2022
година
(preusmereno sa 2022.)
2022. je bila prosta godina, koja je počela u subotu. 2022. je dvadeset i druga godina 3. milenijuma, dvadeset i druga godina 21. veka i treća godina 2020-ih.
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2022 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
.jpg)
| |
| |
Događaji
uredi
Januar
uredi- 1. januar
- Posle 25 godina izašao je peti solo album jugoslovenskog kantautora Branimira Džonija Štulića Splet.
- U Austriji stupio na snagu zakon o legalizaciji eutanazije
- 2. januar
- Tokom protesta u Amsterdamu protiv kovid mera više desetina osoba je povređeno od čega jedna teže.
- Počele višednevne masovne demonstracije u Kazahstanu zbog naglog poskupljenja gasa u toj zemlji koji se pretvorio u oružanu pobunu u kojoj je živote izgubilo nekoliko desetina policajaca i demonstranata. Kazahstan je dobio pomoć od ODKB-a.
- 3. januar
- Počela je primena sporazuma koji je potpisan u Tirani u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
- U nekoliko gradova Srbije aktivisti ekoloških udruženja ponovo su održavali proteste tokom kojih su blokirali saobraćajnice širom Srbije.
- 4. januar
- Dragan Šolak, srpski medijski mogul, kupio je premijerligaški fudbalski klub Sautempton.
- Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
- 5. januar — Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku zbog, kako tvrde, njegovih „koruptivnih aktivnosti” i „pretnji po stabilnost i teritorijalni integritet BiH”.
- 6. januar — ODKB ispostavio mirovnu misiju u Kazahstanu, na zahtev kazahstanskoga predsednika Kasima Tokajeva.
- 9. januar — Republika Srpska obeležila 30. rođendan postojanja i Dan Republike Srpske, 9. januar.
- 10. januar — Trake oko odlagača, koji radi na kopu Tamnava - Zapadno polje zapalile su se i izazvale požar u rudniku Kolubara.
- 11. januar — Mađarski predsednik Janoš Ader raspisao je parlamentarne izbore za 3. april, a istog dana će biti održan i referendum o LGBT pravima.
- 10. — 13. januar − Pregovori Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama u Ženevi.
- 15. januar — Na obalu Japana obrušio se cunami kao posledica podvodne erupcije vulkana „Hunga-Hapaj” u južno-pacifičkoj državi Tonga.
- 16. januar — Ustavni referendum u Srbiji 2022.
Februar
uredi- 4. februar — Skupština Crne Gore izglasala je nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića. Za ovu odluku, glasala su 43 poslanika opozicije i poslaničkog kluba Crno na bijelo. Protiv je bilo 11 poslanika Demokrata, Ujedinjene Crne Gore i Prave Crne Gore.
- 7. februar — Poslanici Skupštine Crne Gore smenili su predsednika parlamenta Aleksu Bečića. Za smenu Bečića glasala su 43 poslanika opozicije i koalicije Crno na bijelo. Poslanici koalicije Za budućnost Crne Gore i Mir je naša nacija bili su protiv, dok uzdržanih nije bilo.
- 17. februar — Nakon pet godina, došlo je ponovo do otvorene eskalacije sukoba na istoku Ukrajine.
- 21. februar — Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o priznanju samoproglašenih Luganske i Donjecke Narodne Republike.
- 22. februar — Državna duma Rusije ratifikovala je sporazume o prijateljstvu i saradnji sa DNR i LNR.
- Savet Federacije dao je saglasnost predsedniku Rusije o upotrebi oružanih snaga Rusije van zemlje u vezi sa situacijom u Donbasu. Za odluku su glasala 153 senatora.
- 23. februar — Donjecka i Luganska Narodna Republika zatražile su vojnu pomoć Ruske Federacije.
- Ukrajina proglasila vanredno stanje.
- 24. februar — Ruska Federacija je pokrenula vojnu invaziju na Ukrajinu.
- Ukrajina proglasila ratno stanje.
- 27. februar — Predsednik Rusije Vladimir Putin je, kao odgovor na izjave Zapada, naredio Ministarstvu odbrane da prevede ruske snage za obuzdavanje u specijalni režim borbenog dežurstva među kojima su i nuklearno oružje.
- Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je dogovoren sastanak između ukrajinske i ruske delegacije.
Mart
uredi- 3. mart — Vahan Hačaturjan izabran za predsednika Republike Jermenije.
- 4. mart — Roskomnadzor je, kao odgovor na blokadu pristupa ruskim medijima, što je zakonom zabranjeno, blokirao pristup Fejsbuku i Tviteru u Rusiji.
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena.
- 5. mart - Ana Đurić Konstrakta odnela je pobedu na festivalu „Pesma za Evroviziju 22" kojim se bira predstavnik Srbije na Evrosongu, i time dobila pravo da nas predstavlja na tom takmičenju sa pesmom „In corpore sano".
- 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini su posedovale 26 laboratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih laboratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države.
- 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolaboratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi laboratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske.
- Jun Sok Jol izabran je za novog predsednika Republike Koreje. Stupiće na dužnost 17. maja ove godine.
- 10. mart — Mađarski parlament, izabrao je za prvu ženu na funkciji predsednika Mađarske Katalin Novak. Ona će stupiti na dužnost 10. maja ove godine.
- 11. mart — Pokraj zagrebačkog jezera Jarun srušila se letelica za koju se smatra da je sovjetski izviđački dron. Nije bilo povređenih, niti stradalih.
- 13. mart — U Javorovu u Lavovskoj oblasti gde se nalazila vojna baza i gde su bile smešteni strani plaćenici i volonteri, zajedno sa stranim instruktorima, ruska vojska je izvela raketni napad i navela 180 ubijenih stranih plaćenika, dok je Ukrajina navela 35 mrtvih i 134 ranjenih.
- 14. mart — U raketnom napadu ukrajinskih snaga na centar Donjecka poginulo je 20 osoba, a a 28 je ranjeno, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
- 15. mart — Serdar Berdimuhamedov, sin dosadašnjeg turkmenistanskog vođe Gurbangulija Berdimuhamedova, pobedio je na predsedničkim izborima u toj zemlji, sa osvojenih gotovo 73 odsto glasova i naslediće svoga oca na toj funkciji.
- 17. mart — Uhapšen bivši premijer Bugarske Bojko Borisov, zbog sumnje da je sa grupom svojih saradnika proneverio novac iz fondova Evropske unije.
- 18. mart — Zvanično otvoren Most „Čanakale 1915” koji je tada bio najduži viseći most na svetu.
- 21. mart — Više od 120 ljudi je poginulo kada se avion kompanije China Eastern Airlines srušio u pokrajini Guangsi.
- 23. mart — Džihadistički pokret El Šabab usmrtio je najmanje 48 osoba u seriji terorističkih napada koji su sprovedeni u somalijskim gradovima Mogadiš i Beledvejne.
- 26. mart — Vladajuća Laburistička partija, predvođena Robertom Abelom, proglasila je pobedu na ovogodišnjim parlamentarnim izborima na Malti.
- 28. mart — Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova nazvala je američku vojno-biološku aktivnost u Ukrajini "đavolskom planom" i koristeći otvorene izvore, napravila hronološki spisak aktivnosti SAD u Ukrajini u vojno-biološkom pravcu direktno optuživši za poslovnu umešanost Hantera Bajdena sina aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena
- 29. mart — U televizijskom intervjuu, bivši predsednik Donald Tramp pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina da objavi informacije za koje veruju da otkrivaju finansijske zločine porodice predsednika Džoa Bajdena.
- Prilikom realizacije redovnog zadatka izviđanja, u misiji UN u DR Kongo došlo je do pada helikoptera u kojem je stradao pripadnik Vojske Srbije potpukovnik Dejan Stanojević.
April
uredi- 1. april — Osam rudara je poginulo, a 20 je povređeno u rudniku „Soko” kod Sokobanje kada je došlo do curenja metana unutar rudnika.
- 3. april — Na opštim izborima u Srbiji, Aleksandar Vučić je ponovo izabran za predsednika Srbije i Srpska napredna stranka, koju takođe predvodi, osvojila je najviše mandata u Narodnoj skupštini.
- Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, vladajuća koalicija Fides—KDNP, koju je predvodio premijer Mađarske Viktor Orban, osigurala je četvrti uzastopni mandat sa više od 50% osvojenih glasova.
- Rodrigo Čaves Robles izabran je za predsednika Kostarike.
- Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, vladajuća koalicija Fides—KDNP, koju je predvodio premijer Mađarske Viktor Orban, osigurala je četvrti uzastopni mandat sa više od 50% osvojenih glasova.
- 7. april — Srbija na glasanju u Ujedinjenim nacijama (UN) glasala je za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).
- 11. april — Šehbaz Šarif je izabran za novog premijera Pakistana nakon što je njegov prethodnik Imran Han smenjen pošto mu je skupština te zemlje izglasala nepoverenje.
- 13. april — Najmanje desetoro ljudi je poginulo kada se turistički autobus sudario sa kamionom i eksplodirao na auto-putu u južnom Egiptu.
- 14. april — Najmanje 123 osobe su stradale u poplavama i klizištima koje je izazvao tropski ciklon Megi na Filipinima.
- Više od 340 ljudi je poginulo od posledica poplava i klizišta izazvanim kišnim olujama u južnoafričkoj pokrajini Kvazulu-Natal.
- 22. april — Zemljotres jačine 5,7 jedinica Rihterove skale čiji je epicentar bio kod Bileće u Hercegovini potresao je ne samo BiH, već i Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku i Italiju. Poginula je jedna osoba.
- 24. april — Emanuel Makron je reizabran za predsednika Francuske.
- Pokret Sloboda, koji predvodi Robert Golob, osvojio je najviše mandata na parlamentarnim izborima u Sloveniji.
- 25. april — Američki preduzetnik i milijarder Ilon Mask kupio je Twitter za 44 milijarde dolara i tako postao vlasnik ove društvene mreže.
- 26. april — Uspostavljena je Hersonska vojno-građanska administracija, a za njenog predsednika je izabran Vladimir Saldo.
- 28. april — Skupština Crne Gore je izglasala 43. Vladu na čijem čelu je premijer Dritan Abazović.
