Миодраг Јешић
Миодраг Јешић (Осеченица, 30. новембар 1958 — Рума 8. децембар 2022) био је југословенски и српски фудбалер и тренер.
| Миодраг Јешић | |||
|---|---|---|---|
 Јешић 2018. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 30. новембар 1958. | ||
| Место рођења | Осеченица, ФНРЈ | ||
| Датум смрти | 8. децембар 2022. (64 год.) | ||
| Место смрти | Рума, Србија | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1974—1980 | Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1980—1985 1985—1989 1989—1990 1990—1991 1992—1994 |
Партизан Алтај Трабзонспор Партизан Алтај |
144 136 32 4 18 |
(13) (29) (3) (0) (2) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1980—1982 1982—1984 |
Југославија до 21 Југославија |
25 8 |
(0) (2) |
| Тренерска каријера | |||
1997—1998 1998—1999 1999—2000 2000—2001 2002 2002—2004 2004 2005—2006 2006—2007 2007 2007—2008 2008 2008—2009 2009—2010 2010 2011 2011 2012—2013 2013 2014 2015 2015—2016 2016—2017 2017 2018—2019 2019 2021 2022 2022 |
Обилић Крајишник Београд Вршац Раднички Београд Млади Радник Раднички Ниш ОФК Београд Партизан Спортиф Сфаксијен Алтај Славија Софија Пегах Гилан ЦСКА Софија Партизан Ширин Фараз Литекс Отопени Будућност Подгорица Ал Итихад Триполи Чангша Ђинде Ал Тахади Бенгази Шардари Табриз Наџран ЦСКА Софија Литекс Јангон јунајтед Сарајево Ал Араби Ал Етифак Хор Факан Исмаили Ал Ахли Мазија Ал Шула | ||
Играчка каријера
уредиКлубови
уредиФудбалску каријеру је почео у ФК Жарково, а пред крај седамдесетих година постао је члан Партизана. Играо је на позицијама задњег везног и одбрамбеног играча (либера). Пуну афирмацију почео је да стиче почетком осамдесетих, код тренера Томе Калоперовића. Тада је постао стандардан играч, а касније и репрезентативац Југославије. Са Партизаном је освојио две титуле првака (1977/78 и1982/83).
Партизан је напустио у лето 1985. и отишао у Алтај где је играо до 1989. године и стигао до капитенске траке. Сезону 1989/90. провео на позив Томе Калоперовића у Трабзонспору, а 1990/91. се враћа у Партизан на позив тадашњег тренера Милоша Милутиновића и проводи једну полусезону након чега завршава каријеру. Ипак 1992. године се вратио фудбалу на позив људи из Алтаја, па у Турској завршава каријеру.
Репрезентација
уредиЗа младу репрезентацију Југославије је одиграо 25 утакмица, а за сениорски тим Југославије 8 мечева и постигао 2 гола. Дебитовао је 17. новембра 1982. у Софији против Бугарске (1:0), а последњи меч за „плаве“ је одиграо 12. септембра 1984. у Глазгову против Шкотске (1:6).[1]
Голови
уреди| # | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 15. децембар 1982. | Стадион под Горицом, Титоград |  Велс |
4–2 | 4–4 | Квалификације за ЕП 1984. |
| 2. | 7. јун 1983. | Стадион Жози Бартел, Луксембург |  Западна Немачка |
1–2 | 2–4 | Пријатељска |
Тренерска каријера
уредиТренерску каријеру је почео у екипи Обилића а потом је водио и Крајишник из Београда, Вршац, Раднички из Београда, Млади Радник, Раднички Ниш, ОФК Београд.[1]
У сезони 1999/00. је водио екипу Партизана. Заузео је друго место на табели Прве лиге СРЈ са четири бода заостатка за Црвеном звездом. У тој сезони црно-бели су играли најефикаснији фудбал јер су у 40. одиграних кола постигли 111 голова односно чак 26 гола више од шампиона Црвене звезде. Што се европских такмичења тиче Партизан је у квалификацијама за Лигу шампиона прво елиминисао естонску Флору (6:0, 4:1) затим је елиминисана и хрватска Ријека такође са две победе (3:1, 3:0) да би у последњем трећем колу квалификација београдски клуб био елиминисан од Спартака из Москве.[2] Партизан је затим наставио такмичење у Купу УЕФА где је елиминисан у првом колу од енглеског Лидс јунајтеда. Јешић је на крају сезоне поднео оставку.
Након тога ради у Тунису где је са екипом Сфаксијена освојио Куп арапских шампиона, по први пут у историји клуба. Тада су му из овог клуба понудили уговор на 10 година али је због смрти 19-годишње ћерке Јелене одлучио да напусти клуб и врати се у Србију.[2] Касније је радио у Бугарској где је водио екипу Славије из Софије.
