Атлантска краба дух
Атлантска краба дух, (Ocypode quadrata), је врста рака названа краба дух, раније је описивана као „окултни, тајанствени ванземаљац из древних дубина мора“.[2]
| Атлантска краба | |
|---|---|
.JPG)
| |
| Краба на улазу у пешћану кућицу | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Инфраред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | O. quadrata
|
| Биномно име | |
| Ocypode quadrata ( Фабрицијус, 1787) [1]
| |
| Синоними | |
| |
Ова врста је честа и живи на атлантском делу Сједињених Држава, и она је једина од своје врсте у овом делу Атлантика[3]. Животни простор ове крабе се простире од Род Ајленда па све до Рио Гранде до Сул, најјужније савезне државе Бразила.[4]
Опис
уреди
Одрасле крабе су сиво-жуте боје, дужине око 5 cm[2]. Периодично краба мора да се врати у воду да би оквасила своје шкрге, такође када полаже своје ларве. Осим ових затева краба се рачуна као терестеријална животиња[2]. Очи ове врсте крабе имају могућност пунокружног окретања што им даје видокруг од 360°[3]. Младе крабе су обично боје песка да би се боље закамуфлирале[3].
Животни простор
уредиЖивотни простор Атлантске крабе духа се простире од Блок Ајлендa, Род Ајленда и Нантакет у Масачусетсу па све до Санта Катарине, Бразил, Кубе, затим архипелага Фернандо де Нороња и Бермуда. Крабине планктонске ларве са могу наћи код Вудс Хоула у Масачусетсу, мада одрасле јединке не могу преживети у локалним условима.[2]
Фосили
уредиФосилни остаци O. quadrata су налажени у стенама из периода Плеистоцена.[5]
Екологија
уредиАтлантска краба дух живи у пешћаним рупама које граде изнад водене линије.[3]. Старије јединке граде своја пребивалишта чак и до 400m даље од воденог пребивалишта[2]. Пребивалишта могу бити чак до 1,3m дубока и могу се затворити песком за време топлих периода[2].
Атлантска краба производи карактеристичне звуке са својим клештима а такође и трењем ногу[6]. Мужјаци такође изводе ритуалне покрете који не захтевају физичке контакте[6].
O. quadrata је најактивнија ноћу и сваштојед је,[3]. У крабиној исхрани су заступљени пужеви, инсекти, разне биљке, стеља, чак и друге крабе[6].
Људско присуство смањује присуство краба на плажама[7]. Људи и возила уништавају крабска станишта и утичи на смањење извора хране и самим тим утичу на репродукцију[8].
Референце
уреди- ^ Sammy De Grave, N. Dean Pentcheff, Shane T. Ahyong (2009). „A classification of living and fossil genera of decapod crustaceans” (PDF). Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 21: 1—109. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2011. г. Приступљено 21. 12. 2014.
- ^ а б в г д ђ Knott, David. „Atlantic Ghost Crab, Ocypode quadrata” (PDF). South Carolina Department of Natural Resources. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2020. г. Приступљено 21. 12. 2014.
- ^ а б в г д Jeffrey S. Pippen (12. 11. 2005). „Ghost crab (Ocypode quadrata)”. Jeffrey S. Pippen. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г. Приступљено 21. 12. 2014.
- ^ Adilson Fransozo, Maria Lucia Negreiros-Fransozo & Giovana Bertini (2002). „Morphometric studies of the ghost crab Ocypode quadrata (Fabricius, 1787) (Decapoda: Ocypodidae) from Ubatuba, São Paulo, Brazil”. Ур.: E. Escobar-Briones; F. Álvarez. Modern Approaches to the Study of Crustacea. New York: Kluwer/Plenum. стр. 189–195. ISBN 978-0-306-47366-1.
- ^ Roger W. Portell, Richard L. Turner & John L. Beerensson (2003). „Occurrence of the Atlantic ghost crab Ocypode quadrata from the Upper Pleistocene to Holocene Anastasia Formation of Florida”. Journal of Crustacean Biology. 23 (3): 712—722. doi:10.1651/C-2340.
- ^ а б в Shields, Jeffrey (1998). „The ghost crab, Ocypode quadrata”. Virginia Institute of Marine Science. Архивирано из оригинала 4. 1. 2010. г. Приступљено 2. 1. 2010.
- ^ Schlacher,, Thomas A. Luke Thompson & Sam Price (2007). „Vehicle versus conservation of invertebrates on sandy beaches: mortalities inflicted by offroad vehicles on ghost crabs”. Marine Ecology. 28 (3): 354—367. doi:10.1111/j.1439-0485.2007.00156.x.
- ^ Graziani de Freitas Antunes, Ana Paula Nunes do Amaral, Fabiana Pinto Ribarcki, Elenir de Fátima Wiilland, Denise Maria Zancan, Anapaula Sommer Vinagre (2010). „Seasonal variations in the biochemical composition and reproductive cycle of the ghost crab Ocypode quadrata (Fabricius, 1787) in Southern Brazil”. Journal of Experimental Zoology. 313A (5): 280—291. PMID 20127661. doi:10.1002/jez.593.
Литература
уреди- Adilson Fransozo, Maria Lucia Negreiros-Fransozo & Giovana Bertini (2002). „Morphometric studies of the ghost crab Ocypode quadrata (Fabricius, 1787) (Decapoda: Ocypodidae) from Ubatuba, São Paulo, Brazil”. Ур.: E. Escobar-Briones; F. Álvarez. Modern Approaches to the Study of Crustacea. New York: Kluwer/Plenum. стр. 189–195. ISBN 978-0-306-47366-1.
