Прва пролетерска ударна бригада

Прва пролетерска ударна бригада
Прва пролетерска ударна бригада
	Врховни командант Тито врши смотру Прве пролетерске у Босанском Петровцу, новембра 1942. године. Слева надесно: Иван Рибар, Коча Поповић, Филип Кљајић, Иво Лола Рибар, Тито, Данило Лекић и Мијалко Тодоровић.
Оснивање	21. децембар 1941. Место формирања:; Рудо
Формација	шест батаљона
Део	НОВ и ПО Југославије
Ангажовање	Борбе за Јајце 1942.; Борбе за Ливно 1942.; Битка на Неретви; Битка на Сутјесци; Напад на Власеницу 1943.; Напад на Зворник 1943.; Београдска операција; Сремски фронт
Војне почасти	пролетерска од формирања
Одликовања
Команданти
Командант	Коча Поповић
Политички комесар	Филип Кљајић Фића

Прва пролетерска народно-ослободилачка ударна бригада је формирана 21. децембра 1941. године у Рудом. Одлуку о формирању бригаде донео је Централни комитет КПЈ, а формирао ју је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито.

На дан формирања имала је шест батаљона (четири из Србије и два из Црне Горе) укупне јачине 1.200 бораца.

Први командант бригаде био је Коча Поповић, народни херој, а политички комесар Филип Кљајић Фића, народни херој.

Прва борба бригаде, код села Гаочића и Миоча, 22. децембра 1941. године славила се као Дан Југословенске народне армије.

Прва пролетерска ударна бригада је на свом ратном путу прешла више од 20.000 километара. У њеним борбама борило се више од 22.000 људи из целе Југославије. Имала је више од 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца, а избацила је из строја више хиљада непријатељских војника. Дала је више од 3.000 руководилаца и 83 народна хероја.

Одликована је Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства и Орденом заслуга за народ. Поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци, јуна 1958. године, одликована је и Орденом народног хероја.

Борбени пут Прве пролетерске

Крајем децембра 1941. године, Прва пролетерска бригада је заједно са Врховним штабом, прешла у источну Босну. У току Друге непријатељске офанзиве, од 17. до 23. јануара 1942. године водила је више борби: на Пјеновцу, код Рогатице, Вареша, Хан Пијеска и Бијелих Вода. Главнина бригаде је извела марш преко планине Игман, при температури од -32 степена. После завршетка Друге офанзиве, поново предузима значајне подухвате у источној Босни.

У Трећој непријатељској офанзиви заједно са Другом пролетерском бригадом, дејствовала је у источној Босни, Црној Гори, Херцеговини и у тешким борбама (Поља Колашинска, Дурмитор, Херцеговина) знатно помогла успешно повлачење партизанских снага у рејон Тромеђе.

Поход у Босанску крајину

Борци Трећег батаљона Прве пролетерске бригаде у Фочи 5. марта 1942. године.

У саставу Ударне групе пролетерских бригада пошла је, 24. јуна 1942. године, у поход на Босанску крајину. У походу је учествовала у борбама на прузи Сарајево-Мостар и рушењу ове саобраћајнице, ослобођењу Коњица (8. августа 1942), затим у борбама око Бугојна, Дувна и Шујице, за ослобођење Ливна и другим подухватима. Водила је више борби у надирању према Имотском и ослободила неколико места. Седмог октобра 1942. године учествовала је у ослобођењу Кључа, а до краја октобра ангажована је у борбама са четницима и италијанским снагама око Босанског Грахова.

У састав Прве пролетерске дивизије ушла је 1. новембра 1942. године, а седам дана касније у Босанском Петровцу од Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита добила је пролетерску заставу. У складу са планом Врховног команданта о продору снага НОВЈ у централну Босну, новембра и децембра 1942. и јануара 1943]]. године извела је више подухвата у долини Врбаса и централној Босни; у ноћи [[19. новембар|19/20. новембра уништила је јако непријатељско упориште Ситницу; у ноћи 25/26. новембра учествовала је у ослобођењу Јајца; у току децембра је ослободила Скендер-Вакуф и Котор-Варош и подручје Јошавке; у току јануара делом својих снага учествује у ослобођењу Теслића; у ноћи 15/16. јануара ослободила је Прњавор. Успеси код Теслића и Прњавора били су велики: убијено је и рањено неколико стотина, а заробљено 2.000 непријатељских војника и заплењена велика количина ратног материјала.

