Интерпол
Међународна полицијска организација (енгл. International Police Organization), верб. скр. Интерпол (од енгл. INTERPOL — акр. скр. ИНТЕРПОЛ), је организација која се бави међународном полицијском сарадњом. Основана је 1923. године као Међународна криминалистичка полицијска комисија (енгл. International Criminal Police Commission), а своју телеграфску адресу усвојила је 1956.[4] Не треба је мешати с Међународном полицијом, која има активну улогу као униформисана полиција у ратом захваћеним земљама.
| Међународна полицијска организација Интерпол | |
|---|---|
 Лого Интерпола | |
 Чланице Интерпола, новембар 2018. | |
| Мото | Connecting police for a safer world |
| Датум оснивања | 7. септембра 1923. |
| Тип | међународна организација |
| Седиште | Лион,  Француска |
| Чланови | 195 држава |
| Службени језици | енглески, арапски, француски, шпански |
| Председник | Ахмед Насер Ал-Раиси |
| Генерални секретар | Јирген Шток Немачка |
| Матична организација | Генерална скупштина Интерпола (Interpol General Assembly)[1][2] |
| Број запослених | 756 (2013)[3] |
| Веб-сајт | www |
Интерпол је пета по величини међународна организација по броју држава чланица, после Универзалне поштанске уније, ФИБА (Међународне кошаркашке федерације), Уједињених нација и ФИФА-е (Међународне фудбалске организације). Има 194 земаља чланица које Интерполу обезбеђују буџет од 113 милиона долара (2017). (Поређења ради, Европол има буџет од 100 милиона годишње.) Седиште организације је у Лиону, Француска. Њен садашњи председник је Менг Хонгвеј — заменик министра за јавну сигурност у Кини, а генерални секретар Јирген Шток — академик и стручњак за безбедност из Немачке.
Да би задржао политичку неутралност, устав Интерпола забрањује његово мешање у злочине који не обухватају више земаља чланица,[5] или политичке, војне, верске или расне злочине.[6] Његов рад усмерен је на јавну сигурност, тероризам, организовани криминал, ратне злочине, производњу и продају дрога, кријумчарење оружја, трговина белим робљем, прање новца, дечју порнографију, привредни криминал, рачунарски криминал, злочине против интелектуалне својине и корупцију.
У 2013. Генерални секретаријат Интерпола имао је 756 запослених и 181 националних бироа. Интерполових потерница је издато око 34.920 те године.
Историја
уредиИнтерпол је основан у Аустрији 7. септембра 1923. године (пре 101 година и 75 дана) као Међународна криминалистичка полиција (ICP). После Аншлуса (немачке анексије Аустрије) 1938, организација је пала под утицај Нацистичке Немачке, а седиште комисије пресељено је у Берлин 1942. године. Нејасно је, међутим, да ли су и у коликој мери досијеа ИЦП-а коришћена за потребе нацистичког режима.
После Другог светског рата 1945, европски савезници Белгија, Француска, Скандинавија и Велика Британија обновили су организацију под именом Међународна криминалистичка полицијска организација. Седиште је установљено у Сен Клуу, граду у близини Париза, где је остало до 1989. године, када је пресељено у Лион.
Методологија
уредиСвака земља чланица има свој Национални централни биро (NCB) у коме раде њени држављани. Ови бирои су тачке са комуникацију са Генералним секретаријатом Интерпола, регионалним бироима и другим земљама чланицама у циљу пружања помоћи у међународним истрагама и откривању и хапшењу одбеглих криминалаца. Ово је посебно важно у земљама које имају више полицијских и обавештајних служби; централни биро је јединствена комуникациона тачка за стране службе, које можда не разумеју сложеност система безбедности у појединим земљама с којима желе да сарађују. На пример, Национални централни биро САД се налази у Министарству правде САД. На тај начин се обезбеђује одговарајућа размена података.
Интерпол има велику базу података неразјашњених злочина и осуђених и осумњичених криминалаца. У било које време држава чланица има приступ одређеним деловима базе података и њене полицијске снаге проверавају информације кадгод се деси неки већи злочин. Разлог лежи у чињеници да рецимо кријумчари дроге или слични криминалци имају међународне везе, и да врше кривична дела у више земаља.
Од 2002. године, Интерпол има и базу података о изгубљеним или украденим идентификационим и путним документима, на основу које државе чланице могу да провере да ли су документи издати од друге земље валидни. Често се, на пример, дешавају злоупотребе пасоша тако да ова база олакшава посао царинским службама држава чланица у откривању лажних пасоша. Почетком 2006. године база је имала преко десет милиона идентификационих докумената, чији су нестанак или крађа пријављени, а очекује се да ће број расти с бројем земаља које Интерполу шаљу своје листе изгубљених докумената.
Земље чланице
уреди
Подбирои
уреди
Чланице УН без чланства
уреди
Непризнате територије без чланства
уреди
Референце
уреди- ^ „Constitution of the International Criminal Police Organization – INTERPOL” (PDF). INTERPOL. 1956. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 2. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ „General Regulations of the International Criminal Police Organization – INTERPOL” (PDF). Interpol, Office of Legal Affairs. 1956. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 2. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ „Annual Report 2013” (PDF). Interpol. 2014. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2017. г. Приступљено 31. 3. 2017.
- ^ „Name and logo”. INTERPOL. Архивирано из оригинала 22. 02. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2017.
- ^ О Интерполу Архивирано 2012-05-26 на сајту Archive.today.
- ^ ICPO-INTERPOL Constitution and General Regulations Архивирано [Date missing] на сајту Portuguese Web Archive|Portuguese Web Archive. ICPO constitution, article 3.
Литература
уреди- Khodorkovsky, Mikhail (20. 11. 2018). „In Putin's era it's crazy to let a Russian lead Interpol. We must prevent it”. The Guardian. Приступљено 8. 3. 2019.
- „Notices”. Interpol. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 1. 1. 2020.
- „INTERPOL to introduce new international notice to assist UN” (PDF). Interpol. 21. 9. 2005. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 1. 1. 2020.
- „INTERPOL Annual Report 2011” (PDF). Interpol. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-07-10. г. Приступљено 2021-07-11.
- „INTERPOL Annual Report 2012” (PDF). Interpol. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 1. 2015. г. Приступљено 1. 10. 2013.
- „INTERPOL Annual Report 2013” (PDF). Interpol. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 9. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014.
- „INTERPOL Annual Report 2014” (PDF). Interpol. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-07-10. г. Приступљено 2021-07-11.
- „INTERPOL Annual Report 2015” (PDF). Interpol. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-07-10. г. Приступљено 2021-07-11.
- „INTERPOL Annual Report 2016” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2022-03-17. г. Приступљено 2023-02-09.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Deflem, Mathieu. 2000. “Bureaucratization and Social Control: Historical Foundations of International Policing.” Law & Society Review 34(3):601-640.
- Deflem, Mathieu; “The Logic of Nazification: The Case of the International Criminal Police Commission (Interpol)”, International Journal of Comparative Sociology 43(1):21-44, 2002. PDF
- Deflem, Mathieu, and Lindsay C. Maybin. 2005. "Interpol and the Policing of International Terrorism: Developments and Dynamics since September 11." pp. 175-191 in Terrorism: Research, Readings, & Realities, edited by Lynne L. Snowden and Brad Whitsel. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall, 2005.