Maj
uredi- 5. maj — Irska republikanska stranka Šin Fejn je osvojila najviše poslanika nakon izbora za Skupštinu Severne Irske.
- 9. maj — Vaseljenska patrijaršija kanonski priznala Ohridsku arhiepiskopiju (Makedonsku pravoslavnu crkvu).
- Ferdinand Markos Mlađi izabran je za predsednika Filipina.
- 11. maj — Virtus Bolonja je po prvi put postala prvak Evrokupa u košarci nakon što je pobedila turski Bursaspor s rezultatom 80 : 67. Miloš Teodosić je proglašen za najkorisnijeg igrača finala turnira.
- 12. maj - Ana Đurić Konstrakta plasirala se u finale Pesme Evrovizije 2022. Proglašena je kao poslednji finalista što je dodalo još veću tenziju i uzbuđenje među gledaocima.
- 14. maj — Nakon smrti Halife ibn Zajeda el Nahjan, Halifa ibn Zajed el Nahjan je postao novi emir Abu Dabija i novi predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata.
- 14. maj - Ukrajina odnela pobedu na Pesmi Evrovizije 2022. Konstrakta zauzela 5. mesto
- 15. maj — Hasan Šeik Mohamud je izabran za novog predsednika Somalije.
- 18. maj — Turska je blokirala razmatranje prijava Finske i Švedske za ulazak u NATO.
- 19. maj — „Liturgija pomirenja” između Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve — Ohridske arhiepiskopije, koju su predvodili patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop makedonsko-ohridski Stefan, održana je u Sabornome hramu Svetoga Save u Beogradu.
- 20. maj — Predajom preostalih vojnika u čeličani Azovstalj, grad Marijupolj, posle višemesečne opsade, zvanično je prešao u ruke proruskih separatista samoproglašene Donjecke Narodne Republike.
- 24. maj — Bivšem predsedniku Moldavije Igoru Dodonu određen pritvor do 72 sata zbog sumnje za korupciju i izdaju, saopštilo je državno tužilaštvo te zemlje.
Jun
uredi- 3. jun — Savet Evropske unije odobrio je šesti paket sankcija protiv Rusije na uvoz ruske nafte u periodu od šest meseci.
- 5. jun — Srpska pravoslavna crkva dodelila je tomos o autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi koji je dobila od patrijarha srpskog Porfirija u Beogradu.
- 10. jun — Bivša predsednica Bolivije Đanine Anjez osuđena je na deset godina zatvora zbog svoje uloge u državnom udaru protiv tadašnjeg predsednika Eva Moralesa 2019. godine.
- 11. jun — Srbija je odbacila zahteve nemačkog kancelara Olafa Šolca da se pridruži antiruskim sankcijama i da prizna nezavisnost Kosova.
- 13. jun — Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je tokom sastanka sa predsednikom Finske Sauli Niniste da smatra da postoji mogućnost da će Ukrajina morati da ustupi deo teritorije kako bi se uspostavio mir.
- Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je nacrt izveštaja o Srbiji u kojem se traži uvođenje sankcija Rusiji i međusobno priznanje Srbije i „Kosova“.
- 18. jun — Litvanija je saopštila da zabranjuje tranzit robe pod sankcijama EU preko svoje teritorije ka ruskoj enklavi Kalinjingrad.
- 21. jun — Južna Koreja lansirala je prvu raketu u potpunosti sopstvene proizvodnje „Nuri“ (KLSV-II), dostigla je ciljanu visinu od 700 kilometara i podigla korisni teret u orbitu.
- 22. jun — Najmanje 1.000 ljudi stradalo je u razornom zemljotresu jačine 6,1 jedinicu Rihtera koji je pogodio istok Avganistana.
- 23. jun — Šefovi država i vlada Evrospke unije dodelili su na samitu EU status kandidata za članstvo u Uniji Ukrajini i Moldaviji.
- 24. jun — Vrhovni sud SAD poništio je presudu „Ro protiv Vejda” iz 1973. kojom su garantovana prava na abortus širom zemlje.
- 25. jun — Oružane snage Ruske Federacije su preuzele kontrolu nad gradom Severodonjeckom.
- 27. jun — Bugarska vlada podnela je ostavku u parlamentu pošto je kabinetu Kirila Petkova prethodno izglasano nepoverenje.
- 29. jun — Novoizabrani gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je u Starom dvoru zvanično preuzeo dužnost od bivšeg gradonačelnika Zorana Radojičića.
- 30. jun — Priština je odustala od apliciranja za članstvo Kosova u Interpolu, jer ne može da obezbedi dovoljnu podršku na Generalnoj skupštini ove organizacije u oktobru u Indiji.
Jul
uredi- 3. jul — Oružane snage Ruske Federacije su zauzele grad Lisičansk čime su uspostavile potpunu kontrolu nad Luganskom Narodnom Republikom.
- Tokom artiljerijskih napada Oružanih snaga Ukrajine na području Ruske Federacije na grad Belgorod, poginulo je pet osoba i desetine ljudi je povređeno.
- 5. jul — Počeo proces ratifikacije članstva Švedske i Finske u NATO.
- 7. jul — Boris Džonson najavio je da će podneti ostavku s mesta premijera Ujedinjenog Kraljevstva.
- 8. jul — Bivši japanski premijer Šinzo Abe preminuo je nakon što je upucan na predizbornom mitingu u Nari.
- Vlada Crne Gore sa 13 glasova „za“ od 18 prisutnih ministara usvojila je nacrt Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
- 9. jul — U razornom nevremenu u Pakistanu, najmanje 62 osobe poginule su u poplavama i klizištima na jugozapadu i severu zemlje.
- Zemljotres jačine 4,1 stepena po Rihterovoj skali pogodio je Nemačku, epicentar zemljotresa nalazio u blizini Balingena, Tibingena i Baden-Virtemberga.
- 10. jul — Novak Đoković i Jelena Ribakina su individualni osvajači Vimbldona.
- 11. jul — Ukrajinske snage gađale su tokom noći rusko skladište municije u Novaja Kahovki na jugu Ukrajine, koja je pod kontrolom ruskih snaga i tom prilikom je poginulo oko 60 i povređeno oko 90 ljudi.
- NASA je objavila prvu fotografiju koju je u svemiru napravio Svemirski teleskop Džejms Veb.
- 13. jul — Evropska unija i Rusija dogovorile tranzit robe u Kalinjingradsku oblast.
- 17. jul — Ukrajinski teretni avion „Antonov”, koji je leteo iz Srbije za Jordan, srušio se na severu Grčke.
- 19. jul — Predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi doputovao je u trodnevnu posetu Srbiji.
- Severna Makedonija i Albanija su otvorile pristupne pregovore sa EU.
- Mađarski parlament većinom glasova usvojio deklaraciju u kojoj predlaže da se u evropskim ugovorima potvrde vrednosti evropskih hrišćanskih korena i kulture.
- Severna Makedonija i Albanija su otvorile pristupne pregovore sa EU.
- 20. jul — Ukrajinske bespilotne letelice su četiri puta napale zonu Zaproške nuklearne elektrane. U napadu su učestvovala tri drona-kamikaze, a Rusija je podnela tužbu protiv Ukrajine u Ujedinjene nacije.
- 21. jul — Italijanski predsednik Serđo Matarela prihvatio je ostavku premijera te zemlje Marija Dragija.
- 22. jul — Litvanija je nastavila tranzit između Rusije i Kalinjingradske oblasti.
- 29. jul — Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, objavilo je da su ukrajinske snage bezbednosti ispalile projektile iz sistema HIMARS na istražni pritvor u gradu Jelenovka u kome se nalaze ukrajinski vojni zatvorenici, uključujući militante iz formacije „Azov“ u kome su 53 osobe poginule, a još 75 je povređeno.
- 31. jul — Zvukom sirena za uzbunu u Severnoj Mitrovici započela je treća faza krize na severu Kosova i Metohije nakon čega su jedinice ROSU započele preuzimanje gradova na severu Kosova, a Srbi sa postavljanjem barikada i blokada puteva.
Avgust
uredi- 1. avgust — Pripadnici kosovskih policijskih snaga ROSU povukle su se sa severa Kosova i Metohije nakon konsultacija Američkog ambasadora i Kosovskih vlasti da se mere o registarskim tablicama odlože za mesec dana.
- 2. avgust — Američka predsedavajući Senata SAD Nensi Pelosi, doputovala je u dvodnevnu posetu Tajvanu usred povećanih političkih tenzija između Kine i SAD.
- Vrhovni sud Rusije proglasio je ukrajinsku nacističku jedinicu „Azov“ terorističkom organizacijom.
- Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je da su SAD ubile lidera „Al Kaide” Ajmana el Zavahirija u napadu dronom tokom vikenda u Avganistanu.
- Vrhovni sud Rusije proglasio je ukrajinsku nacističku jedinicu „Azov“ terorističkom organizacijom.
- 3. avgust — Patrijarh Porfirije i premijer Crne Gore Dritan Abazović u Podgorici potpisali Temeljni ugovor. Podrazumeva se da Srpska pravoslavna crkva gde god ima crkvenu jurisdikciju poštuje ustav i zakone svake države.
- Ministarstvo odbrane Nagorno Karabaha saopštilo je ranije da su u napadu azerbejdžanske poginula dvojica vojnika Karabaha, dok je 14 povređeno.
- 5. avgust — U Pojasu Gaze došlo je do eskalaciju sukoba između Izraela i Palestine.
- 6. avgust — Na Kubi je izbio požar nakon udara groma, jedna osoba je poginula, više od 120 je povređeno, a 17 se vodi kao nestalo.
- 7. avgust — Gustavo Petro kolumbijski političar, postao je prvi levičarski izabrani predsednik Kolumbije, lider stranke Humana Kolumbija i bivši gradonačelnik Bogote u dva mandata.
- 8. avgust — Potpisan ukaz o održavanju referenduma u Zaporoškoj oblasti o prisajedinjenju Ruskoj Federaciji.
- Rusija se privremeno povlači iz inspekcija prema Sporazumu START.
- Pripadnici FBI izvršili pretres u kući bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
- Rusija se privremeno povlači iz inspekcija prema Sporazumu START.
