Википедија

Доналд Трамп

амерички политичар, медијска личност и предузетник

Доналд Џон Трамп (енгл. Donald John Trump; Њујорк, 14. јун 1946) амерички је политичар, медијска личност и предузетник. Између 2017. и 2021. обављао је дужност 45. председника САД. Трамп је изабран за 47. председника САД након победе на председничким изборима 2024. Други је председник у историји САД који је ће служити два одвојена мандата, после Гровера Кливленда. Инаугурација је заказана за понедељак, 20. јануар 2025. на Капитол Хилу.

Доналд Трамп
Званични портрет (2017)
Лични подаци
Пуно имеДоналд Џон Трамп
Датум рођења(1946-06-14)14. јун 1946. (78 год.)
Место рођењаКвинс, Њујорк, САД
Религијапрезвитеријанство[1]
УниверзитетУниверзитет Пенсилваније
Занимање
  • политичар
  • предузетник
  • медијска личност
Породица
Супружници
Деца
РодитељиФред Трамп
Мери Ен Трамп
Политичка каријера
Политичка
странка		Републиканска (1987—1999, 2009—2011, 2012—данас)
Остале
странке
Функцију преузима 20. јануара 2025.
ПотпредседникЏеј-Ди Венс
ПретходникЏо Бајден
20. јануар 2017 — 20. јануар 2021.
ПотпредседникМајк Пенс
ПретходникБарак Обама
НаследникЏо Бајден
Званични веб-сајт
Потпис

Своју кандидатуру за председника на изборима 2016. најавио је у јуну 2015. као кандидат Републиканске странке, чији је члан од 2012. године. Након победе на унутарстраначким изборима, Трамп је однео победу и на председничким изборима одржаним 8. новембра 2016. године, победивши противкандидаткињу из Демократске странке, Хилари Клинтон, иако је освојила 2,8 милиона више укупних гласова на националном нивоу од Трампа. Трамп је добио 304 електорска гласа наспрам 227 које је добила Хилари Клинтон, чиме је и званично изабран за 45. председника САД.

Дана 20. јануара 2017. званично је инаугурисан и ступио је на дужност председника Сједињених Америчких Држава. Током избора 2016. године, Влада Русије је, од стране противника Трампа, оптуживана за умешаност у изборе да би помогла Трамповој кандидатури. Према скоро двогодишњој истрази Роберта Малера, специјалног сарадника Министарства правде САД, нема доказа који повезују Трампове сараднике и саветнике са Русијом. Тачка Малеровог извештаја која се бави тиме да ли је Трамп ометао ток ове истраге закључује да он није починио злочин, али да такође није потпуно ослобођен сумње.[2] Током првог мандата је у унутрашњој политици драстично ограничио имиграцију у САД, започео је градњу зида на граници са Мексиком, реформисао је порески систем и умањио износ који плаћају грађани и велики послодавци, и именовао је 3 конзервативне судије у Врховни суд. У спољној политици је наставио рат у Сирији, признао је Јерусалим као главни град Израела и тамо преместио амбасаду, напустио је Париски климатски споразум, побољшао односе са Северном Корејом и заоштрио односе са Ираном, што је кулминирало повлачењем из нуклеарног споразума, и нападом дроном на Касема Солејманија. Инсистирао је на томе и да земље чланице НАТО пакта плаћају свој део чланарине, уместо дотадашњег покрића тог дела од стране САД. Такође је заоштрио трговински рат са Кином, и појачао реторику према њој.

На председничким изборима 2020. је изгубио од кандидата Демократа Џоа Бајдена, али је одбио да призна пораз, наводећи изборну превару која се углавном доводи у везу са гласовима који су послати поштом. После немира, који су укључивали и јуриш демонстраната на Капитол, зграду Скупштине САД, се повукао, али није присуствовао инаугурацији Џоа Бајдена. Доњи дом скупштине је покренуо други покушај за његов опозив, који је као и први прошао до Сената, али такође као први није имао довољно гласова, па није прошао.

Пре његове нове кандидатуре за председника САД 2024. је неколико пута излазио на суд услед оптужби за пореску проневеру, подстицање на грађанску побуну и непослушност и неовлашћено преузимање строго поверљивих докумената. Релативно лако је освојио номинацију Републиканске странке за председничке изборе 2024, и током кампање је преживео покушај атентата у Пенсилванији, док је други покушај спречен пре него што је испаљен метак. На изборима је победио потпредседницу САД Камалу Харис, и том приликом је по први пут у 21. веку од председничких избора 2004. кандидат из Републиканске странке освојио већину бирачког тела.

Младост

Доналд Џон Трамп рођен је 14. јуна 1946. у Квинсу, предграђу Њујорка, у америчкој држави Њујорк, као најмлађе од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905—1999), рођен је у Њујорку, као дете немачких имиграната из Карлштата, док је његова мајка, Мери Ен МекЛод (1912—2000), шкотског порекла. Трамп има две сестре, Мери Ен и Елизабет, и брата Роберта (1948—2020[3]), док је његов други брат, Фред Млађи, преминуо 1981. од последица алкохолизма.

Трампов отац био је један од најистакнутијих грађевинских магната у Њујорку.[4]

Порекло

Трамп је немачког са очеве, и шкотског порекла са мајчине стране. Родитељи Трамповог оца и мајке рођени су у Европи. Трампов отац, Фред, рођен је у Бронксу, док је његова мајка, Мери Ен, емигрирала у Њујорк из свог родног места у Шкотској. Фред Трамп и Мери Ен упознали су се у Њујорку и венчали 1936, а породицу су одгајали у Квинсу, једном од пет области града Њујорка.[5]

 
Осамнаестогодишњи Трамп на Њујоршкој војној академији, 1964.

Трампов стриц, Џон. Г. Трамп, био је професор на Масачусетском технолошком институту од 1936. до 1973. и учествовао је у радарским истраживањима за време Другог светског рата. Џон Трамп је помогао на унапређењу рендгена што је продужило живот пацијентима оболелим од рака. ФБИ је 1943. наложио Џону Трампу да истражи документа Николе Тесле, након смрти познатог научника у хотелу Њујоркер.[6]

Трампов деда, Фредерик Трамп, стекао је богатство отварајући ресторане и пансионе у Канади.[7]

Религија породице Трамп била је Лутеранизам, али Трампови родитељи припадали су Америчкој реформисаној цркви. Породично презиме првобитно је гласило Drumpf док није промењено у Trump (Трамп) за време Тридесетогодишњег рата у седамнаестом веку.

Образовање

Већи део раног детињства Трамп је провео на имањима своје породице у Њујорку. Са тринаест година, Трамп је уписао Њујоршку војну академију у Корнволу, држави Њујорк, где је завршио осми разред и средњу школу. Пошто је био енергично дете, Трампови родитељи су сматрали да ће похађањем војне академије моћи да каналише своју енергију на добар начин.

Приликом интервјуа 1983. године, Трампов отац, Фред, изјавио је да је Доналд био „прилично жесток дечак”.[8]

Трамп је две године похађао Фордам Универзитет у Бронксу, а потом и Вортон пословну школу на Универзитету Пенсилваније. Дипломирао је економију маја 1968. године.

Накратко је регрутован током Вијетнамског рата, али није служио у Америчкој војсци.

Пословна каријера

Трамп се придружио породичној трговини некретнинама и отпочео турбулентну пословну каријеру пуну успона и падова. Током 1980-их успео је да изгради царство у некретнинама, коцкарницама, спорту и транспорту, а захваљујући томе је постао и веома познат. Његове зграде су окарактерисане као сатирички лични култ Трампа. Реч Трамп се увек појављује у имену његових зграда (Трамп тауер, енгл. Trump Tower, Трамп Таџ Махал енгл. Trump Taj Mahal, итд.), а често је иницијал „Т” истакнут на више локација, како у згради, тако и ван ње.

Последице рецесије су 1990-их онемогућиле Трампа да отплаћује дугове. Иако је тренутно успео да спаси своје царство новим позајмицама, то је само повећало дугове и довело је Трампове фирме до стечаја, а Трампа на ивицу банкротства. Банке су изгубиле стотине милиона долара, али су одлучиле да реструктуришу његове дугове како би избегле још веће губитке у судском процесу.

Трамп је 1994. године елиминисао огроман део од својих личних дугова који су износили деветсто милиона долара, а пословне дугове је смањио на три и по милијарде долара. Иако је изгубио Трамп шатл, који је купио 1989. године, успео је да задржи зграду Трамп у Њујорку, као и коцкарнице у Атлантик Ситију.

Године 1995, удружио је све своје објекте коцкарница у „Трамп хотелс & касино ризортс” (енгл. Trump Hotels & Casino Resorts). Његове деонице на Волстриту су 1996. године вределе нешто изнад 35 долара, али су 1998. године пале на нешто преко 10 долара, јер се компанија борила да отплати дуг од скоро 2 милијарде долара.

Трамп је 1999. године изразио жељу да постане председник Реформске странке САД. Године 2004. је створио серију Шегрт, на америчкој ТВ мрежи Ен-Би-Си.

Медијска каријера

 
Трампова звезда на Холивудској стази славних

Током своје пословне каријере се често појављивао у ТВ емисијама и филмовима, а био је и тема неколико њих.

Један од његових најпознатијих појављивања је било у филму Сам у кући 2, где је глумио самог себе, када је Кевину показао пут ка лобију.[9]

Политички ангажман 1988—2015.

Трамп је први пут изразио интересовање да се кандидује за председника 1987. године, када је потрошио 100.000 долара да му неколико листова објаве написе преко целе странице у којима је критиковао америчку одбрамбену политику.[10][11] Иако је 1988, 2004. и 2012. године наговестио намеру да се кандидује за председника, а 2006. и 2014. године за гувернера Њујорка, није ушао у трке.[12][13] Сматран је потенцијалним кандидатом за потпредседника Џорџа Буша старијег на изборној листи Републиканске странке 1988. године, али је то место припало Дену Квејлу. Није још разјашњено да ли је Трамп самог себе предложио за то место или је то урадио Бушов штаб.[14]

Године 1999. поднео је захтев истраживачком одбору да испита има ли шансе за председничку номинацију на листи Реформске странке на изборима 2000. године.[15] Анкета из јула 1999. године показала је да Трамп против вероватног републиканског кандидата Џорџа Буша Млађег и вероватног демократског кандидата Ал Гора има седам процента подршке.[16] На крају је одустао од трке због борби унутар Реформске странке, али је упркос томе победио на прелиминарним страначким изборима у Калифорнији и Мичигену.[17][18][19][20]

Октобра 1999. Трамп је гостовао у емисији водитеља Лерија Кинга на Си-Ен-Ен-у и говорио о бомбардовању Косова. На питање Лерија Кинга шта мисли о томе и шта би он урадио да је на месту Клинтона, Трамп је одговорио:

Па, ја бих то урадио мало другачије и знам да ће то свима звучати грозно. Али, погледајте хаос који су направили на Косову. Мислим, ми можемо рећи да смо изгубили мало људи. Наравно, имали смо авионе који су летели 75.000 стопа горе у ваздуху и бацали бомбе. Али, погледајте шта смо урадили тој земљи, тим људима и смртне случајеве која смо проузроковали. Е сад, све то нисмо изазвали ни ми, ни наши савезници, зато што смо били високо горе у ваздуху у авионима. Али, у неком моменту, требало је да пошаљете копнене снаге како не би свако могао прелазити границе и радити све остало. Већина људи се слаже с тим. Е сад, да ли би људи онда страдали? Вероватно, вероватно још више. Али, барем на крају, било би далеко мање смртних случајева. И не бисте имали хаос и терор који имате управо сада. Тако да, знате, не знам да ли то сматрају успехом, зато што ја то не сматрам успехом.

[21]

Кандидатура за председника САД 2016.

Дана 16. јуна 2015. године, Трамп је најавио своју кандидатуру за председника САД у Трамп Кули (енгл. Trump Tower), у Њујорку. Кандидовао се као члан Републиканске странке. Скренуо је пажњу на питања домаће политике, попут проблема илегалних имиграција, експлоатације америчких радних места, на национални дуг САД, и исламски тероризам. Слоган кампање је „Начинимо Америку величанственом поново” (енгл. Make America Great Again), по узору на слоган Роналда Регана.[22]

Кампања Доналда Трампа се увелико противила владајућој класи Републиканске странке, која није желела аутсајдера као кандидата у општим изборима и плашила се да би Доналд Трамп променио углед Републиканске Странке, због политичког неискуства.[23] Међутим, Трамп увелико води у трци као претендент за председника, већином због неизмерног покрића од стране медија и способности да сам себи финансира кампању, у односу на политичаре који се служе политичким акционим комитетима (удружења која финансирају политичке кампање путем донора).[24] Такође, често добија подршку од јавних личности, а његове присталице га хвале јер „говори онако како јесте” (у односу на политичко-коректни приступ других кандидата).[25]

 
Трампов торањ, симбол Трампове пословне империје, налази се на Њујоршкој петој авенији
 
Доналд Трамп држи говор пред својим присталицама у Аризони током своје председничке кампање

Дана 3. маја 2016. године, након што је победио на изборима у Индијани, Доналд Трамп је званично претпостављен да ће освојити номинацију Републиканске странке од стране председника странке, Рајнса Прибуса.[26] Само пар сати касније, Бивши председник Мексика, Висенте Фокс Кесада је упутио јавно извињење Трампу за погрдне коментаре које је изјавио поводом његове политике и кандидатуре у прошлости.[27] Захваљујући освојеним делегатима у Северној Дакоти, 26. маја 2016. Доналд Трамп је премашио неопходних 1,237 делегата потребних за председничку номинацију у оквиру Републиканске странке.[28]

Избор за 45. председника САД

Главни чланак: Председнички избори у САД 2016.

Након једне од најдужих и најинтензивнијих кампања у Америчкој изборној историји, Трамп је изабран за 45. председника САД, 8. новембра 2016.[29] Већина анкета и стручњака предвиђали су победу Хилари Клинтон, међутим, Трамп је тријумфовао у кључним државама попут Флориде, Охаја, Северне Каролине, Мичигена и Пенсилваније, које су на председничким изборима 2008. и 2012. гласале за демократског кандидата.

 
Барак Обама и Доналд Трамп током састанка у Белој кући, 10. новембра 2016. године.

Трамп је освојио 46,3% гласова на националном нивоу, 62.652.263, док је Хилари Клинтон припало 48,2%, 65.124.828.[30] Будући да се Амерички председник бира гласовима Електорског колеџа САД, а не на директним изборима, кандидат који добије више електора бива изабран за председника. Иако не постоји законска обавеза да електори подрже кандидата који је освојио највише гласова у њиховој савезној држави, гласање у електорском колеџу углавном одражава изборне резултате. Трамп је тренутно обезбедио подршку 306 електора, што је за 36 више од 270, колико је потребно за победу. Хилари Клинтон тренутно има подршку 232 електора.[31] Трамп је био изабран са мање гласова на националном нивоу, што се десило први пут након 2000. да један кандидат постане председник САД са мање гласова од свог противника. Џорџ В. Буш је на председничким изборима 2000. победио, освојивши мање гласова од свог противкандидата, демократе Ал Гора.

