Чедомир Миндеровић

југословенски књижевник и учесник НОБ

Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912Делхи, 16. јануар 1966) био је књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.[1]

чедомир миндеровић
Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји
заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Лични подаци
Датум рођења(1912-10-31)31. октобар 1912.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти16. јануар 1966.(1966-01-16) (53 год.)
Место смртиДелхи, Индија
Професијакњижевник
Породица
СупружникЗора Миндеровић
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
управник Народне
библиотеке Србије
Период19601965.

Одликовања
Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред Државним судом за заштиту државе и био осуђен на шест месеци затвора.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима:

После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама:

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.

Умро је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби.[2] Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.

Његова прва супруга Катарина Кета Шер-Миндеровић била је учесница Народноослободилачке борбе. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. године.

Књижевни рад

уреди

У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:[4]

  • ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године,
  • поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
  • роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
  • збирку песама „Горке године“, 1958. године,
  • збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године,
  • роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године,
  • збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године,
  • збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године,
  • „Трагови Индије“, 1966. године.

Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.

Писаћи сто Чедомира Миндеровића налази се у Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]

Референце

уреди
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 510. 
  2. ^ Револуционар животом и делом. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 17. 01. 1966. стр. 4. 
  3. ^ У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 21. 01. 1966. стр. 7. 
  4. ^ „Чедомир Миндеровић”. Енциклопедија. Приступљено 29. 1. 2019. 
  5. ^ Лазић, Виктор (јануар 2018). „Србија међу књигама”: 23. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1960—1965