- 9. avgust — U Srbiji započeo talas protesta poljoprivrednika.
- 10. avgust — Kina objavila dokument o ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom.
- 11. avgust — Prilikom artiljerijskog gađanja od strane Oružanih snaga Ukrajine na teritoriju nuklearne elektrane Zaporožje, delimično su oštećeni termoelektrana i oprema bazena sistema za hlađenje, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Rusija je sazvala Savet bezbednosti UN.
- 12. avgust — U pucnjavi na Cetinju poginulo je 11 osoba među kojima i napadač. Proglašena je trodnevna žalost na teritoriji Crne Gore.
- 13. avgust — Stotine meksičkih vojnika raspoređene su u pograničnom gradu Sijudad Huarez nakon krvavih obračuna između članova dva rivalska kartela u kojima je ubijeno 11 ljudi, uglavnom civila.
- 14. avgust — U Beogradu održan skup protiv održavanja parade ponosa.
- U eksploziji u tržnom centru, poginulo je šest osoba, a 51 osoba je povređena u Jerevanu glavnom gradu Jermenije.
- Najmanje 41 osoba je poginula, a 45 povređeno u požaru u koptskoj crkvi Abo Sefein (Sveti Merkurije) u egipatskoj provinciji Giza.
- Najmanje pet osoba je poginulo, 15 je povređeno, a više je nestalo u ekvadorskom lučkom gradu Gvajakilu u pucnjavi i eksploziji.
- Najmanje 41 osoba je poginula, a 45 povređeno u požaru u koptskoj crkvi Abo Sefein (Sveti Merkurije) u egipatskoj provinciji Giza.
- U eksploziji u tržnom centru, poginulo je šest osoba, a 51 osoba je povređena u Jerevanu glavnom gradu Jermenije.
- 15. avgust — Predsednik Rusije Vladimir Putin obraćajući se se učesnicima 10. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti, izjavio je da je era „unipolarnog poretka” prošlost.
- 16. avgust — Cene gasa u Evropi „probile“ su psihološku granicu od 2.500 dolara za hiljadu kubnih metara.
- 18. avgust — Vlasti Estonije zaustavile su u 00:00 časova ulazak u zemlju ruskih državljana sa šengenskim vizama izdatim od estonskih konzularnih predstavništava.
- 20. avgust — Vladi Crne Gore i premijeru Dritanu Abazoviću izglasano nepoverenje glasanjem poslanika u Skupštini CG, od kojih je glasao je 51 poslanik, a 50 poslanika je glasalo za nepoverenje i jedan poslanik je glasao protiv.
- Ćerka ruskog filozofa Aleksandra Dugina Darija poginula u eksploziji automobila u Moskvi, ruska strana je za ubistvo optužila ukrajinski terorizam.
- 21. avgust — Prevrnuo se autobus na auto-putu kod Leskovca — jedna osoba poginula, više povređeno.
- 22. avgust — Cena gasa dostigla 3.000 dolara.
- 25. avgust — Ruska pravoslavna crkva priznala Makedonsku pravoslavnu crkvu.
- Nuklearna elektrana "Zaporožje" u gradu Energodar isključena je sa mreže nakon višenedeljnih granatiranja, saopštila je ukrajinska državna kompanija "Energoatom".
- 26. avgust — U blizini Zaporoške nuklearne elektrane izbili su požari.
- Severna Makedonija proglasila energetsku krizu.
- Dejan Stanković je podneo ostavku na mesto trenera Crvene zvezde.
- Severna Makedonija proglasila energetsku krizu.
- 27. avgust — Vlada Srbije otkazala Evroprajd iz bezbednosnih razloga.
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je treći mandat za sastav vlade aktuelnoj premijerki Ani Brnabić.
- Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj objavio je da je postignut dogovor Beograda i Prištine o ličnim kartama.
- Nuklearna elektrana "Zaporožje" u gradu Energodar ponovo je uključena.
- Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj objavio je da je postignut dogovor Beograda i Prištine o ličnim kartama.
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je treći mandat za sastav vlade aktuelnoj premijerki Ani Brnabić.
- 28. avgust — U Moskvi organizovan veliki skup i "Autokolona solidarnosti" podrške Srbiji čiji je cilj bio dati podršku srpskom narodu, koji je zbog prijateljskih odnosa sa Rusijom podvrgnut velikom pritisku Zapada, a posebno podršku Srbima na Kosovu i Metohiji.
- Održan je drugi protest protiv održavanja Evroprajda u Beogradu.
- 29. avgust — Oružane snage Ukrajine po direktnom naređenju predsednika Vladimira Zelenskog su započele kontraofanzivu u Nikolajevskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti u tri pravca.
- U poplavama u Pakistanu stradalo je više od hiljadu ljudi.
- 31. avgust — Zemlje EU postigle politički dogovor o potpunoj suspenziji sporazuma o viznim olakšicama sa Rusijom.
Septembar
uredi- 1. septembar — Ukrajinski diverzanti pokušali desant na nuklearku "Zaporožje" uoči dolaska misije međunarodne agencije za nuklearnu energiju.
- Počela primena dogovora Beograda i Prištine o ličnim dokumentima.
- Na zamenicu predsednika i bivšu predsednicu Argentine, Kristinu Fernandez de Kiršner, je izvršen pokušaj atentata.
- Počela primena dogovora Beograda i Prištine o ličnim dokumentima.
- 2. septembar — Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zvanično je ukinuo ukrajinsku delegaciju u Kontakt grupi za rešavanje situacije na istoku Ukrajine.
- Parlamentarna većina od izbora iz 2020. godine potpisala je sporazum o formiranju nove Vlade Crne Gore.
- Na Samitu Otvorenog Balkana u Beogradu, potpisani su Sporazum o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu i Memorandum o razumevanju između dva ministarstava energetike Srbije i Albanije.
- U eksploziji u džamiji u provinciji Herat u zapadnom Avganistanu poginulo je 20 ljudi.
- Gasprom u potpunosti obustavio isporuku gasa preko "Severnog toka".
- U eksploziji u džamiji u provinciji Herat u zapadnom Avganistanu poginulo je 20 ljudi.
- Na Samitu Otvorenog Balkana u Beogradu, potpisani su Sporazum o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu i Memorandum o razumevanju između dva ministarstava energetike Srbije i Albanije.
- Parlamentarna većina od izbora iz 2020. godine potpisala je sporazum o formiranju nove Vlade Crne Gore.
- 3. septembar — Oko 70 hiljada ljudi, prema podacima policije (prema organizatorima – 100 hiljada), okupilo se na Vaclavskom trgu u centru Praga na antivladinom mitingu protiv poskupljenja namirnica i gasa.
- SAD odobrile prodaju oružja Tajvanu.
- Papa Franja raspustio je vođstvo katoličkog verskog reda i humanitarne grupe Malteški vitezovi, i postavio privremenu upravu uoči izbora novog lidera.
- SAD odobrile prodaju oružja Tajvanu.
- 5. septembar — Liz Tras izabrana za novu premijerku Ujedinjenog Kraljevstva, nakon pobede na izborima za rukovodstvo Konzervativne partije.
- Najmanje deset osoba je ubijeno, a 15 ranjeno u nizu napada nožem u starosedelačkoj zajednici i jednom gradu u kanadskoj pokrajini Saskačevan.
- Jedna osoba je poginula, a devetoro se vodi kao nestalo nakon što se srušio avion u Pjudžet Saundu u američkoj državi Vašington, saopštila je američka Obalska straža.
- Međunarodna misija IAEA napustila zaporošku nuklearku posle petodnevne inspekcije.
- Zemljotres magnitude 6,6 pogodio je kinesku pokrajinu Sičuan pri čemu je stradalo više od 65 ljudi.
- Međunarodna misija IAEA napustila zaporošku nuklearku posle petodnevne inspekcije.
- Jedna osoba je poginula, a devetoro se vodi kao nestalo nakon što se srušio avion u Pjudžet Saundu u američkoj državi Vašington, saopštila je američka Obalska straža.
- Najmanje deset osoba je ubijeno, a 15 ranjeno u nizu napada nožem u starosedelačkoj zajednici i jednom gradu u kanadskoj pokrajini Saskačevan.
- 6. septembar — Liz Tras je imenovana za premijerku Ujedinjenog Kraljevstva.
- Oružane snage Ukrajine po direktnom naređenju predsednika su započele veliku kontraofanzivu u Istočnoj Ukrajini, Harkovskoj i Donjeckoj oblasti u pravcu strateškog grada Izjum.
- 8. septembar — Čarls III preuzeo britansku monarhiju i postao vođa Komonvelta nacija nakon smrti svoje majke Elizabete II.
- 10. septembar — Ukrajinske snage zauzele su strateški grad Izjum nakon povlačenja ruskih snaga.
- 11. septembar — Oružane snage Ukrajine posle više od šest meseci rata u potpunosti su preuzele kontrolu nad severnom granicom sa Rusijom u Harkovskoj oblasti. Rusija većem delu Ukrajine isključila električnu energiju bombardovanjem Termoelektrana u Harkovu i potpunim gašenjem "Nuklearke Zaporožje".
- 13. septembar — Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je zabranilo šetnju u okviru "Evroprajda 2022" u Beogradu po do sada predviđenoj ruti.
- Jermensko ministarstvo odbrane saopštilo je da je vojska Azerbejdžana koristila tešku artiljeriju i dronove u kojima je poginulo 49 jermenski vojnika.
- 14. septembar — Došlo je do oružanih sukoba između Kirgizije i Tadžikistana.
- 15. septembar — Poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije izglasali su sa 148 glasova „za“ Izveštaj o pregovorima sa institucijama samouprave u Prištini od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine.
- Iran je primljen u ŠOS na samitu u Uzbekistanskom gradu Samarkandu potpisan je memorandum o njegovim obavezama kao članice te organizacije.
- Italijansku regiju Marke u kasnim večernjim satima pogodile su katastrofalne poplave u kojima je jedanaest osoba poginulo, a četiri osobe se vode kao nestale.
- Iran je primljen u ŠOS na samitu u Uzbekistanskom gradu Samarkandu potpisan je memorandum o njegovim obavezama kao članice te organizacije.