Битка на Неретви

У Четвртој непријатељској офанзиви, у шестодневном маршу, пребацила се са сектора Бање Луке, преко Шипрага, Бојске, Горњег Вакуфа, на железничку пругу Сарајево-Мостар, па је у ноћи 17/18. фебруара ликвидирала посаде непријатеља на одсеку Раштелица-Брђани и после тога водила тешке борбе на Иван-седлу и Брадини и делом снага учествовала у нападу на Коњиц. Учествовала је и у познатом против удару снага НОВЈ код Горњег Вакуфа, од 3. до 5. марта 1943]]. године, а потом затварала правац Горњи Вакуф-Прозор.

После форсирања Неретве у наступању Главне оперативне групе НОВЈ на исток, бригада прва наступа општим правцем: Глатичево, рејон Калиновика, Устиколина. Од [[15. март|15. до 17. марта разбила је четничке снаге код Главатичева и на Липета планини, а у ноћи 22/23. марта водила је тешке борбе са четницима код Калиновика. У овим борбама четници су претрпели неколико тешких пораза, а бригада је похваљена од Врховног команда. Крајем марта избила је на Дрину код Устиколине. Прво је покушала да реку форсира из покрета, а пошто није успела, после припрема, форсирање је итвршила у ноћи 8/9. априла 1943. године. Водила је жестоке борбе за Капак и Крчино брдо. У борби код Ифсара (10. и 11. априла) учествовала је у разбијању знатних делова италијанске дивизије „Тауринензе”. Овим борбама омогућен је продор Главне оперативне групе Врховног штаба преко Дрине у Санџак. Крајем априла водила је жестоке борбе код Горажда са 369. немачком дивизијом.

Битка на Сутјесци

У бици на Сутјесци првих дана води борбе са Првом немачком брдском дивизијом на сектору Бијело Поље, Мојковац, Шаховићи. Са овог сектора пребачена је на сектор Челебића, ради заштите Централне болнице и затварања правца Фоча-Челебић. После седмодневног марша, 21. маја код Челебића је из покрета напала и разбила 13. домобранску пуковију. Од тада до 24. маја на овом сектору, заједно са другим јединицама, водила је огорчене борбе. Учествовала је 24. и 25. маја у неуспелом покушају пробоја југоисточно од Фоче. До 6. јуна водила је борбе у долини Сутјеске, а 8. јуна је избила на Зеленгору. Јуришем на Балиновцу, 10. јуна 1943. године, бригада је пробила непријатељски обруч на Зеленгори, а два дана касније пробила је нови обруч на комуникацији Калиновик-Фоча. У противофанзиви Главне оперативне групе у источној Босни у јулу и августу водила је више борби (Власеница, Дрињача, Зворник и на прузи Сарајево-Зеница). У септембру дејствује у Далмацији, а у октобру и новембру на ширем подручју Травника.

Завршне операције

У зиму 1943/1944. године и у пролеће 1944. године дејствује око Јајца, Мркоњић града и Герзова. У дрварској операцији води жестоке борбе на правцу Мркоњић град-Млиниште и Млиниште-Гламоч. Из западне Босне креће за Санџак, а на том путу водила је борбе на планинама Враници, Зецу, Битовњи и код Трнова. У августу 1944. године учествује у борбама у Санџаку, а 23. августа почео је њен продор у Србију. Водила је тешке борбе са Бугарским снагама на Палисаду и са јаким четничким снагама на Јеловој гори, код Карана, Косјерића и Варде, за ослобођење Бајине Баште и Ваљева (септембра) и Уба (октобра). У Београдској операцији истакла се у многим борбама. Од децембра 1944. до априла 1945. године дејствује на Сремском фронту. Учествује у пробоју Сремског фронта 12. априла 1945. године и учествује у више подухвата у Срему, Славонији и све до Загреба. Последњу борбу водила је за ослобођење Загреба, у који улази 9. маја 1945. године.