У фебруару 2005. године преузима софијски ЦСКА.[3] Са екипом ЦСКА осваја 30. јубиларну титулу, и постаје први страни тренер који је освојио титулу са овим клубом. Након тога ЦСКА није имао среће у жребу за Лигу шампиона јер је у квалификацијама извукао тадашњег шампиона Ливерпул. Енглески клуб је савладао Јешићев ЦСКА у Софији са 3:1 да би на Енфилду бугарски клуб био бољи са 1:0 и тако био близу велике сензације. Након тога ЦСКА у 1. колу Купа УЕФА опет нема среће и извлачи Бајер Леверкузен. Ипак ЦСКА је у двомечу савладао немачки клуб и тако се пласирао у групну фазу Купа УЕФА. У групној фази ЦСКА је заузео последње место у групи са једном победом и три пораза. У сезони 2004/05. Јешић је проглашен за тренера сезоне, а у децембру 2005. је био први странац у историји бугарског фудбала који је проглашен за тренера године.[2][4] Ипак у другом делу сезоне 2005/06. ЦСКА је почео да бележи лошије резултате па је Јешић отпуштен у априлу 2006. године.[5]
У мају 2006. године по други пут у каријери је постављен за тренера Партизана.[6][7] Успео је у квалификацијама за Куп УЕФА да елиминише Марибор и Гронинген и тако доведе црно-беле до групне фазе овог такмичења. Партизан је у групној фази зауземо последње место у групи јер је на 4 одиграна меча имао три пораза и један нерешен меч. У Суперлиги Србије клуб је бележио слабе резултате па је Јешић поднео оставку 6. јануара 2007. а управни одбор клуба је ову одлуку прихватио.[8] У моменту Јешићеве оставке Партизан је био на 4. месту у Суперлиги са 14 бодова заостатка иза првопласиране Црвене звезде.[9][10]
У сезони 2008/09. је тренирао подгоричку Будућност. Подгоричани су у првенству завршили на другом месту, иза Могрена, док су у Купу испали у полуфиналу од Ловћена. Јешић се повукао непосредно након меча последњег кола одиграног са Језером у Плаву (2:2).[11]
Током 2009. и 2010. године ради у Либији као тренер Ал Итихада са којим осваја дуплу круну.[12] У јуну 2010. одлази у Кину где преузима Чангша Ђинде, који је водио до фебруара 2011. када се поново враћа у Либију, пошто је потписао уговор до краја сезоне са прволигашем Ал Тахади Бенгази. Због политичких превирања у Либији био је принуђен да промени клуб, па је једно време водио ирански Шардари Табриз, а затим и Наџран из истоименог града из Саудијске Арабије.[1]
У јануару 2013. године је по други пут сео на клупу софијског ЦСКА.[13] Ипак екипу ЦСКА је водио на само два меча пре него што је отпуштен. Јешић је прошао целокупне зимске припреме са екипом, а када је дошло време за такмичарске мечеве први меч је изгубио, а други је добио против Черномореца (2:0). Али, отказ је уследио после победе. Из клуба су као разлог навели да тим није играо добро под Јешићем.[14] Почетком априла 2014. године по други пут у каријери је преузео Литекс, заменивши на месту тренера Златомира Загорчића.[15] Са Литексом је на крају сезоне освојио треће место у шампионату Бугарске након чега је добио отказ.[16][10]
У јануару 2015. године преузима екипу Јангон јунајтеда из Мјанмара.[17] Јешић је после девет месеци одлучио да напусти Мјанмар, упркос чињеници да је био убедљиво први на табели и да је било само питање дана када ће екипа обезбедити шампионску титулу. Разлог одласка је понуда да преузме екипу Сарајева.[18] Званично је представљен као нови тренер Сарајева 23. септембра 2015. године.[19] Ипак Јешић није успео остварити добре резултате у мање од шест месеци проведених на клупи екипе са Кошева па је средином марта 2016. године договорио споразумни раскид уговора са клубом. На 16 утакмица на кормилу Сарајева забележио је девет победа, два ремија и пет пораза.[10] Када је дошао на место шефа стручног штаба Сарајево је заостајало само два бода за тадашњом водећом екипом Премијер лиге БиХ Зрињским, а екипу је напустио с дефицитом од осам поена за лидером Слободом. Кап која је прелила чашу је испадање у четвртфиналу Купа БиХ од Слободе, која је у двомечу славила са укупних 5:1.[20]
У новембру 2016. године преузео је Ал Араби из Кувајта.[21] По доласку је везао неколико победа али је после кренула серија слабијих резултата да би до отказа дошло у марту 2017. након пораза од директног конкурента за титулу Ал Насера (0:4). У моменту Јешићевог отказа Ал Араби је био трећи у кувајтском шампионату са 29 бодова, три мање од лидера Ал Насера.[22] Почетком јула 2017. године преузео је Ал Итефак из Саудијске Арабије.[23] На клупи овог клуба се задржао до децембра исте године када је добио отказ. Јешић је добро стартовао али су лоши резултати у последњих месец дана утицали на растанак. Ал Итефак је направио серију од четири везана пораза што је довело до 13 места које води у нижи ранг.[24]
Последњег дана августа 2019, Јешић је преузео египатски Исмаили.[25] Водио је клуб три месеца, након чега му је уручен отказ.[26] Након тога водио је либијски клуб Ал Ахли, Мазију са Малдива и Ал Шулу из Саудијске Арабије.[10]
Смрт
уредиЈешић је погинуо у аутомобилској несрећи на путу Рума—Јарак 8. децембра 2022.[27]
Трофеји
уредиИграчки
уредиПартизан
уреди- Првенство Југославије (2): 1977/78, 1982/83.