- 17. septembar — Upravni sud odbio je tužbu organizatora "Evroprajda 2022" kojom se osporava odluka MUP-a da se šetnja u okviru ove manifestacije, planirana za danas u Beogradu, zabrani.
- U Beogradu došlo do žestokih sukoba između protivnika Evroprajda 2022 i policije u kojima je uhapšeno 64 osobe i više desetina povređenih.
- 18. septembar — Predsednica Kongresa SAD Nensi Pelosi boravila je u dvodnevnoj poseti u Jerevanu gde je izrazila otvorenu podršku Jermeniji, nakon čega je tamo održan miting za istupanje Jermenije iz ODKB.
- 19. septembar — Američki predsednik Džozef Bajden rekao je u intervjuu za Si-Bi-Es da je „pandemija gotova“.
- Oružane snage Ukrajine su granatirale Donjeck ubivši 13 civila, od kojih dvoje dece. Donjecka, Luganska i Hersonska oblast su najavile referendume o zvaničnom pripajanju Ruskoj Federaciji.
- Dogovorena treća Vlada Crne Gore za dve godine posle parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine, a mesto mandatara je dobio Miodrag Lekić.
- Oružane snage Ukrajine su granatirale Donjeck ubivši 13 civila, od kojih dvoje dece. Donjecka, Luganska i Hersonska oblast su najavile referendume o zvaničnom pripajanju Ruskoj Federaciji.
- 21. septembar — Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin proglasio je delimičnu mobilizaciju.
- 22. septembar — Ukrajinski političar Viktor Medvedčuk i najmanje 50 ruskih ratnih zarobljenika razmenjeni su za 215 Ukrajinaca, među kojima su komandanti “Azova” Denis Prokopenko (Ratkvica), Svjatoslav Palamara „Kalina“ i 36. brigade marinaca Sergej Volinski, zarobljeni u Azovstalu.
- Parlamentarna većina od 41 poslanika u Crnoj Gori skupila je potpise kojima se pokreće inicijativa za smenu aktuelnog predsednika Mila Đukanovića zbog kršenja ustava.
- 23. septembar — Započelo održavanje petodnevnog referenduma u Luganskoj i Donjeckoj Republici i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti o ujedinjenju sa Rusijom.
- Na protestima u Iranu, koji su izbili zbog smrti Mahse Amini, stradalo je više od 30 ljudi.
- 25. septembar — Na parlamentarnim izborima u Italiji, pobedila koalicija desnih stranaka predvođena Braćom Italije, Đorđe Meloni.
- Mladi vaterpolisti Srbije nadigrali su selekciju Španije sa 9 : 8 u finalu juniorskog prvenstva Evrope.
- 26. septembar — Naoružani napadač, identifikovan kao Artjom Kazancev (34) napadač ubio je 17 osoba, među kojima i 11 dece u napadu na školu Iževsku dok je u napadu ranjeno 22 dece i dvoje odraslih. Napadač je izvršio samoubistvo i nosio je crnu majicu sa nacističkim simbolima i fantomku.
- Predsednik Rusije Vladimir Putin dodelio je državljanstvo Edvardu Snoudenu posle devet godina egzila.
- 27. septembar — U vodama Danske i Švedske otkriveno curenje gasa na „Severnom toku“.
- Nakon prebrojanih 100 odsto biračkih listića na referendumu u LNR, DNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti za ulazak u sastav Rusije je glasalo u LNR 98,42% birača, u DNR 99,23% birača, u Zaporoškoj oblasti 93,11% birača i u Hersonskoj oblasti 87,05% birača.
- 28. septembar — Vlasti DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti obratile su se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu sa zahtevom za prijem u Rusku Federaciju.
- Iran pokrenuo veliku vojnu operaciju na Severu Iraka.
- 29. septembar — Ukrajinska vojska gađala je dronovima izbegličku kolonu u Harkovskoj oblasti i tom prilikom je poginulo 30 ljudi, među kojima i dvoje dece.
- Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se Hersonska i Zaporoška oblast priznaju kao nezavisne teritorije.
- 30. septembar — Ruski predsednik Vladimir Putin je, nakon obraćanja naciji, na svečanosti koja je počela u 14 sati, potpisao sporazume o ujedinjenju DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti s Rusijom.
- U bombardovanju izbegličke kolone u Zaporoškoj oblasti u blizini grada Energodara, ubijeno je 24, a ranjeno 36 ljudi, među kojima i 8 dece. Ukrajinska i Ruska strana se međusobno optužuju za zločin.
- Najmanje 32 osobe su poginule, a 40 je povređeno u eksploziji u obrazovnom centru u Kabulu glavnom gradu Avganistana.
- Ukrajina podnela zahtev za hitno članstvo u NATO-u.
- Rusija je u Savetu bezbednosti UN stavila veto na rezoluciju SAD i Albanije u kojoj se navodi da se ne priznaju referendumi u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.
- Kapetan armije Burkine Faso Ibrahim Traore svrgnuo je u vojnom puču predsednika potpukovnika Pola-Anrija Damibu i raspustio vladu u drugom državnom udaru za osam meseci.
- Rusija je u Savetu bezbednosti UN stavila veto na rezoluciju SAD i Albanije u kojoj se navodi da se ne priznaju referendumi u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.
- Ukrajina podnela zahtev za hitno članstvo u NATO-u.
- Najmanje 32 osobe su poginule, a 40 je povređeno u eksploziji u obrazovnom centru u Kabulu glavnom gradu Avganistana.
- U bombardovanju izbegličke kolone u Zaporoškoj oblasti u blizini grada Energodara, ubijeno je 24, a ranjeno 36 ljudi, među kojima i 8 dece. Ukrajinska i Ruska strana se međusobno optužuju za zločin.
Oktobar
uredi- 1. oktobar — Ukrajinske snage su posle tronedeljnih borbi u kontraofanzivi zauzele strateški grad Liman nakon povlačenja Ruskih snaga u Lugansku oblast (LNR).
- Najmanje 127 ljudi je poginulo, a 180 povređeno u neredima na fudbalskom stadionu u Indoneziji.
- 2. oktobar — Na opštim izborima u Bosni i Hercegovini većinu glasova za članove predsedništva su osvojili Denis Bećirović (SDP) 57.20 odsto, Željka Cvijanović (SNSD) 52,57 odsto i Željko Komšić (DF) 54,21 odsto, a na mestu predsednika Republike Srpske kandidat SNSD-a Milorad Dodik osvojio je 268.635 glas ili 48.36 odsto, dok je kandidat PDP Jelena Trivić osvojila 240.353 glasova ili 43.27 odsto.
- Na vanrednim parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedila partija GERB bivšeg premijera Bojka Borisova.
- 3. oktobar — Državna duma ratifikovala sporazume o ulasku četiri oblasti u sastav Rusije.
- Predsednik Bugarske Rumen Radev je odbio da potpiše celokupan tekst deklaracije devet zemalja istočne Evrope zbog člana u kome se daje podrška ulasku Ukrajine u NATO.
- 4. oktobar — Ukrajinske snage su posle jednomesečnih borbi u kontraofanzivi zauzele strateški grad Davidov Brod na severu Hersonske oblasti samo četiri dana nakon zvaničnog prijema te oblasti u Rusku Federaciju.
- 5. oktobar — Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakone o prijemu DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Rusije.
- 6. oktobar — Najmanje 32 osobe, među kojima 23 deteta, ubijeni su u pucnjavi u vrtiću na severoistoku Tajlanda.
- EU usvojila osmi paket sankcija protiv Rusije.
- Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je SAD i države NATO pakta da izvrše preventivni nuklearni napad na Rusiju.
- EU usvojila osmi paket sankcija protiv Rusije.
- 7. oktobar — Sjedinjene Države podigle stanje borbene gotovosti svojih snaga u Evropi na nivo Karipske krize.
- Grčka obalska straža je saopštila da je u prevrtanju čamca sa migrantima, 22 osobe su poginule u Egejskom zalivu u blizini ostrva Lezbos.
- 8. oktobar — Oružane snage Ukrajine su izvršile diverzijski napad na Krimski most sa napadom kamiona sa eksplozivom na železničku kompoziciju koja je prevozila gorivo. Poginule su tri osobe u bombaškom napadu.
- Naoružani ljudi u Meksiku upali su u gradsku većnicu u San Migel Totolapanu i ubili 20 osoba među kojima i gradske zvaničnike i gradonačelnika Konrada Mendozu, koji je vodio sastanak.
- 10. oktobar — Oružane snage Ruske Federacije su izvele masivne vazdušne udare širom Ukrajine uništavajući ukrajinsku infrastrukturu u znak odmazde zbog napada Kerčki most dva dana ranije.
- Na hitnoj sednici Centralne izborne komisije BiH doneta je odluka o ponovnom prebrojavanju glasačkih listića za predsednika Republike Srpske zbog, kako je navedeno „neregularnosti i matematičkih nelogičnosti“.
- Najmanje 25 ljudi je izgubilo život, a 52 se vodi kao nestalo, u klizištu i poplavama u venecuelanskom gradu Teheiras i okolnim selima, 65 kilometara južno od glavnog grada Karakasa.
- Na hitnoj sednici Centralne izborne komisije BiH doneta je odluka o ponovnom prebrojavanju glasačkih listića za predsednika Republike Srpske zbog, kako je navedeno „neregularnosti i matematičkih nelogičnosti“.
- 12. oktobar — Poljski operater cevovoda PERN izvestio je da je tokom noći otkriveno curenje na jednoj od dve linije Družbe. Incident je zabeležen na kraku cevovoda oko 70 km od Plocka.
- Generalna skupština UN usvojila je antirusku rezoluciju kojom se ne priznaju referendumi u DNR, LNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.
- 13. oktobar — U nesreći koja se dogodila u blizini Ovčar Banje, kada su pukle sajle koje su držale viseći most i cela konstrukcija sa ljudima pala u Zapadnu Moravu, poginule su dve žene, a više ljudi je povređeno.
- 14. oktobar — Patrijarh Porfirije ustoličen u Pećkoj patrijaršiji.
- U Belorusiji je proglašen režim protivterorističke operacije kao odgovor na bilo kakve provokacije iz susednih zemalja.
