Википедија

Доњецк

град у источној Украјини
За друге употребе погледајте страницу Доњецк (вишезначна одредница).

Доњецк,[1][2][3] (укр. Донецьк [doˈnɛtsʲk] ( слушај), рус. Донецк), раније познат као Александровка, Јузовка (или Хјузовка по оснивачу Џону Хјузу), Стаљин и Стаљино, је индустријски град у источној Украјини који се налази на реци Каљмијус у Доњецкој области. Међутим, град је дефакто под управом Доњецке Народне Републике (ДНР), која га сматра својим главним градом. Становништво је процењено на 905.364 (процена из 2021. г.), у језгру града, са преко 2 милиона у метрополитанској области (2011. г.). Према украјинском попису из 2001. године, Доњецк је био пети по величини град у Украјини.[4]

Доњецк
рус. Донецк
укр. Донецьк
Одозго, лево-десно: Преображенска катедрала, хотел Донбас Палас, Драмско позориште, трг Лењина, Опера, насип реке Калмиус
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластДоњецка област
Основан1869.
Становништво
Становништво‍
 — 2012.955.041 (процена)
Агломерација1.133.000
Географске карактеристике
Координате48° 00′ 10″ С; 37° 48′ 17″ И / 48.002778° С; 37.804595° И / 48.002778; 37.804595
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина169 m
Површина358 km2
Доњецк на карти Украјине
Доњецк
Доњецк
Доњецк на карти Украјине
Остали подаци
ГрадоначелникАлексеј Кулемзин
Веб-сајт
gorod-donetsk.com

Административно, Доњецк је био центар Доњецке области, док је историјски незванични главни град и највећи град већег економског и културног региона Доњецког басена (Донбас). Доњецк се налази у близини другог великог града Макијевке, и заједно са другим околним градовима чини велико урбано ширење и конурбацију у региону. Доњецк је био велики економски, индустријски и научни центар Украјине са високом концентрацијом тешке индустрије и квалификованом радном снагом. Густина тешке индустрије (претежно производња челика, хемијска индустрија и вађење угља) довела је до изазовне еколошке ситуације у граду. У извештају УН 2012. године Доњецк је рангиран међу градове са најбржом депопулацијом на свету.[5]

Првобитно насеље на југу европског дела Руске Империје се први пут помиње као Александровка 1779. године, за време царице Катарине Велике. Године 1869. велшки бизнисмен Џон Хјуз основао је челичану и неколико рудника угља у региону, а град је у његову част назван Хјузовка или Јузовка (рус. Юзовка) (Јуз је руска апроксимација Хјуз). Током совјетске ере, градска индустрија челика се проширила. Јузовка је 1924. преименована у Стаљин. Године 1929. Стаљин је преименован у Стаљино, а 1932. град је постао центар Доњецке области. Преименован у Доњецк (такође Доњецке, према Харковском правопису) 1961. године, град је и данас центар за експлоатацију угља и индустрију челика.

Од априла 2014. Доњецк и његова околна подручја били су једно од главних попришта борби у текућем рату у Донбасу, док се проруске сепаратистичке снаге боре против украјинских војних снага за контролу над градом и околним подручјима. Током целог рата, град Доњецк је био под управом проруских сепаратистичких снага као центар Доњецке Народне Републике (ДНР), са периферним територијама Доњецке области подељене између две стране.[6] Међународни аеродром Доњецк био је епицентар борбених дејстава са скоро једногодишњом борбом која је довела до огромних жртава међу цивилима и скоро потпуног уништења северозападних четврти града.

Од јула 2021. ДНР има пуну контролу над градом, а украјинске и снаге ДНР и даље учествују у борбама ван града.

Историја

уреди

Оснивање

уреди
 
Ова зграда је раније била школа за Британце у Јузовки
 
Пијаца у главној улици Нови свет, Јузовка. (1887)

Једно од раних рударских насеља на територији Доњецка била је Александровка. О постојању Александровске сведочи козачка слобода из 1779. године.[7] На крају је тамо отворен Александровски рудник угља.

Град Доњецк је основан 1869. године када је велшки бизнисмен Џон Хјуз отворио челичану и неколико рудника угља у Александровки. Радничко насеље у фабрици се спојило са Александровком и место је добило назив Јузово, касније Јузовка (рус. Юзово, Юзовка), по Хјузу.[8][9] У свом раном периоду примао је имигранте из Велса, посебно из града Мертир Тидфил.[10] До почетка 20. века Јузовка је имала око 50.000 становника,[11] а статус града је добила 1917. године.[12] Главни округ Јузовке носи назив Енглеска колонија, а британско порекло града огледа се у његовом распореду и архитектури.

Совјетски Савез

уреди
 
Споменик ослободиоцима Донбаса, посвећен војницима који су ослободили Донбас од нацизма током Другог светског рата.

Када је избио Руски грађански рат Јузовка је била део Доњецко-Кривојрошке Совјетске Републике од проглашења независности 12. фебруара 1918. Република је распуштена на 2. Свеукрајинском конгресу Совјета 20. марта 1918. када је проглашена Украјинска Совјетска Република. Међутим није успела да добије признање, ни међународно ни од стране Руске СФСР, и укинута је Брест-литовским миром.

Године 1924, под совјетском влашћу, име града је промењено у Стаљин. Те године у граду је живело 63.708 становника, а следеће године 80.085. У периоду 1929–1931. име града је промењено у Стаљино.[13] Град није имао систем пијаће воде све до 1931. године, када је изграђен систем дужине 55,3 km (34,4 mi). У јулу 1933. године град је постао административни центар Доњецке области у Украјинској ССР.[12] Године 1933. постављен је првих 12 km (7,5 mi) канализациони систем, а коришћење гаса је почело следеће године. Неки извори наводе да се град накратко звао "Троцк" — по Лаву Троцком— неколико месеци крајем 1923.

 
На немачкој мапи града из 1943. види се да су све улице добиле немачка имена.

На почетку Другог светског рата, становништво Стаљина је било 507.000; после рата 175.000. Инвазија Трећег рајха готово је потпуно уништила град. Окупирале су га немачке и италијанске снаге и био је део Рајхскомесаријата Украјине између 16. октобра 1941. и 5. септембра 1943. Углавном је обновљена у великим размерама након рата.

Године 1945. младићи и девојке од 17 до 35 година, из подунавских швапских (нем. Schwowe) заједница у Југославији, Мађарској и Румунији (Бачка и Банат), насилно су послати у Русију као савезничка ратна одштета, и присиљени на ропски рад да обнове Стаљино и да раде у његовим рудницима. Услови су били толико лоши да су многи умрли од болести и неухрањености.[14]

Током другог таласа дестаљинизације Никите Хрушчова у новембру 1961. године, град је преименован у Доњецк, по реци Северски Доњец, притоци Дона[12] како би се уклонила веза са бившим вођом Јосифом Стаљином.