Састав Прве пролетерске бригаде

Застава и Одликовања Прве пролетерске бригаде у Војном музеју у Београду

Одликовања Прве пролетерске бригаде у Војном музеју у Београду — Орден народног хероја, Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде и Орден братства и јединства

Први (црногорски) батаљон

командант Перо Ћетковић, народни херој
политички комесар Јово Капичић, народни херој
јачина: три чете — 159 бораца, од тога 94 борца из Ловћенског, 55 из Комског и 10 из Црногорско-санџачког НОП одреда.
Прва чета — јачина 56 бораца, командир Гајо Војводић, политички комесар Ђоко Вукићевић, народни херој
Друга чета — јачина 35 бораца, командир Саво Бурић, народни херој, политички комесар Јово Поповић
Трећа чета — јачина 59 бораца, командир Секула Вукићевић, политички комесар Александар Марјановић Леко

Други (црногорски) батаљон

командант Радован Вукановић, народни херој
политички комесар Мојсије Митровић
јачина: три чете — 189 бораца. Прву и другу чету Другог црногорског батаљона, сачињавали су борци батаљона „18. октобар”, са територије подгоричког среза, а трећу чету борци НОП одреда „Бијели Павле”.
Прва чета — јачина 64 борца, командир Божо Божовић, народни херој, политички комесар Вуксан Љумовић
Друга чета — јачина 67 бораца, командир Блажо Ивановић, политички комесар Спасо Божовић
Трећа чета — јачина 54 борца, командир Мирко Шћепановић, политички комесар Милош Бобичић, народни херој

Трећи (крагујевачки) батаљон

командант Радисав Раја Недељковић, народни херој
политички комесар Сава Радојчић Феђа
јачина: три чете — 241 борац. Трећи крагујевачки батаљон сачињавали су борци из три батаљона Крагујевачког НОП одреда.
Прва чета — јачина 65 бораца, командир Милован Ивковић, политички комесар Тихомир Јањић
Друга чета — јачина 85 бораца, командир Момчило Мома Станојловић, народни херој, политички комесар Мирко Миљевић
Трећа чета — јачина 77 бораца, командир Миодраг Стевић Прња, политички комесар Миодраг Филиповић Фића Пекар

Четврти (краљевачки) батаљон

командант Павле Јакшић, народни херој
политички комесар Миро Драгишић Пипер
јачина: четири чете — 207 бораца. Четврти краљевачки батаљон сачињавали су борци Краљевачког и Копаоничког НОП одреда.
Прва чета — јачина 53 бораца, командир Милан Антончић Велебит, народни херој, политички комесар Олга Јовичић Рита, народни херој
Друга чета — јачина 50 бораца, командир чете Новак Ђоковић, политички комесар чете Душан Ристић
Трећа (крушевичка) чета — јачина 32 борца, командир Живан Маричић, народни херој, политички комесар Момчило Дугалић, народни херој
Четврта (рударска) чета — јачина 63 бораца, командир Милан Симовић Зека, политички комесар Жарко Вукотић

Пети (шумадијски) батаљон

командант Милан Илић — Чича шумадијски, народни херој
политички комесар Драган Павловић Шиља, народни херој
јачина: три чете — 171 борац. Пети шумадијски батаљон сачињавали су борци Првог шумадијског НОП одреда и борци Ужичке чете Ужичког НОП одреда.
Прва чета — јачина 71 борац, командир Вељко Томић, политички комесар Константин Ђукић Којица
Друга чета — јачина 38 бораца, командир Божидар Радивојевић Херцеговац, политички комесар Станко Џингалашевић
Трећа чета — јачина 60 бораца, командир Никола Љубичић, народни херој, политички комесар Милета Миловановић

Шести (београдски) батаљон

командант Миладин Ивановић
политички комесар Чедомир Миндеровић
јачина: четири чете — 207 бораца. Београдски батаљон сачињавали су борци Првог и Другог (Београдског) батаљона и Посавске чете Посавског НОП одреда. Ови борци су накнадно ступили у Прву пролетерску бригаду, Посавска чета је ступила 6. јануара, а Први и Други батаљон 13. јануара 1942. године.
Прва чета — јачина 51 борац, командир Душан Шајатовић, политички комесар Душан Ђорђевић Корошец
Друга чета — јачина 46 бораца, командир Павле Илић Вељко, политички комесар Миша Штерк
Трећа чета — јачина 48 бораца, командир Синиша Николајевић, народни херој, политички комесар Добривоје Пешић
Четврта (посавска) чета — јачина 55 бораца, командир Момчило Вукосављевић Мома, политички комесар Иван Штагљар

Командни састав бригаде

Коча Поповић и Данило Лекић Шпанац, први командант и први политички комесар бригаде

Команданти бригаде:
- под комадом Врховног штаба — од формирања бригаде до јануара 1942.
- Коча Поповић — од јануара до новембра 1942.
- Данило Лекић Шпанац — од новембра 1942. до јула 1943.
- Милоје Милојевић (в.д) — током јула и августа 1943.
- Божо Божовић — од августа 1943. до фебруара 1944.
- Јагош Жарић — од фебруара 1944. до краја рата