- 15. oktobar — Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije odbranila je svetsku titulu osvojenu u Japanu pobedom protiv Brazila rezultatom 3 — 0 (26:24, 25:22, 25:17).
- Ukrajinski diverzanti su otvorili vatru na borce ruske vojske na vojnom poligonu u Belgorodskoj oblasti, poginule su 22 osobe, a 16 je povređeno.
- Protok nafte kroz oštećeni deo naftovoda „Družba“ u Poljskoj je obnovljen.
- Ukrajinski diverzanti su otvorili vatru na borce ruske vojske na vojnom poligonu u Belgorodskoj oblasti, poginule su 22 osobe, a 16 je povređeno.
- 16. oktobar — U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se desila na oko 12 kilometara jugozapadno od Valjeva jedna osoba je izgubila život, dok je najmanje 15 putnika povređeno.
- Kina, Srbija, Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgistan, Tadžikistan, Belorusija, Egipat i Indija su pozvale svoje građane da se evakuišu iz Ukrajine.
- 17. oktobar — Oružane snage Ruske Federacije su ponovo izvele masivne vazdušne udare širom Ukrajine uništavajući ukrajinsku infrastrukturu u znak odmazde zbog napada ukrajinskih diverzanata na vojni poligon u Belgorodskoj oblasti u kojima je ubijeno 22 ruska vojnika dva dana ranije.
- Ukrajinski pripadnici KFOR-a otišli sa Kosova i Metohije.
- U ruskom gradu Jejsku u Krasnodarskoj oblasti, u požaru koji je izbio u devetospratnici nakon što je u nju udario vojni avion Suhoj-34, poginulo je 13, dok je 19 osoba povređeno.
- Ukrajinski pripadnici KFOR-a otišli sa Kosova i Metohije.
- 19. oktobar — Ruski parlament jednoglasno je odobrio ukaz predsednika Rusije Vladimira Putina o uvođenju ratnog stanja u četiri nova ruska regiona – DNR, LNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.
- 20. oktobar — Britanska premijerka Liz Tras podnela je ostavku.
- 22. oktobar — Lider stranke Braća Italije Đorđa Meloni položila je zakletvu kao nova premijerka Italije. Đorđa Meloni je postala ujedno i prva žena koja je postala premijer Italije.
- 23. oktobar — U Crnoj Gori su održani lokalni izbori, a prema preliminarnim rezultatima DPS je izgubio vlast u glavnom gradu i u drugim opštinama u zemlji.
- Si Đinpingu je poveren treći mandat na mestu generalnog sekretara Komunističke partije Kine.
- 24. oktobar — Bivši ministar finansija Riši Sunak automatski je postao novi premijer Velike Britanije nakon što se liderka Donjeg doma Peni Mordaunt povukla iz trke za Dauning strit 10.
- 25. oktobar — Britanski kralj Čarls III je zvanično imenovao Rišija Sunaka za premijera Velike Britanije.
- Tačno u 11 sati i 22 minuta počelo delimično pomračenje Sunca koje se moglo videti iznad Srbije i većeg dela Evrope.
- U Banjaluci je u organizaciji SNSD-a i koalicionih partnera održan narodni miting za odbranu Republike Srpske pod nazivom „Otadžbina zove“.
- Rusija je podnela zvaničnu žalbu u Saveta bezbednosti UN protiv SAD i Ukrajine zbog aktivnosti američkih vojno-bioloških laboratorija u Ukrajini.
- U Banjaluci je u organizaciji SNSD-a i koalicionih partnera održan narodni miting za odbranu Republike Srpske pod nazivom „Otadžbina zove“.
- Tačno u 11 sati i 22 minuta počelo delimično pomračenje Sunca koje se moglo videti iznad Srbije i većeg dela Evrope.
- 26. oktobar — Sa 157 glasova „za“ i 68 „protiv“ poslanici Skupštine Srbije izglasali su novu Vladu.
- 27. oktobar — CIK BiH objavio je da je Milorad Dodik novi predsednik Republike Srpske
- Poljski senat je upravo izglasao rezoluciju po kojoj se Ruska Federacija proglašava terorističkom državom.
- 28. oktobar — Američki milijarder Ilon Mask, osnivač „Tesle“ i „Spejs iksa“ i najbogatiji čovek sveta, zvanično je postao vlasnik društvene mreže „Tviter“.
- 29. oktobar — Rusija je zvanično optužila Veliku Britaniju za uništavanje gasovoda Severni tok u Baltičkom moru 26. septembra podvodnim dronovima.
- Ukrajinske snage izvršile su napad podvodnim dronovima na ruske ratne brodove u Sevastopolju. Rusija obustavila učešće u implementaciji sporazuma o izvozu poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.
- U terorističkom napadu u blizini Ministarstva obrazovanja u somalijskoj prestonici Mogadišu poginulo je oko 100 ljudi, a na stotine osoba je povređeno.
- Ukrajinske snage izvršile su napad podvodnim dronovima na ruske ratne brodove u Sevastopolju. Rusija obustavila učešće u implementaciji sporazuma o izvozu poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.
- 30. oktobar — Lula da Silva pobedio na izborima za predsednika Brazila.
- Više od 150 ljudi je stradalo, a najmanje 82 je povređeno u stampedu na proslavi Noći veštica u Seulu.
- U Indiji je poginulo 134 ljudi, a oko 500 je povređeno kada se srušio viseći most.
- Više od 150 ljudi je stradalo, a najmanje 82 je povređeno u stampedu na proslavi Noći veštica u Seulu.
- 31. oktobar — Rusija obustavila saobraćaj bezbednosnim koridorom u Crnom moru.
Novembar
uredi- 2. novembar — Vojska Srbije je oborila dron iznad Raške.
- Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je Ministarstvu odbrane da nastavi učešće u „žitnom sporazumu“, međutim, Ruska Federacija zadržala je pravo da se povuče iz sporazuma ukoliko se dogode napadi na Krim.
- 3. novembar — Bivši pakistanski premijer Imran Kan ranjen je u nogu u pucnjavi koja se desila tokom marša njegovih pristalica u Islamabadu.
- 5. novembar — Nakon sastanka održanog u Zvečanu, saopšteno je da su Srbi odlučili napuste sve institucije na Kosovu i Metohiji.
- 8. novembar — Republikanska stranka je osvojila većinu u Predstavničkom domu nakon izbora na polovini predsedničkog mandata.
- 11. novembar — Oružane snage Ruske Federacije su se povukle iz južnog ukrajinskog grada Hersona na levu obalu reke Dnjepar posle osam meseci kontrole nad gradom.
- 13. novembar — Najmanje šest osoba je poginulo, a 53 su povređene u eksploziji u Istanbulu.
- 16. novembar — NASA je uspešno lansirala misiju Artemis 1 na let bez posade do Meseca.
- 20. novembar — 18. decembar — U Kataru održano Svetsko prvenstvo u fudbalu za muškarce seniore (prvo u ovo doba godine) koji je osvojila reprezentacija Argentine.
Decembar
uredi- 3. decembar — Zemljotres jačine 3,1 jedinica Rihterove skale registrovan je u 21.28 kod Kosjerića, a osetio se i u Valjevu.
- 6. decembar — Poslednji Boing 747 je izašao sa proizvodne linije fabrike u Everetu, čime je okončana proizvodnja ovog aviona.
- 7. decembar — Nakon neuspelog pokušaja da raspusti Kongres, peruanski predsednik Pedro Kastiljo je smenjen sa dužnosti, a Dina Boluarte je postala prvi ženski predsednik Perua.
- 8. decembar — Američka košarkašica Britni Grajner i ruski trgovac oružjem Viktor But su oslobođeni u razmeni zarobljenika.
- 9. decembar — Srpska premijerka Ana Brnabić izjavila je da je Srbija blizu raspoređivanja svojih trupa na severu Kosova nakon što je tvrdila da su životi srpske manjine tamo ugroženi i da kosovske snage predvođene NATO-om „ne uspevaju da ih zaštite“. Puteve su blokirali etnički Srbi, a prijavljena je i pucnjava.
- Elden Ring koautora Džordža R. R. Martina, osvojio je nagradu za video igru godine.
- 13. decembar — Osam osoba, uključujuću potpredsednicu Evropskog parlamenta, uhapšeno je pod sumnjom za korupciju oko katarske organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu.
- 14. decembar — Albanci nasilno preuzeli vlast u Kosovskoj Mitrovici, uz prisustvo brojnih pripadnika tzv. Kosovske policije u zgradi opštine u Severna Mitrovica održana je sednica skupštine na kojoj su novoimenovani odbornici položili zakletve, a za predsednika je izabran Nedžat Ugljanin.
- 15. decembar — Vlada Srbije donela odluku o vraćanju srpske vojske i policije na Kosovo i Metohiju.
- 16. decembar — Vojska Srbije uručila Kforu zahtev za povratak srpskih snaga na Kosovu i Metohiji.
- Papa Franja saopštio je da je već potpisao dokument o abdikaciji u slučaju ozbiljnog pogoršanja zdravlja.
- 21. decembar — Bivši potpredsednik vlade Rusije i direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin ranjen je u Donjecku.
- 25. decembar — Na Severu Kosova i Metohije došlo je do eskalacije sukoba Zubinom Potoku oko 19:45 je došlo do rafalne paljbe kada su Srbe napali albanski specijalci, a srpske snage su odgovorile na napad. Napad je usledio i na letonske pripadnike KFOR-a.
- 26. decembar — Kosovske bezbednosne snage su na administrativnom prelazu Leposavić zabranile ulazak Patrijarhu srpskom Porfiriju.
- 29. decembar — Na Severu Kosova započelo uklanjanje barikada koje su postavili Srbi povodom hapšenja srpskih predstavnika koji su prethodni dan oslobođeni. Ukinuto stanje povišene borbene gotovosti u Vojsci Srbije.
- 31. decembar — Predsednik Brazila Žair Bolsonaro napustio je zemlju i otputovao na Floridu, 48 sati pre inauguracije novoizabranog predsednika Injasija Lule da Silve, tvrdeći da je „izgubio bitku, ali ne i rat”.