Године 1965. основана је Доњецка академија наука као део Академије наука Украјинске ССР.

Независна Украјина

уреди

Након тешког периода 1990-их, када је био центар ратова банди за контролу над индустријским предузећима, Доњецк се брзо модернизовао, углавном под утицајем великих компанија.

Године 1994. одржан је референдум у Доњецкој и Луганској области, на ком је око 90% гласача подржало признавање руског као службеног језика уз украјински, и да руски и да руски буде једини службени језик на регионалном нивоу. Међутим, кијевска влада је поништила референдум.[15][16][непоуздан извор?]

Током 1990-их и 2000-их, на стотине рудара је погинуло у урушавањима у рудницима угља у Доњецку и региону. То укључује колапс рудника угља у Украјини 2008. године, катастрофу рудника Засјадко 2007. и катастрофу рудника Засјадко 2015. године. Украјина је имала много рударских несрећа од распада Совјетског Савеза 1991. године, са једним разлогом који се наводи као повезивање плата рудара са производњом, што је подстицај да се игноришу безбедносне процедуре које успоравају производњу.[17]

На самиту у Москви 2008. године, Доњецк је препознат као најбољи град у Заједници независних држава због имплементираних стратегија развоја;[18] 2012. и 2013. Доњецк је препознат као најбоље место за пословање у Украјини.[19][20][21]

Иако је добио похвале за свој пословни потенцијал, Доњецк је такође добио критике због јаке мафијашке повезаности његове растуће олигархије и због све веће стопе сиромаштва.[22] Неки аналитичари су упозорили на дугорочни колапс доњецке економије; и да би могао да подели суморну судбину Детроита због неуспеха у борби против криминала и сиромаштва.[23]

Доњецка Народна Република (2014–данас)

уреди
 
Референдум који су организовали побуњеници. Ред за улазак на бирачко место, 11. мај 2014.
Подизање руске заставе у Доњецку, 1. март 2014.

Након што је председник Јанукович побегао из Украјине и затражио азил у Русији, браниоци које подржава Русија преузели су Обласну државну администрацију (ОДА), главну зграду владе, у Доњецку. Полиција није пружила отпор.[24] Касније током недеље, власти Доњецка су забраниле референдум о статусу региона[25] а полиција је поново заузела зграду ОДА у Доњецку.[26][27] Доњецк је постао један од центара проруске побуне у Украјини 2014. године.

Дана 7. априла 2014, проруски активисти су преузели контролу над Доњецком ОДА и прогласили Доњецку Народну Републику,[28] тражећи руску интервенцију.[29]

У Доњецку је 11. маја 2014. одржан референдум о статусу Доњецка 2014. на којем су бирачи могли да изаберу политичку независност. Шеф изборне комисије самопроглашене Доњецке Народне Републике Роман Љагин изјавио је да је скоро 90 одсто оних који су гласали у Доњецкој области подржало политичку независност од Кијева. Украјина не признаје референдум, док су ЕУ и САД изјавиле да је гласање било незаконито.[30]

Тешко гранатирање од стране украјинске војске и паравојних јединица изазвало је смрт цивила у Доњецку.[31][32] Хјуман рајтс воч је позвао обе зараћене фракције да престану да користе невођене ракете БМ-21 Град у насељеним подручјима и навео да је употреба ових оружаних система кршење међународних хуманитарних закона и да би могла представљати ратни злочин. Такође је позвао побуњенике да избегавају њихово распоређивање у густо насељеним подручјима.[33]

Светско првенство у хокеју на леду 2015 — Дивизија I, група А, требало је да се одржи од 18. до 24. априла 2015. у Доњецку, али се Украјина повукла као домаћин због сукоба који је био у току.[34] Уместо у Доњецку, турнир је организован у пољском Кракову. На крају, Украјина је била коорганизатор Светско првенство у хокеју на леду 2017 — Дивизија I, поново Групе А, али у њеној престоници, Кијеву.

Географија

уреди

Доњецк лежи у степском пејзажу, окружен разбацаним шумама, брдима, рекама и језерима. Северна периферија се углавном користи за пољопривреду. Река Каљмијус повезује град са Азовским морем, које је 95 km (59 mi) јужно, и популарно је рекреативно подручје за оне који живе у Доњецку. Широк појас пољопривредних површина окружује град.

Град се простире на 28 km (17 mi) од севера ка југу и 55 km (34 mi) од истока ка западу. Постоје 2 оближња вештачка језера: Нижњекаљмијус (60 ха), и "Доњецко море" (206 ха). Кроз град протиче 5 река, укључујући Каљмијус, Асмоливка (13 км), Черепашкина (23 км), Скоморошка и Бахмутка.[35]

Клима

уреди

Клима Доњецка је умереноконтинентална (Кепен: Dfb).[36] Просечне температуре су −4,1 °C (24,6 °F) у јануару и 21,6 °C (70,9 °F) у јулу. Просечан број падавина годишње износи 162 дана и до 556 милиметара годишње.[37]

Клима Donetsk (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 12,2
(54) 		16,0
(60,8) 		21,3
(70,3) 		31,0
(87,8) 		34,6
(94,3) 		38,0
(100,4) 		37,8
(100) 		39,1
(102,4) 		33,9
(93) 		32,7
(90,9) 		20,5
(68,9) 		15,0
(59) 		39,1
(102,4)
Максимум, °C (°F) −1,3
(29,7) 		−0,9
(30,4) 		5,3
(41,5) 		14,5
(58,1) 		20,9
(69,6) 		24,8
(76,6) 		27,3
(81,1) 		26,8
(80,2) 		20,7
(69,3) 		13,1
(55,6) 		4,7
(40,5) 		−0,3
(31,5) 		13,0
(55,4)
Просек, °C (°F) −4,1
(24,6) 		−4,1
(24,6) 		1,3
(34,3) 		9,4
(48,9) 		15,4
(59,7) 		19,3
(66,7) 		21,6
(70,9) 		20,8
(69,4) 		15,1
(59,2) 		8,5
(47,3) 		1,6
(34,9) 		−2,9
(26,8) 		8,5
(47,3)
Минимум, °C (°F) −6,7
(19,9) 		−7,0
(19,4) 		−2,1
(28,2) 		4,6
(40,3) 		10,0
(50) 		13,8
(56,8) 		15,9
(60,6) 		15,0
(59) 		10,0
(50) 		4,5
(40,1) 		−1,1
(30) 		−5,4
(22,3) 		4,3
(39,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −32,2
(−26) 		−31,1
(−24) 		−21,0
(−5,8) 		−10,6
(12,9) 		−2,4
(27,7) 		2,1
(35,8) 		6,0
(42,8) 		2,2
(36) 		−6,0
(21,2) 		−10,0
(14) 		−22,2
(−8) 		−28,5
(−19,3) 		−32,2
(−26)
Количина падавина, mm (in) 38,0
(1,496) 		31,8
(1,252) 		33,4
(1,315) 		38,8
(1,528) 		46,0
(1,811) 		67,9
(2,673) 		52,6
(2,071) 		35,9
(1,413) 		42,1
(1,657) 		36,0
(1,417) 		39,1
(1,539) 		41,6
(1,638) 		503,2
(19,811)
Дани са кишом 11 8 10 13 13 14 11 8 11 11 13 11 134
Дани са снегом 17 17 10 2 0 0 0 0 0 2 8 16 72
Релативна влажност, % 86,8 83,7 77,3 65,6 62,0 65,7 63,8 60,2 67,0 75,9 85,7 87,8 73,5
Извор #1: Pogoda.ru.net[38]
Извор #2: Светска метеоролошка организација (падавине и влажност)[39]

