Јануар
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Јануар је први месец у години и има 31 дан. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14. дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је пети месец.
Порекло речи или етимологија
уредиЈануар је добио име од грчког (Ιανουαριος) и латинског (Iānuārius). Тим именом су га назвали по римском божанству врата и улаза, сунца и светлости - Јанусу. Јануар и фебруар су последња два месеца додата календару, те су тако у старом Риму сматрали да је зима без месечних периода.
Јануар се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и „богојављенски месец“, сечењ, сечањ и сечко, а у старосрпском и коложег.
Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[1]
Код Хрвата се назива сијечањ слично старословенском и српском сечењ и украјинском сичењ, код Бугара велики или големи сечко, код Чеха леден, а код Белоруса студењ слично Пољацима. У староруском се назива просинец слично словеначком.
Историја
уреди
Јануар (на латинском Ianuarius) је назван по Јанусу, богу почетака и прелаза у римској митологији.[2]
Историјски називи за јануар укључују његову оригиналну римску ознаку, Ianuarius, саксонски израз Wulf-monath (што значи „месец вука“) и ознаку Карла Великог Wintarmanoth („зимски/хладни месец“). На словеначком се традиционално зове prosinec. Име, повезано са хлебом од проса и чином тражења нечега, први пут је записано 1466. године у шкофјелочком рукопису.[3]
Према Теодору Момзену,[4] 1. јануар је постао први дан у години у 600 AUC римског календара (153. п. н. е.), због катастрофа у Лузитанском рату. Лузитански поглавица по имену Пуник напао је римску територију, поразио два римска гувернера и убио њихове трупе. Римљани су решили да пошаљу конзула у Хиспанију, а да би убрзали слање помоћи, „чак су натерали нове конзуле да ступе на дужност два и по месеца пре законског рока“ (15. марта).
Јануарски симболи
уреди
- Јануарски камен рођења је гранат, који представља постојаност.[5]
- Јануарски цвет рођења је колобно розе Dianthus caryophyllus или галантус као и традиционални каранфил.[6][7]
- Јапански цветни амблем јануара је камелија (Camellia sinensis).[8][9][10][11]
- На финском, месец tammikuu значи срце зиме и пошто име дословно значи „храстов месец“, може се закључити да је храст срце велике шуме са много вредних стабала за разлику од типичних арктичких шума, које су типично бор и смрча. Фотографија великог дрвета прекривеног ледом на плавом небу позната је сцена током зиме у Финској.
- Хороскопски знаци за месец јануар су Јарац (до 19. јануара) и Водолија (од 20. јануара па надаље).
- Име пуног месеца који се јавља у јануару је вучји месец.
Јануарске свечаности
уредиОва листа нужно не подразумева ни званични статус нити опште поштовање.
Месечне светковине
уреди
- Месец свести о Алцхајмеру (Канада)
- Суви јануар (Уједињено Краљевство)
- Национални месец свести о сузависности[12] (Сједињене Америчке Државе)
- Национални месец менторства (Сједињене Америчке Државе)
- Национални месец свести о здравој тежини[13] (Сједињене Америчке Државе)
- Месец превенције ропства и трговине људима (Сједињене Америчке Државе)
- Месец свести о ухођењу[14] (Сједињене Америчке Државе)
- Вегануар
Месеци хране у Сједињеним Државама
уредиОва листа нужно не подразумева ни званични статус нити опште поштовање.
Верски календари
уредиХришћански празници
уреди- Велики празници или црвено слово
- Србљак
2. јануар/20 - свети Данило II, архиепископ српски
5. јануар/23 - преподобни Наум Охридски
7. јануар/25 - Божић Рођење Христово
17. јануар/4 - свети Јевстатије I, архиепископ српски
21. јануар/8 - свети Григорије Охридски
27. јануар/14 - свети Сава, први архиепископ Српски
28. јануар/15 - преподобни Гаврило Лесновски и Прохор Пчињски
29. јануар/16 - преподобни Ромило Раванички
31. јануар/18 - свети Максим, архиепископ Српски
Референце
уреди- ^ Кончаревић 2022, стр. 39
- ^ „Why does the year start on January 1”. Britannica. Архивирано из оригинала 6. 9. 2019. г. Приступљено 6. 9. 2019.
