Мост на Жепи

Мост на ријеци Жепи се налази на подручју општине Рогатица у насељу Жепа, Република Српска, Босна и Херцеговина. Камени мост датира из времена османске управе. На ушћу ријеке се налазио све до 1966. године, када је демонтиран и реконструиран на другој локацији због изградње Хидроелектране Бајина Башта. Његова нова локација се налази 500m од насеља Жепа, недалеко од објекта Реџеп-пашине куле, која је грађена у приближно истом периоду. Мост се налази на листи националних споменика Босне и Херцеговине.

Локација

Мост на ушћу реке Жепе, леве притоке реке Дрине, је један од два камена моста из периода Османског царства изграђених на овој реци. Први мост се налази у непосредној близини њеног извора, у селу Врело, има три окна и преко њега води пут који оближња насеља повезује са Рогатицом.^[1] Други, тј. мост на њеном ушћу, је био лоциран десетак метара од ушћа Жепе у Дрину, на старом друму који се у Вишеграду одвајао од Стамболске џаде и ишао низ Дрину њеном левом обалом.^[2]^[3] На овом месту мост је стајао све до лета 1966. године када је због акумулационог базена насталог изградњом Хидроелектране Бајина Башта, да не би био потопљен, дислоциран на локацију око 500 метара узводно на истој реци, испод самог насеља Жепа, која се зове Спасин хрид, недалеко од Реџеп-пашине куле (која је грађена приближно у истом периоду као и мост).^[4]^[5]^[6]

Историјски подаци

Мост на Жепи

У старијим записима и путописима нема никаквих података о градитељу и времену изградње Моста на ријеци Жепи, нити је на мосту остао сачуван текст који би могао дати прецизне информације о времену и градитељу овог објекта. Као и за већину грађевина са ових простора, у народу су остале сачуване многе легенде и предања. Једна од легенди наводи да је градитељ моста био један од ученика Мимара Синана, градитеља моста у Вишеграду, који је хтио да својим дјелом надмаши рад свог учитеља. Друга легенда је легенда о везиру Јусуфу који је рођен у овим крајевима и италијанском градитељу коме је повјерена изградња овог моста.^[7] Мост на ушћу Жепе стајао је деценијама изван употребе. Далеко од насељених мјеста и прометних токова, он је, захваљујући начину градње, одолијевао зубу времена. Међутим, изградња ХЕ Бајина Башта запечатила је његову судбину, као што је угрозила и вишеградски мост и остале споменике. Мост није доживио оштећења у рату 1992-1995.

Избор локације

Као већ напоменуто, мост се налазио на старом путу који се у Вишеграду одвајао од Цариградског друма и ишао низ Дрину, њеном левом обалом, на месту где је тај пут пресецао реку Жепу, готово на самом њеном ушћу. Мост је на овом месту саграђен искључиво због регионалних саобраћајних потреба, усамљен, без и једног објекта у његовој близини.^[2]

Иначе сам Цариградски друм је за Османско царство била најважнија путна комуникација на Балканском полуострву под њиховом управом и својом трасом је пратио експанзију царства према средњој Европи, те му је у том смислу од стране државе поклањана одговарајућа пажња.^[8]^[9]

Степен заштите

Просторним планом Босне и Херцеговине из 1980. године ово добро је било евидентирано и сврстано у прву категорију као културно-историјско добро. Споменик је 2005. године проглашен националним спомеником.^[7]^[10]

Галерија

Види још

Мост на Жепи

Референце

^ Čelić & Mujezinović 1998, стр. 200.
^ ^а ^б Čelić & Mujezinović 1998, стр. 202.
^ Gojković 1977, стр. 133.
^ Čelić & Mujezinović 1998, стр. 202;206—207.
^ Gojković 1977, стр. 133;463.
^ Gojković 1989, стр. 111—112.
^ ^а ^б „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 18. 09. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
^ Gojković 1977, стр. 121—122.
^ Ердељановић & Николић 1899, стр. 124—125.
^ Za Most Na Žepi 62.600 Dolara | INFORMACIJA JE KAPITAL — Capital.ba