Трампова победа изазвала је серију протеста у неколико америчких градова.[32] Противници новоизабраног председника покренули су петицију којом се од електорског колеџа захтева да изгласају Хилари Клинтон за председника, будући да је Клинтонова освојила два милиона гласова више од Трампа на националном нивоу.[33] Кандидат странке Зелених, Џил Стајн, затражила је поновно пребројавање гласова[34] у држави Висконсин, као и у Мичигену и Пенсилванији, у којима је Трамп однео тесне победе.

Гласови су поново били пребројани у Висконсину и Мичигену, док је суд у Пенсилванији одбио такав захтев. Трамп је захтеве за поновним пребројавањем гласова назвао преваром.[тражи се извор]

Први председнички мандат (2017—21)

Председничка транзиција

Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Доналд Трамп је званично постао 45. председник САД 20. јануара 2017.

 
Трамп полаже заклетву као 45. председник САД на Капитол хилу

Трамп је већ био номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласност Сената САД, са изузетком позиције шефа особља Беле куће.

Састав Трампове администрације

Позиција Име кандидата Мандат
Председник Доналд Трамп 20. јануар 2017 — 20. јануар 2021.
Потпредседник Мајк Пенс 20. јануар 2017 — 20. јануар 2021.
Државни секретар Рекс Тилерсон
Мајк Помпео		 1. фебруар 2017 — 31. март 2018.
26. април 2018 — 20. јануар 2021.
Секретар за финансије Стивен Мнучин 13. фебруар 2017 — 20. јануар 2021.
Секретар одбране Џејмс Матис
Марк Еспер		 20. јануар 2017 — 1. јануар 2019.
23. јул 2019 — 9. новембар 2020.
Државни правобранилац Џеф Сешонс
Вилијам Бар		 9. фебруар 2017 — 7. новембар 2018.
14. фебруар 2019 — 23. децембар 2020.
Секретар за унутрашње послове Рајан Зинке
Дејвид Бернхард		 1. март 2017 — 2. јануар 2019.
11. април 2019 — 20. јануар 2021.
Секретар за пољопривреду Сони Перду 25. април 2017 — 20. јануар 2021.
Секретар за трговину Вилбур Рос 28. фебруар 2017 — 20. јануар 2021.
Секретар за рад Александар Акоста
Јуџин Скалија		 28. април 2017 — 19. јул 2019.
30. септембар 2019 — 20. јануар 2021.
Секретар за здравство и социјалне службе Том Прајс
Алекс Азар		 10. фебруар 2017 — 29. септембар 2017.
29. јануар 2018 — 20. јануар 2021.
Секретар за образовање Бетси ДеВос 7. фебруар 2017 — 8. јануар 2021.
Секретар за изградњу и урбани развој Бен Карсон 2. март 2017 — 20. јануар 2021.
Секретар за транспорт Илејн Чао 31. јануар 2017 — 11. јануар 2021.
Секретар за енергетику Рик Пери
Ден Бруилет		 2. март 2017 — 1. децембар 2019.
4. децембар 2019 — 20. јануар 2021.
Секретар за борачка питања Дејвид Шулкин
Роберт Вилки		 14. фебруар 2017 — 28. март 2018.
30. јул 2018 — 20. јануар 2021.
Секретар за националну безбедност Џон Ф. Кели
Кирстен Нилсен
Чед Вулф (в.д.)		 20. јануар 2017 — 31. јул 2017.
6. децембар 2017 — 10. април 2019.
13. новембар 2019 — 11. јануар 2021.
Шеф особља Беле куће Рајнс Прибус
Џон Ф. Кели
Марк Медоуз		 20. јануар 2017 — 31. јул 2017.
31. јул 2017 — 2. јануар 2019.
31. март 2020 — 20. јануар 2021.
Управник агенције за заштиту животне средине Скот Пруит
Ендру Вилер		 17. фебруар 2017 — 9. јул 2018.
28. фебруар 2019 — 20. јануар 2021.
Директор канцеларије за менаџмент и буџет Мик Мулвани
Расел Вот		 16. фебруар 2017 — 31. март 2020.
22. јул 2020 — 20. јануар 2021.
Амбасадор при Уједињеним нацијама Ники Хејли
Кели Крафт		 25. јануар 2017 — 31. децембар 2018.
12. септембар 2019 — 20. јануар 2021.
Представник САД за трговинску политику Роберт Лајтхизер 15. мај 2017 — 20. јануар 2021.
Управник агенције за мала и средња предузећа Линда МекМахон
Ховита Каранза		 14. фебруар 2017 — 12. април 2019.
14. јануар 2020 — 20. јануар 2021.
Директор националне обавештајне службе Ден Коутс
Џон Ратклиф		 16. март 2017 — 15. август 2019.
26. мај 2020 — 20. јануар 2021.
Директор Централно обевештајне агенције Мајк Помпео
Џина Хаспел		 23. јануар 2017 — 26. април 2018.
21. мај 2018 — 20. јануар 2021.

На место Државног секретара, једну од најважнијих позиција у администрацији, Трамп је именовао генералног директора нафтне компаније Ексон мобил, бизнисмена, Рекса Тилерсона.[35] Тилерсон је привукао пажњу јавности због пословних веза са Русијом и добрим односима са Владимиром Путином. Тилерсон је претходно био директор заједничке Руско-Америчке нафтне компаније.

Остала именовања

На позицију саветника председника, Трамп је номиновао Стива Бенона[36], што је изазвало контроверзе у одређеним круговима, будући да је Бенон радио као уредник интернет сајта Брејтбарт Њуз, који неки карактеришу као крајње десничарски. Бенон је такође оптужен за Антисемитизам.

На позицију саветника за националну безбедност, Трамп је номиновао пензионисаног генерала Мајкла Т. Флина, док је за директора Централне обавештајне агенције номиновао сенатора из Канзаса, Мајка Помпеа.

Инаугурација и ступање на дужност

Трамп је ступио на дужност као 45. Председник Сједињених Држава 20. јануара 2017. Његовој инаугурацији присуствовало је око милион људи.[37] У првим данима свог мандата, Трамп је потписао бројна извршна наређења, а између осталог и указ о повлачењу САД из споразума о Транспацифичком партнерству[38] (ТПП) што је било једно од његових обећања током предизборне кампање. Трамп је предузео и прве кораке ка поништавању Обаминог закона о здравственој заштити.

Трампова администрација је 27. јануара 2017. донела уредбу којом се привремено забрањује улазак у САД држављанима седам већински муслиманских земаља, Ирана, Ирака, Либије, Сирије, Јемена, Судана и Сомалије.[39]

Трамп је истакао да је циљ ове уредбе спречавање радикалних исламских терориста да уђу на територију САД, и заштита националне безбедности. Уредба је изазвала бројне протесте широм САД и неколико европских земаља. Неколико удружења за заштиту грађанских права поднело је тужбу против Трампа због уредбе о забрањивању уласка избеглица у САД.[40]

Амерички Федерални суд блокирао је примену Трампове уредбе, а Апелациони суд је одбацио захтев америчког министарства правде да уредба поново ступи на снагу.[41]

Осуђујући одлуку федералног судије, Трамп је рекао да таква пресуда угрожава безбедност земље и најавио да ће одлука бити поништена. Током своје прве самосталне конференције за штампу као председника, Трамп је рекао да његова администрација ради на новој извршној уредби, којом ће бити замењена претходна уредба, а у циљу заштите америчких грађана од тероризма.[42]

Трампов сукоб са неколико водећих америчких медија наставио се и током његовог мандата. Амерички председник је у неколико наврата оптужио медије да шире лажне вести о његовој администрацији, као и да су веома непоштени и непрофесионални. У објави на свом Твитер профилу, Трамп је назвао Њујорк тајмс, Ен-Би-Си, Еј-Би-Си, Си-Би-Ес и Си-Ен-Ен непријатељима америчког народа.[43]

Протести

У току инаугурације и током првих дана мандата новоизабраног председника, одржане су насилне[44] демонстрације у Вашингтону и неколико већих америчких градова. У Вашингтону, другим градовима у САД и појединим градовима у свету, одржани су протести за права жена и против Трампа.[45]

Унутрашња и друштвена политика

Трамп себе описује као „здраво-разумног” конзервативца.[46] Овакав је по фискалним и верским питањима, те истополним браковима и питању абортуса. Неки политички аналитичари су Трампа окарактерисали као умереног конзервативца с обзиром на неуобичајен конзервативан приступ политици уз контрирање традиционално конзервативним кандидатима попут сенатора Теда Круза.[47] Платформа његове политичке кампање ставља велики акценат на Амерички патриотизам и негодовање глобалистима. Такође, презире политичку коректност која је довела до регресије Америчког друштва протекле деценије, где изразито истиче неспособност Барака Обаме да именује исламски тероризам и политички коректан приступ решавању проблема ИСИС-а.[48] Такође, предвиђену промену лика на новчаници од 20 долара истиче као безначајан и беспотребан акт чисте политичке коректности.[49] Са друге стране, Трамп верује да су за високу стопу силовања, убистава и криминала са дрогом у Америци заслужни илегални имигранти, већином из Мексика. Из тог разлога сматра да је неопходно осигурати јужну границу САД у циљу регулације имиграната, као и депортовати све илегалне имигранте назад у отаџбину.[50]

Економија

Трамп је најавио да ће ревидирати трговачке споразуме попут НАФТА и Транспацифичког трговинског споразума (ТПП), опорезивање америчких компанија које напусте САД[51], као и да ће укинути Обамин закон о здравственој заштити, познат као Obamacare.

Многи оцењују Трампове економске ставове као протекционистичке. Трамп је у више наврата изјавио да ће преиспитати трговачке споразуме попут НАФТА, а таком кампање је често напомињао да земље у развоју одузимају послове Американцима. Трамп је најавио да ће оживети индустријску производњу у САД и донети милионе нових послова. Његова политика умногоме се заснива на подршци средње класе, разочаране економском политиком САД током претходних деценија и измештања производње у земље попут Мексика. Трамп је најавио и смањење пореза и прописа, а снажно подржава индустрију уљних шкриљаца.[52][53]

Пореска реформа и резови

Излазак из Париског климатског споразума

Спољна политика

Често критикован да нема артикулисану спољну политику, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима који желе сарадњу. Током свог инаугурационог говора 20. јануара 2017, Трамп је најавио да ће приоритет спољне политике САД бити искорењивање радикалног исламизма и борба против Исламске државе. Многи су протумачили његов говор као најаву значајног заокрета у спољној политици, али и као промену спољнополитичке парадигме, будући да је Трамп најавио да ће следити политику која ставља развој Америке на прво место — America First Foreign Policy.[54]

Односи са Русијом

 
Трамп са Владимиром Путином на самиту у Хамбургу

У спољној политици, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима, док је руски Председник Владимир Путин изјавио да се нада бољим односима са Сједињеним Државама.[55]

Одбацујући наводе да му је Русија помогла да победи на председничким изборима, Трамп је навео да би било добро да САД сарађују са Русијом у борби са исламским тероризмом, али и решавању међународних конфликата.[56]

У једном интервјуу је најавио могућност укидања санкција Русији у замену за споразум о смањењу нуклеарног наоружања са Руским председником Путином.[57]

Односи са НР Кином

Трамп је заговорник редефинисања односа САД са Кином, али није изнео конкретне мере које би његова администрација могла да донесе у том правцу. У више наврата је изразио снажну подршку Израелу, противећи се политици Обамине администрације у Израелско-палестинском конфликту. Током изборне кампање, Трамп је назвао Ирански нуклеарни споразум који је постигла Обамина администрација као „једним од најгорих споразума у историји”. Међутим, многи оцењују да није вероватно да ће Трампова администрација раскинути споразум са Ираном.[58]

Европа, ЕУ и НАТО

 
Трамп и француски председник Емануел Макрон приликом Трампове званичне посете Француској

У свом првом интервјуу датом Европским медијима, Трамп је рекао да је немачка канцеларка, Ангела Меркел, „направила катастрофалну грешку” својом политиком према мигрантима.[59] Такође је навео да је Европска унија постала инструмент Немачке. Трамп је рекао да ће након изласка Велике Британије из ЕУ, и друге земље напустити унију. Између осталог, Трамп је критиковао НАТО, тј. државе чланице које не плаћају „примерену чланарину” и издвајају мање од 2% БДП-а на одбрану.

Израел

Трампова администрација признала је Јерусалим као главни град Израела[60], док је сам Трамп најавио да ће Сједињене Државе преместити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Оваква одлука изазвала је оштре протесте муслиманских земаља, а дошло је и до сукоба током протеста Палестинаца на улицама Јерусалима.[61] Трампову одлуку да призна Јерусалим као главни град Израела критиковале су Русија, као и многе Европске земље, укључујући Француску и Немачку. Многи спољнополитички аналитичари оценили су да се овим потезом САД изоловале и искључиле из мировног процеса између Палестине и Израела.

Генерална скупштина УН на ванредној седници са 128 гласова „за” и девет „против” усвојила је резолуцију којом је америчко признање Јерусалима као главног града Израела прогласила ништавним. Резолуција је позвала америчког председника да повуче одлуку о Јерусалиму.[62] Пре усвајања резолуције, Трамп је запретио укидањем финансијске помоћи САД земљама које гласају за резолуцију УН којом се осуђује америчко признавање Јерусалима као главног града Израела.[63] Америчка амбасадорка при УН, Ники Хејли запретила је да ће САД „записивати имена” земаља које на седници Генералне скупштина УН буду гласале за резолуцију.[64]

Иран

У мају 2018. Трамп је повукао САД из Заједничког свеобухватног плана акције, споразума из 2015. који је укинуо већину економских санкција Ирану у замену за ограничења иранског нуклеарног програма.[65][66] У августу 2020. Трампова администрација је безуспешно покушала да искористи део нуклеарног споразума да би УН поново увела санкције Ирану.[67] Аналитичари су утврдили да се Иран, након повлачења САД, приближио развоју нуклеарног оружја.[68][69]

1. јануара 2020. Трамп је наредио амерички ваздушни напад у којем је убијен ирански генерал Касем Сулејмани, који је планирао скоро сваку значајну операцију коју Иран подржава и коју подржава Иран у претходне две деценије.[70][71] Недељу дана касније, Иран је узвратио ударима балистичких ракета на две америчке ваздушне базе у Ираку. Десетине војника задобило је трауматске повреде мозга. Трамп је умањио важност њихових повреда и првобитно су им ускраћене медаље Пурпурног срца и бенефиције које су додељене њиховим примаоцима.[68][72]

Блиски Исток

У говору на скупу у Синсинатију, у држави Охајо, Трамп је изјавио:

Уништићемо Исламску државу. У исто време, усвојићемо нову спољну политику која коначно учи на грешкама из прошлости. Прекинућемо да рушимо режиме и свргавамо владе... Наш циљ је стабилност, не хаос, зато што желимо да обновимо нашу земљу. Време је.

[73][74]

Северна Кореја

 
Трамп са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном у Сингапуру, јун 2018.

Од доласка Трампа на место председника, порасле су тензије између САД и Северне Кореје. На свом Твитер налогу, Трамп је запретио Северној Кореји и навео да ће се суочити са „ватром и бесом какве свет још није видео”.[75] У неколико наврата Трамп је навео да није искључено војно решење против Северне Кореје, а режим у Пјонгјангу одговорио је прогласивши Трампа „лудим”.[76] Северна Кореја осудила је заједничке војне вежбе САД и Јужне Кореје и навела да се тиме регион доводи до ивице нуклеарног рата.

