadikgadi_Pans,_Botsuana,_2018-07-30,_DD_29.jpg)
.jpg)
_-_panorama_from_the_fortress_(by_Pudelek).jpg)
.jpg)
,_brightened.jpg)
.jpg)
Коментар: Фотографија споменика посвећеног стрељаним ђацима и професорима премјештена је на 21. октобар, Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату. — Марина Симић (разговор) 14:22, 18. септембар 2019. (CEST)
.jpg)
