Лувр

Лувр (фр. Musée du Louvre) је један од највећих и најпознатијих музеја на свету. Налази се на десној обали Сене у Паризу, у првом арондисману. У музеју је изложено скоро 35.000 предмета из периода од праисторије до 19. века. Стална поставка је изложена на површини од 60.600 m². Укупан број предмета који припадају музеју је 380.000. Лувр је најпосећенији музеј у свету, кога радним данима посети у просеку 15.000 туриста на дан, од чега су 65% страни туристи.

Музеј Лувр
Musée du Louvre
Музеј Лувр
Оснивање	1793.
Локација	Париз Француска
Координате	48.860395° С; 2.337599° И / 48.860395; 2.337599
Колекција	разне уметнине
Број предмета	35.000 изложено 445.000 укупно
Површина	60.600 m² галерија 210.000 m² укупно
Посетиоци	8,3 милиона (2007) 8,5 милиона (2008) 8,5 милиона (2009) 10,2 милиона (2018)
Директор	Лоранс де Кар
Кустос	Marie-Laure Rochebrune
Адреса	Улица Риволи 99, 75001 Париз
Веб-сајт	www.louvre.fr

Музеј Лувр, крило Ришеље

Музеј Лувр се налази у Палати Лувр (Palais du Louvre) која је зачета изградњом тврђаве у касном 12. веку у време владавине Филипа II. Остаци тврђаве су видљиви у подруму музеја. Ова грађевина је више пута проширивана и тако се формирала Палата Лувр која је служила као француски двор. Палата Лувр има 3 крила: Ришеље, Виши и Денон.

Године 1682. Луј XIV је одабрао дворац у Версају као своју резиденцију, док је Лувр остао место где је била изложена краљевска колекција уметничких предмета. Од 1692. ту је смештена збирка античких скулптура. Исте године у Лувру је почела да ради Краљевска академија сликарства и скулптуре (Académie Royale de Peinture et de Sculpture). На доградњи Лувра је радило више значајних архитеката (Леско, Ди Серсо, Лемерсје, Ле Во, Перо, Висконти, Гужон и др). За време Француске револуције Национална скупштина Француске је 1791. одредила да Палата Лувр треба да служи као музеј у коме ће се излагати национална ремек дела.

Музеј је отворен 13. августа 1793. када је изложено 537 слика, од којих је већина припадала конфискованој краљевској и црквеној имовини. Због структурних проблема грађевине Лувра музеј је био затворен од 1796. до 1801. Под Наполеоном колекције су знатно увећане и сам музеј је добио његово име (Musée Napoléon). После Наполеоновог пораза код Ватерлоа многа опљачкана дела су враћена претходним власницима. Колекција је обогаћена у време владавине Луја XVIII и Шарла X, док је током Другог француског царства музеј добио око 20.000 нових експоната. Након тога збирке су се стално обогаћивале донацијама и поклонима. Од 2008. колекције су подељене у 8 кустоских одељења: египатске старине, блискоисточне старине, грчке, етрурске и римске старине, исламска уметност, скулптура, декоративне уметности, сликарство, графике и цртежи.

Музеј

Панорамски поглед на Лувр из 1908.

Овај музеј садржи једну од најбогатијих уметничких збирки на свету. У њему се налази више од 38.000 уметничких дела изложених на 72.735 m², а процењује се да би посетитељима требало око пет недеља да на одговарајући начин прегледају сва дела. Врло богате музејске колекције подељене су на 8 одељака: египатски, блискоисточни, грчки, етрушчански и римски антиквитети, те исламска уметност, слике, скулптуре, предмети примењених уметности, графике и цртежи. Са преко 8 милиона посетилаца, Лувр је најпосећенији музеј на свету.

Музеј садржи неприкосновену и најопсежнију збирку египатске и античке уметности укључујући грчку, етрушчанску, римску, исламску и оријенталну уметност. У њему се налази и збирка уметничких предмета и стилског покућанства, те непроцењива галерија слика свих европских народа и уметничких раздобља до краја 19. века. Најпознатије уметничко дело изложено у Лувру је Да Винчијева слика Мона Лиса.

