Европски јеж
Европски јеж (Erinaceus europaeus: Linnaeus, 1758) врста је јежа која се може наћи у западној Европи и на Скандинавском полуострву. То је заступљена врста која може да преживи у различитим стаништима.[3]
| Европски јеж[1] | |
|---|---|
.jpg)
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Eulipotyphla |
| Породица: | Erinaceidae |
| Род: | Erinaceus |
| Врста: | E. europaeus
|
| Биномно име | |
| Erinaceus europaeus | |
| |
| Целокупан опсег европског јежа | |
| |
| Природини опсег европског јежа | |
Грађа
уредиЕвропски јеж је сисар средње величине. Нешто је већи од врста које настањују тропске и суптропске области. Његова дужина варира од 20 до 30 cm. Маса одрасле јединке је углавном око 400 g након зимског сна до 1200 g пред зимски сан. Најтежи забележени примерак у дивљини тежио је скоро 2000 g. Тело европског јежа прекривено је са око 6000 браон и белих бодљи.
Распрострањење
уредиВрста је ендем Европе и њен ареал покрива велики део континента. Може се пронаћи широм Велике Британије и Пиринејског полуострва на западу, у целој централној Европи и на северном балтичком региону као и на северозападу европске Русије. Taкође је бележена на Азорским и другим острвима у Медитерану. Најчешће живи на надморским висинама до 600 m, међутим у Алпима може да живи и на 1500-2000 m надморске висине. Ова врста је одсутна у југозападној Европи и јужном делу Русије.[4] На овим подручјима је замењена врстом из истог рода-Erinaceus roumanicus. Ове две врсте су морфолошки врло сличне, а неке од разлика се могу увидети и на фотографијама.
Станиште
уредиЕвропски јеж се може наћи у шумама и на ливадама као и на прелазу између ова два станишта. Све чешће се дешава да јежеви настањују паркове и баште.
Исхрана
уредиЕвропски јеж је бубојед. То значи да једе црве, пужеве голаће, гусениц и инсекте. Он се такоће храни и мањим змијама, жабама, рибамаm малим птицама и њиховим јајима. Понекад своју исхрану обогаћује неким одређеним воћем и печуркама.
Размножвање
уредиСезона парења почиње након зимског сна. Женке су скотне од 31 до 35 дана након чега на свет доносе од 4 до 6 младунаца.
Галерија
уреди.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце
уреди- ^ Hutterer, R. (2005). „Order Erinaceomorpha”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 214. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ Amori, G. (2016). „Erinaceus europaeus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T29650A2791303. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T29650A2791303.en
.
- ^ Burton, M. (1969) The Hedgehog: A Survival Book on Hedgehogs. London. Andre Deutsch.
- ^ „Erinaceus europaeus (Western Europaean Hedgehog)”. Приступљено 4. 12. 2022.
Литература
уреди- The European Hedgehog Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2018) by Bethany-Jane Stewart. Copyright (2012).
- Mammals of Europe by David W. Macdonald & Priscilla Barrett. Princeton University Press . 1993. ISBN 978-0-691-09160-0..
Спољашње везе
уреди
- ARKive Photographs and Videos.
- WildlifeOnline – Natural History of the European Hedgehog
- Hedgehog in the night