- ^ Stabej, Jože (1966). „Ob petstoletnici škofjeloškega zapisa slovenskih imen za mesece” [On the 500th Anniversary of the Škofja Loka Recording of Slovene Month Names]. Loški razgledi (на језику: словеначки). Muzejsko društvo Škofja Loka [Museum Society of Škofja Loka]. 13. ISSN 0459-8210. Архивирано из оригинала 2014-01-08. г.
- ^ The History of Rome. стр. 4. ISBN 1-4353-4597-5., volume 4, The Revolution.
- ^ Stevans, C. M.; Daniels, Cora Linn (2003). Encyclopædia of superstitions, folklore, and the occult sciences of the world : a comprehensive library of human belief and practice in the mysteries of life. Honolulu: University Press of the Pacific. стр. 744. ISBN 9781410209153. Приступљено 30. 12. 2020.
- ^ „January Birth Flower : Flower Meaning”. birthflowersguide.com. Архивирано из оригинала 2008-10-06. г.
- ^ „January Birth Flowers”.
- ^ Rivers, M. C.; Wheeler, L. (2018). „Camellia sinensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T62037625A62037628. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T62037625A62037628.en
. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ „Botanics”, History of Tea, 10. 8. 2003, Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г., Приступљено 5. 2. 2012, „Georg Jeoseph Kamel, whose name in Latin was Camellus was missionary to the Philippines, died in Manilla in 1706. […] Camellias were named in posthumous honor of George Joseph Kamel by Carolus Linnæus”
- ^ „Botanics”, History of Tea, 10. 8. 2003, Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г., Приступљено 5. 2. 2012, „It is speculated that he never saw a camellia”
- ^ Golender, Leonid (10. 8. 2003), „Botanics”, History of Tea, Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г., Приступљено 5. 2. 2012, „The first edition of Linnaeus's Species Plantarum published in 1753 suggested calling the tea plant Thea sinensis...”
- ^ „January National Codependency Awareness Month”. Diane Jellen. Архивирано из оригинала 2015-01-05. г.
- ^ „January is National Healthy Weight Awareness Month : Importance of Physical Fitness”. usphs.gov. Архивирано из оригинала 2015-02-15. г.
- ^ „Presidential Proclamation—Stalking Awareness Month”. whitehouse.gov. 21. 12. 2010. Архивирано из оригинала 2017-01-27. г. — преко National Archives.
- ^ а б Chase's Calendar of Events 2013. The McGraw-Hill Companies. 2013. ISBN 9780071813334. Архивирано из оригинала 2016-09-23. г. Приступљено 2016-09-20.
- ^ „JANUARY 2009, AS "CALIFORNIA DRIED PLUM DIGESTIVE HEALTH MONTH"”. Office of the Governor, State of California. 20. 11. 2008. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 1. 1. 2016.
- ^ Hirsch, J. M. (18. 8. 2004). „Food turns eating into stream of holidays”. Associated Press via Kentucky New Era.
- ^ Rem, Kathryn (9. 3. 2010). „Yesterday was National Crabmeat Day and you missed it”. The State Journal-Register. Архивирано из оригинала 4. 3. 2013. г.
- ^ Gavilan, Jessica (7. 2. 2006). „Mark your calendar”. The Gainesville Sun. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г.
Литература
уреди- Stevans, C. M.; Daniels, Cora Linn (2003). Encyclopædia of superstitions, folklore, and the occult sciences of the world : a comprehensive library of human belief and practice in the mysteries of life. Honolulu: University Press of the Pacific. стр. 744. ISBN 9781410209153. Приступљено 30. 12. 2020.
- Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступљено 07. 07. 2017. with Online Calculator
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409.
- Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2.
- Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9.
- Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г.
- Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264.
- „calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017
- Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596.
- Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9.
- Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2.
- Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
- Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499.
- Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481.
- C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8.
- C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2.
- al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London.
- Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22.
- Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill.
- Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press.
- Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons.
- Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1.
- Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press.
- Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124.
- Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0.
- Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277.
- Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
- Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8.