Smrti
urediJanuar
uredi- 1. januar — Vladimir Đ. Mandić, srpski novinar i urednik Politike (*1949)
- 2. januar — Ričard Liki, kenijski političar, paleontolog i konzervator (*1944)
- 3. januar:
- Viktor Sanjejev, sovjetski atletičar (*1945)
- Vladan Živković, srpski glumac (*1941)
- 6. januar:
- Piter Bogdanovič, američko-srpski filmski režiser, scenarista, glumac, producent, kritičar i istoričar filma (*1939)
- Sidni Poatje, američki glumac (*1927)
- 7. januar — Bogdan Subotić, general-major Vojske Republike Srpske i prvi ministar odbrane Republike Srpske (*1941)
- 8. januar — Marko Jačov, srpski istoričar (*1949)
- 9. januar — Jeni Ligtenberg, holandska apotekarka i dobrovoljac na strani Srba u ratu u BiH (*1930)
- 11. januar:
- Ernest Šonekan, nigerijski biznismen, advokat, političar i predsednik Nigerije 1993. godine (*1936)
- Ahmet Jilmaz Čalik, turski fudbaler (*1994)
- 12. januar:
- Stjepan Lamza, jugoslovenski i hrvatski fudbaler (*1940)
- Branislav Anđelović, jugoslovenski i srpski muzičar i član grupe Rokeri s Moravu (*1946)
- 13. januar:
- Petar Đorđević, srpski akademski slikar (*1943)
- Dragan Babić Draguca, srpski pisac za decu, scenarista i kantautor (*1950)
- 15. januar:
- Nino Čeruti, italijanski modni kreator i stilista (*1930)
- Jovica Pupovac, srpski pjevač i kompozitor (*1961)
- 16. januar — Ibrahim Bubakar Kejta, malijski političar, premijer (1994−2000) i predsednik (2013−2020) Malija (*1945)
- 18. januar:
- Fransisko Hento, španski fudbaler i trener (*1933)
- Saturnino de la Fuente Garsija, španski superstogodišnjak (*1909)
- Dragoljub Lazarević, srpski hirurg (*1932)
- 19. januar:
- Gaspar Ulije, francuski glumac i maneken (*1984)
- Radovan Beli Marković, srpski književnik (*1947)
- Hardi Kriger, nemački glumac (*1928)
- 20. januar:
- Mit Louf, američki muzičar i glumac (*1947)
- Leonid Kuravljov, sovjetski i ruski glumac (*1936)
- 21. januar:
- Luj Anderson, američki filmski i TV glumac, producent, reditelj i komičar (*1953)
- Felicija Donceanu, rumunska kompozitorka i vajarka (*1931)
- Drago Kapelan, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i srpski stogodišnjak (*1920)
- 22. januar:
- Tič Nat Han, vijetnamski budistički monah i mirovni aktivista (*1926)
- Aki Rahimovski, muzičar i član grupe Parni valjak (*1955)
- Desanka Šućur, srpska novinarka i autor (*1934)
- 23. januar:
- Lavrentije Trifunović, episkop Srpske pravoslavne crkve (*1935)
- Antonija da Santa Kruz, brazilska superstogodišnjakinja (*1905)
- Božidar Đurašević, srpski šahista i pravnik (*1933)
- 24. januar:
- Borislav Stevanović, srpski fudbaler (*1975)
- Stevan K. Pavlović, srpsko-britanski istoričar (*1933)
- 25. januar:
- Vim Jansen, holandski fudbaler (*1946)
- Spira Strahinjić, srpski lekar i univerzitetski profesor (*1925)
- 27. januar:
- Nedeljko Mihanović, hrvatski književnik, akademik i političar (*1930)
- Svetozar Livada, srpski i hrvatski filozof, sociolog, istoričar, političar i demograf (*1928)
- 28. januar — Joviša Slavković, srpski pisac, publicista, hroničar, slikar i društveni radnik (*1938)
- 29. januar:
- Ksenija Vučić, srpska novinarka i prva žena predsednika Srbije Aleksandra Vučića (*1968)
- Hauard Heseman, američki filmski, pozorišni i televizijski glumac (*1940)
- Smilja Kotur, srpska pevačica i logorašica (*1928)
- 30. januar — Leonid Kuravljov, sovjetski i ruski glumac (*1936)
- 31. januar — Petar Tutavac, prvi školovani keksar u Jugoslaviji (*1934)
Februar
uredi- 2. februar:
- Monika Viti, italijanska filmska glumica (*1931)
- Velja Pavlović, srpski novinar i televizijski voditelj (*1953)
- 3. februar — Ljiljana Janković, jugoslovenska i srpska filmska glumica (*1935)
- 4. februar:
- Vesna Malohodžić, srpska glumica (*1948)
- Ježi Osjatinjski, poljski političar i ministar (*1941)
- Marko Brecelj, jugoslovenski i slovenački kantautor (*1951)
- 5. februar — Anka Došen-Dobud, hrvatska književnica, pedagog i univerzitetski profesor (*1920)
- 6. februar:
- Lata Mangeškar, indijska reprodukcijska pevačica i muzička direktorka (*1929)
- Predrag Vranešević, srpski muzičar (*1946)
- 7. februar:
- Miodrag Mitić, jugoslovenski i srpski odbojkaš (*1959)
- Emina Zaimović, prva predsednica Skupštine opštine Tuzle i gradonačelnica Tuzle (*1940)
- 8. februar:
- Borivoj Dovniković, hrvatsko-srpski filmski reditelj, animator, stripar, karikaturist, ilustrator i grafički dizajner (*1930)
- Lik Montanjije, francuski virolog, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 2008. godine (*1932)
- 9. februar:
- Nora Nova, bugarsko-nemačka pevačica (*1928)
- Milan Vlajčić, srpski novinar, književnik, književni i filmski kritičar (*1939)
- Snežana Pantić, srpska karatistkinja (*1978)
- 10. februar — Slavko Jovičić Slavuj, poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH i nekadašnji logoraš (*1953)
- 12. februar:
- Stevan Tontić, srpski književnik (*1946)
- Ajvan Rajtman, kanadski filmski i TV reditelj, scenarista i producent (*1946)
- 14. februar — Borislav Ivkov, srpski šahovski velemajstor (*1933)
- 17. februar:
- Mate Fenjveši, mađarski fudbaler i političar (*1933)
- Šefika Korkut-Šunje, jugoslovenska i bosanskohercegovačka pozorišna i televizijska glumica (*1932)
- 18. februar — Oliver Antić, srpski pravnik, političar, univerzitetski profesor i diplomata (*1950)
- 19. februar:
- Momčilo Zlatanović, srpski leksikograf, sakupljač narodnih umotvorina, književnik i univerzitetski profesor (*1934)
- Kakuiči Mimura, japanski fudbaler (*1931)
- 20. februar — Joil Bulatović, shi-arhimandrit SPC, teolog i starešina Manastira Ćirilovac (*1940)
- 22. februar — Radovan Pavlovski, makedonski pesnik, esejist i putopisac (*1937)
- 24. februar:
- Sali Kelerman, američka pozorišna, filmska i TV glumica (*1937)
- Ivanka Hristova, bugarska atletičarka (*1941)
- 25. februar — Pero Despotović, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1954)
Mart
uredi- 4. mart
- Marjan Višnjevski, francusko-poljski fudbaler (*1937)
- Šejn Vorn, australski kriketaš (*1969)
- Mičel Rajan, američki pozorišni, filmski, i TV glumac (*1934)
- 5. mart:
- Denis Kirejev, član ukrajinske delegacije za pregovore s Rusijom, optužen za izdaju (*1977)
- Vladimir Žoga, gardijski pukovnik Donjecke Narodne Republike (DNR) i komandant bataljona „Sparta“ (*1993)
- 7. mart — Rafik Tarar, pakistanski političar, pravnik i predsednik (1998−2001) Pakistana (*1929)
- 8. mart — Vladeta Živković, potpukovnik Vojske Republike Srpske (*1961)
- 10. mart — Rajko Đurđević, srpski dramski pisac, publicista, novinar, polemičar i političar (*1947)
- 11. mart — Nebojša Vučićević, jugoslovenski i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1962)
- 12. mart — Dragoljub Jeremić, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1978)
- 13. mart:
- Vilijam Hert, američki glumac (*1950)
- Igor Mandić, hrvatski književnik, književni i muzički kritičar, esejista, feljtonista i polemičar (*1939)
- 14. mart:
- Nedeljko Zelenović, srpski književnik i književni kritičar (*1958)
- Persida Lakić Ruzmarin, srpska pesnikinja (*1937)
- Milosav Slavko Pešić, srpski književnik, kritičar i novinar (*1943)
- 16. mart — Slobodan Škrbić, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1944)
- 19. mart:
- Dragan Mraović, srpski pesnik, prevodilac, diplomata, profesor i kulturni radnik (*1947)
- Miloslav Banđur, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1947)
- 21. mart — Juz Aleškovski, ruski pisac, pesnik, dramaturg i izvođač sopstvenih pesama (*1929)
- 22. mart:
- Milovan Vitezović, srpski pisac i univerzitetski profesor (*1944)
- Risto Stefanovski, makedonski pozorišni stručnjak i glumac (*1928)
- 23. mart — Madlen Olbrajt, američki političar i diplomata (*1937)
- 25. mart:
- Tejlor Hokins, američki muzičar (*1972)
- Milivoj Karakašević, srpski i jugoslovenski stonoteniser (*1948)
- 27. mart:
- Titus Bubernik, slovački fudbaler (*1933)
- Anastasija Popović, monahinja Srpske pravoslavne crkve i igumanija Manastira Vrdnika (*1946)
- 29. mart — Miroslav Gašić, srpski hemičar i redovni član SANU (*1932)
April
uredi- 2. april:
- Nenad Gavrilović, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1947)
- Leonel Sančez, čileanski fudbaler (*1936)
- Snežana Nikšić, srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica (*1943)
- Estel Haris, američka glumica (*1928)
- 3. april — Vanja Janketić, srpski sufler, inspicijent, epizodista, statista i glumac (*1950)
- 4. april:
