Карнатака

Карнатака
ಕನಾ೯ಟಕ
Карнатака; ಕನಾ೯ಟಕ
	; Лого
Држава	Индија
Админ. центар	Бангалор
Службени језик	канада
Површина	191.791 km2
Становништво	2011.
— број ст.	61.130.704
— густина ст.	318,74 ст./km2
Религија	хиндуизам (83,7%), ислам (12,2%), хришћани (1,9%)
	Званични веб-сајт

Карнатака је савезна држава Индије са површином од 192.000 km² и 55.868.200 становника (стање: 1. јан. 2001). Карнатака се налази на југу Индије на висоравни Декан и граничи са Махараштром, Гоом, Андра Прадешом, Тамил Надуом и Кералом. Својим западним делом излази на Арапско море. Главни град Карнатаке Бангалор има преко 6 милиона становника. Софтверска индустрија Бангалора представља 35% индијског софтверског извоза. Карнатака је једини извозник сандаловине у Индији.

Историја

Неолитичка насеља датирају из другог века п. н. е.. Карнатака је била у саставу Маурја царства, којим је у 3. веку п. н. е. владао Ашока. Током првог миленијума Карнатака је била у саставу различитих династија: Кадамбас, Ганга (323—550), Чалукјас и Раштракутас. На преласку миленијума основано је Хојсала царство, током кога је процветала уметност и архитектура и тада су саграђени храмови као Хојсалесвара храм у Халебиду и Ченакесава храм у Белуру. Ширењем Хојсала царства делови Андра Прадеша и Тамил Надуа долазе под њихову власт. Виџајанагара царство (1336—1660) се одржавало пред муслиманским инвазијама. Потицало је традиције и охрабривало уметност, религију и литературу на санскриту, канада и телуга језику. Коалиција султана је победила и срушила Виџајанагара царство. Султани су охрабривали урду, персијску литературу и исламску архитектуру. Могули су победили султане и регион је постао део Могулског царства. Могулски владар Аурангзеб је поставио Водеџару од Мајсора као владара. Касније подручјем влада Хајдар Али, а после њега његов син Типу Султан, познат као Тигар од Мајсора. Тигар од Мајсора се борио против европске експанзије, тј. британске експанзије. Водили су се Англо-Мајсорски ратови (1767—1799. ). У задњем рату Тигар од Мајсора је изгубио рат и живот. Мајсор је постао део Британске Индије. После независности Водејатр махараџа је био гувернер. Делови тадашњих држава Мадрас, Хајдерабад и Бомбај постали су 1956. део Мајсора, а држава Мајсор се 1973. преименује у Карнатака.

Географија

Карнатака се налази на висоравни Декан и граничи се са Арапским морем на западу, Гоом на северозападу, Махараштром на северу, Андра Прадешом на истоку, Тамил Наду на истоку и југоистоку и Кералом на југоистоку. Налази се на углу, где Западни Гати и Источни Гати конвергирају у Нилгири планине.

Држава има три главне физичке зоне:

Обални појас, између Западних Гата и Арапског мора. Тај појас је широк 48 до 64 km
Западни Гати, представљају планинску област, која има просечну висину од 900 метара
Висораван Декан, која заузима унутрашњост државе. То подручје је поприлично суво.

Економија

Пољопривреда

Карнатака је највећи произвођач кафе у Индији. Производи се 59% индијске производње кафе и 75% индијске производње цвећа. Једини је извозник сандаловине у Индији. Мајсорски дистрикт је познат по производњи сирове свиле, а у Мајсору се производе чувени свилени сарији.

Рударство

Преко 90% индијске производње злата долази из јужне Карнатаке. У задње време вади се руда мангана. Већина индијске руде гвожђа долази из Карнатаке.

Технологија и сервисни сектор

Бангалор је светски познат по информационим технологијама. Сам Бангалор извози 38% целокупног индијског извоза софвера, који износи 9 милијарди $ за целу Индију. Бангалор се назива и "Силицијумска долина Индије". Хардверска индустрија Бангалора извози у износу од 500 милиона $. Биотехнологија Бангалора даје 50% свих индијских прихода у том сектору, која износе 500 милиона $ .

Туризам

Карнатака је позната по природним лепотама, националним парковима, споменицима и храмовима, од којих се многи налазе на УНЕСКОвој листи светске културне баштине. Џог водопади су високи 292 метра и представљају једне од највећих водопада у Азији. Од 3600 заштићених споменика у Индији, у Карнатаки се налази 609. На северу Карнатаке посебно је значајан Хампи, који се простире на 125 km² и где се налази 54 светски значајна споменика, са стотинама других од националног значаја. То је место било главни град Виџајанагара царства.

Галерија

Мисорска Палата
Хампи
Барачуки водопади
Џог водопади