Тензије између две земље кулминирале су када је Северна Кореја објавила план ракетног напада на америчку војну базу на острву Гуам у Пацифику.[77]

Трамп, први актуелни председник САД који се сусрео са севернокорејским лидером, састао се са Кимом три пута: у Сингапуру 2018, у Ханоју 2019. и у корејској демилитаризованој зони 2019. године.[78] Међутим, споразум о денуклеаризацији није постигнут,[79] а преговори у октобру 2019. су прекинути након једног дана.[80] Иако није спроводила нуклеарне тестове од 2017. године, Северна Кореја је наставила да гради свој арсенал нуклеарних бомби и балистичких пројектила.[81][82]

Пандемија ковида 19

 
Радна група Беле куће за коронавирус обавештава медије.

Администрација председника Доналда Трампа комуницирала је на различите начине током пандемије КОВИД-19 у Сједињеним Државама, укључујући путем друштвених медија, интервјуа и конференција за штампу са Радном групом Беле куће за коронавирус.[83][84][85] Испитивање јавног мњења спроведено средином априла 2020. показало је да мање од половине Американаца верује здравственим информацијама које је дао Трамп и да су склонији да верују званичницима локалне владе, државним званичницима, Центрима за контролу и превенцију болести (CDC) и директору Националног института за алергије и инфективне болести Ентонију Фаучију.[86][87][88]

Трамп је био јавно оптимистичан током већег дела пандемије;[89] повремено се његова оптимистична порука разликовала од порука званичника за јавно здравље његове администрације.[90] Од јануара до средине марта 2020. Трамп је умањио важност претње коју је КОВИД-19 представљао Сједињеним Државама, као и озбиљност епидемије.[91][92][93][94] Трамп је, међутим, 31. јануара поставио ограничења на путовања из Кине.[95] Од фебруара до маја, Трамп је непрестано тврдио да ће КОВИД-19 „нестати“.[96][97] CDC је чекао до 25. фебруара да прво упозори америчку јавност да се припреми за локалну епидемију вируса.[98] У марту 2020. администрација је почела да одржава дневне брифинге за штампу у Белој кући,[99] где је Трамп био доминантан говорник.[100]

Трамп је више пута давао лажне изјаве у вези са пандемијом.[101] Примио је савете за размену порука од водитеља Fox News-а попут Шона Хенитија и Луа Добса, које је обојицу позивао на састанке у Овалној канцеларији.[102] Трамп је преувеличавао утицај мера које су предузеле његова влада и приватни сектор,[92] потценио је предвиђено време за производњу вакцине, препоручио неконтролисано преношење у потрази за имунитетом стада док се вакцина не развије,[103][104] и промовисао неодобрене третмани као што су хидроксихлорокин и хлорокин.[92] У таквим случајевима, научници, укључујући Ентонија Фаучија,[105][106] Мајкла Остерхолма,[107][108] и Тедроса Адханома Гебрејезуса (генерални директор Светске здравствене организације),[109] јавно су се супротставили његовој поруци тачним информацијама.[110] Трамп је такође често мењао своје ставове у својој комуникацији, што је довело до мешовитих или контрадикторних порука.[111] Понекад је демантовао сопствене јавне изјаве.[112][113]

Трамп је више пута окривио друге за озбиљност избијања.[114] Најчешћа мета његових критика биле су Демократе, затим медији, гувернери савезних држава и Кина (где је вирус настао).[100] Трамп је прешао од хвале Кине у јануару у погледу њихове транспарентности као одговора на кинеску епидемију, до критиковања Кине у марту због недостатка транспарентности, до критиковања Светске здравствене организације у априлу због похвале транспарентности Кине.[115][116]

У октобру 2020. Трампу је дијагностикован КОВИД-19. Епидемија је погодила многе људе повезане са Белом кућом, укључујући његову супругу Меланију Трамп, бившу председничку саветницу Келијан Конвеј и председничку саветницу Хоуп Хикс.

Први опозив (2019)

Суђење у Представничком дому

 
Чланови Представничког дома гласају о два члана опозива (Х.Рес. 755), 18. децембра 2019.

У августу 2019, узбуњивач је поднео жалбу генералном инспектору обавештајне заједнице на телефонски разговор од 25. јула између Трампа и председника Украјине Володимира Зеленског, током којег је Трамп извршио притисак на Зеленског да истражи Кроуд Страјк и демократског председничког кандидата Бајдена и његовог сина Хантера.[117] Узбуњивач је рекао да је Бела кућа покушала да прикрије инцидент и да је позив био део шире кампање Трампове администрације и Трамповог адвоката Рудија Ђулијанија која је можда укључивала ускраћивање финансијске помоћи Украјини у јулу 2019. и отказивање Пенсово путовањ еу Украјину у мају 2019.[118]

Председница Представничког дома Ненси Пелоси покренула је званичну истрагу о опозиву 24. септембра.[119] Трамп је тада потврдио да је ускратио војну помоћ Украјини, нудећи контрадикторне разлоге за ту одлуку.[120][121] Трампова администрација је 25. септембра објавила меморандум о телефонском разговору који је потврдио да је, након што је Зеленски поменуо куповину америчких противтенковских пројектила, Трамп од њега затражио да разговара о истрази Бајдена и његовог сина са Ђулијанијем и Баром.[117][122] Сведочење више званичника администрације и бивших званичника потврдило је да је ово био део ширег напора да се унапреде Трампови лични интереси давањем предности на предстојећим председничким изборима.[123] У октобру је Вилијам Б. Тејлор млађи, отправник послова за Украјину, сведочио пред конгресним комитетима да је убрзо по доласку у Украјину у јуну 2019. открио да је Зеленски био подвргнут притиску у режији Трампа и на челу са Ђулијанијем. Према Тејлору и другима, циљ је био да се Зеленски натера да се јавно обавеже да истражује компанију која је запослила Хантера Бајдена, као и гласине о украјинској умешаности у председничке изборе у САД 2016. године.[124] Он је рекао да је јасно стављено до знања да док Зеленски не објави такву најаву, администрација неће издати заказану војну помоћ Украјини и неће позвати Зеленског у Белу кућу.[125]

Одбор за правосуђе Представничког дома је 13. децембра гласао по партијској линији за усвајање два члана опозива: један за злоупотребу положаја и други за опструкцију Конгреса.[126] Након дебате, Представнички дом је 18. децембра опозвао Трампа за оба члана.[127]

Суђење за у Сенату

 
Трамп показује наслов "Трамп ослобођен оптужби"

Током суђења у јануару 2020. године, менаџери за опозив Представничког дома цитирали су доказе који подржавају оптужбе за злоупотребу положаја и опструкцију Конгреса и тврдили да су Трампови поступци били управо оно што су очеви оснивачи имали на уму када су креирали процес опозива.[128]

Трампови адвокати нису негирали чињенице изнете у оптужбама, али су рекли да Трамп није прекршио ниједан закон или опструирао Конгрес.[129] Они су тврдили да је опозив "уставно и правно неважећи" јер Трамп није оптужен за злочин и да злоупотреба положаја није кривично дело за које се може опозвати.[129]

Сенат је 31. јануара гласао против одобравања судских позива за сведоке или документа.[130] Суђење за опозив је било прво у историји САД без сведочења сведока.[131]

Трампа је републиканска већина ослободила обе оптужбе. Сенатор Мит Ромни је био једини републиканац који је гласао за осуду Трампа по једној оптужби, злоупотреби положаја.[132] После ослобађајуће пресуде, Трамп је отпустио сведоке опозива и друге политичке намештенике и каријерне званичнике које је сматрао недовољно лојалним.[133]

Председничка кампања 2020.

 
Трамп на предизборном скупу у Аризони 2020.

Прекинувши преседан, Трамп је поднео захтев да се кандидује за други мандат у Федералној изборној комисији у року од неколико сати од преузимања председничке функције.[134] Одржао је свој први реизборни скуп мање од месец дана након што је преузео дужност[135] и званично је постао републикански кандидат у августу 2020. године.[136]

У његове прве две године на функцији, Трампов комитет за реизбор је известио да је прикупио 67,5 милиона долара и почео 2019. са 19,3 милиона долара у готовини.[137] До јула 2020. Трампова кампања и Републиканска странка прикупили су 1,1 милијарду долара и потрошили 800 милиона долара, изгубивши предност у готовини у односу на Бајдена.[138] Недостатак готовине приморао је кампању да смањи потрошњу на оглашавање.[139]

Огласи за Трампову кампању фокусирали су се на криминал, тврдећи да ће градови пасти у безакоње ако Бајден добије председничку функцију.[140] Трамп је више пута погрешно представљао Бајденове ставове[141][142] и прешао на позивање на расизам.[143]

Председнички избори 2020.

Почевши од пролећа 2020. године, Трамп је почео да сеје сумње у вези са изборима, тврдећи без доказа да ће избори бити намештени и да би очекивана широка употреба гласања путем поште произвела масивну изборну превару.[144][145] Када је у августу Представнички дом гласао за грант од 25 милијарди долара америчкој поштанској служби за очекивани пораст гласања путем поште, Трамп је блокирао финансирање, рекавши да жели да спречи било какво повећање гласања путем поште.[146] Више пута је одбијао да каже да ли би прихватио резултате ако изгуби и обавезао се на мирну транзицију власти.[147][148]

Бајден је победио на изборима 3. новембра, добивши 81,3 милиона гласова (51,3 одсто) према Трамповим 74,2 милиона (46,8 одсто)[149][150] и 306 гласова изборног колегијума према Трамповим 232.[151]

Tврдње о изборној превари и покушај да се спречи пренос власти

 
Резултати електорског колегијума 2020; Трамп је изгубио 232–306.

У 2 сата ујутро након избора, са још нејасним резултатима, Трамп је прогласио победу.[152] Након што је Бајден неколико дана касније пројектован за победника, Трамп је изјавио да су „ови избори далеко од завршетка“ и неосновано наводну изборну превару.[153] Трамп и његови савезници поднели су многе правне оспоравања резултата, које је одбацило најмање 86 судија у државним и савезним судовима, укључујући савезне судије које је именовао сам Трамп, не налазећи никакву чињеничну или правну основу.[154][155] Трампове наводе одбацили су и државни изборни званичници.[156] Након што је директор Агенције за сајбер безбедност и инфраструктурну безбедност Крис Кребс супротставио Трампове оптужбе за превару, Трамп га је отпустио 17. новембра.[157] Врховни суд САД је 11. децембра одбио да саслуша случај главног тужиоца Тексаса који је тражио од суда да поништи изборне резултате у четири државе на којима је победио Бајден.[158]

Трамп се повукао из јавних активности у недељама након избора.[159] У почетку је блокирао владине званичнике да сарађују у Бајденовој председничкој транзицији.[160][161] После три недеље, администратор Управе за опште службе прогласио је Бајдена „очигледним победником“ избора, дозвољавајући исплату транзиционих ресурса његовом тиму.[162] Трамп још увек није формално признао, тврдећи да је препоручио ГСА да започне транзиционе протоколе.[163][164]

Изборни колеџ је озваничио Бајденову победу 14. децембра.[151] Од новембра до јануара, Трамп је више пута тражио помоћ да поништи резултате, лично притискајући републиканске локалне и државне носиоце функција,[165] републиканске државне и савезне законодавце,[166] Министарство правде,[167] и потпредседника Пенса,[168] подстичући различите акције као што је замена председничких електора или захтев да званичници Џорџије „пронађу“ гласове и објаве „прерачунати“ резултат.[166] 10. фебруара 2021. године, тужиоци у Џорџији су отворили кривичну истрагу о Трамповим настојањима да подржи изборе у Џорџији.[169]

Трамп није присуствовао Бајденовој инаугурацији.[170]

Забринутост због могућег покушаја државног удара или војне акције

У децембру 2020, Newsweek је известио да је Пентагон у стању приправности, а високи официри су разговарали о томе шта да раде ако Трамп прогласи ванредно стање. Пентагон је одговорио цитатима лидера одбране да војска нема никакву улогу у исходу избора.[171]

Када је Трамп преместио присталице на положаје моћи у Пентагону након избора у новембру 2020., председник Здруженог генералштаба Марк Мили и директорка ЦИА Гина Хаспел постали су забринути због претње од могућег покушаја државног удара или војне акције против Кине или Ирана.[172][173] Милеј је инсистирао на томе да га треба консултовати о било каквим Трамповим војним наредбама, укључујући употребу нуклеарног оружја, и наложио је Хаспелу и директору НСА Пола Накасона да пажљиво прате развој догађаја.[174][175]

Јуриш на Капитол 6. јануара 2021.

Дана 6. јануара 2021. године, док се конгресна потврда резултата председничких избора одвијала у америчком Капитолу, Трамп је одржао подневни митинг у Елипсу у Вашингтону. Позвао је да се поништи изборни резултат и позвао своје присталице да „поврате нашу земљу“ маршом на Капитол да се „боре као пакао“.[176][177] Многе присталице су се придружиле гомили већ тамо. Руља је упала у зграду, пореметила сертификацију и изазвала евакуацију Конгреса.[178] Током насиља, Трамп је објавио поруке на Твитеру не тражећи од изгредника да се разиђу. Трамп је у 18 часова твитовао да изгредници треба да „иде кући с љубављу и у миру“, назвавши их „великим патриотама“ и поновивши да су избори покрадени.[179] Након што је руља уклоњена, Конгрес се поново састао и потврдио Бајденову победу у раним јутарњим сатима наредног јутра.[180] Према подацима Министарства правде, више од 140 полицајаца је повређено, а пет особа је погинуло.[181][182]

У марту 2023. Трамп је сарађивао са затвореним изгредницима на песми у корист затвореника, а у јуну је рекао да ће, ако буде изабран, помиловати многе од њих.[183]

Други опозив (2021)

 
Председница Представничког дома Ненси Пелоси потписује други опозив Трампа

Дана 11. јануара 2021. у Представничком дому представљен је члан о опозиву који Трампа терети за подстицање побуне против владе САД.[184] Представнички дом је 13. јануара гласао са 232 према 197 за опозив Трампа, чиме је постао први амерички председник који је два пута смењен.[185] Десет републиканаца је гласало за опозив — највише чланова једне странке који су икада гласали за опозив председника своје партије.[186]

Дана 13. фебруара, након петодневног суђења у Сенату, Трамп је ослобођен оптужби када је гласање у Сенату пало десет гласова мање од двотрећинске већине потребне за осуду; седам републиканаца придружило се сваком демократу у гласању за осуду, што је највећа подршка двостраначја у било ком суђењу за опозив председника или бившег председника у Сенату.[187][188] Већина републиканаца је гласала за ослобађање Трампа, иако су га неки сматрали одговорним, али су сматрали да Сенат нема јурисдикцију над бившим председницима (Трамп је напустио функцију 20. јануара; Сенат је са 56-44 гласао да је суђење уставно).[189]

Међупредседништво (2021–25)

Наставак оспоравања изборног резултата, и доминација међу републиканцима

На крају свог мандата, Трамп је отишао да живи у свом клубу Мар-а-Лаго.[190] Као што је предвиђено Законом о бившим председницима,[191] он је тамо основао канцеларију за обављање својих постпредседничких активности.[191][192]