Литература

Комисија/Повјеренства за очување националних споменика, Босна и Херцеговина

Књиге и зборници

Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ. COBISS.SR 37385223 COBISS.RS 11616778 COBISS.BH 512009936
Ayverdi, Ekrem Hakki (1956). Yugoslavya'da Türk Abideleri ve Vakıfları (на језику: турски). III. Ankara: Vakıflar Dergisi. стр. 151—223.
Ayverdi, Ekrem Hakki (2000). Avrupa'da Osmanlı mimârî eserleri. 2 : Yugoslavya : (3. kitap) (на језику: турски). Istanbul: İstanbul Fetih Cemiyeti. ISBN 975-7618-33-0.
Gojković, Milan (1977). Kameni mostovi od XIV do XVIII veka u granicama Jugoslavije : mostovi nastali na Balkanskom poluostrvu u vreme ekspanzije Osmanske imperije u ove krajeve, sa posebnim osvrtom na kamene mostove u Jugoslaviji : estetičke i arhitektonske odlike, koncepcijska načela i konstrukcijske karakteristike u okviru opšte istorije građenja mostova : doktorska disertacija. Beograd: [M. Gojković]. COBISS.SR 26279951
Gojković, Milan (1989). Stari kameni mostovi : anatomija, patologija, zaštita, sanacija, konzervacija (PDF). Beograd: Naučna knjiga. ISBN 86-23-41042-4. COBISS.SR 109580 COBISS.BH 109580
Ердељановић, Јован; Николић, Риста Т. (1899). Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба : историско-географска расправа. [Београд]: издање београдске општине, (Београд : штампарија Д. Димитријевића). COBISS.SR 34556935
Катанић, Надежда; Гојковић, Милан (1961). Грађа за проучавање старих камених мостова и акведуката у Србији, Македонији и Црној Гори. Београд: Савезни институт за заштиту споменика културе. COBISS.SR 37488391
Michel, Robert (1912). Fahrten in den Reichslanden : Bilder und Skizzen aus Bosnien und der Hercegovina (на језику: немачки). Wien ; Leipzig: Deutsch-Österreichischer Verlag. COBISS.SR 32599049
Michel, Robert (2014). Putovanja po carskim zemljama : slike i skice iz Bosne i Hercegovine : s 25 crteža Maxa Bucherera. Mostar: Muzej Hercegovine. ISBN 978-9958-645-06-8. COBISS.BH 21238534
Popovac, Maja (2009). „Methods of Reconstruction of One Span Ottoman Bridges in BiH”. 3rd H&mH Hazards & modern Heritage : International Conference on Vulnerability of 20th Century Cultural Heritage to Hazards and Prevention Measures : Leros (Greece), April 22-24, 2009 (на језику: енглески). Leros: CICOP. ISBN 9789608822276.
Popovac, Maja (2011). „One Span Ottoman Bridges in BiH”. 4. International Symposium of turkology for southeast Europe (BAL- TAM), Zagreb, December 2007 (на језику: енглески). Balkan Turkoloji Merkezi. ISBN 995143603X.
Rener, Hajnrih (1900). Herceg-Bosnom uzduž i poprijeko : putovanja Henrika Rennera : s geografskom kartom. Mitrovica: Hrvatska dionička tiskara (N. Dogan). COBISS.SR 280868871 COBISS.SR 119207943 COBISS.BH 38244864
Redžić, Husref (1983). Studije o islamskoj arhitektonskoj baštini. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Štamparija). COBISS.SR 66441484 COBISS.RS 1925158 COBISS.BH 1925158 COBISS.BH 512030928
Roso Popovac, Maja (2012). „Prirodni faktori koji utiču na propadanje kamenih mostova uz turskog perioda u Bosni i Hercegovini”. Zbornik radova / Četvrti Internacionalni naučno-stručni skup Građevinarstvo - nauka i praksa : Žabljak, 20-24. februara 2012. Podgorica: Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet: 1645—1652. ISBN 978-86-82707-21-9.
Roso Popovac, Maja (2015). One-span Ottoman bridges in Bosnia and Herzegovina (на језику: енглески). Mostar: Univerzitet "Džemal Bijedić", Građevinski fakultet, (Mostar : Solvej). ISBN 978-9958-9170-8-0. COBISS.SR 22239494 COBISS.BH 22239494
Roso Popovac, Maja (2015). „Man-caused damages on one-span ottoman brigdes in Bosnia and Herzegovina” (PDF). The 3rd International Conference “The Importance of Place” : 21.-24. October 2015. in Sarajevo (на језику: енглески). Sarajevo: BHCICOP. 2 (1): 125—138. ISSN 2232-965X.
Stix, Edmund (1887). Das Bauwesen in Bosnien und der Hercegovina vom beginn der Occupation durch die Österr.-ung. Monarchie bis in das Jahr 1887. : Eine technisch-statistische Studie, nach ämtlichen Quellen / zusammengestellt vom Baudepartement der Landesregierung unter der Leitung des Regierungsrathes Edmund Stix (на језику: немачки). Wien: Kaiserlich-königlichen Hof- und Staatsdruckerei. COBISS.SR 512813713
Tahirović, V.I (1989). „Demontaža i ponovna izgradnja kamenog mosta preko rijeke Žepa”. Prvi kongres Društva građevinskih konstruktera Bosne i Hercegovine; Zbornik radova. Sarajevo. 2: 355—362.
Čelić, Džemal; Mujezinović, Mehmed (1969). Stari mostovi u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Veselin Masleša, (Zagreb : Ognjen Prica). COBISS.SR 182328327 COBISS.RS 182328327 COBISS.BH 18278401
Čelić, Džemal; Mujezinović, Mehmed (1998). Stari mostovi u Bosni i Hercegovini (PDF). Sarajevo: Sarajevo-Publishing, (Sarajevo : OKO). ISBN 9958-21-059-2. COBISS.BH 545318
Džidić, Sanin (2017). „Homage to prof. dr. Ismet V. Tahirović — Some structural undertakings for preservation of hystorical monuments in 20th century in Bosnia and Herzegovina” (PDF). The 4th international conference “The importance of place” — 20-23 october 2017, Sarajevo (на језику: енглески). Sarajevo: BHCICOP. 4 (1): 249—265. ISSN 2232-965X.