Тренерски
уредиЦСКА Софија
уреди- Првенство Бугарске (1): 2004/05.
Литекс
уреди- Куп Бугарске (1): 2007/08.
Ал Итихад Триполи
уреди- Првенство Либије (1): 2009/10.
- Куп Либије (1): 2009/10.
Референце
уреди- ^ а б в „Миодраг Јешић”. reprezentacija.rs. Приступљено 13. 11. 2018.
- ^ а б в „Интервју: Миодраг Јешић, 17.07.2013.”. crno-bela-nostalgija.blogspot.com. 17. 7. 2013.
- ^ „Миодраг Јешић на клупи ЦСКА Софија”. b92.net. 23. 2. 2005.
- ^ „Препородио ЦСКА”. sportskacentrala.com. 7. 1. 2006. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „Јешић отпуштен из ЦСКА”. b92.net. 6. 4. 2006.
- ^ „Јешић и званично тренер Партизана”. b92.net. 19. 5. 2006.
- ^ „Јешић и званично нови тренер Партизана”. mondo.rs. 19. 5. 2006. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „Договором до оставке”. novosti.rs. 9. 1. 2007. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „Шта чека управа Партизана? Летеле су у Хумској главе и за мање брљотине”. mozzartsport.com. 13. 9. 2015.
- ^ а б в г „ПОГИНУО МИОДРАГ ЈЕШИЋ: Фудбалер и тренер Партизана страдао у несрећи код Руме”. Вечерње новости. 8. 12. 2022.
- ^ „Дај, окрени, тај рингишпил: Ко је све водио Будућност од осамостаљења”. fosmedia.me. 8. 5. 2018.
- ^ „'Дупла круна' за Јешићев Итихад”. b92.net. 19. 5. 2010.
- ^ „Јешић поново на клупи софијског ЦСКА”. novosti.rs. 7. 1. 2013.
- ^ „Јешић отпуштен из ЦСКА после само два меча”. mondo.rs. 11. 3. 2013. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „Јешић поново на клупи Литекса”. b92.net. 1. 4. 2014.
- ^ „Јешићу отказ у Литексу”. novosti.rs. 26. 5. 2014.
- ^ „Ништа од Нишлија, Јешић у Мјанмару”. vesti-online.com. 9. 1. 2015.
- ^ „Миодраг Јешић из Мјанмара у Сарајево”. b92.net. 21. 9. 2015.
- ^ „Јешић нови тренер Сарајева, обећао титулу”. mondo.rs. 23. 9. 2015. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „Миодраг Јешић више није тренер ФК Сарајево”. klix.ba. 16. 3. 2016.
- ^ „СРПСКИ СТРУЧЊАК НЕ МИРУЈЕ: Миодраг Јешић у Кувајту”. zurnal.rs. 17. 11. 2016.
- ^ „Завршена Јешићева авантура у Кувајту”. sportklub.rs. 15. 3. 2017.
- ^ „Миодраг Јешић прузео богати Ал Итифак”. vesti-online.com. 2. 7. 2017.
- ^ „Миодраг Јешић напустио Етифак”. zurnal.rs. 12. 12. 2017.
- ^ „Некадашњи тренер Сарајева каријеру наставља у Египту”. sportsport.ba. 31. 8. 2019.
- ^ „Јешићу отказ у Египту после три месеца”. mozzartsport.com. 3. 12. 2019.
- ^ „Fudbal i Srbija: Poginuo Miodrag Ješić, nekadašnji igrač i trener Partizana - BBC News na srpskom - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-12-08. Приступљено 2023-12-08.
Спољашње везе
уреди- Миодраг Јешић на сајту reprezentacija.rs
- Миодраг Јешић на сајту partizanopedia.rs
- Веб сајт Миодрага Јешића (језик: енглески)