Хронолошка галерија одабраних дела

• 
  Писар из Сакаре, Трећа династија древног Египта
• 
  Хамурабијев законик
• 
  Вавилонски лав
• 
  Велико степениште које води до Нике са Самотраке
• 
  Милоска Венера, око 130-100. п. н. е.
• 
  Праксител, Книђанска Афродита
• 
  Јан ван Ајк, Мадона канцелара Ролина, око 1435.
• 
  Леонардо да Винчи, Мона Лиса
• 
  Ханс Холбајн Млађи, Еразмо Ротердамски
• 
  Ђузепе Арчимболдо, Пролеће, око 1573.
• 
  Гатање (Каравађо), око 1598-99.
• 
  Петер Паул Рубенс, Крунидба Марије де Медичи
• 
  Рембрандт, Двојни портрети Мартена Солманса и Опјен Копит, око 1634.
• 
  Жорж де ла Тур, Магдалена покајница, око 1643.
• 
  Рембрандт, Аутопортрет
• 
  Антонис ван Дајк, Чарлс I Стјуарт
• 
  Антоан Вато, Укрцавање за Китеру, 1717.
• 
  Жак-Луј Давид, Заклетва Хорација
• 
  Антонио Канова, Амор и Психа
• 
  Жан Огист Доминик Енгр, Велика Одалиска, 1814.
• 
  Теодор Жерико, Сплав Медузе
• 
  Ежен Делакроа, Слобода води народ, 1830.

Види још

• Пирамида Лувра
• Палата Лувр

Литература

• Alderson, William T.; Alexander, Edward (1996). Museums in motion: an introduction to the history and functions of museums. Walnut Creek, Calif: Published in cooperation with the American Association for State and Local History [by] AltaMira Press. ISBN 978-0-7619-9155-7. OCLC 33983419. 
• Ahlund, Mikael (2000). Islamic art collections: an international survey. Richmond, Surrey, England: Curzon. ISBN 978-0-7007-1153-6. OCLC 237132457. 
• Bierman, Irene A (2003). Napoleon in Egypt. Ithaca Press. ISBN 978-0-86372-299-8. 
• Bowkett, Stephen; Porter, Tom (2004). Archispeak: an illustrated guide to architectural terms. London: Spon Press. ISBN 978-0-415-30011-7. OCLC 123339639. 
• Carbonell, Bettina (2004). Museum Studies: An Anthology of Contexts. Blackwell Pub. ISBN 978-0-631-22825-7. OCLC 52358814. 
• Edwards, Henry Sutherland (1893). Old and New Paris: Its History, Its People, and Its Places. Paris: Cassell and Co. Приступљено 30. 4. 2008. 
• Hannan, Bill and Lorna (2004). Art for Travellers: France. Northampton, Massachusetts: Interlink Books. ISBN 978-1-56656-509-7. OCLC 51336501. 
• Lasko, Peter (1995). Ars Sacra, 800–1200. Yale University Press. ISBN 978-0-300-06048-5. OCLC 231858991. 
• McClellan, Andrew (1999). Inventing the Louvre: Art, Politics, and the Origins of the Modern Museum... Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-22176-5. OCLC 40830142. 
• Merryman, John Henry (2006). Imperialism, art and restitution. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85929-5. OCLC 183928459. 
• Mignot, Claude (1999). The Pocket Louvre: A Visitor's Guide to 500 Works. New York: Abbeville Press. ISBN 978-0-7892-0578-0. OCLC 40762767. 
• Mroue, Haas (2003). Frommer's Paris from $90 a Day. Frommer's. ISBN 978-0-7645-5806-1. OCLC 229256386. 
• Miltoun, Francis (1910). Royal Palaces and Parks of France. L.C. Page & Co. 
• Lunn, Martin (2004). Da Vinci code Decoded. New York: Disinformation. ISBN 978-0-9729529-7-2. OCLC 224340425. 
• Nave, Alain (1998). Treasures of the Louvre. Barnes & Noble Publishing. ISBN 978-0-7607-1067-8. OCLC 40334510. 
• Nora, Pierre; Kritzman, Lawrence D. (1996). Realms of Memory. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10926-0. OCLC 234041248. 
• Oliver, Bette Wyn (2007). From Royal to National: The Louvre Museum and the Bibliothèque Nationale. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-1861-0. OCLC 70883061. 
• Plant, Margaret (2002). Venice Fragile City. Yale University Press. ISBN 978-0300083866. 
• Popkin, Jeremy D (2015). A Short History of the French Revolution, 6th ed. Yale University Press. ISBN 978-0-205-96845-9. 
• Rickman, Gregg (1999). Swiss Banks and Jewish Souls. Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-426-4. OCLC 40698624. 
• Rogers, Elizabeth A. (2001). Landscape design: a cultural and architectural history. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-4253-0. OCLC 186087857. 
• Strathern, Paul (2009). Napoleon in Egypt. Bantam. ISBN 978-0553385243. OCLC 299706472. 
• Sturdy, David (1995). Science and social status: the members of the Académie des sciences 1666–1750. Woodbridge, Suffolk, U.K.: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-395-7. OCLC 185477008. 

Спољашње везе

• Лувров вебсајт (језик: француски)
• Лувров вебсајт (језик: енглески)
• Историја Лувра
• Слика централне пирамиде
• Више од 10.000 слика
• Виртуелна панорама Лувра