Влада и административне поделе

уреди
 
Рејони Доњецка на територији Доњецке градске општине:
  Буђонијев рејон
  Ворошилов рејон
  Калињински рејон
  Кијевски рејон
  Киров рејон
  Кујбишевов рејон
  Лењинов рејон
  Петровски рејон
  Пролетерски рејон
 
Градски центар

Од 7. априла 2014. Доњецком дефакто управља Доњецка Народна Република. Доњецка Народна Република није међународно призната и све државе чланице Организације уједињених нација признају град као украјински. Јужна Осетија, још једна држава са ограниченим признањем, признаје Доњецку Народну Републику као суверени ентитет и Доњецк као њен главни град.[40]

Територија Доњецка је подељена на 9 административних области (округа), чијом локалном управом управљају рејонски савети, који су подређени Градском већу Доњецка.

# Рејони Површина Популација
1 Буђонијев рејон 25 km² 100,300
2 Ворошиловов рејон 10 km² 97,300
3 Калињински рејон 19 km² 109,700
4 Кијевски рејон 33 km² 143,700
5 Кировов рејон 68 km² 171,700
6 Кујбишевов рејон 51 km² 120,800
7 Лењинов рејон 37 km² 107,800
8 Петровски рејон 57 km² 88,600
9 Пролетерски рејон 58 km² 102,800

Демографија

уреди
Популација (ист.)
Год.Поп.± %
1897.28.100—    
1926.106.000+277,2%
1939.466.300+339,9%
1959.699.200+49,9%
1970.879.000+25,7%
1979.1.020.800+16,1%
1989.1.109.100+8,7%
1998.1.065.400−3,9%
2006.993.500−6,7%
2011.975.959−1,8%
2015.933.795−4,3%
 
Дан победе 9. мај 2013.

Доњецк је имао популацију од преко 985.000 становника 2009. године[41] и преко 1.566.000 становника у метрополитанској области 2004. Био је пети по величини град у Украјини.[4]

Према попису из 2001. године, Доњецка област је насељена припадницима више од 130 етничких група.[42] Украјинци чине 56,9% становништва (2.744.100 људи), Руси чине 38,2% становништва (1.844.400 људи).[42] Матерњи језик за 74,9% становништва Доњецке области је руски, у поређењу са 24,1% украјинског.[43] 58,7% људи украјинске националности сматрало је руски матерњим језиком.[43]

Године 1989. у Доњецку није било школа на украјинском језику.[44]

Структура градске општине Доњецк према етничкој припадности је следећа:[45]

  1. Руси: 493.392, 48.15%
  2. Украјинци: 478.041, 46.65%
  3. Белоруси: 11.769, 1.15%
  4. Понтски Грци (укључујући Кавкаске Грке): 10.180, 0.99%
  5. Јевреји: 5.087, 0.50%
  6. Татари: 4.987, 0.49%
  7. Јермени: 4.050, 0.40%
  8. Азери: 2.098, 0.20%
  9. Грузини: 2.073, 0.20%
  10. Други: 13.001, 1.27%
Укупно: 1,024,678 становника, 100.00%

Године 1991. једна трећина становништва се изјаснила као Руси, једна трећина као Украјинци, док се већина остатка изјаснила као Словени.[44] Мање мањине укључују посебно етничке групе са Закавказја и региона североисточне Анадолије, укључујући Јермене, Азербејџанце, Грузијце и Понтске Грке (укључујући и оне дефинисане као Кавкаске Грке).

Матерњи језик становништва града Доњецка према украјинском попису из 2001:[46]

Економија

уреди
 
Конгресна хала

Доњецк и околне територије су у великој мери урбанизоване и агломериране у конурбацију. Радна снага је у великој мери ради у тешкој индустрији, посебно у експлотацији угља. Град је важан центар тешке индустрије и рудника угља у Доњецком басену (Донбас). Непосредно испод града леже рудници угља, у којима је у последње време повећан број рударских несрећа, а последња несрећа је била у руднику Засјадко, у којој је погинуло преко 100 радника.[47]

 
Доњецки рудник угља Засјадко, озлоглашен по несрећама у рударству.

Привреду Доњецка чини око 200 индустријских организација које имају укупну производњу од преко 120 милијарди рубаља годишње и више од 20.000 средњих и малих организација.[48] Градска рударска индустрија обухвата 17 рудника угља и две творнице за концентрацију; металуршка индустрија обухвата 5 великих металуршких погона лоцираних широм града; тржиште инжењеринга чини 67 организација, а прехрамбену индустрију — 32 организације.[48]

После пада Совјетског Савеза, Доњецк и други суседни градови Донбаса су тешко страдали, јер су многе фабрике затворене, а многи становници остали без посла.[49] Око 412.000 m2 (4.430.000 sq ft) стамбеног простора, 7,9 km (4,9 mi) гасне мреже и 15,1 km (9,4 mi) водоводне мреже изграђено је у граду током 1998–2001.[48]

У граду се налази и посебна економска зона "Доњецк".[48][50] Доњецк тренутно има девет градова побратима.[51] Немачки град Магдебург је имао економско партнерство са Доњецком током 1962–1996.[52][53]

Године 2012. Форбс је оценио Доњецк као најбољи град за пословање у Украјини. Доњецк је био на врху рејтинга по пет показатеља: хууманом капиталу, куповној моћи грађана, инвестиционој ситуацији, економској стабилности, као и инфраструктури и комфору.[54]

Трговачке области у граду укључују затворени тржни центар Доњецк Сити.

Спорт

уреди

Доњецк је велики спортски центар, има развијену инфраструктуру и више пута је одржавао међународна такмичења– Дејвис куп, УЕФА Лига шампиона. Представници града су државни лидери у спортовима као што су фудбал, хокеј, кошарка, бокс, тенис, атлетика и други.