Часописи

Алексић, Милан (2022). „Тумачење приповетке Мост на Жепи Иве Андрића” (PDF). Књижевност и језик : часопис Друштва за српски језик и књижевност Србије. Београд: Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије. 69 (2): 405—414. ISSN 0454-0689. COBISS.SR 144391433 COBISS.SR 4052482
Bejtić, Alija (1944). „Sokolovićev most na Drini u Višegradu”. Narodna uzdanica : kalendar za godinu 1945. Sarajevo: Muslimansko kulturno društvo "Narodna uzdanica", (Sarajevo : Tiskara „Bosanska pošta“). XIII: 148—169. Архивирано из оригинала 06. 03. 2023. г. Приступљено 10. 03. 2023. COBISS.SR 214089223 COBISS.SR 200067596 COBISS.BH 22110470
Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297. ISSN 1986-8650. COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
Васић, Дивна (2013). „Двије историје моста на Жепи”. Свеске Задужбине Иве Андрића. Београд: Задужбина Иве Андрића. 32 (30): 279—286. ISSN 0352-0862. COBISS.SR 212436492 COBISS.SR 608783
Гојковић, Милан (1967). „Мост Мехмед паше Соколовића у Вишеграду и савремени водопривредни захвати”. Зборник радова Архитектонског факултета. Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Београд, (Београд : Научно дело). XVIII. ISSN 0409-0152. COBISS.SR 43501319
Гојковић, Милан (1974). „Нека искуства у реконструкцијама старих средњовековних мостова”. Зборник заштите споменика културе. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Србије. 24: 79—87. ISSN 0514-616X. COBISS.SR 16392706 COBISS.SR 162083335
Grabovica, Almir (2024). „Žepa “sigurna zona” Ujedinjenih nacija” (PDF). Historijski pogledi. Tuzla: Centar za istraživanje moderne i savremene historije Tuzle. VII (11): 374—405. ISSN 2712-0651. COBISS.BH 28809222
Gujić, Kasim (1934). „Najljepši turski mostovi u BiH”. Gajret. Sarajevo: Muslimansko kulturno društvo "Gajret". ISSN 1840-1023. COBISS.SR 28080908
Defterdarević, Aziz (1969). „Pravni aspekti spasavanja starih mostova na Trebišnjici, Žepi i Drini”. Naše starine. Sarajevo: Zavod za zaštitu spomenika kulture S.R. Bosne i Hercegovine (12): 62—71. ISSN 0547-3136. COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 12902146
Чихорић, Драган Д. (2020). „Идејна конструкција уметниковог лика : Иво Андрић, Мост на Жепи” (PDF). Зборник Народног музеја. Историја уметности. Београд: Народни музеј. XXIV (2): 201—219. ISSN 0352-2466. COBISS.SR 27563273 COBISS.SR 5042447
Окиљ, Милијана (2020). „Мостови изграђени на простору Републике Српске током османског периода”. АГГ+ : часопис за архитектуру, грађевинарство, геодезију и сродне научне области. Бања Лука: Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бања Луци. 8 (1): 34—48. ISSN 2303-6036. COBISS.SR 322867719
Самарџић, Радован (1983). „Андрићев Мост на Жепи”. Свеске Задужбине Иве Андрића. Београд: Задужбина Иве Андрића. 2 (2): 214—226. ISSN 0352-0862. COBISS.SR 247558151 COBISS.SR 608783
Čelić, Džemal (1953). „Obnova Sokolovićeva mosta u Višegradu”. Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 177—181. ISSN 0547-3136. Архивирано из оригинала 08. 07. 2023. г. Приступљено 08. 07. 2023. COBISS.SR 200067852 COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 49805318 COBISS.BH 12902146

[FOOTNOTEČelićMujezinović1998200-1] Čelić & Mujezinović 1998, стр. 200.

[FOOTNOTEČelićMujezinović1998202-2] а ^б Čelić & Mujezinović 1998, стр. 202.

[FOOTNOTEGojković1977133-3] Gojković 1977, стр. 133.

[FOOTNOTEČelićMujezinović1998202;206—207-4] Čelić & Mujezinović 1998, стр. 202;206—207.

[FOOTNOTEGojković1977133;463-5] Gojković 1977, стр. 133;463.

[FOOTNOTEGojković1989111—112-6] Gojković 1989, стр. 111—112.

[automatski_generisano1-7] а ^б „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 18. 09. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

[FOOTNOTEGojković1977121—122-8] Gojković 1977, стр. 121—122.

[FOOTNOTEЕрдељановићНиколић1899124—125-9] Ердељановић & Николић 1899, стр. 124—125.

[10] Za Most Na Žepi 62.600 Dolara | INFORMACIJA JE KAPITAL — Capital.ba

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]