Жан-Луј Трентињан
Жан-Луј Гзавије Трентињан (фр. Jean-Louis Xavier Trintignant; Пјуленк, 11. децембар 1930 — Гар, 17. јун 2022)[1][2] био је француски глумац, филмски стваралац и возач тркачких аутомобила.
| Жан-Луј Трентињан | |
|---|---|
 Трентињан 2012. године на фестивалу у Кану | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Жан-Луј Гзавије Трентињан |
| Датум рођења | 11. децембар 1930. |
| Место рођења | Пјуленк, Воклиз, Француска |
| Датум смрти | 17. јун 2022. (91 год.) |
| Место смрти | Гар, Окситанија, Француска |
| Занимање | глумац, редитељ, сценариста, продуцент |
| Породица | |
| Деца | 3 |
| Рад | |
| Активни период | 1951–2022 |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиУ позоришту је дебитовао 1951. године, и тада је био виђен као један од најдаровитијих француских драмских глумаца послератне ере, познат по главним улогама у многим класичним филмовима европске кинематографије.[3]
Добитник награда два највећа светска филмска фестивала - Канског и Берлинског.
Познат по филму Један човјек и једна жена, где је заједно са Анук Еме играо главну мушку улогу возача тркачких аутомобила. Играо је главну улогу у сензационалном филму Конформиста. У каснијој фази каријере одиграо је кључну улогу у камерној драми Љубав, у режији Аустријанца Михаела Хенекеа, која му је поново оживела популарност у свету.
Трентињан је био отац глумице Мари Трентињан, која са француским глумцем Франсоом Клузеом има сина Пола.
Референце
уреди- ^ „Mort de Jean-Louis Trintignant : Sa liaison explosive avec Romy Schneider... sa femme Nadine le savait !”. www.purepeople.com (на језику: француски). Приступљено 18. 6. 2022.
- ^ „Преминуо француски глумац Жан Луј Трентињан”. Политика. 18. 6. 2022. Приступљено 19. 6. 2022.
- ^ Média, Prisma. „Jean-Louis Trintignant - La biographie de Jean-Louis Trintignant avec Gala.fr”. Gala.fr (на језику: француски). Приступљено 18. 6. 2022.
Спољашње везе
уреди
- Жан-Луј Трентињан на сајту IMDb (језик: енглески)
- Дискретни шарм глумачке величине („Политика”, 21. јун 2022)
- Жан-Луј Трентињан, глумац који је обележио епоху („Вечерње новости”, 21. јун 2022)