Најпопуларнији спорт у Доњецку је фудбал. Доњецк је дом за два велика професионална фудбалска клуба: Шахтјор Доњецк, који је играо на Донбас арена пре 2014. године, али сада игра на Олимпијском стадиону у Кијеву, и Олимпик Доњецк, који тренутно игра на стадиону Чернигов. До 2021. оба клуба су наступала у Премијер лиги Украјине, али је 2021. Олимпик испао у Првој лиги Украјине. Шахтјор Доњецк је више пута освајао првенство Украјине и Куп Украјине, а 2009. је постао други тим из Украјине (после Динама из Кијева) који је освојио европско такмичење, Куп УЕФА. Доњецк је имао и женски фудбалски клуб ЖФК Дончанка, један од најуспешнијих клубова у историји Украјинске женске лиге, али је престао са радом 2014. године.

 
Донбас арена отворена је 2009.

У Доњецку се налази фудбалски стадион Донбас арена, који је отворен 2009. године. Постао је први стадион у источној Европи пројектован и изграђен по стандардима УЕФА за стадионе категорије „Елит“. Када су заједничку понуду за Европско првенство у фудбалу 2012. добиле Пољска и Украјина, Донбас арена у Доњецку је изабрана као локација за три утакмице Групе Д, једну четвртфиналну и једну полуфиналну утакмицу.[55] За резервни стадион изабран је стадион РСК Олимпијски.[56]

Доњецк је, заједно са оближњим Мариупољом, био домаћин Европског првенства до 19 година 2009.. Стадиони који су домаћини догађаја у име Доњецка били су РСЦ Олимпијски (који је био домаћин финала) и стадион Металург.

Доњецк је дом хокејашког клуба ХК Донбас, који игра у Дружба арени од 2011. (али престаје са радом 2014., а затим прелази у Друшкивку 2015), који је освојио Хокејашку лигу Украјине 2011., и који је једини тим елитног нивоа у држава. Након што је одиграо једну сезону у Руској вишој лиги, клуб је уредио своју арену по правилима Континенталне хокејашке лиге, и придружио се лиги 2012. Када је прешао у КХЛ, клуб је основао резервни клуб који ће играти у првенству Украјине под под називом ХК Донбас-2, који је освојио титулу првака државе 2012. и 2013. године. Године 2013. Доњецк је био домаћин Суперфинала Континенталног купа 2012/13. које је освојио ХК Донбас, и Светског првенства у хокеју на леду 2013 – Дивизије I – Групе Б, на ком је Украјина завршила на 1. месту и изборила пласман у Групу А (оба такмичења су одиграна у Дружба арени). Након што је тим наставио са радом 2015. године, повукао се из КХЛ-а и на крају завршио у Украјинској хокејашкој лиги, где је освојио четири од последњих пет шампионата.

Доњецк је такође био дом кошаркашког клуба КК Доњецк, који је играо у Суперлиги Украјине, и освојио титулу шампиона 2012. Клуб је играо у Дружба арени, а Доњецк је изабран као један од 6 украјинских градова за домаћина Европског првенства у кошарци 2015. Међутим, клуб је престао да игра 2014. због рата који је у току, а ФИБА турнир 2015. је морао да буде померен ван земље.

Град је некада био дом неколико познатих у то време, а сада већ угашених клубова. КМФ Шахтјор Доњецк је пет пута освојио првенство Украјине у футсалу, али је распуштен у јануару 2011. усред сезоне због финансијских проблема (у то време – најуспешнији клуб у Украјини). Један од најбољих совјетских одбојкашких тимова у то време, ОК Шахтјор Доњецк, који је био последњи тим који је освојио совјетско одбојкашко првенство, 1992. Тим је такође освојио прва два шампионата у независној украјинској лиги, 1992. и 1993. ( Првенство Украјине 1992. одржано је у Доњецку), а освојио је Куп Украјине 1993. године, али након финансијских проблема, клуб је испао 1997. године, а након једне сезоне у Другој лиги је угашен.

 
Статуа легенде у скоку с мотком Сергеја Бупке која стоји у Доњецку у близини РСЦ Олимпијски.

Доњецк је био домаћин тениског првенства СССР-а 1978, 1979. и 1980. и био је домаћин неколико тениских мечева Дејвис купа 2005. године. Доњецк је био домаћин Меморијала Александра Кољаскина, који је одржаван између 2002.–2008. и турнира АТП челенџер серије. Такође је био домаћин женског Викорт купа 2012. и 2013. године, који је био класификован као ИТФ женски турнир.

Доњецк је увек био важан атлетски центар, и био је домаћин разних догађаја. Доњецк је био један од градова домаћина совјетских првенстава у атлетици 1978. и 1980. године, а био је и једини град домаћин такмичења 1984. Доњецк је такође био домаћин Европског првенства у атлетици за јуниоре 1977. године. Стадион који се користио за те атлетске догађаје био је РСЦ Олимпијски (у то време под називом РСЦ Локомотива).

Међу различитим атлетским спортовима, Доњецк посебно има велико име у скоку с мотком. Сергеј Бупка, којег многи сматрају највећим скакачем с мотком у историји, одрастао је у граду, а такође је 1992. године започео годишњу манифестацију у скоку с мотком у Доњецку под називом Звезде скока с мотком. Сам Бупка је три пута поставио светски рекорд у дворани (1990, 1991, 1993). Његов светски рекорд у скоку с мотком у дворани од 6,15 м, постављен на Олимпијском стадиону у Доњецку 21. фебруара 1993. године, оборен је тек 2014. Рускиња Јелена Исинбајева је постављала нови светски рекорд на том такмичењу сваке године од 2004. до 2009. године.

Светско првенство у хокеју на леду 2015 — Дивизија I требало је да се одржи од 18. до 24. априла 2015. у Доњецку, али је касније пребачено у Кракову, у Пољској због рата који је у току.

Професионални спортски тимови

уреди

Следи списак постојећих професионалних спортских тимова и познатих (освојених титула) нефункционалних клубова. Ниједан клуб тренутно не игра у граду због рата у Донбасу.