Трампове лажне тврдње у вези са изборима 2020. у штампи и његовим критичари обично су називали „великом лажи“. У мају 2021. Трамп и његове присталице покушали су да кооптирају термин, користећи га да се односе на саме изборе.[193][194] Републиканска странка је искористила Трампов лажни изборни наратив да оправда наметање нових ограничења гласања у своју корист.[194][195] У јулу 2022. Трамп је и даље вршио притисак на законодавце државе да пониште изборе 2020. године.[196]

Трамп је наставио своје скупове у стилу кампање говором на годишњој конвенцији Републиканске странке Северне Каролине 6. јуна 2021. године.[197][198] 26. јуна одржао је свој први јавни митинг од 6. јануара који је претходио нападу на Капитол.[199]

За разлику од других бивших председника, Трамп је наставио да доминира својом странком; описан је као модеран партијски шеф. Наставио је са прикупљањем средстава, прикупивши више него двоструко више од саме Републиканске странке, наговестио је трећу кандидатуру и профитирао од прикупљања средстава који су многи републикански кандидати одржали у Мар-а-Лагу. Велики део његовог фокуса био је на томе како се проводе избори и на свргавању изборних званичника који су се опирали његовим покушајима да поништи резултате избора 2020. На средњорочким изборима 2022. подржао је преко 200 кандидата за различите функције, од којих је већина подржала његову лажну тврдњу да су председнички избори 2020. покрадени.[200][201][202]

Оснивање нове друштвене мреже Truth Social

У фебруару 2021. Трамп је регистровао нову компанију, Trump Media and Technology Group (TMTG), за пружање „услуга друштвених мрежа“ америчким клијентима.[203][204] У марту 2024. TMTG се спојио са компанијом за куповину посебне намене Digital World Acquisition и постао јавно предузеће.[205]

У фебруару 2022. ТМТГ је покренуо Truth Social, платформу друштвених медија.[206] Од марта 2023. године, федерални тужиоци су истраживали Трамп Медија, који је узео 8 милиона долара од ентитета повезаних са Русијом, због могућег прања новца.[207][208]

Истраге, кривичне пријаве, грађанске парнице

Трамп је предмет бројних истрага о његовим поступцима и пословним односима пре, током и после његовог председавања.[209] У фебруару 2021, окружни тужилац округа Фултон, Џорџија, Фани Вилис, најавила је кривичну истрагу о Трамповим телефонским позивима државном секретару Џорџије Бреду Рафенспергеру.[210] Канцеларија државног тужиоца државе Њујорк спроводи кривичне истраге о Трамповим пословним активностима у сарадњи са Окружним тужиоцем Менхетна.[211] До маја 2021. специјална велика порота је разматрала оптужнице.[212][213] У јулу 2021. њујоршки тужиоци оптужили су Трампову организацију за „15-годишњу 'шему за превару' владе“.[214] У јануару 2023. године, финансијски директор организације, Ален Вајселберг, осуђен је на пет месеци затвора и пет година условно због пореске преваре након споразума о признању кривице.[215]

Истраге ФБИ-а

 
Тајни обавештајни материјал пронађен током претраге Мар-а-Лага

Када је Трамп напустио Белу кућу у јануару 2021, понео је владина документа и материјал са собом у Мар-а-Лаго. До маја 2021. године, Национална управа за архиве и евиденцију (НАРА) схватила је да им важни документи нису предати и затражила је од његове канцеларије да их лоцира. У јануару 2022. преузели су 15 кутија записа Беле куће из Мар-а-Лага. НАРА је касније обавестила Министарство правде да су неки од преузетих докумената поверљиви материјал.[216] Министарство правде је започело истрагу[217] и послало Трампу позив за додатни материјал.[216] Званичници Министарства правде посетили су Мар-а-Лаго и добили неке поверљиве документе од Трампових адвоката,[216] од којих је један потписао изјаву у којој се потврђује да је сав материјал означен као поверљив враћен.[218] Послат је додатни судски позив у којем се тражи снимак надзора из Мар-а-Лага, који је достављен.[216][219][220]

8. августа 2022, агенти ФБИ-а су претражили Мар-а-Лаго да би пронашли владине документе и материјал који је Трамп понео са собом када је напустио функцију кршећи Закон о председничкој евиденцији,[221][222] наводно укључујући и неке повезане са нуклеарним оружјем.[220] Налог за претрес указује на истрагу о потенцијалном кршењу Закона о шпијунажи и опструкцији закона о правосуђу.[223] Предмети узети у претрази укључивали су 11 скупова поверљивих докумената, од којих су четири означена као „строго поверљиво“, а један као „строго поверљиво/СЦИ“, највиши ниво тајности.[221][222]

Дана 18. новембра 2022. године, амерички државни тужилац Мерик Гарланд именовао је савезног тужиоца Џека Смита да надгледа федералне кривичне истраге о томе да је Трамп задржао државну имовину у Мар-а-Лагу и да испита Трампову улогу у догађајима који су довели до напада на Капитол.[224][225]

Кривично упућивање од стране Комитета Представничког дома од 6. јануара

Дана 19. децембра 2022. Комисија за одабир Представничког дома Сједињених Држава за напад 6. јануара препоручила је кривичну пријаву против Трампа због ометања званичног поступка, завере ради преваре Сједињених Држава и подстицања или помагања побуне.[226]

Савезни и државни кривични предмети

Велика порота у Њујорку је 30. марта 2023. оптужила Трампа по 34 кривична дела за фалсификовање пословних записа.[227][228] 4. априла се предао и ухапшен и изведен пред суд; изјаснио се да није крив и пуштен је на слободу.[229] Суђење је почело 15. априла 2024. године.[230]

Министарство правде је 8. јуна оптужило Трампа у савезном суду у Мајамију по 31 тачки оптужнице за „намерно задржавање информација о националној одбрани у складу са Законом о шпијунажи“, једну тачку за давање лажних изјава и, заједно са личним помоћником, за појединачне тачке завере ради ометања правосуђе, задржавање владиних докумената, коруптивно прикривање евиденције, прикривање документа у савезној истрази и планирање да прикрију своје напоре.[231] Трамп се изјаснио да није крив.[232] У јулу је замењујућа оптужница додала три тачке оптужнице.[233] Почетак суђења заказан је за 20. мај 2024. године.[234]

Дана 1. августа, савезна велика порота у Вашингтону оптужила је Трампа за његове напоре да поништи резултате избора 2020. Оптужен је за заверу да превари САД, опструише сертификацију гласања на Електорском колегијуму и лиши грађанског права да се њихови гласови преброје, и омета званичан поступак.[235] Трамп се изјаснио да није крив.[236]

Дана 14. августа, велика порота округа Фултон, Џорџија, оптужила је Трампа по 13 оптужби за – између осталих кривичних дела – рекетирање након што су званичници Трампове кампање приступили гласачким машинама са изборним званичницима.[237][238] Трамп се 24. августа предао, ухапшен је и процесуиран у затвору округа Фултон и пуштен уз кауцију. Искористио је фотографију из затвора за прикупљање средстава.[239] Он се 31. августа изјаснио да није крив.[240] Дана 13. марта 2024. године, судија је одбацио три од 13 оптужби без одбацивања „отворених радњи повезаних са оптужбом“.[241]

Грађанске тужбе против Трампа

У септембру 2022. године, државни тужилац Њујорка поднео је грађанску парницу против Трампа, његово троје најстарије деце и Трампове организације.[242] Током истраге која је довела до тужбе, Трамп је кажњен са 110.000 долара због тога што није предао документацију коју је затражио државни тужилац.[243] Трамп је свргнут у августу и позвао се на своје право на Пети амандман против самооптуживања више од 400 пута.[244] Председавајући судија је у септембру 2023. пресудио да су Трамп, његови одрасли синови и Трампова организација у више наврата починили превару и наредио да се њихови њујоршки пословни сертификати пониште и да се њихови пословни субјекти пошаљу у стечај ради распуштања.[245] У фебруару 2024, суд је прогласио Трампа одговорним, наложио му је да плати казну већу од 350 милиона долара плус камате, у укупном износу већем од 450 милиона долара, и забранио му да служи као службеник или директор било које њујоршке корпорације или правног лица три године. Трамп је рекао да ће се жалити на пресуду. Судија је такође наложио да компанију надгледа посматрач којег је суд именовао 2023. године и независни директор за усклађеност, а да ће свако „реструктурирање и потенцијално распуштање“ бити одлука посматрача.[246]

У мају 2023. године, њујоршка порота у савезној тужби коју је покренула новинарка Е. Џин Карол прогласила је Трампа одговорним за сексуално злостављање и клевету и наложила му да јој исплати 5 милиона долара.[247] Трамп је од окружног суда затражио ново суђење или смањење накнаде штете, тврдећи да га порота није прогласила одговорним за силовање. Такође је тужио Керола за клевету у посебној тужби. Судија за две тужбе пресудио је против Трампа у јулу и августу.[248][249] Трамп се жалио на обе одлуке.[248][250] Дана 26. јануара 2024. порота у случају клевете наложила је Трампу да Керолу исплати 83,3 милиона долара одштете. Трамп је у марту дао гаранцију од 91,6 милиона долара и уложио жалбу на пресуду.[251]

Председничка кампања 2024.

За више информација погледајте: Председничка кампања Доналда Трампа 2024.
 
Трамп на митингу у Аризони, 2024

Трамп је 15. новембра 2022. објавио своју кандидатуру за председничке изборе у Сједињеним Државама 2024. и отворио рачун за прикупљање средстава.[252][253] У марту 2023. кампања је почела да преусмерава 10 одсто донација Трамповом вођству PAC-а. Трампова кампања је платила 100 милиона долара за његове правне рачуне до марта 2024. године.[254][255]

У децембру 2023. Врховни суд Колорада је пресудио да је Трампу забрањено обављање функције у тој држави због своје улоге у нападу на Капитол све док Врховни суд САД није преиначио одлуку путем Трампа против Андерсона у марту 2024. године.[256]

Током кампање 2024. године, Трамп је имао све насилнију и ауторитарнију реторику и изјаве[257][258][259][260][261][262] и употребљавао је оштрију антиимигрантску реторике него током предеседничког мандата и претходне кампање.[263][264][265]

Покушаји атентата у Пенсилванији и на Флориди

Главни чланак: Покушај атентата на Доналда Трампа

Током митинга 13. јула у Батлеру, у Пенсилванији, на Трампа је извршен покушај атентата. Зачуло се неколико пуцњева, убрзо након чега је Трамп био уклоњен са бине. Видела му се крв на увету.[266]

Петнаестог септембра 2024. дошло је до још једног покушаја атентата на Трампа. Док је играо голф на свом терену који се налази недалеко од његове куће, на Трампа је са даљине од 300 до 500 метара, из жбуња које окружује голф терене, један мушкарац уперио цев пушке. Агенти Тајне службе су га приметили, он се дао у бег и ухапшен је око 60 километара од места покушаја атентата.[267][268]

Избори и председничка транзиција

 
Резултати електорског колегијума 2024; Трамп је победио 312–226.

Трамп је изабран за 47. председника Сједињених Држава у новембру 2024. године, победивши актуелну потпредседницу Камалу Харис.[269][270] Асошиејтед прес и Би-Би-Си њуз описали су то као изванредан повратак за бившег председника.[271][272] Са 78 година у време избора 2024, Трамп је најстарија особа која је изабрана за председника САД. Такође је предвиђено да постане први републиканац у две деценије који ће обезбедити гласове народа на председничким изборима у САД..[273][274] Трамп је добио честитке од политичара из целог света.[275]

Други председнички мандат (2025—)

Након победе на председничким изборима 2024, у складу са Двадесетим амандманом на Устав САД ступа на дужност 20. јануара 2025, када ће положити своју другу председничку заклетву. После Гровера Кливленда је други председник САД-а који своја два мандата не служи узастопно, већ раздвојено.

Позиција Име кандидата Мандат
Председник Доналд Трамп 2025 —
Потпредседник Џеј-Ди Венс 2025 —
Државни секретар Марко Рубио 2025 —
Секретар за финансије Биће одлучено
Секретар одбране Пит Хегсет 2025 —
Државни правобранилац Мет Гејц 2025 —
Секретар за унутрашње послове Даг Бургум 2025 —
Секретар за пољопривреду Биће одлучено
Секретар за трговину Хауард Лутник 2025 —
Секретар за рад Биће одлучено
Секретар за здравство и социјалне службе Роберт Ф. Кенеди Мл. 2025 —
Секретар за образовање Линда Мекмахон 2025 —
Секретар за изградњу и урбани развој Биће одлучено
Секретар за транспорт Шон Дафи 2025 —
Секретар за енергетику Крис Рајт 2025 —
Секретар за борачка питања Даг Колинс 2025 —
Секретар за националну безбедност Кристи Ноем 2025 —
Шеф особља Беле куће Сузи Вајлс 2025 —
Управник агенције за заштиту животне средине Ли Зелдин 2025 —
Директор канцеларије за менаџмент и буџет Биће одлучено
Амбасадор при Уједињеним нацијама Елиз Стефаник 2025 —
Представник САД за трговинску политику Биће одлучено
Управник агенције за мала и средња предузећа Биће одлучено
Директор националне обавештајне службе Тулси Габард 2025 —
Директор Централно обевештајне агенције Џон Ратклиф 2025 —

Став и мишљење јавности о Трампу

Већина Трампових предлога одговара средњој класи САД, док их неки политички стручњаци сматрају контроверзним или неостваривим, попут предлога депортације 11 милиона илегалних имиграната, подизања зида на граници САД-Мексико (који би према Трампу, Мексико исплатио), агресивних техника испитивања осумњичених терориста, и привременој забрани Муслимана да приступе територији САД док се не разреши проблем исламског тероризма у свету.[276] Такође, Трампа критикују по питању противљења политичкој коректности, и сматрају да је „раздвајач” народа и „силеџија”.[277] Истичу вербалне нападе према новинарима, политичарима, и ривалским кандидатима.[278] Медији и политичари широм Европе су с обзиром на те критике преувеличали ставове Трампа, те га многи карактеришу као расисту, шовинисту и сл. Преко 500.000 људи у Уједињеном Краљевству је потписало петицију да се Трампу забрани улаз у државу, те су је британски политичари размотрили и закључили да ипак не поступе на такав начин.[279]

Међутим, Трампова контроверзна реторика је увелико прихваћена од стране интернета, те многе „интернетске познате личности” и новинари подржавају Доналда Трампа: новинари Мајло Јанопулос и Херит Армстронг, јутјубер Гавин Макинес, комичар и уметник Бен Герисон, и др.[280] Они сматрају да је западом завладао регресивни либерализам и регресивна левица, чији резултат су између осталог сигурносне зоне (енгл. Safe-space) на универзитетима (зоне где је забрањено изношење мишљења које вам се не допада), оживљавање расизма кроз „пецање на расизам” (енгл. Race baiting) од стране медија, и милитаризација активиста „Црначки животи вреде” (енгл. Black Lives Matter) — те Трампа виде као директну опозицију оваквој идеологији и из тих разлога га подржавају.[281] Доналд Трамп је такође захваљујући својој кампањи постао велики део интернет културе (енгл. Cyberculture), те добио надимак „Бог Император”, и јутјуб серију „Не Можеш Искрчити Трампа” (енгл. You Can't Stump The Trump).[282] Захваљујући популаризацији преко интернета, људи широм света прате кампању Доналда Трампа и многи су уплетени у исту, па скрећу пажњу грађанима САД на анкете и релевантне покрете путем интернета.