- Petar Skansi, jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener (*1943)
- Branislav Šoškić, jugoslovenski, srpski i crnogorski ekonomista, akademik i predsednik Predsedništva Crne Gore (1985—1986) (*1922)
- 5. april:
- Dejan Mijač, srpski pozorišni reditelj i akademik SANU (*1934)
- Stanislav Kovalski, poljski superstogodišnjak i sportista (*1910)
- Nehemija Persof, američki slikar i glumac (*1919)
- 6. april:
- Vladimir Žirinovski, ruski političar i nacionalista (*1946)
- Karol Divin, slovačko-mađarski umetnički klizač (*1936)
- Bela Mesaroš, jugoslovenski i srpski stonoteniser (*1952)
- 7. april:
- Dušan Čkrebić, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik Srbije i Jugoslavije (*1927)
- Valter Štalvic, nemački slikar (*1929)
- 8. april — Pavle Blesić, srpski slikar (*1924)
- 9. april — Bojan Lazarov, srpski televizijski, glasovni i pozorišni glumac (*1972)
- 12. april:
- Gilbert Gotfrid, američki stendap komičar, glumac i glasovni glumac (*1955)
- Vesna Latinger, jugoslovenska filmska i pozorišna glumica (*1942)
- Lazo Pajčin, srpski tekstopisac, pjevač i kompozitor (*1972)
- 13. april — Leticija Batalja, italijanska fotografkinja i foto-žurnalistkinja (*1935)
- 14. april — Majda Tušar, makedonska pozorišna i filmska glumica (*1950)
- 16. april — Joahim Štrajh, istočnonemački fudbaler (*1951)
- 17. april:
- Radu Lupu, rumunski pijanista (*1945)
- Zoran Bulajić, srpski univerzitetski profesor i arhitekta (*1950)
- 18. april — Lidija Alfejeva, sovjetska atletičarka (*1946)
- 19. april — Kane Tanaka, japanska superstogodišnjakinja (*1903)
- 21. april — Mvai Kibaki, kenijski političar koji je obavljao funkciju predsednika Kenije od 2002. do 2013. godine (*1931)
- 22. april:
- Gi Lafler, kanadski hokejaš (*1951)
- Dušan Stupar, jugoslovenski i srpski sociolog, pripadnik Službe državne bezbednosti, doktor političkih nauka i privrednik (*1947)
- 28. april — Zoran Sretenović, jugoslovenski i srpski košarkaš i košarkaški trener (*1964)
- 30. april — Galib Šljivo, bosanskohercegovački istoričar, univerzitetski profesor i pedagog (*1933)
Maj
uredi- 1. maj — Ivica Osim, jugoslovenski i bosanskohercegovački fudbaler i fudbalski trener (*1941)
- 3. maj — Stanislav Šuškevič, beloruski političar, naučnik i predsednik Belorusije (1991—1994) (*1934)
- 5. maj — Ronald Lopatni, jugoslovenski i hrvatski vaterpolista (*1944)
- 8. maj:
- Stefanos Petrakis, grčki atletičar (*1924)
- Fred Vord, američki pozorišni, filmski i TV glumac (*1942)
- 9. maj — Adrijan Pejn, američki košarkaš (*1991)
- 10. maj — Leonid Kravčuk, ukrajinski političar i predsednik Ukrajine (1991—1994) (*1934)
- 11. maj — Širin Abu Akle, palestinsko-američka novinarka (*1971)
- 13. maj:
- Halifa ibn Zajed el Nahjan, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata i emir Abu Dabija (2004—2022) (*1948)
- Ben Roj Motelson, dansko-američki fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1975. godine (*1926)
- 15. maj — Stevan Ostojić, jugoslovenski i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1941)
- 16. maj — Ilarion Kapral, prvojerarh Ruske pravoslavne zagranične crkve i mitropolit istočnoamerički i njujorški (*1948)
- 17. maj:
- Igor Starović, srpski pevač, kompozitor i aranžer (*1964)
- Vangelis, grčki kompozitor i izvođač (*1943)
- 22. maj — Hakim Bej, američki politički publicista, pisac, pesnik i anarhista (*1945)
- 26. maj:
- Rej Liota, američki glumac (*1954)
- Endru Flečer, britanski muzičar, klavijaturista i osnivač grupe Depeš moud (*1961)
- 28. maj:
- Bujar Nišani, šesti po redu predsednik Albanije (*1966)
- Bo Hopkins, američki glumac (*1938)
- Evaristo Karvaljo, premijer (1994, 2001-2002) i predsednik (2016—2021) Sao Tome i Prinsipea (*1942)
- Radenko Lazarević, srpski speleolog (*1924)
Jun
uredi- 6. jun — Ilona Kovač, srpska stogodišnjakinja (*1914)
- 7. jun — Dušan Milovanović, srpski istoričar umetnosti, teoretičar, kritičar i publicista (*1947)
- 8. jun — Hulio Himenez, španski biciklista (*1934)
- 9. jun — Džuli Kruz, američka pevačica, glumica, tekstopisac i muzičar (*1956)
- 10. jun — Vjajno Markanen, finski sportista koji se takmičio u streljaštvu (*1929)
- 11. jun — Bernd Branš, istočnonemački fudbaler (*1944)
- 12. jun — Filip Bejker Hol, američki filmski i televizijski glumac (*1931)
- 15. jun:
- Borut Basin, jugoslovenski i slovenački košarkaš (*1944)
- Gordana Rajkov, profesorka, matematičarka i narodna poslanica (*1944)
- 17. jun — Žan-Luj Trentinjan, francuski glumac, filmski stvaralac i vozač trkaćih automobila (*1930)
- 19. jun — Borut Šuklje, slovenački političar, diplomata i kolumnista (*1958)
- 20. jun — Kejleb Svonigan, američki košarkaš (*1997)
- 21. jun — Dragan Tomić, srpski političar i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije (1994—2001) (*1936)
- 22. jun:
- Jiri Tarmak, sovjetski i estonski atletičar (*1946)
- Dževdet Bajraj, albanski pesnik i scenarista (*1960)
- 25. jun — Miodrag Knežević, jugoslovenski i srpski fudbalski golman (*1940)
- 26. jun:
- Dejan Vukićević, srpski književnik, bibliotekar, bibliograf i urednik (*1965)
- Đorđe Đenić, srpski sportski novinar, reporter, karikaturista, voditelj, urednik, publicista i učesnik više automobilskih relija (*1949)
- Margaret Kin, američka umetnica (*1927)
- 30. jun — Tehnoblejd, američki jutjuber i internet ličnost (*1999)
Jul
uredi- 1. jul — Gordana Gordić, srpska istoričarka umetnosti (*1939)
- 2. jul — Piter Bruk, engleski pozorišni i filmski režiser (*1925)
- 3. jul — Sreten Petrović, srpski filozof, kulturolog, naučnik i univerzitetski profesor (*1940)
- 6. jul:
- Kazuki Takahaši, japanski crtač manga stripova (*1961)
- Tamara Krutikov, srpska superostogodišnjakinja i najstarija osoba u Srbiji ( *1912)
- Džejms Kan, američki filmski, pozorišni i TV glumac (*1940)
- 8. jul:
- Šinzo Abe, japanski političar i premijer Japana (2006—2007; 2012-2020) (*1954)
- Žoze Eduardo dos Santos, angolski političar i predsednik Angole (1979—2017) (*1942)
- Toni Siriko, američki glumac (*1942)
- Luis Ečeverija, meksički političar i predsednik Meksika od 1970. do 1976. (*1922)
- 9. jul — Ljiljana Bakić, srpski arhitekta (*1939)
- 10. jul — Anvar Čingizoglu, azerbejdžanski pisac, etnograf, novinar i etnolog (*1962)
- 14. jul:
- Ivana Tramp, američko-češka poslovna žena i manekenka (*1949)
- Milosav Ž. Čarkić, srpski filolog i lingvista (*1948)
- 18. jul — Bajram Haliti, romski političar, novinar, publicista i pisac (*1955)
- 21. jul:
- Nikola Radmanović, srpski fudbaler (*1969)
- Uve Zeler, nemački fudbaler (*1936)
- 22. jul — Rober Butinji, francuski kanuista (*1927)
- 23. jul — Bob Rafelson, američki filmski režiser, pisac i producent (*1933)
- 24. jul — Dejvid Vorner, engleski glumac (*1941)
- 25. jul:
- Pol Sorvino, američki filmski, televizijski i pozorišni glumac, skulptor, operski pevač, scenarista, biznismen i reditelj (*1939)
- Milenko Stefanović, jugoslovenski i srpski klarinetista — solista (*1930)
- Dejvid Trimbl, britanski političar (*1944)
- 26. jul:
- Branko Cvejić, srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac (*1946)
- Džejms Lavlok, britanski naučnik enviromentalist i futurolog (*1919)
- 27. jul — Vukašin Jokanović, srpski pravnik i političar (*1939)
- 28. jul — Radovan Kragulj, srpski slikar, profesor i akademik ANURS (*1935)
- 29. jul — Juris Hartmanis, letonsko-američki naučnik (*1928)
- 31. jul:
- Bil Rasel, američki košarkaš (*1934)
- Ajman el Zavahiri, vođa Al Kaide (*1951)
Avgust
uredi- 2. avgust — Bratislava Morina, srpska političarka (*1947)
- 3. avgust — Jovan Jovanović, srpski reditelj, scenarista, montažer i teoretičar filma (*1940)
- 5. avgust — Klu Gulager, američki filmski i televizijski glumac (*1928)
- 7. avgust — Dejvid Makalou, američki pisac, narator, popularni istoričar i predavač (*1933)
- 8. avgust — Olivija Njuton Džon, englesko-australijska glumica i pevačica (*1948)
- 10. avgust:
- Hušang Ebtehadž, iranski pesnik (*1928)
- Kiril Dojčinovski, jugoslovenski i makedonski fudbaler (*1943)
- 11. avgust — Kaplan Burović, srpski albanolog, književnik, publicista i istraživač (*1934)
- 12. avgust:
- En Hejč, američka glumica (*1969)
- Volfgang Petersen, nemačko-američki scenarista, filmski režiser i producent (*1941)
- 13. avgust — Desanka Kovačević Kojić, srpska istoričarka i akademik ANUBiH, SANU i ANURS (*1925)
- 18. avgust — Mati Makarija, monahinja Srpske pravoslavne crkve (*1940)
- 19. avgust — Tekla Junjevič, poljska superstogodišnjakinja (*1906)