Клуб Лига Спорт Стадион Основан Титуле
ФК Шахтјор Доњецк Премијер лига Украјине у фудбалу Фудбал Донбас арена/ Олимпијски стадион у Кијеву 1936 13
ФК Олимпик Доњецк Прва лига Украјине у фудбалу Association football Спортски комплекс Олимпик/Стадион Чернигов 2001 0
ЖФК Дончанка (угашен) Прва лига Украјине Женски фудбал Стадион Дончанка 1992 5
КМФ Шахтјор Доњецк (угашен) Украјински футсал шампионат Футсал Павиљон 1998 5
РК Донбас Суперлига Рукомет СЦ Текстилшик/СЦ Динамо (Запорожје) 1983 3
ХК Донбас Украјинска хокејашка лига Хокеј на леду Дружба арена /Алтаир арена (Друшкивка) 2005 Украјина: 4 (2 као ХК Донбас -2)
КК Доњецк (угашен) Суперлига Украјине у кошарци Кошарка Дружба арена 2006 1
ОК Шахтјор Доњецк (угашен) Украјинска одбојкашка лига Одбојка Дружба арена 1983 Совјетски Савез: 1 Украјина: 2

Култура

уреди

Знаменитости

уреди

Авенија прве линије (Артјома улица)

уреди
 
Доњецк, биоскоп Шевченко у улици Артјома

Авенија прве линије, позната и као улица Артјома, сматра се главним делом Доњецка. Генерално функционише као главно место за почетак сваког туристичког путовања по граду. У улици се сусреће мешавине нове и старе архитектуре заједно са малим парковима, хотелима, тржним центрима и ресторанима. Значајне локације су Лењинов трг, Позориште опере и балета, споменик рударима угља и Доњецко драмско позориште.

 
Панорама улице Артјома

Статуа Артјома (Фјодор Сергејев)

уреди

Ова шест метара висока статуа у улици Артема је омаж совјетском политичару Фјодору Сергејеву.

Доњецко позориште опере и балета

уреди

Изграђено 1936. године, Доњецко државно академско позориште опере и балета је дом Доњецког балетског друштва од 1946. године.

 
Доњецко позориште опере и балета, 2002

Донбас Палас

уреди

Овај хотел са 5 звездица у центру Доњецка једини је бивши украјински хотел који се придружио "Водећим хотелима света" и био је водећи украјински пословни хотел према Светском удружењу за путничке награде. Изграђена је 1938. године по налогу Шувалова и Речаникова. Током нацистичке окупације Доњецка, Гестапо је заузео хотел као седиште; зграда је током рата делимично порушена. Хотел је поново отворен након реконструкције 2004. године.

 
Донбас Палас, 2008

Булевар Пушкина

уреди
 
Булевар Пушкина ноћу

Зелени пут дужине 2 km (1,2 mi) који садржи фонтане, кафиће и бројне статуе као што је споменик Тарасу Шевченку. На Булевару Пушкина налази се и скулптура Палме Мерцалова. Првобитно креирана за изложбу 1896. од стране Алексеја Мерцалова, локалног ковача, од једне шине, требало је да представи вештине и моћ тешке индустрије у царској Русији.

Споменик Џону Хјузу

уреди

Ова статуа из 2001. која се налази испред Доњецког националног техничког универзитета одаје почаст оснивачу града, велшанину Џону Џејмсу Хјузу, који је изградио градску челичану Јузовку која је донела Доњецку индустријску историју.

Парк кованих фигура

уреди

Парк кованих фигура отворен је 2001. године. У парку се сваке године одржава Међународни Смиткрафт Фестивал. Неки награђени радови су поклоњени граду и постављени су у парку, чиме се повремено повећава број скулптура.

Аквапарк

уреди

Доњецки аквапарк "Royal Marine" отворен је у парку Шербакова крајем 2012. Самостојећа купола, направљена од алуминијумске решеткасте конструкције, висока је 26 метара и пречника 85 метара и има увлачећи дизајн који се отвара и открива до 50% структуре сунчевој светлости. Аква парк од 5.700 квадратних метара, један од највећих затворених водених паркова на свету, изградила је канадска компанија "OpenAire, Inc".[57]

Алеја анђела

уреди

Алеја анђела у Доњецку је спомен на децу страдалу током рата у Донбасу..

Архитектура

уреди
 
Хотел Великобританија (енгл. Great Britain) је једна од најстаријих зграда у Доњецку, изграђена 1883. године.

Доњецк, у то време Јузовка, био је подељен на два дела: северни и јужни. У јужном делу налазиле су се градске фабрике, железничке станице, телеграфске зграде, болнице и школе. Недалеко од фабрика налазила се енглеска колонија у којој су живели инжењери и управа. Након изградње резиденције Џона Хјуза и разних комплекса за стране раднике, јужни део града изграђен је углавном у енглеском стилу.

Ове зграде су користиле правоугаоне и троугласте фасаде, зелене кровове, велике прозоре, који су заузимали велики део зграде, и балконе. У овом делу града улице су биле велике и имале су тротоаре. Велики утицај на формирање архитектуре у Доњецку имао је званични архитекта новоруске компаније — Молдингаујер. Очуване грађевине јужног дела Јузовке чиниле су резиденције Џона Хјуза (1891, делимично очувано), Болфура (1889) и Боса.

У северном делу Јузовке, Новом Свету, живели су трговци, занатлије и бирократе. Овде су се налазиле пијаца, полицијски штаб и катедрала Преображења Господњег. Централна улица Новог света и суседне улице су углавном биле оивичене једноспратним или двоспратним стамбеним зградама, као и пијацама, ресторанима, хотелима, канцеларијама и банкама. Чувена очувана зграда у северном делу Јузовке био је хотел Велика Британија.

Први генерални план Стаљина направљен је 1932. године у Одеси од стране архитекте П. Головченка. Године 1937. пројекат је делимично прерађен. Ови пројекти су били први у историји градског грађевинског бироа.

Велики део градских зграда из друге половине 20. века пројектовао је архитекта Павел Вигдергауз, који је 1978. године добио награду Владе СССР-а за архитектуру у граду Доњецку.

Религија

уреди
 
Реконструисана катедрала Преображења Господњег у Доњецку.

Становници Доњецка припадају верским традицијама, укључујући православну цркву[58] источну католичку цркву, протестантизам и католичку цркву, као и ислам и јудаизам.[59][60] Верска тела са највише чланова су Украјинска православна црква и Украјинска православна црква Кијевског патријархата.

Године 2014. Јеврејима је на празник Пасхе подељен лажни летак "који је потписао председник привремене владе Доњецка Денис Пушилин". Летак је обавештавао јеврејске држављанине Доњецка да себе, своју имовину и породицу региструју код проруских власти. У летку се наводи да ће неиспуњавање захтева довести до одузимања држављанства и конфискације имовине. Летак је изазвао збуњеност и страх међу јеврејским становништвом Доњецка, које је у летку видело одјеке холокауста.[61]

Медији

уреди

У Доњецку ради пет телевизијских станица:

  • ТРК Украјина (укр. ТРК Україна)[62]
  • КРТ, Кијевска Русија (укр. КРТ, Київська Русь)[63]
  • Први општински (рус. Первый муниципальный)[64]
  • Канал 27 (рус. 27 канал)
  • ТРК Донбас (рус. ТРК Донбасс)

У Доњецку се налази ТВ торањ висок 360 метара, једна од највиших грађевина у граду, завршена 1992.