Доналда Трампа подржавају десничари Европе, који се противе масовној миграцији која нарушава хомогену културу запада.[283] Немачка популарна десничарска странка Алтернатива за Немачку је прихватила анти-муслимански став,[284] Пољаци су покренули контра-петицију Британцима којом позивају Трампа у посету својој држави[285], а Белгијски политичар и оснивач Народне странке, Мајкл Модрикамен је јавно подржао Доналда Трампа за председника пар дана пре него је у Бриселу избио терористички напад.[286]

Трамп и Срби

Студент рачунарства из Србије, Игор Тот је марта 2016. године покренуо вебсајт „Нема Трампа — Нема Гласа!” (енгл. No Trump — No vote!) као контру републиканској политичкој елити која настоји да спречи номинацију Доналда Трампа.[287] Ово је инспирисало хиљаде Американаца да шаљу разгледнице Републиканском одбору у Вашингтону са натписом „Нема Трампа — Нема Гласа!”.[288][289]

Војислав Шешељ је 2016. позвао све Србе у САД да гласају за Доналда Трампа, након што је Недељник објавио вест да је Трамп осудио бомбардовање СР Југославије 1999. године.[290] Испоставило се да је вест нетачна и редакција „Недељника” се извинила Трамповом штабу.[291][292]

Тадашњи председник владе Србије Александар Вучић је 2016. подржао Трампову противкандидаткињу Хилари Клинтон, да би на изборима 2020. и 2024. подржао Трампа. Председник Републике Српске Милорад Додик је такође подржао Трампа на изборима 2024.

Приватно

Три пута је ступао у брак, и једини је председник САД за кога то важи. Претходно је Роналд Реган био два пута ожењен. Са Иваном Зелничковом је био у браку од 1977. до 1990, и са њом је имао троје деце: Доналда Млађег, Иванку и Ерика.

Са другом супругом Марлом Мејплс се оженио 1993, а развео се од ње 1999. Током брака су добили ћерку Тифани Трамп.

У трећи брак је ступио 2005. са словеначком манекенком Меланијом Трамп, и из брака са њом има сина Барона.

Деца његовог старијег брата Фреда, Фред III и Мери Трамп га уопште не подржавају политички, и на изборима 2024. су јавно подржали противкандидаткињу свог стрица, Камалу Харис.[293][294]

У америчком фудбалу навија за Њу Ингланд пејтриотсе.[295]

