Кањон Дрине припада композитном типу долина, на дужини од неколико десетина километара смењују се долинска проширења (котлине) и долинска сужења (клисуре и кањони) у току реке Дрине, на граници Србије и Републике Српске (БиХ). После кањона Колорада (САД) и кањона Таре (Црна Гора), кањон реке Дрине је најдубљи кањон на свету.[1]

Најдубљи део кањона, Дрина је изградила усецајући се у падине планине Звијезде на простору од ушћа реке Жепе до Невељског потока, где је у појединим деловима кањон дубок и до хиљаду метара. Кањон је усечен у масивним и ређе слојевитим средњотријарским кречњацима. Стране кањона су врло стрме са бројним точилима и сипарима, обрасле шумском и жбунастом вегетацијом, али се често јављају вертикалне, голе стеновите површине.[2]

Изградњом бране код Перућца, најнижи делови кањона су потопљени и претворени у Перућачко језеро, које се простире до Вишеграда и до којег је организовано крстарење бродом.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Kanjon Drine prirodnjački muzej”. Drina reka. Приступљено 28. 2. 2017. 
  2. ^ „Кањон ријеке Дрине”. ТО Вишеград. Приступљено 28. 2. 2017. 

Литература

уреди
  • Лексикон националних паркова Србије - ТАРА. Београд: ЈП Службени гласник; ЈП Национални парк Тара;ГИ "Јован Цвијић"-САНУ. 2015. стр. 145—151. ISBN 978-86-519-1899-8. 

Спољашње везе

уреди