Познати грађани

уреди
 
Анатолиj Соловјаненко
 
Лилија Подкопајева

Грађани Доњецка се обично зову Дончани (рус. Дончани). Следи списак познатих људи који су рођени или одрасли у граду:

Музеји

уреди
 
Доњецк регионални музеј уметности

У Доњецку постоји око 140 музеја. Међу њима су два велика регионална музеја – Историјски музеј Доњецке области и Доњецки регионални музеј уметности.

Историјски музеј Доњецке области открива прави идентитет града и покрива целу локалну заједницу, колико год да је разнолика. Постављен 1924. године, нуди опсежну изложбу са 120.000 експоната: од археолошких налаза који датирају из праисторије до оснивања града од стране Џона Хјуза, развоја индустрије и рударства угља, Другог светског рата и совјетских времена. Градоначелник Доњецка је 21. августа 2014. известио да су кров и зидови Регионалног историјског музеја у Доњецку уништени гранатирањем рано тог јутра.[66]

Музеј ФК Шахтјор отворен је 2010. Овај музеј је био први украјински музеј који је номинован за награду Европски музеј године.[67]

Транспорт

уреди

Локални транспорт

уреди
 
Доњецки тролејбус, у позадини се види Катедрала Преображења Господњег.
 
Трам ЛМ-2008

Главни облици транспорта у Доњецку су: трамваји, електрични тролејбуси, аутобуси и маршрутке (приватни минибусеви). Градски систем јавног превоза контролише удружено општинско предузеће Донгорпастранс. Град има 12 трамвајских (~130 км), 17 тролејбуских (~188 км) и око 115 аутобуских линија.[68] И трамвајски и тролејбуски систем у граду опслужују по два депоа.[68] Други начин превоза унутар града је такси превоз. У Доњецку превоз обављају 32 такси превозника.

У граду се налазе и ауто-станице које се налазе унутар града и његових приградских насеља: аутостаница Јужни, која углавном опслужује транспортне линије ка југу, па отуда и њен назив; аутостаница Центар која опслужује превоз у правцу Маринке и Вугледара као и међуградски превоз; аутостаница Критји ринок (Затворена пијаца), која служи углавном транспорту у северном и источном правцу; и аутостаница Путиловски, која опслужује углавном северни и северозападни транспортни правац.

Изградња метроа у граду, започета 1992. године, недавно је одустала због недостатка финансијских средстава. Ниједна линија или станица нису завршене.[69]

Железница

уреди
 
Главна железничка станица у Доњецку, која се налази у северном делу града.

Главна железничка станица у Доњецку, која опслужује око 7 милиона путника годишње,[68] налази се у северном делу града. У близини главне станице налази се музеј који се бави историјом железница у региону. Остале железничке станице су: Рученково, које се налази у Кијевском округу; Мандрикино (Петровски рајон) и Мушкетово (Будионивскиј рајон). Неки путнички возови избегавају станицу Доњецк и опслужују станицу Јасинувата, која се налази ван граница града. Од септембра 2009. планирана је изградња новог железничког терминала који ће бити у складу са захтевима УЕФА (пошто је Доњецк један од градова домаћина Европског првенства 2012.).[70]

Доњецка област је била важно транспортно чвориште у Украјини, као и њен центар Доњецк. Доњечке железнице, са седиштем у Доњецку, највеће су железничке дивизије у Републици. Опслужује пољопривредна и индустријска предузећа у овој области, као и становништво Доњечке и Луганске Републике и делове Дњепропетровске, Запорошке и Харковске области.

Друмски транспорт

уреди

Аутопут   део међународне мреже Е-путева, пролази кроз град на путу до Ростова у Русији.

Поред тога, кроз град пролази још један међународни пут: М 04. Такође, кроз град пролазе три национална украјинска пута (Н 15, Н 20 и Н 21).

Изградња четврте етапе кружног пута који заобилази Доњецк завршена је 2014.[71]

Авионски превоз

уреди

Поред јавног и железничког саобраћаја, Доњецк је некада имао међународни аеродром.[72] Изграђена је током раних 1940-их и раних 1950-их. Обновљен је 1973. године и поново од 2011. до 2012. године. Због борби аеродром је затворен 26. маја 2014. године и аеродром је од тада у великој мери уништен.[73] Ваздушни простор изнад Доњецка такође је затворен од катастрофе МХ17.

Образовање

уреди
 
Дан физике у Доњецком националном универзитету, 2006.

Доњецк има неколико, који укључују пет државних универзитета, 11 института, 3 академије, 14 техничких факултета, 5 приватних универзитета и 6 колеџа.

Најважније и најистакнутије образовне институције укључују Доњецки национални технички универзитет, основан 1921.[74] ("Доњечки политехнички институт" 1960–1993), као и Доњечки национални универзитет[75] који је основан 1937. године. Универзитет је имао блиске контакте са Универзитетом у Магдебургу. Од 1970. године, више од 100 студената из Немачке (Источна Немачка) завршило је своје високо образовање на једном од два главна универзитета у Доњецку. Доњецк је такође дом Доњечког националног медицинског универзитета, који је основан 1930. године и био један од највећих медицинских универзитета у Совјетском Савезу. У Доњецку постоји и неколико научно-истраживачких института и Исламски универзитет.

Доњецк је такође дом Државне музичке академије Прокофјева у Доњецку, музичког конзерваторијума основаног 1960. године.

Партнерски градови

уреди

Доњецк учествује у међународним програмима братимљења градова у циљу неговања добрих међународних односа. Међу партнерима су:

Референце

уреди
  1. ^ „Donetsk”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 5. 9. 2019. 
  2. ^ „Donetsk”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 5. 9. 2019. 
  3. ^ „Donetsk”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 5. 9. 2019. 
  4. ^ а б „Results / General results of the census / Number of cities”. 2001 Ukrainian Census. Архивирано из оригинала 9. 1. 2006. г. Приступљено 28. 8. 2006. 
  5. ^ The 28 Fastest-Shrinking Cities In The World
  6. ^ Weaver, Matthew; Luhn, Alec (13. 2. 2015). „Ukraine ceasefire deal agreed at Minsk talks”. The Guardian. Приступљено 16. 12. 2016. 
  7. ^ "Дату основания Донецка нужно вести минимум с 1779 года – историк", Radio Liberty
  8. ^ Јуз је руска апроксимација за Хјуз
  9. ^ Шаблон:Cite Efron
  10. ^ Evans, Martin (11. 6. 2012). „Euro 2012: Donetsk's roots have more in common with Merthyr Tydfil than Moscow” . Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 9. 8. 2014. 
  11. ^ The population included mostly migrants from neighbouring Russian territories
  12. ^ а б в Из истории города [From the history of the city]. Official site of the Head of Donetsk City (на језику: руски). 31. 8. 2004. Архивирано из оригинала 27. 1. 2007. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  13. ^ http://alldonetsk.info/en/history-city-donetsk Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011) The history of the city of Donetsk
  14. ^ „Das politische Bewusstsein” (PDF). Приступљено 26. 3. 2013. 
  15. ^ Morin, Yevgenii (12. 5. 2014). Донбасс: забытый референдум-1994 [Donbas: the forgotten 1994 referendum]. The Kiev Times (на језику: руски). Архивирано из оригинала 05. 02. 2021. г. Приступљено 14. 12. 2016. 
  16. ^ Киев уже 20 лет обманывает Донбасс: Донецкая и Луганская области еще в 1994 году проголосовали за федерализацию, русский язык и евразийскую интеграцию [Kiev has been cheating Donbas for 20 years: in 1994 the Donetsk and Lugansk regions voted in favour of federalisation, the Russian language, and Eurasian integration] (на језику: руски). Nakanune.ru. 26. 3. 2014. Приступљено 14. 12. 2016. 
  17. ^ „Ukraine's mine death toll rises”. BBC News. 20. 11. 2007. Приступљено 14. 12. 2016. 
  18. ^ Донецк признан лучшим городом СНГ [Donetsk named best city of the CIS] (на језику: руски). Utro.ua. 8. 4. 2008. Приступљено 14. 12. 2016. 
  19. ^ Донецк признали лучшим городом для ведения бизнеса [Donetsk recognised as the best city for conducting business] (на језику: руски). Lb.ua. 27. 6. 2013. Приступљено 14. 12. 2016. 
  20. ^ Донецк второй год подряд признают самым привлекательным в Украине для бизнеса [Donetsk recognised as the most attractive for business in Ukraine for the second consecutive year] (на језику: руски). Gazeta.ua. 22. 7. 2013. Приступљено 14. 12. 2016. 
  21. ^ Донецк признали самым привлекательным городом для бизнеса - Forbes [Donetsk recognised as the most attractive city for business - Forbes] (на језику: руски). Epravda.com.ua. 22. 7. 2013. Приступљено 14. 12. 2016. 
  22. ^ Kommodova, Natalia (4. 8. 2009). 'Большие сдвиги' Донбасса, богатые летчики и бедные вундеркинды - Обзор донецкой прессы ['Great shifts' of Donbas, rich high fliers and poor wunderkind - Overview by the Donetsk Press] (на језику: руски). Ostro.org. Приступљено 14. 12. 2016. 
  23. ^ Почему Донецк ждет судьба Детройта [Why Donetsk awaits the fate of Detroit] (на језику: руски). Makeevkainfo.com.ua. 24. 6. 2014. Архивирано из оригинала 3. 7. 2014. г. 
  24. ^ „В Донецке несколько сотен радикалов с криками "Россия" штурмуют ОГА”. Gazeta.ua. 3. 3. 2014. Приступљено 3. 3. 2014. 
  25. ^ „Новости Донбасса :: The authorities of Donetsk region don't want a referendum and they opposed 'foreign scenarios' – video report”. Novosti.dn.ua. 9. 3. 2014. Приступљено 9. 8. 2014. 
  26. ^ Kushch, Lina (6. 3. 2014). „Ukrainian flag again flies over Donetsk regional HQ”. Reuters. Архивирано из оригинала 7. 3. 2014. г. 
  27. ^ Roth, Andrew (7. 3. 2014). „Ukrainian Officials in East Act to Blunt Pro-Russian Forces” . The New York Times. Приступљено 16. 12. 2016. 
  28. ^ Russian Roulette: The Invasion of Ukraine (Dispatch Twenty Three). VICE News. 11. 4. 2014. Архивирано из оригинала 11. 3. 2014. г. 
  29. ^ Radyuhin, Vladimir (7. 4. 2014). „Donetsk proclaims independence from Ukraine”. The Hindu. Архивирано из оригинала 8. 4. 2014. г. Приступљено 7. 4. 2014. 
  30. ^ „Ukraine crisis: Eastern rebels claim 'self-rule' poll victory”. BBC News. 12. 5. 2014. Приступљено 12. 5. 2014. 
  31. ^ "Ukraine crisis: Shells hit Donetsk amid Russia convoy row". BBC News. August 14, 2014.
  32. ^ "Kyiv's troops surround separatist stronghold Donetsk, civilian casualties high Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2020)". Euronews. August 12, 2014.
  33. ^ "Ukraine: Unguided Rockets Killing Civilians Stop Use of Grads in Populated Areas". Human Rights Watch. July 24, 2014.
  34. ^ Ellis, Steven (15. 8. 2014). „Ukraine Withdraws as Hosts of 2015 Division IA World Championships”. The Hockey House. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 23. 8. 2014. 
  35. ^ Liakh, Liudmila. Было ли гетто в Донецке? [Was there a ghetto in Donetsk?] (на језику: руски). gorod.donbass.com. Архивирано из оригинала 3. 9. 2007. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  36. ^ „Donetsk, Ukraine Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 2018-11-13. 
  37. ^ „The Weather in Donetsk” Погода в Донецке. rospogoda.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 30. 4. 2007. г. Приступљено 5. 5. 2007. 
  38. ^ Погода и Климат: Климат Донецка [Weather and Climate: Climate of Donetsk] (на језику: руски). pogoda.ru.net. Архивирано из оригинала 3. 2. 2012. г. Приступљено 4. 10. 2012. 
  39. ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1981–2010”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 17. 7. 2021. г. Приступљено 18. 7. 2021. 
  40. ^ „South Ossetia recognizes Donetsk People's Republic”. Kyiv Post. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 28. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2015. 
  41. ^ Чисельність населення на 1 березня 2009 року та середня за січень-лютий 2009 року [Population on 1 March 2009 and the average for January–February of 2009]. Department of Statistics of the Donetsk Region (на језику: украјински). Архивирано из оригинала 22. 4. 2009. г. 
  42. ^ а б 2001 Ukrainian Census, Численность и состав населения Донецкой области по итогам Всеукраинской переписи населения 2001 года [The size and composition of the population on the basis of the Donetsk region in the 2001 Census].