Књиге

Напомене

Референце

  1. ^ Mattera, Jason (March 14, 2011). Trump Unplugged Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2016) Human Events
  2. ^ Џереми Херб, Лора Џерет, Кејтлин Поланц (24. март 2019). „Mueller did not find Trump or his campaign conspired with Russia, also did not exonerate him on obstruction” [Малер је закључио да ни Трамп ни његова председничка кампања није сарађивала са Русијом, али га није ослободио сумње о ометању истраге]. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. сеп 2024. г. Приступљено 16. септембар 2024.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  3. ^ „Скончался младший брат Дональда Трампа”. Спутник Казахстан (на језику: руски). 16. 8. 2020. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 16. 8. 2020. 
  4. ^ „The Man Who Made Trump Who He Is — Politico”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено 10. 11. 2016. 
  5. ^ „Donald Trump's Immigrant Mother” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2019) The New Yorker 24. 6. 2016.
  6. ^ „Donald Trump's Nuclear Uncle”. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2016) The New Yorker 8. 4. 2016.
  7. ^ Donald Trump's grandfather ran Canadian brothel during gold rush, author says Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2019) CBC News 19. 9. 2015.
  8. ^ „THE EMPIRE AND EGO OF DONALD TRUMP”. Архивирано из оригинала 16. 06. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2017.  NYTimes.com 7. 8. 1983
  9. ^ Keay, Lara (7. новембар 2024). „Donald Trump: How reality TV and prime-time cameos helped get him to the White House” [Како су ријалити и наступи у ударним терминима помогли Доналду Трампу да дође до Беле куће]. Sky News (на језику: енглески). Приступљено 9. новембар 2024. 
  10. ^ Oreskes, Michael (2. 9. 1987). „Trump Gives a Vague Hint of Candidacy”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 17. 2. 2016. 
  11. ^ Kurtz, Howard (2. 9. 1987). „Between the Lines of a Millionaire's Ad”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 18. 02. 2016. г. Приступљено 17. 2. 2016. 
  12. ^ Smith, Kyle (30. 5. 2015). „Stop pretending – Donald Trump is not running for president”. New York Post. Архивирано из оригинала 02. 06. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2015. 
  13. ^ Travis, Shannon (17. 5. 2011). „Was he ever serious? How Trump strung the country along, again”. CNN. Архивирано из оригинала 18. 06. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2015. 
  14. ^ Schultz, Marisa (9. 11. 2015). „Was Donald Trump almost on the George H.W. Bush ticket?”. New York Post. Архивирано из оригинала 17. 02. 2016. г. Приступљено 28. 12. 2015. 
  15. ^ Winger, Richard (25. 12. 2011). „Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. Ballot Access News. Архивирано из оригинала 17. 06. 2015. г. Приступљено 11. 11. 2016. 
  16. ^ Johnson, Glen. „Donald Trump eyeing a run at the White House”. Standard-Speaker. Hazelton, Pennsylvania. 
  17. ^ „Ballot Access News – Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. ballot-access.org. 25. 12. 2011. Архивирано из оригинала 17. 06. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2015. 
  18. ^ „CA Secretary of State – Primary 2000 – Statewide Totals”. ca.gov. Архивирано из оригинала 19. 7. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2015. 
  19. ^ Madison, Lucy (4. 10. 2010). „Donald Trump for President in 2012?”. CBS News. Архивирано из оригинала 17. 02. 2016. г. Приступљено 4. 10. 2010. 
  20. ^ Zwick, Jesse (4. 10. 2010). „Donald Trump for President?”. The Washington Independent. Архивирано из оригинала 18. 7. 2012. г. Приступљено 4. 10. 2010. 
  21. ^ Доналд Трамп, Лери Кинг, транскрипт интервјуа Donald Trump announces plans to form presidential exploratory committee Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2020) Транскрипт, 8. октобар 1999, приступљено, 12. новембар 2016
  22. ^ „Donald Trump's Presidential Announcement Speech”. Time.com. 16. 6. 2015. Архивирано из оригинала 19. 05. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  23. ^ „Inside the Republican Party’s Desperate Mission to Stop Donald Trump — The New York Times”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2016. г. Приступљено 08. 05. 2016. 
  24. ^ Langley, Monica (4. 5. 2016). „Donald Trump Won't Self-Fund General-Election Campaign”. WSJ. Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  25. ^ By Jack KellyJuly 26, 2015 (26. 7. 2015). „Trump Tells It Like It Is”. RealClearPolitics. Архивирано из оригинала 03. 08. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  26. ^ „Donald Trump Presumptive Candidate: The World Reacts”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 08. 05. 2016. 
  27. ^ „Exclusive: President Fox Apologizes, Invites Trump to Mexico — Breitbart”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 08. 05. 2016. 
  28. ^ Donald Trump becomes 'official Republican presidential nominee' | Americas | News | The Independent
  29. ^ „Donald Trump Wins the 2016 Election”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2016.  Тајм магазин
  30. ^ „CNN — Presidential Election Results”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 14. 11. 2016.  CNN — резултати председничких избора
  31. ^ Председнички избори у САД 2016.
  32. ^ „Protesti protiv Trampa DAN TREĆI: Tramp mora DA ODE!”. Приступљено 4. 12. 2016.  Блиц, 12. 11. 2016
  33. ^ „Najveća online peticija — Klintonovu za predsednicu SAD”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016.  N1, 3. 12. 2016
  34. ^ „Ponovo prebrojavanje glasova u SAD: Da li će Tramp ostati bez fotelje?”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016.  Недељник, 27. 11. 2016
  35. ^ „Трамп: Рекс Тилерсон биће нови државни секретар”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2016.  Политика, 13. 12. 2016
  36. ^ „Tramp odlučio — Pribusu i Benonu istaknute funkcije”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016.  Блиц, 14.11. 2016
  37. ^ „Tramp položio zakletvu, postao 45. predsednik SAD”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2017. г. Приступљено 23. 1. 2017.  РТС, 20. 1. 2017
  38. ^ „Nova era: Tramp potpisao povlačenje i zamrzavanje”. 23. 01. 2017. Архивирано из оригинала 24. 01. 2017. г. Приступљено 23. 1. 2017.  Б92
  39. ^ „PANIKA I PROTESTI Trampova zabrana ulaska izbeglicama u SAD izazvala HAOS NA SVETSKIM AERODROMIMA”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2017.  Блиц, 29. 1. 2017
  40. ^ „Tužba protiv Trampa zbog zabrane ulaska izbeglica u SAD”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2017.  Блиц, 28. 1. 2017
  41. ^ „Одбачен Трампов захтев за деблокирање уредбе о забрани уласка у САД”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2017.  Политика, 5. 2. 2017
  42. ^ „Nova Trampova zabrana putovanja stiže sledeće nedelje”. Приступљено 19. 2. 2017.  Глас Америке, 17. 2. 2017
  43. ^ „Трамп: Медији су непријатељи америчког народа”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2017.  РТС, 18. 2. 2017
  44. ^ „Protesters smash windows as violence breaks out ahead of Donald Trump inauguration — YouTube”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2017. г. Приступљено 25. 01. 2017. 
  45. ^ „„MARŠ ŽENA” Vašington predvodi globalne proteste protiv Trampa”. Архивирано из оригинала 24. 01. 2017. г. Приступљено 23. 1. 2017.  Блиц, 21. 1. 2017
  46. ^ Kendall, Joshua (7. 5. 1930). „Trump's new catchphrase: I'm a common-sense conservative”. Politico. Архивирано из оригинала 14. 05. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  47. ^ Ahler, Doug (16. 12. 2015). „Donald Trump is a textbook example of an ideological moderate”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 04. 06. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  48. ^ Loiaconi, Stephen (23. 3. 2016). „Cruz, Trump blast Obama administration 'political correctness'”. KVAL. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  49. ^ Wright, David (21. 4. 2016). „Trump: Tubman on the $20 bill is 'pure political correctness' - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  50. ^ „Immigration Reform | Donald J Trump for President”. Donaldjtrump.com. Архивирано из оригинала 1. 8. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  51. ^ „Трамп упозорава америчке компаније”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016.  РТС, 1. 12. 2016
  52. ^ „Trump signals big shift on energy, climate policies”. Приступљено 21. 1. 2017.  Phys.org
  53. ^ „TRUMP'S ENERGY PLAN: 'We must take advantage of the estimated $50 trillion in untapped shale, oil, and natural gas reserves'”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 21. 1. 2017.  Business Insider
  54. ^ „Trump admin targets violent Islamist groups as foreign policy priority”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017.  Reuters
  55. ^ „Први разговор Путина и Трампа: О Сирији, тероризму…”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016.  Спутњик, 14. 11. 2016
  56. ^ „Burgeoning Moscow-Beijing Relationship Has Trump Seeking Russian Rapprochement”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017.  Sputnik
  57. ^ „PRVI INTERVJU ZA EVROPSKE MEDIJE Donald Tramp: Zastareli NATO, katastrofalna Angela i PAMETNI BRITANCI”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017.  Блиц
  58. ^ „What will Trump do with the Iran nuclear deal?”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017.  AlJazeera
  59. ^ „Tramp: Katastrofalna greška Angele Merkel”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017.  Deutsche Welle
  60. ^ „Tramp: Jerusalim glavni grad Izraela, selimo ambasadu”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 23. 12. 2017.  Б92, 6. 12. 2017
  61. ^ „Сукоби на протестима Палестинаца — једна особа страдала, више од 200 повређених”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.  РТС, 8. 12. 2017
  62. ^ „УН прогласиле Трампову одлуку о Јерусалиму ништавном”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.  РТС, 21. 12. 2017
  63. ^ „Tramp: Ne mogu da dobijaju naš novac i glasaju protiv nas”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.  Н1, 20. 12. 2017
  64. ^ „Niki Hejli pred glasanje u UN: SAD će zapisivati imena”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 23. 12. 2017.  РТС, 20. 12. 2017
  65. ^ Lederman, Josh; Lucey, Catherine (8. 5. 2018). „Trump declares US leaving 'horrible' Iran nuclear accord”. AP News. Приступљено 8. 5. 2018. 
  66. ^ Landler, Mark (8. 5. 2018). „Trump Abandons Iran Nuclear Deal He Long Scorned”. The New York Times. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 4. 10. 2021. 
  67. ^ Nichols, Michelle (18. 2. 2021). „U.S. rescinds Trump White House claim that all U.N. sanctions had been reimposed on Iran”. Reuters. Архивирано из оригинала 22. 08. 2021. г. Приступљено 14. 12. 2021. 
  68. ^ а б Hennigan, W.J. (24. 11. 2021). „'They're Very Close.' U.S. General Says Iran Is Nearly Able to Build a Nuclear Weapon”. Time. Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено 18. 12. 2021. 
  69. ^ Donevan, Connor; Dorning, Courtney; Kelly, Mary Louise (30. 5. 2023). „5 years after U.S. left Iran nuclear deal, more enriched Uranium and much less trust”. NPR. Архивирано из оригинала 09. 10. 2024. г. Приступљено 3. 11. 2024. 
  70. ^ Crowley, Michael; Hassan, Falih; Schmitt, Eric (2. 1. 2020). „U.S. Strike in Iraq Kills Qassim Suleimani, Commander of Iranian Forces”. The New York Times. Архивирано из оригинала 03. 01. 2020. г. Приступљено 3. 1. 2020. 
  71. ^ Baker, Peter; Bergman, Ronen; Kirkpatrick, David D.; Barnes, Julian E.; Rubin, Alissa J. (11. 1. 2020). „Seven Days in January: How Trump Pushed U.S. and Iran to the Brink of War”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 01. 2020. г. Приступљено 8. 11. 2022. 
  72. ^ Horton, Alex; Lamothe, Dan (8. 12. 2021). „Army awards more Purple Hearts for troops hurt in Iranian attack that Trump downplayed”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 02. 01. 2024. г. Приступљено 8. 11. 2021. 
  73. ^ „Trump's new foreign policy: 'We will stop looking to topple regimes'”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2016.  Washington Examiner, 1. 12. 2016
  74. ^ „Has Trump Announced a Major Shift in US foreign policy?”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016.  Trending Issue, 3. 12. 2016
  75. ^ „Tramp: Severnu Koreju će snaći vatra i bes ako budu pretili”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.  Политика, 8. 8. 2017
  76. ^ „Severna Koreja: Tramp je lud”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.  Б92, 4. 12. 2017
  77. ^ „Северна Кореја објавила план напада на Гуам”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.  РТС, 10. 8. 2017
  78. ^ Baker, Peter; Crowley, Michael (30. 6. 2019). „Trump Steps Into North Korea and Agrees With Kim Jong-un to Resume Talks”. The New York Times. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2021. 
  79. ^ Sanger, David E.; Sang-Hun, Choe (12. 6. 2020). „Two Years After Trump-Kim Meeting, Little to Show for Personal Diplomacy”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 01. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2021. 
  80. ^ Tanner, Jari; Lee, Matthew (5. 10. 2019). „North Korea Says Nuclear Talks Break Down While U.S. Says They Were 'Good'”. AP News. Архивирано из оригинала 21. 07. 2021. г. Приступљено 21. 7. 2021. 
  81. ^ Herskovitz, Jon (28. 12. 2020). „Kim Jong Un's Nuclear Weapons Got More Dangerous Under Trump”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 12. 01. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2021. 
  82. ^ Warrick, Joby; Denyer, Simon (30. 9. 2020). „As Kim wooed Trump with 'love letters', he kept building his nuclear capability, intelligence shows”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 5. 10. 2021. 
  83. ^ McCaskill N, Kenen J, Cancryn A (16. 3. 2020). „'This is a very bad one': Trump issues new guidelines to stem coronavirus spread”. Politico. Архивирано из оригинала 16. 3. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2020. 
  84. ^ Cohen J (22. 3. 2020). „'I'm going to keep pushing.' Anthony Fauci tries to make the White House listen to facts of the pandemic”. Science. Архивирано из оригинала 23. 3. 2020. г. Приступљено 22. 3. 2020. 
  85. ^ Goldberg, Dan (17. 3. 2020). „'It's going to disappear': Trump's changing tone on coronavirus”. Politico. Архивирано из оригинала 18. 08. 2020. г. Приступљено 19. 3. 2020. 
  86. ^ Weissmann, Jordan (17. 3. 2020). „Democrats Are Being Much, Much More Careful About the Coronavirus Than Republicans”. Slate. Архивирано из оригинала 25. 05. 2020. г. Приступљено 5. 5. 2020. 
  87. ^ Pace, Julie; Fingerhut, Hannah (24. 4. 2020). „AP-NORC poll: Few Americans trust Trump's info on pandemic”. Associated Press. Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено 5. 5. 2020. 
  88. ^ Agiesta, Jennifer (12. 5. 2020). „CNN Poll: Negative ratings for government handling of coronavirus persist”. CNN. Архивирано из оригинала 14. 10. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2020. 
  89. ^ Samuels, Brett; Chalfant, Morgan (29. 4. 2020). „White House risks backlash with coronavirus optimism”. The Hill. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. 
  90. ^ Superville, Darlene; Woodward, Calvin (4. 3. 2020). „A disconnect between Trump and health officials on COVID-19”. Associated Press. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 15. 5. 2020. 
  91. ^ Blake, Aaron (17. 3. 2020). „A timeline of Trump playing down the coronavirus threat”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 20. 3. 2020. г. Приступљено 19. 3. 2020. 
  92. ^ а б в Qiu, Linda (27. 3. 2020). „Analyzing the Patterns in Trump's Falsehoods About Coronavirus”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 4. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  93. ^ Rieder, Rem (19. 3. 2020). „Trump's Statements About the Coronavirus”. FactCheck.org. Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено 5. 5. 2020. 
  94. ^ Phillips, Amber (1. 4. 2020). „Trump now says he knew the virus 'could be horrible' when he was saying things like 'it's going to disappear'”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 1. 4. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  95. ^ Corkery, Michael; Karni, Annie (31. 1. 2020). „Trump Administration Restricts Entry Into U.S. From China”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 11. 2021. г. Приступљено 10. 11. 2024. 
  96. ^ Bump, Philip (29. 4. 2020). „Yet again, Trump pledges that the coronavirus will simply go away”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 28. 4. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. 
  97. ^ Blake, Aaron (9. 5. 2020). „Trump says coronavirus will disappear without a vaccine. Fauci has said the opposite.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 9. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. 
  98. ^ Taylor, Marisa (23. 3. 2020). „Exclusive: U.S. axed CDC expert job in China months before virus outbreak”. Reuters. Архивирано из оригинала 22. 03. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  99. ^ Wolfe, Jan (30. 3. 2020). „Trump brags about high TV viewership of coronavirus briefings”. Reuters. Архивирано из оригинала 09. 10. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  100. ^ а б Bump, Philip; Parker, Ashley; Abutaleb, Yasmeen (26. 4. 2020). „13 hours of Trump: The president fills briefings with attacks and boasts, but little empathy”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 27. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  101. ^ Paz, Christian (27. 4. 2020). „All the President's Lies About the Coronavirus”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 10. 5. 2020. 
  102. ^ Parker, Ashley; Dawsey, Josh (9. 1. 2022). „Trump's cable cabinet: New texts reveal the influence of Fox hosts on previous White House”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 10. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-10. 
  103. ^ Gittleson, Ben (15. 10. 2020). „Trump embraces idea behind 'herd immunity' as Fauci calls concept 'total nonsense'”. ABC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  104. ^ Achenbach, Joel (13. 10. 2020). „Proposal to hasten herd immunity grabs White House attention, appalls top scientists”. Anchorage Daily News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 11. 2020. г. Приступљено 2020-10-19. 
  105. ^ Blake, Aaron (3. 3. 2020). „Trump's baffling coronavirus vaccine event”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 3. 3. 2020. г. Приступљено 24. 3. 2020. 
  106. ^ Wise, Justin (22. 3. 2020). „Fauci on differing with Trump on coronavirus 'game-changer': 'I just want to get the facts out'”. The Hill. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  107. ^ Alcindor, Yamiche (2020-04-24). „An infectious disease expert on the dangers of Trump's 'non-scientific' claims”. PBS NewsHour (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 2020-10-19. 
  108. ^ Golgowski, Nina (2020-10-18). „Infectious Disease Expert: The 'Darkest Of The Entire Pandemic' Has Yet To Come”. HuffPost (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2020-10-19. 
  109. ^ Walsh, Joe (12. 10. 2020). „WHO Chief Decries 'Herd Immunity' Covid Strategy Endorsed By Key Trump Advisor”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 2020-10-19. 