Политички комесари бригаде:
- Филип Кљајић Фића — од формирања бригаде до новембра 1942.
- Мијалко Тодоровић — од новембра 1942. до августа 1943.
- Владо Шћекић — од августа 1943. до краја 1943.
- Душан Кораћ — од краја 1943. до фебруара 1944.
- Мирко Јовановић — од фебруара до новембра 1944.
- Комнен Жугић — од новембра 1944. до краја рата

Заменици команданта бригаде:
- Данило Лекић Шпанац — од априла до новембра 1942.
- Милоје Милојевић — од новембра 1942. до августа 1943.
- Саво Машковић — од фебруара до августа 1944.
- Војо Абрамовић — од августа 1944. до краја рата

Заменици политичког комесара бригаде:
- Мијалко Тодоровић — од јануара до новембра 1942.
- Душан Кораћ — од новембра 1942. до краја 1943.
- Комнен Жугић — од краја 1943. до новембра 1944.

Народни хероји Прве пролетерске бригаде

Од око 22.000 бораца колико је, за три и по године рата, прошло кроз редове Прве пролетерске ударне бригаде њих 83 проглашено је за народне хероје. Неки од њих су:

Орден народног хероја Прве пролетерске бригаде

Наслеђе

Прва борба бригаде, код села Гаочића и Миоча, 22. децембар 1941. године, некада се славила као дан Југословенске народне армије.
Улица пролетерских бригада у Београду, којом су се делови Прве пролетерске бригаде пробијали приликом ослобођења Београда^[1], од 1997. године се зове Крунска улица.
Основна школа „Стари Град”^[2] у Београду на истоименој општини је од оснивања 1961. до 1993. носила име „Прва пролетерска бригада”.
- Оснивач је била Скупштина општине Стари Град, а кум Удружење бораца Прве пролетерске бригаде — Београдска секција. Шест ратних батаљона прве пролетерске бригаде, тада добија седми — мирнодопски батаљон пионира нове школе.
- Школа добија назив „Прва пролетерска бригада”, а пионирски одред „Седми батаљон Прве пролетерске бригаде”. Лице школе симболично озелењава седам платана, а пионирски одред стасава под заставом са лентом добијеном од бораца као знамен. Школа је сарађивала са касарном „4. јули”, која је неговала традицију ратне Прве пролетерске бригаде, а свечано и репрезентативно обележаван је Дан школе и Прве пролетерске бригаде, Дан ЈНА 22. децембар.
Данас се у Рудом некадашња улица Прве пролетерске бригаде зове улица ђенерала Драже.
У Рудом постоји Музеј Прве пролетерске бригаде у Рудом.

Референце

^ Миле Максимовић, „Од Авале до палате 'Албанија”, Прва пролетерска бригада. Сећања бораца, (ур. Вељко Миладиновић), I—IV, Београд, 1986, стр. III/302.
^ „О школи”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2015. г. Приступљено 16. 07. 2015. Текст „ OШ Стари град ” игнорисан (помоћ)

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
Вуксановић, Милош (1981). ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА. Београд - Подгорица: Народна књига—ИСИ —Побједа. Архивирано из оригинала 14. 03. 2015. г. Приступљено 03. 04. 2013.
ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ИЛУСТРОВАНА МОНОГРАФИЈА. Загреб: Глобус. 1984.
ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЕЋАЊА (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело". 1963.
ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЕЋАЊА (књига 2). Београд: Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело". 1963.
ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЕЋАЊА (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело".
ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЕЋАЊА (књига 4) - СПИСАК БОРАЦА. Београд: Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело".
ДАЛМАТИНЦИ У ПРВОЈ ПРОЛЕТЕРСКОЈ - зборник сјећања. Сплит: Институт за хисторију радничког покрета. 1982.

Mladenović, Stanko (1975). Pop Vlada Zečević. Beograd: Rad. COBISS.SR 117476103

Спољашње везе

[1] Миле Максимовић, „Од Авале до палате 'Албанија”, Прва пролетерска бригада. Сећања бораца, (ур. Вељко Миладиновић), I—IV, Београд, 1986, стр. III/302.

[2] „О школи”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2015. г. Приступљено 16. 07. 2015. Текст „ OШ Стари град ” игнорисан (помоћ)

[1]

[2]