  43. ^ а б 2001 Ukrainian Census, Численность и состав населения Донецкой области по итогам Всеукраинской переписи населения 2001 года, Языковой состав населения Донецкой области, по данным Всеукраинской переписи населения [The size and composition of the population on the basis of the Donetsk region in the 2001 Census, Linguistic composition of the population of the Donetsk region, according to the Census]
  44. ^ а б Steele, Jonathan (1994). Eternal Russia: Yeltsin, Gorbachev, and the Mirage of Democracy . Harvard University Press. стр. 217–18. ISBN 978-0-674-26837-1. Приступљено 13. 12. 2016. 
  45. ^ Перепис населення: Донецька область: Національний склад та рідна мова населення Донецької області. Розподіл постійного населення за найбільш численними національностями та рідною мовою по міськрадах та районах [Census: Donetsk region: Ethnic composition and native language of the population of the Donetsk region. Distribution of the permanent population by the most numerous nationalities and native language by councils and districts]. Department of Statistics of the Donetsk Region (на језику: украјински). 2004. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 5. 5. 2007. 
  46. ^ „About number and composition population of Donets'k Region by data, All-Ukrainian census of the population 2001”. State Statistical Service of Ukraine. Приступљено 14. 12. 2016. 
  47. ^ „Another victim of Ukraine mine blast dies in hospital”. RIA Novosti. 30. 11. 2007. Архивирано из оригинала 10. 12. 2007. г. Приступљено 1. 12. 2007. 
  48. ^ а б в г „?”. lukyanchenko.dn.ua. [мртва веза]
  49. ^ Subtelny, Orest (2000). Ukraine: A History . University of Toronto Press. стр. 613. ISBN 0-8020-8390-0. 
  50. ^ Про спеціальні економічні зони та спеціальний режим інвестиційної діяльності в Донецькій області [On Special Economic Zones and Special Mode of Investment in the Donetsk oblast]. Order of Verhovna Rada (на језику: украјински). 24. 12. 1998. Приступљено 16. 12. 2016. 
  51. ^ Города побратимы Донецка [Sister cities of Donetsk]. Official site of the Head of Donetsk City (на језику: руски). 31. 8. 2004. Архивирано из оригинала 30. 6. 2007. г. Приступљено 5. 5. 2007. 
  52. ^ Stegers, Wolfgang (5. 11. 2013). „Meine Reise nach Donetsk I: Die unbekannte ukrainische Metropole” [My trip to Donetsk I: The unknown Ukrainian metropolis]. wize.life (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  53. ^ The Daily Review, Volume 13, Michigan 1967. 1967. Приступљено 4. 10. 2014. 
  54. ^ „Forbes admitted Donetsk best city for business in Ukraine”. Yellowpage.in.ua. 1. 6. 2012. Архивирано из оригинала 15. 4. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  55. ^ „Stadiums / Donetsk”. UEFA Euro 2012. Архивирано из оригинала 3. 5. 2007. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  56. ^ „Stadiums / Introduction”. UEFA Euro 2012. Архивирано из оригинала 3. 5. 2007. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  57. ^ „World's largest retractable aluminum-domed waterpark under work in Ukraine”. Themeparkpost.com. 14. 9. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2011. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  58. ^ Донбасс Православный [Orthodox Donbas] (на језику: руски). ortodox.donbass.com. Архивирано из оригинала 29. 6. 2007. г. Приступљено 12. 5. 2007. 
  59. ^ Соціологічне опитування - Релігія: Віруючим якої церкви, конфесії Ви себе вважаєте? [Sociological survey - Religion: Believers, which churches do you consider yourself to adherents of?]. Razumkov Centre (на језику: украјински). 2006. Архивирано из оригинала 8. 11. 2018. г. Приступљено 5. 9. 2017. 
  60. ^ Yarosh, Oleg; Brylov, Denys (2011). „Muslim communities and Islamic network institutions in Ukraine: contesting authorities in shaping Islamic localities”. Ур.: Katarzyna Górak-Sosnowka. Muslims in Poland and Eastern Europe: Widening the European Discourse on Islam. Katarzyna Górak-Sosnowska. стр. 254. ISBN 978-83-903229-5-7. Приступљено 27. 5. 2016. 
  61. ^ Margalit, Michal. "Donetsk leaflet: Jews must register or face deportation." Ynetnews. 16 April 2014.
  62. ^ „Television channel 'Ukraine' home”. TRK Ukraina. Архивирано из оригинала 15. 12. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  63. ^ „Main Page”. Kyivska Rus (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2. 4. 2006. г. 
  64. ^ „Main Page”. Pervyi munitsipal'nyi kanal (на језику: руски). [мртва веза]
  65. ^ „Ukraine: President Viktor Yanukovych says he was forced to flee due to threats; slams 'pro-fascist' forces – ABC News (Australian Broadcasting Corporation)”. Abc.net.au. 28. 2. 2014. Приступљено 9. 8. 2014. 
  66. ^ Kishkovsky, Sophia (14. 8. 2014). „Eastern Ukraine's museums told to hide their collections”. theartnewspaper.com. Архивирано из оригинала 16. 8. 2014. г. 
  67. ^ „FC Shakhtar Museum nominated for an 'Oscar'”. Donbass-arena.com. 19. 5. 2012. Архивирано из оригинала 2. 5. 2013. г. Приступљено 2013-03-26. 
  68. ^ а б в Транспорт [Transport]. Partner-Portal (на језику: руски). Архивирано из оригинала 10. 5. 2007. г. Приступљено 11. 5. 2007. 
  69. ^ У Донецьку припиняють зводити метро [Metro construction in Donetsk is stopping]. 1tv.com.ua (на језику: украјински). 18. 1. 2012. Архивирано из оригинала 2. 5. 2013. г. 
  70. ^ „Construction of railway terminal in Donetsk for UEFA EURO 2012 worth UAH 414mln”. Ukrinform. 23. 9. 2009. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. 
  71. ^ Building of fourth stage of Donetsk ring road to end in 2014, Interfax-Ukraine (11 January 2014)
  72. ^ „Service Center, International Airport 'Donetsk'”. VIP-Terminal. Архивирано из оригинала 15. 6. 2006. г. Приступљено 6. 3. 2007. 
  73. ^ Loiko, Sergei L. (28. 10. 2014). „Ukraine fighters, surrounded at wrecked airport, refuse to give up”. Los Angeles Times. Donetsk. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. 
  74. ^ „About DonNTU”. Donetsk National Technical University (DonNTU). 2016. Архивирано из оригинала 27. 11. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  75. ^ „History of the University”. Donetsk National University. 2015. Приступљено 16. 12. 2016. [мртва веза]

Литература

уреди

Додатна литература

уреди
  • Kilesso, S. (1982). Donetsk. Architectural-historical summary. Kyiv: Budivelnyk. стр. 152. 
  • „Partner-Portal — Everything about Donetsk”. Partner-Portal (на језику: руски). Интернет-агентство «Партнер». Архивирано из оригинала 11. 8. 2006. г. Приступљено 28. 8. 2006. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Доњецк&oldid=28822363”