  110. ^ Westcott, Ben; Adam Renton, Lauren Said-Moorhouse, Sharon Braithwaite and Ed Upright (19. 1. 2021). „Fauci says it "has not been an easy thing" to have to contradict Trump on scientific facts”. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  111. ^ Blake, Aaron (24. 4. 2020). „12 of Trump's worst coronavirus contradictions”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2020. 
  112. ^ Reiger, JM (21. 4. 2020). „Watch Trump deny saying things about the coronavirus that he definitely said”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 22. 4. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2020. 
  113. ^ Breuninger, Kevin; Wilkie, Christina (5. 5. 2020). „Trump's tendency to deny his past statements has become more glaring during coronavirus”. CNBC. Архивирано из оригинала 18. 7. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  114. ^ Lemire, Jonathan (10. 4. 2020). „As pandemic deepens, Trump cycles through targets to blame”. Associated Press. Архивирано из оригинала 19. 08. 2020. г. Приступљено 5. 5. 2020. 
  115. ^ McDonald, Jessica; Rieder, Rem; Gore, D'Angelo; Farley, Robert; Robertson, Lori; Kiely, Eugene (15. 4. 2020). „FactChecking Trump's Attack on the WHO”. FactCheck.org. Архивирано из оригинала 12. 05. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  116. ^ Ward, Myah (15. 4. 2020). „15 times Trump praised China as coronavirus was spreading across the globe”. Politico. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  117. ^ а б Bump, Philip (25. 9. 2019). „Trump wanted Russia's main geopolitical adversary to help undermine the Russian interference story”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  118. ^ Cohen, Marshall; Polantz, Katelyn; Shortell, David; Kupperman, Tammy; Callahan, Michael (26. 9. 2019). „Whistleblower says White House tried to cover up Trump's abuse of power”. CNN. Архивирано из оригинала 29. 09. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2022. 
  119. ^ Fandos, Nicholas (24. 9. 2019). „Nancy Pelosi Announces Formal Impeachment Inquiry of Trump”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено 8. 10. 2021. 
  120. ^ Forgey, Quint (24. 9. 2019). „Trump changes story on withholding Ukraine aid”. Politico. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  121. ^ Graham, David A. (25. 9. 2019). „Trump's Incriminating Conversation With the Ukrainian President”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 31. 05. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021. 
  122. ^ Santucci, John; Mallin, Alexander; Thomas, Pierre; Faulders, Katherine (25. 9. 2019). „Trump urged Ukraine to work with Barr and Giuliani to probe Biden: Call transcript”. ABC News. Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  123. ^ „Document: Read the Whistle-Blower Complaint”. The New York Times. 24. 9. 2019. Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено 2. 10. 2019. 
  124. ^ Shear, Michael D.; Fandos, Nicholas (22. 10. 2019). „Ukraine Envoy Testifies Trump Linked Military Aid to Investigations, Lawmaker Says”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  125. ^ LaFraniere, Sharon (22. 10. 2019). „6 Key Revelations of Taylor's Opening Statement to Impeachment Investigators”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 23. 10. 2019. 
  126. ^ Siegel, Benjamin; Faulders, Katherine; Pecorin, Allison (13. 12. 2019). „House Judiciary Committee passes articles of impeachment against President Trump”. ABC News. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  127. ^ Gregorian, Dareh (18. 12. 2019). „Trump impeached by the House for abuse of power, obstruction of Congress”. NBC News. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  128. ^ Kim, Seung Min; Wagner, John; Demirjian, Karoun (23. 1. 2020). „Democrats detail abuse-of-power charge against Trump as Republicans complain of repetitive arguments”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 26. 01. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  129. ^ а б Shear, Michael D.; Fandos, Nicholas (18. 1. 2020). „Trump's Defense Team Calls Impeachment Charges 'Brazen' as Democrats Make Legal Case”. The New York Times. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020. 
  130. ^ Herb, Jeremy; Mattingly, Phil; Raju, Manu; Fox, Lauren (31. 1. 2020). „Senate impeachment trial: Wednesday acquittal vote scheduled after effort to have witnesses fails”. CNN. Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2020. 
  131. ^ Bookbinder, Noah (9. 1. 2020). „The Senate has conducted 15 impeachment trials. It heard witnesses in every one.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 07. 02. 2020. г. Приступљено 8. 2. 2020. 
  132. ^ Wilkie, Christina; Breuninger, Kevin (5. 2. 2020). „Trump acquitted of both charges in Senate impeachment trial”. CNBC. Архивирано из оригинала 30. 12. 2020. г. Приступљено 2. 2. 2021. 
  133. ^ Baker, Peter (22. 2. 2020). „Trump's Efforts to Remove the Disloyal Heightens Unease Across His Administration”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 02. 2020. г. Приступљено 22. 2. 2020. 
  134. ^ Morehouse, Lee (31. 1. 2017). „Trump breaks precedent, files as candidate for re-election on first day”. KTVK. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2017. 
  135. ^ Graham, David A. (15. 2. 2017). „Trump Kicks Off His 2020 Reelection Campaign on Saturday”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено 19. 2. 2017. 
  136. ^ Martin, Jonathan; Burns, Alexander; Karni, Annie (24. 8. 2020). „Nominating Trump, Republicans Rewrite His Record”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 08. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  137. ^ Balcerzak, Ashley; Levinthal, Dave; Levine, Carrie; Kleiner, Sarah; Beachum, Lateshia (1. 2. 2019). „Donald Trump's campaign cash machine: big, brawny and burning money”. Center for Public Integrity. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 8. 10. 2021. 
  138. ^ Goldmacher, Shane; Haberman, Maggie (7. 9. 2020). „How Trump's Billion-Dollar Campaign Lost Its Cash Advantage”. The New York Times. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 8. 10. 2021. 
  139. ^ Egkolfopoulou, Misyrlena; Allison, Bill; Korte, Gregory (14. 9. 2020). „Trump Campaign Slashes Ad Spending in Key States in Cash Crunch”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 8. 10. 2021. 
  140. ^ Haberman, Maggie; Corasaniti, Nick; Karni, Annie (21. 7. 2020). „As Trump Pushes into Portland, His Campaign Ads Turn Darker”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 07. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2020. 
  141. ^ Bump, Philip (28. 8. 2020). „Nearly every claim Trump made about Biden's positions was false”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 03. 01. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  142. ^ Dale, Daniel; Subramaniam, Tara; Lybrand, Holmes (31. 8. 2020). „Fact check: Trump makes more false claims about Biden and protests”. CNN. Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  143. ^ Hopkins, Dan (27. 8. 2020). „Why Trump's Racist Appeals Might Be Less Effective In 2020 Than They Were In 2016”. FiveThirtyEight. Архивирано из оригинала 21. 03. 2021. г. Приступљено 28. 5. 2021. 
  144. ^ Kumar, Anita (8. 8. 2020). „Trump aides exploring executive actions to curb voting by mail”. Politico. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2020. 
  145. ^ Saul, Stephanie; Epstein, Reid J. (31. 8. 2020). „Trump Is Pushing a False Argument on Vote-by-Mail Fraud. Here Are the Facts.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 08. 2020. г. Приступљено 8. 10. 2021. 
  146. ^ Bogage, Jacob (12. 8. 2020). „Trump says Postal Service needs money for mail-in voting, but he'll keep blocking funding”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 23. 08. 2020. г. Приступљено 14. 8. 2020. 
  147. ^ Sonmez, Felicia (19. 7. 2020). „Trump declines to say whether he will accept November election results”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 8. 10. 2021. 
  148. ^ Browne, Ryan; Starr, Barbara (25. 9. 2020). „As Trump refuses to commit to a peaceful transition, Pentagon stresses it will play no role in the election”. CNN. Архивирано из оригинала 22. 09. 2022. г. Приступљено 8. 10. 2021. 
  149. ^ „Presidential Election Results: Biden Wins”. The New York Times. 11. 12. 2020. Архивирано из оригинала 12. 06. 2022. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  150. ^ „2020 US Presidential Election Results: Live Map”. ABC News. 10. 12. 2020. Архивирано из оригинала 06. 01. 2021. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  151. ^ а б Holder, Josh; Gabriel, Trip; Paz, Isabella Grullón (14. 12. 2020). „Biden's 306 Electoral College Votes Make His Victory Official”. The New York Times. Архивирано из оригинала 05. 06. 2022. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  152. ^ „With results from key states unclear, Trump declares victory”. Reuters. 4. 11. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 10. 11. 2020. 
  153. ^ King, Ledyard (7. 11. 2020). „Trump revives baseless claims of election fraud after Biden wins presidential race”. USA Today. Архивирано из оригинала 08. 11. 2020. г. Приступљено 7. 11. 2020. 
  154. ^ Helderman, Rosalind S.; Viebeck, Elise (12. 12. 2020). „'The last wall': How dozens of judges across the political spectrum rejected Trump's efforts to overturn the election”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  155. ^ Blake, Aaron (14. 12. 2020). „The most remarkable rebukes of Trump's legal case: From the judges he hand-picked”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 27. 02. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  156. ^ Woodward, Calvin (16. 11. 2020). „AP Fact Check: Trump conclusively lost, denies the evidence”. AP News. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  157. ^ „Trump fires election security official who contradicted him”. BBC News. 18. 11. 2020. Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020. 
  158. ^ Liptak, Adam (11. 12. 2020). „Supreme Court Rejects Texas Suit Seeking to Subvert Election”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  159. ^ Smith, David (21. 11. 2020). „Trump's monumental sulk: president retreats from public eye as Covid ravages US”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 01. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021. 
  160. ^ Lamire, Jonathan; Miller, Zeke (9. 11. 2020). „Refusing to concede, Trump blocks cooperation on transition”. AP News. Архивирано из оригинала 10. 11. 2020. г. Приступљено 10. 11. 2020. 
  161. ^ Timm, Jane C.; Smith, Allan (14. 11. 2020). „Trump is stonewalling Biden's transition. Here's why it matters.”. NBC News. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 26. 11. 2020. 
  162. ^ Rein, Lisa (23. 11. 2020). „Under pressure, Trump appointee Emily Murphy approves transition in unusually personal letter to Biden”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 24. 11. 2020. 
  163. ^ Naylor, Brian; Wise, Alana (23. 11. 2020). „President-Elect Biden To Begin Formal Transition Process After Agency OK”. NPR. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  164. ^ Ordoñez, Franco; Rampton, Roberta (26. 11. 2020). „Trump Is In No Mood To Concede, But Says Will Leave White House”. NPR. Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  165. ^ Gardner, Amy (3. 1. 2021). „'I just want to find 11,780 votes': In extraordinary hour-long call, Trump pressures Georgia secretary of state to recalculate the vote in his favor”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 04. 01. 2021. г. Приступљено 20. 1. 2021. 
  166. ^ а б Kumar, Anita; Orr, Gabby; McGraw, Meridith (21. 12. 2020). „Inside Trump's pressure campaign to overturn the election”. Politico. Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено 22. 12. 2020. 
  167. ^ Cohen, Marshall (5. 11. 2021). „Timeline of the coup: How Trump tried to weaponize the Justice Department to overturn the 2020 election”. CNN. Архивирано из оригинала 05. 10. 2022. г. Приступљено 6. 11. 2021. 
  168. ^ Haberman, Maggie; Karni, Annie (5. 1. 2021). „Pence Said to Have Told Trump He Lacks Power to Change Election Result”. The New York Times. Архивирано из оригинала 06. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  169. ^ Fausset, Richard; Hakim, Danny (10. 2. 2021). „Georgia Prosecutors Open Criminal Inquiry Into Trump's Efforts to Subvert Election”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 02. 2021. г. Приступљено 11. 2. 2021. 
  170. ^ Haberman, Maggie (20. 1. 2021). „Trump Departs Vowing, 'We Will Be Back in Some Form'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 01. 2021. г. Приступљено 25. 1. 2021. 
  171. ^ Arkin, William M. (24. 12. 2020). „Exclusive: Donald Trump's martial-law talk has military on red alert”. Newsweek. Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено 15. 9. 2021. 
  172. ^ Gangel, Jamie; Herb, Jeremy; Cohen, Marshall; Stuart, Elizabeth; Starr, Barbara (14. 7. 2021). „'They're not going to f**king succeed': Top generals feared Trump would attempt a coup after election, according to new book”. CNN. Архивирано из оригинала 06. 10. 2022. г. Приступљено 15. 9. 2021. 
  173. ^ Breuninger, Kevin (15. 7. 2021). „Top U.S. Gen. Mark Milley feared Trump would attempt a coup after his loss to Biden, new book says”. CNBC. Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено 15. 9. 2021. 
  174. ^ Gangel, Jamie; Herb, Jeremy; Stuart, Elizabeth (14. 9. 2021). „Woodward/Costa book: Worried Trump could 'go rogue,' Milley took top-secret action to protect nuclear weapons”. CNN. Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 15. 9. 2021. 
  175. ^ Schmidt, Michael S. (14. 9. 2021). „Fears That Trump Might Launch a Strike Prompted General to Reassure China, Book Says”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено 15. 9. 2021. 
  176. ^ Savage, Charlie (10. 1. 2021). „Incitement to Riot? What Trump Told Supporters Before Mob Stormed Capitol”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 01. 2021. г. Приступљено 11. 1. 2021. 
  177. ^ „Donald Trump Speech "Save America" Rally Transcript January 6”. Rev. 6. 1. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 8. 1. 2021. 
  178. ^ Tan, Shelley; Shin, Youjin; Rindler, Danielle (9. 1. 2021). „How one of America's ugliest days unraveled inside and outside the Capitol”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 11. 01. 2021. г. Приступљено 2. 5. 2021. 
  179. ^ Panetta, Grace; Lahut, Jake; Zavarise, Isabella; Frias, Lauren (21. 12. 2022). „A timeline of what Trump was doing as his MAGA mob attacked the US Capitol on Jan. 6”. Business Insider. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 1. 6. 2023. 
  180. ^ Gregorian, Dareh; Gibson, Ginger; Kapur, Sahil; Helsel, Phil (6. 1. 2021). „Congress confirms Biden's win after pro-Trump mob's assault on Capitol”. NBC News. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 8. 1. 2021. 
  181. ^ Rubin, Olivia; Mallin, Alexander; Steakin, Will (4. 1. 2022). „By the numbers: How the Jan. 6 investigation is shaping up 1 year later”. ABC News. Архивирано из оригинала 13. 04. 2024. г. Приступљено 4. 6. 2023. 
  182. ^ Cameron, Chris (5. 1. 2022). „These Are the People Who Died in Connection With the Capitol Riot”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2022. 
  183. ^ Terkel, Amanda (11. 5. 2023). „Trump says he would pardon a 'large portion' of Jan. 6 rioters”. NBC. Архивирано из оригинала 22. 04. 2024. г. Приступљено 3. 6. 2023. 
  184. ^ Naylor, Brian (11. 1. 2021). „Impeachment Resolution Cites Trump's 'Incitement' of Capitol Insurrection”. NPR. Архивирано из оригинала 13. 01. 2021. г. Приступљено 11. 1. 2021. 
  185. ^ Fandos, Nicholas (13. 1. 2021). „Trump Impeached for Inciting Insurrection”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  186. ^ Blake, Aaron (13. 1. 2021). „Trump's second impeachment is the most bipartisan one in history”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  187. ^ Levine, Sam; Gambino, Lauren (13. 2. 2021). „Donald Trump acquitted in impeachment trial”. The Guardian. Архивирано из оригинала 20. 02. 2021. г. Приступљено 13. 2. 2021. 
  188. ^ Fandos, Nicholas (13. 2. 2021). „Trump Acquitted of Inciting Insurrection, Even as Bipartisan Majority Votes 'Guilty'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 02. 2021. г. Приступљено 14. 2. 2021. 
  189. ^ Watson, Kathryn; Quinn, Melissa; Segers, Grace; Becket, Stefan (10. 2. 2021). „Senate finds Trump impeachment trial constitutional on first day of proceedings”. CBS News. Архивирано из оригинала 23. 02. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  190. ^ Spencer, Terry (28. 1. 2021). „Palm Beach considers options as Trump remains at Mar-a-Lago”. Associated Press. Архивирано из оригинала 15. 02. 2021. г. Приступљено 2. 2. 2021. 
  191. ^ а б Wolfe, Jan (27. 1. 2021). „Explainer: Why Trump's post-presidency perks, like a pension and office, are safe for the rest of his life”. Reuters. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 2. 2. 2021. 
  192. ^ Quinn, Melissa (27. 1. 2021). „Trump opens "Office of the Former President" in Florida”. CBS News. Архивирано из оригинала 27. 01. 2021. г. Приступљено 2. 2. 2021. 
  193. ^ Solender, Andrew (3. 5. 2021). „Trump Says He'll Appropriate 'The Big Lie' To Refer To His Election Loss”. Forbes. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 10. 10. 2021. 
  194. ^ а б Wolf, Zachary B. (19. 5. 2021). „The 5 key elements of Trump's Big Lie and how it came to be”. CNN. Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г. Приступљено 10. 10. 2021. 
  195. ^ Balz, Dan (29. 5. 2021). „The GOP push to revisit 2020 has worrisome implications for future elections”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 29. 05. 2021. г. Приступљено 18. 6. 2021. 
  196. ^ Bender, Michael C.; Epstein, Reid J. (20. 7. 2022). „Trump Recently Urged a Powerful Legislator to Overturn His 2020 Defeat in Wisconsin”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 08. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2022. 
  197. ^ Karni, Annie; Haberman, Maggie (5. 6. 2021). „At Once Diminished and Dominating, Trump Begins His Next Act”. The New York Times. Архивирано из оригинала 08. 06. 2021. г. Приступљено 6. 6. 2021. 
  198. ^ Orr, Gabby; Warren, Michael (6. 6. 2021). „Trump dwells on 2020 during North Carolina event aimed at helping Republicans in 2022”. CNN. Архивирано из оригинала 24. 09. 2022. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  199. ^ Peters, Jeremy W. (26. 6. 2021). „Trump, Seeking to Maintain G.O.P. Sway, Holds First Rally Since Jan. 6”. The New York Times. Архивирано из оригинала 03. 07. 2021. г. Приступљено 10. 10. 2021. 
  200. ^ Goldmacher, Shane (17. 4. 2022). „Mar-a-Lago Machine: Trump as a Modern-Day Party Boss”. The New York Times. Архивирано из оригинала 04. 05. 2022. г. Приступљено 31. 7. 2022. 
  201. ^ Paybarah, Azi (2. 8. 2022). „Where Trump's Endorsement Record Stands Halfway through Primary Season”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2022. 
  202. ^ Castleman, Terry; Mason, Melanie (5. 8. 2022). „Tracking Trump's endorsement record in the 2022 primary elections”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено 6. 8. 2022. 