- 20. avgust — Darja Dugina, ruska novinarka i politički aktivista (*1992)
- 22. avgust:
- Krstivoje Ilić, srpski pesnik i antologičar (*1938)
- Mile Medić, srpski književnik (*1933)
- 23. avgust:
- Božidar Delić, srpski general, političar i narodni poslanik (*1956)
- Rolando Kubela Sekades, kubanski revolucionar i vojni komandant (*1932)
- 24. avgust — Veroslava Malešević, srpska književnica (*1960)
- 25. avgust:
- Radovan Radović, jugoslovenski i srpski košarkaš (*1936)
- Dragomir Jašović, srpski akademski slikar i ikonopisac (freskopisac) (*1937)
- 26. avgust — Slavko Večerin, subotički biskup (*1957)
- 27. avgust — Milutin Šoškić, jugoslovenski i srpski fudbalski golman i trener (*1937)
- 30. avgust — Mihail Gorbačov, politički vođa Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. godine i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza (*1931)
Septembar
uredi- 3. septembar — Željko Grujić, srpski književnik i publicista (*1961)
- 6. septembar:
- Zlatko Jošić, srpski rok menadžer i organizator koncerata (*1965)
- Marša Hant, američka glumica, manekenka i aktivistkinja (*1917)
- 7. septembar — Radoslav Brđanin, srpski inženjer građevine, političar i ministar (*1948)
- 8. septembar — Elizabeta II, britanski monarh i vrhovni poglavar Crkve Engleske (*1926)
- 9. septembar:
- Zoran Krivokapić, srpski hirurg, univerzitetski profesor i redovni član SANU (*1955)
- Petar Petrović, srpski univerzitetski profesor i projektant (*1934)
- 11. septembar — Havijer Marijas, španski književnik (*1951)
- 13. septembar:
- Kornelije Kovač, srpski kompozitor, pijanista i aranžer (*1942)
- Žan-Lik Godar, francusko-švajcarski filmski režiser, scenarista i filmski kritičar (*1930)
- Kostas Kazakos, grčki glumac, režiser i političar (*1935)
- 14. septembar:
- Irena Papas, grčka glumica (*1926)
- Henri Silva, američki filmski i televizijski glumac (*1926)
- 15. septembar:
- Danijela Ugrenović, jugoslovensko i srpska je filmska, televizijska i pozorišna glumica (*1969)
- Ratko Polič, jugoslovenski, slovenački i srpski glumac (*1942)
- Miodrag Vuković, crnogorski političar i pravnik (*1955)
- 17. septembar — Vlado Milunić, češki i hrvatski arhitekt (*1941)
- 18. septembar — Svetozar Saša Kovačević, srpski kompozitor i univerzitetski profesor (*1950)
- 19. septembar — Valerij Poljakov, ruski kosmonaut (*1942)
- 20. septembar — Radmila Milentijević, srpski pisac, istoričar i univerzitetski profesor (*1931)
- 23. septembar — Luiza Flečer, američka glumica (*1934)
- 24. septembar — Hadson Ostin, general Narodne revolucionarne armije Grenade i premijer Granade (1983) (*1938)
- 25. septembar:
- Rita Gardner, američka glumica i pevačica (*1934)
- Srbijanka Turajlić, političarka i univerzitetski profesor (*1946)
- Radovan Radaković, srpski fudbalski golman (*1971)
- 28. septembar — Kulio, američki reper i glumac (*1963)
Oktobar
uredi- 1. oktobar — Dragan Perić, srpski pisac, novinar, istoričar i hroničar kulture, scenarista, strip crtač, urednik i grafički dizajner (*1962)
- 2. oktobar — Gorjana Janjić, jugoslovenska i srpska filmska i pozorišna glumica (*1945)
- 5. oktobar — Živko Avramović, srpski književnik (*1952)
- 6. oktobar:
- Husnija Fazlić, jugoslovenski i bosanskohercegovački fudbaler i trener (*1943)
- Gorica Nešović, srpska radijska novinarka (*1964)
- 9. oktobar — Bruno Latur, francuski filozof, antropolog i sociolog (*1947)
- 11. oktobar:
- Andžela Lensberi, engleska i američka glumica (*1925)
- Tugo Štiglic, jugoslovenski i slovenački reditelj, scenarista i glumac (*1946)
- 12. oktobar — Lazo Sredanović, srpski stripar, ilustrator i karikaturista (*1939)
- 13. oktobar — Džejms Makdivit, američki pilot, inženjer i astronaut (*1929)
- 14. oktobar:
- Robi Koltrejn, škotski glumac, komičar i pisac (*1950)
- Ljubiša Rakić, srpski profesor, naučnik i akademik SANU (*1931)
- 15. oktobar — Vladan Đorđević, srpski naučnik i akademik (*1938)
- 18. oktobar — Euđen Simion, rumunski esejista, književni kritičar, istoričar i prevodilac (*1933)
- 21. oktobar — Masato Kudo, japanski fudbaler (*1990)
- 24. oktobar — Milomir Kovač, njemački i srpski veterinar i hirurg (*1962)
- 27. oktobar — Vladimir Gligorov, srpski ekonomista i politikolog (*1945)
- 28. oktobar — Džeri Li Luis, američki pevač, autor pesama i pijanista (*1935)
Novembar
uredi- 4. novembar — Davor Stefanović Krang, srpski reper i pravnik (*1980)
- 8. novembar — Moris Karno, američki fizičar (*1924)
- 9. novembar — Kiril Stremousov, ukrajinski proruski separatistički političar i bloger (*1976)
- 11. novembar:
- Vladimir Logunov, srpski baletski igrač i koreograf (*1942)
- Džon Aniston, američki glumac grčkog porekla (*1933)
- 12. novembar:
- Mehran Karimi Naseri, iranska prognana osoba i izbjeglica (*1942)
- Draško Vidović, bosanskohercegovački i srpski glumac (*1980)
- 17. novembar:
- Fred Bruks, američki naučnik koji se bavio računarstvom, posebno dizajnom softvera (*1931)
- Vladan Subotić, srpski umetnik i tvorac novog pravca u slikarstvu – poetikoarsizma (*1940)
- 18. novembar — Tatjana Beljakova, jugoslovenska i srpska filmska i pozorišna glumica (*1934)
- 19. novembar — Džejson Dejvid Frenk, američki glumac i majstor borilačkih veština (*1973)
- 20. novembar — Radomir V. Ivanović, srpski univerzitetski profesor, akademik i književni kritičar (*1936)
- 21. novembar:
- Mladen Vasari, jugoslovenski i hrvatski filmski i pozorišni glumac (*1954)
- Kalman Meselj, mađarski profesionalni fudbaler i trener (*1941)
- 23. novembar:
- Milovan Danojlić, srpski književnik, pesnik i akademik SANU (*1937)
- Puriša Đorđević, srpski i jugoslovenski filmski režiser i scenarista (*1924)
- 25. novembar — Ajrin Kara, američka pevačica, tekstopisac i glumica (*1959)
- 26. novembar — Saša Zalepugin, jugoslovenski i hrvatski TV voditelj i urednik (*1931)
- 28. novembar:
- Rajko Petrov Nogo, srpski pjesnik, esejista i književni kritičar (*1945)
- Galit Burg Majkl, izraelska pevačica (*1968)
- 29. novembar:
- Davor Janjić, jugoslovenski, bosanskohercegovački i srpski filmski i televizijski glumac (*1969)
- Alin Kominski Kram, američki andergraund strip umetnik (*1948)
- 30. novembar — Đang Cemin, generalni sekretara KP Kine (1989-2002) i predsednik Kine (1993-2003) (*1926)
Decembar
uredi- 2. decembar — Jošio Kikugava, japanski fudbaler (*1944)
- 4. decembar — Nik Boleteri, američki teniski trener (*1931)
- 5. decembar — Kersti Ali, američka glumica (*1951)
- 6. decembar:
- Miha Baloh, jugoslovenski i slovenački filmski i pozorišni glumac (*1928)
- Ičiro Mizuki, japanski rok pevač, kompozitor i glumac (*1948)
- 8. decembar — Miodrag Ješić, jugoslovenski i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1958)
- 9. decembar — Džozef Kitindžer, oficir vazduhoplovstva Sjedinjenih Država (*1928)
- 11. decembar — Jagoš Purić, srpski fizičar i rektor Beogradskog univerziteta 1998-2000 (*1942)
- 12. decembar:
- Raško V. Jovanović, srpski i jugoslovenski književnik, teatrolog, pozorišni i radio kritičar i univerzitetski profesor (*1932)
- Latinka Perović, srpska i jugoslovenska istoričarka i političarka (*1933)
- Jovan Ćirić, srpski pravnik, naučni savetnik, direktor Instituta za uporedno pravo i sudija (*1960)
- 16. decembar — Siniša Mihajlović, srpski fudbaler i fudbalski trener (*1969)
- 20. decembar — Zoran Lakić, srpski i crnogorski istoričar i akademik CANU i ANURS (*1933)
- 21. decembar — Dejan Tiago-Stanković, srpski i portugalski pisac i književni prevodilac (*1965)
- 23. decembar:
- Džordž Koen, engleski fudbaler (*1939)
- Masimo Savić, jugoslovenski i hrvatski pop i rok muzičar (*1962)
- 24. decembar — Franko Fratini, italijanski političar (*1957)
- 25. decembar — Fabijan O’Nil, urugvajski fudbaler (*1973)
- 26. decembar — Nenad Ćorilić, srpski pisac (*1975)
- 28. decembar — Rodolfo Mičeli, argentinski fudbaler (*1930)
- 29. decembar:
- Pele, brazilski fudbaler (*1940)
- Mihalj Kertes, srpsko-mađarski političar i ministar (*1947)
- Vivijen Vestvud, britanska modna kreatorka i preduzetnica (*1941)
- 30. decembar:
- Janez Zemljarič, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pravnik i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije (*1928)
- Barbara Volters, američka novinarka, autorka i televizijska ličnost (*1929)
- 31. decembar:
- Papa Benedikt XVI, 265. poglavar Katoličke crkve i vladar Vatikana (*1927)
- Adam Puslojić, srpski književnik, pesnik i prevodilac (*1943)