  203. ^ Lyons, Kim (6. 12. 2021). „SEC investigating Trump SPAC deal to take his social media platform public”. The Verge. Архивирано из оригинала 08. 12. 2021. г. Приступљено 30. 12. 2021. 
  204. ^ „Trump Media & Technology Group Corp”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 01. 01. 2022. г. Приступљено 30. 12. 2021. 
  205. ^ Harwell, Drew (26. 3. 2024). „Trump Media soars in first day of public tradings”. The Washington Post. Приступљено 28. 3. 2024. 
  206. ^ Bhuyian, Johana (21. 2. 2022). „Donald Trump's social media app launches on Apple store”. The Guardian. Архивирано из оригинала 01. 05. 2022. г. Приступљено 7. 5. 2023. 
  207. ^ Lowell, Hugo (15. 3. 2023). „Federal investigators examined Trump Media for possible money laundering, sources say”. The Guardian. Архивирано из оригинала 15. 03. 2023. г. Приступљено 5. 4. 2023. 
  208. ^ Durkee, Alison (15. 3. 2023). „Trump's Media Company Reportedly Under Federal Investigation For Money Laundering Linked To Russia”. Forbes. Архивирано из оригинала 15. 03. 2023. г. Приступљено 15. 3. 2023. 
  209. ^ Baker, Peter (19. 9. 2022). „The Story So Far: Where 6 Investigations Into Donald Trump Stand”. The New York Times. Архивирано из оригинала 26. 09. 2022. г. Приступљено 20. 9. 2022. 
  210. ^ Mangan, Dan (10. 2. 2021). „Georgia DA opens criminal probe of Trump call urging secretary of state to find votes”. CNBC. Архивирано из оригинала 10. 02. 2021. г. Приступљено 19. 5. 2021. 
  211. ^ Harding, Luke; Holpuch, Amanda (19. 5. 2021). „New York attorney general opens criminal investigation into Trump Organization”. The Guardian. Архивирано из оригинала 19. 05. 2021. г. Приступљено 19. 5. 2021. 
  212. ^ Jacobs, Shayna; Fahrenthold, David A. (25. 5. 2021). „Prosecutor in Trump criminal probe convenes grand jury to hear evidence, weigh potential charges”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 26. 05. 2021. г. Приступљено 21. 5. 2021. 
  213. ^ Sisak, Michael R. (25. 5. 2021). „New grand jury seated for next stage of Trump investigation”. Associated Press. Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. Приступљено 10. 10. 2021. 
  214. ^ Protess, Ben; Rashbaum, William K.; Bromwich, Jonah E. (1. 7. 2021). „Trump Organization Is Charged in 15-Year Tax Scheme”. The New York Times. Архивирано из оригинала 07. 07. 2021. г. Приступљено 1. 7. 2021. 
  215. ^ Anuta, Joe (10. 1. 2023). „Ex-Trump Org. CFO Allen Weisselberg sentenced to 5 months in jail for tax fraud”. Politico. Архивирано из оригинала 10. 05. 2024. г. Приступљено 7. 5. 2023. 
  216. ^ а б в г Lybrand, Holmes; Cohen, Marshall; Rabinowitz, Hannah (12. 8. 2022). „Timeline: The Justice Department criminal inquiry into Trump taking classified documents to Mar-a-Lago”. CNN. Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 14. 8. 2022. 
  217. ^ Montague, Zach; McCarthy, Lauren (9. 8. 2022). „The Timeline Related to the F.B.I.'s Search of Mar-a-Lago”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 14. 8. 2022. 
  218. ^ Haberman, Maggie; Thrush, Glenn (13. 8. 2022). „Trump Lawyer Told Justice Dept. That Classified Material Had Been Returned”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 08. 2022. г. Приступљено 14. 8. 2022. 
  219. ^ Thrush, Glenn; Haberman, Maggie; Protess, Ben (11. 8. 2022). „Trump Search Said to Be Part of Effort to Find Highly Classified Material”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 12. 8. 2022. 
  220. ^ а б Barrett, Devlin; Dawsey, Josh; Stein, Perry; Harris, Shane (12. 8. 2022). „FBI searched Trump's home to look for nuclear documents and other items, sources say”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 11. 08. 2022. г. Приступљено 12. 8. 2022. 
  221. ^ а б Barrett, Devlin; Dawsey, Josh (12. 8. 2022). „Agents at Trump's Mar-a-Lago seized 11 sets of classified documents, court filing shows”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 12. 8. 2022. 
  222. ^ а б Haberman, Maggie; Thrush, Glenn; Savage, Charlie (12. 8. 2022). „Files Seized From Trump Are Part of Espionage Act Inquiry”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 08. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2022. 
  223. ^ Swan, Betsy; Cheney, Kyle; Wu, Nicholas (12. 8. 2022). „FBI search warrant shows Trump under investigation for potential obstruction of justice, Espionage Act violations”. Politico. Архивирано из оригинала 24. 08. 2022. г. Приступљено 12. 8. 2022. 
  224. ^ Thrush, Glenn; Savage, Charlie; Haberman, Maggie; Feuer, Alan (18. 11. 2022). „Garland Names Special Counsel for Trump Inquiries”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 19. 11. 2022. 
  225. ^ Tucker, Eric; Balsamo, Michael (18. 11. 2022). „Garland names special counsel to lead Trump-related probes”. AP News. Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 19. 11. 2022. 
  226. ^ Feuer, Alan (19. 12. 2022). „It's Unclear Whether the Justice Dept. Will Take Up the Jan. 6 Panel's Charges”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 01. 2023. г. Приступљено 25. 3. 2023. 
  227. ^ Scannell, Kara; Miller, John; Herb, Jeremy; Cole, Devan (31. 3. 2023). „Donald Trump indicted by Manhattan grand jury on 34 counts related to fraud”. CNN. Архивирано из оригинала 02. 04. 2023. г. Приступљено 1. 4. 2023. 
  228. ^ Marimow, Ann E. (4. 4. 2023). „Here are the 34 charges against Trump and what they mean”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 05. 04. 2023. г. Приступљено 5. 4. 2023. 
  229. ^ Sangal, Aditi; Vales, Leinz; Vogt, Adrienne (5. 4. 2023). „The latest on Trump's historic indictment and felony charges”. CNN. Архивирано из оригинала 03. 05. 2024. г. Приступљено 5. 4. 2023. 
  230. ^ Kates, Graham; Kaufman, Katrina (15. 4. 2024). „Trump trial gets underway in New York with jury selection in historic case”. CBS News. Архивирано из оригинала 23. 04. 2024. г. Приступљено 17. 4. 2024. 
  231. ^ Barrett, Devlin; Dawsey, Josh; Stein, Perry; Alemany, Jacqueline (9. 6. 2023). „Trump Put National Secrets at Risk, Prosecutors Say in Historic Indictment”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 07. 2024. г. Приступљено 10. 6. 2023. 
  232. ^ Greve, Joan E.; Lowell, Hugo (14. 6. 2023). „Trump pleads not guilty to 37 federal criminal counts in Mar-a-Lago case”. The Guardian. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 14. 6. 2023. 
  233. ^ „5 revelations from new Trump charges”. The Hill. 28. 7. 2023. Архивирано из оригинала 27. 08. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  234. ^ Stein, Perry; Dormido, Hannah; Wagner, John; Jacobs, Shayna (28. 8. 2023). „All the times Trump's trials conflict with the 2024 election campaign”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 29. 08. 2023. г. Приступљено 28. 8. 2023. 
  235. ^ Barrett, Devlin; Hsu, Spencer S.; Stein, Perry; Dawsey, Josh; Alemany, Jacqueline (2. 8. 2023). „Trump charged in probe of Jan. 6, efforts to overturn 2020 election”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 01. 08. 2023. г. Приступљено 2. 8. 2023. 
  236. ^ Sneed, Tierney; Rabinowitz, Hannah; Polantz, Katelyn; Lybrand, Holmes (3. 8. 2023). „Donald Trump pleads not guilty to January 6-related charges”. CNN. Архивирано из оригинала 12. 04. 2024. г. Приступљено 3. 8. 2023. 
  237. ^ Lowell, Hugo; Wicker, Jewel (15. 8. 2023). „Donald Trump and allies indicted in Georgia over bid to reverse 2020 election loss”. The Guardian. Архивирано из оригинала 21. 08. 2024. г. Приступљено 22. 12. 2023. 
  238. ^ Drenon, Brandon (25. 8. 2023). „What are the charges in Trump's Georgia indictment?”. BBC News. Архивирано из оригинала 29. 05. 2024. г. Приступљено 22. 12. 2023. 
  239. ^ Pereira, Ivan; Barr, Luke/ (25. 8. 2023). „Trump mug shot released by Fulton County Sheriff's Office”. ABC News. Архивирано из оригинала 01. 09. 2023. г. Приступљено 25. 8. 2023. 
  240. ^ Rabinowitz, Hannah (31. 8. 2023). „Trump pleads not guilty in Georgia election subversion case”. CNN. Архивирано из оригинала 25. 03. 2024. г. Приступљено 31. 8. 2023. 
  241. ^ Bailey, Holly (13. 3. 2024). „Georgia judge dismisses six charges in Trump election interference case”. The Washington Post. Приступљено 14. 3. 2024. 
  242. ^ Scannell, Kara (21. 9. 2022). „New York attorney general files civil fraud lawsuit against Trump, some of his children and his business”. CNN. Архивирано из оригинала 30. 09. 2022. г. Приступљено 21. 9. 2022. 
  243. ^ Katersky, Aaron (14. 2. 2023). „Court upholds fine imposed on Trump over his failure to comply with subpoena”. ABC News. Архивирано из оригинала 06. 05. 2024. г. Приступљено 8. 4. 2024. 
  244. ^ Bromwich, Jonah E.; Protess, Ben; Rashbaum, William K. (10. 8. 2022). „Trump Invokes Fifth Amendment, Attacking Legal System as Troubles Mount”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 08. 2022. г. Приступљено 11. 8. 2011. 
  245. ^ Kates, Graham (26. 9. 2023). „Donald Trump and his company "repeatedly" violated fraud law, New York judge rules”. CBS News. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 04. 2024. 
  246. ^ Bromwich, Jonah E.; Protess, Ben (17. 2. 2024). „Trump Fraud Trial Penalty Will Exceed $450 Million”. The New York Times. Архивирано из оригинала 29. 06. 2024. г. Приступљено 17. 2. 2024. 
  247. ^ Sullivan, Becky; Bernstein, Andrea; Marritz, Ilya; Lawrence, Quil (9. 5. 2023). „A jury finds Trump liable for battery and defamation in E. Jean Carroll trial”. NPR. Архивирано из оригинала 09. 05. 2023. г. Приступљено 10. 5. 2023. 
  248. ^ а б Orden, Erica (19. 7. 2023). „Trump loses bid for new trial in E. Jean Carroll case”. Politico. Архивирано из оригинала 03. 04. 2024. г. Приступљено 13. 8. 2023. 
  249. ^ Reiss, Adam; Gregorian, Dareh (7. 8. 2023). „Judge tosses Trump's counterclaim against E. Jean Carroll, finding rape claim is 'substantially true'”. NBC News. Архивирано из оригинала 13. 08. 2023. г. Приступљено 13. 8. 2023. 
  250. ^ Stempel, Jonathan (10. 8. 2023). „Trump appeals dismissal of defamation claim against E. Jean Carroll”. Reuters. Архивирано из оригинала 10. 08. 2023. г. Приступљено 17. 8. 2023. 
  251. ^ Kates, Graham (8. 3. 2024). „Trump posts $91 million bond to appeal E. Jean Carroll defamation verdict”. CBS News. Архивирано из оригинала 08. 03. 2024. г. Приступљено 8. 4. 2024. 
  252. ^ Arnsdorf, Isaac; Scherer, Michael (15. 11. 2022). „Trump, who as president fomented an insurrection, says he is running again”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2022. 
  253. ^ Schouten, Fredreka (16. 11. 2022). „Questions about Donald Trump's campaign money, answered”. CNN. Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2022. 
  254. ^ Goldmacher, Shane; Haberman, Maggie (25. 6. 2023). „As Legal Fees Mount, Trump Steers Donations Into PAC That Has Covered Them”. The New York Times. Архивирано из оригинала 30. 06. 2023. г. Приступљено 25. 6. 2023. 
  255. ^ Escobar, Molly Cook; Sun, Albert; Goldmacher, Shane (27. 3. 2024). „How Trump Moved Money to Pay $100 Million in Legal Bills”. The New York Times. Архивирано из оригинала 26. 04. 2024. г. Приступљено 3. 4. 2024. 
  256. ^ Sherman, Mark (4. 3. 2024). „Supreme Court restores Trump to ballot, rejecting state attempts to ban him over Capitol attack”. Associated Press. Архивирано из оригинала 04. 03. 2024. г. Приступљено 4. 3. 2024. 
  257. ^ Bender, Michael C.; Gold, Michael (20. 11. 2023). „Trump's Dire Words Raise New Fears About His Authoritarian Bent”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 08. 12. 2023. г. Приступљено 23. 04. 2024. 
  258. ^ Stone, Peter (22. 11. 2023). „'Openly authoritarian campaign': Trump's threats of revenge fuel alarm”. The Guardian. Архивирано из оригинала 27. 11. 2023. г. 
  259. ^ Colvin, Jill; Barrow, Bill (7. 12. 2023). „Trump's vow to only be a dictator on 'day one' follows growing worry over his authoritarian rhetoric”. Associated Press. Архивирано из оригинала 08. 12. 2023. г. Приступљено 23. 04. 2024. 
  260. ^ Haberman, Maggie; Nehamas, Nicholas; McFadden, Alyce (3. 10. 2023). „Trump Said Shoplifters Should Be Shot, Part of a String of Violent Remarks”. The New York Times. Архивирано из оригинала 08. 10. 2023. г. Приступљено 23. 04. 2024. 
  261. ^ Gabriel, Trip (5. 10. 2023). „Trump Escalates Anti-Immigrant Rhetoric With 'Poisoning the Blood' Comment”. The New York Times. Архивирано из оригинала 17. 01. 2024. г. Приступљено 23. 04. 2024. 
  262. ^ LeVine, Marianne (12. 11. 2023). „Trump calls political enemies 'vermin,' echoing dictators Hitler, Mussolini”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 13. 11. 2023. г. Приступљено 23. 04. 2024. 
  263. ^ Gold, Michael; Huynh, Anjali (2. 4. 2024). „Trump Again Invokes 'Blood Bath' and Dehumanizes Migrants in Border Remarks”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 02. 04. 2024. г. Приступљено 3. 4. 2024. 
  264. ^ Savage, Charlie; Haberman, Maggie; Swan, Jonathan (11. 11. 2023). „Sweeping Raids, Giant Camps and Mass Deportations: Inside Trump's 2025 Immigration Plans”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 04. 2024. г. Приступљено 23. 04. 2024. „As he has campaigned for the party’s third straight presidential nomination, his anti-immigrant tone has only grown harsher.” 
  265. ^ Layne, Nathan; Slattery, Gram; Reid, Tim (3. 4. 2024). „Trump calls migrants 'animals,' intensifying focus on illegal immigration”. Reuters. Архивирано из оригинала 17. 06. 2024. г. Приступљено 3. 4. 2024. „While speaking of Laken Riley - a 22-year-old nursing student from Georgia allegedly murdered by a Venezuelan immigrant in the country illegally - Trump said some immigrants were sub-human. "The Democrats say, 'Please don't call them animals. They're humans.' I said, 'No, they're not humans, they're not humans, they're animals,'" said Trump, president from 2017 to 2021.” 
  266. ^ Gold, Michael; Levien, Simon J.; Robertson, Campbell (2024-07-13). „Live Election Updates: Trump ‘Safe’ After What Sounded Like Gunshots at Rally”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 13. 07. 2024. г. Приступљено 2024-07-13. 
  267. ^ Tanjug, Euronews Srbija, BBC (2024-09-16). „Osumjičeni u žbunju na oko 500 metara od bivšeg predsednika: Šta se zna o još jednom napadu na Trampa”. Euronews.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 2024-09-16. 
  268. ^ „Осумњичени за покушај убиства Трампа пред федералним судом на Флориди”. Politika Online. Архивирано из оригинала 16. 09. 2024. г. Приступљено 2024-09-16. 
  269. ^ Gillespie, Tom (6. 11. 2024). „Donald Trump wins US election in monumental political comeback”. Sky News. Приступљено 6. 11. 2024. 
  270. ^ „Election 2024: Latest News, Results and Analysis”. Associated Press. Архивирано из оригинала 06. 11. 2024. г. Приступљено 6. 11. 2024. 
  271. ^ „Trump wins the White House in political comeback rooted in appeals to frustrated voters”. Associated Press. 5. 11. 2024. Архивирано из оригинала 07. 11. 2024. г. Приступљено 6. 11. 2024. 
  272. ^ „Jubilation in the room as Trump declared victory”. BBC News. Архивирано из оригинала 10. 11. 2024. г. Приступљено 6. 11. 2024. 
  273. ^ „Donald Trump Becomes First Republican To Win Popular Vote In 20 Years”. NDTV. Архивирано из оригинала 06. 11. 2024. г. Приступљено 6. 11. 2024. 
  274. ^ „Trump pulls off historic White House comeback”. BBC News. Приступљено 6. 11. 2024. 
  275. ^ „Trump's U.S. election win: how world leaders reacted”. Reuters. 
  276. ^ „CNN Economic Analyst: Donald Trump's Trade Proposals Are "Either A Bad Idea Or Impossible"”. Mediamatters.org. 28. 4. 2016. Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  277. ^ „Viguerie: Trump a divider, not a 'uniter'”. Onenewsnow.com. 2. 3. 2016. Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  278. ^ Yan, Holly (8. 8. 2015). „Trump draws outrage after Megyn Kelly remarks - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Архивирано из оригинала 20. 04. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  279. ^ „British MPs debate banning Trump from UK after petition”. Al Jazeera English. 18. 1. 2016. Архивирано из оригинала 14. 05. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  280. ^ Milo (4. 5. 2016). „Meme Magic: Donald Trump Is The Internet's Revenge On Lazy Elites”. Breitbart. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  281. ^ Svrluga, Susan (14. 12. 2012). „Someone wrote 'Trump 2016' on Emory's campus in chalk. Some students said they no longer feel safe.”. The Washington Post. Приступљено 9. 5. 2016. 
  282. ^ „Donald J. Trump on Twitter: ""@codyave: @drudgereport @BreitbartNews @Writeintrump "You Can't Stump the Trump" https://t.co/0xITB7XeJV http://t.co/iF6S05se2w""”. Twitter.com. Архивирано из оригинала 25. 07. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  283. ^ 03/25/16 8:33 PM (25. 3. 2016). „Europe's Right-Wing Leaders Can't Get Enough of Donald Trump”. Fusion. Архивирано из оригинала 01. 05. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  284. ^ Thomas, Chad. „Germans Turn to Trump-Style Politics in Challenge to Merkel”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 23. 3. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  285. ^ „PetitionGo — We invite Donald Trump to make his first presidential trip as US president — not to UK — but to Poland”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2016. г. Приступљено 08. 05. 2016. 
  286. ^ „MUST-SEE VIDEO=> Brussels Politician Releases Video Endorsing Donald Trump — 11 Days Before Brussels ISIS Attacks”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2016. г. Приступљено 08. 05. 2016. 
  287. ^ „No Trump - No Vote!”. Notrumpnovote.org. 16. 3. 2016. Архивирано из оригинала 6. 12. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
  288. ^ The, Admin WP. „Grassroots "No Trump No Vote" Postcard event floods RNC, getting national attention | EndingFed News Network”. Endingthefed.com. Приступљено 9. 5. 2016. 
  289. ^ „Donald J. Trump on Twitter: ""@Cam: Reports are RNC has received +1 million postcards so far! If I get more info on ## I'll post @AnnCoulter https://t.co/yhyWihDdMq""”. Архивирано из оригинала 8. 5. 2016. г. Приступљено 8. 5. 2016.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  290. ^ „ŠEŠELJ POZVAO SRBE U AMERICI: Braćo, svim svojim snagama podržite Donalda Trampa! - Informer”. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 8. 5. 2016. 
  291. ^ „A Serbian News Magazine Retracts Its Story on Donald Trump”. The Atlantic. 14. 10. 2016. Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено 9. 11. 2016. , theatlantic.com
  292. ^ „Saopštenje redakcije povodom slučaja Tramp”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2016. , Nedeljnik
  293. ^ Ayman Mohyeldin (4. новембар 2024). „Trump's nephew, Fred Trump III, says he’s voting for Kamala Harris” [Трампов братанац, Фред III, каже да ће гласати за Камалу Харис]. MSNBC (на језику: енглески). Приступљено 7. новембар 2024. 
  294. ^ „Mary Trump, niece and critic of Donald Trump, has debate advice for Kamala Harris” [Мери Трамп, братаница и критичар Доналда Трампа, даје савете Камали Харис за дебату]. USA Today (на језику: енглески). 23. август 2024. Приступљено 7. новембар 2024. 
  295. ^ Закари Волф (4. фебруар 2019). „Donald Trump’s favorite team just won another Super Bowl” [Омиљени тим Доналда Трампа је управо освојио још један Супербол]. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 04. јун 2019. г. Приступљено 7. новембар 2024.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Доналд_Трамп&oldid=28864026”