Кнежево
Кнежево (прије Скендер-Вакуф) је градско насеље и седиште истоимене општине у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Налази се на обронцима планине Влашић. Прије распада Југославије општина и град носили су име Скендер Вакуф. Народна скупштина Републике Српске је 14. септембра 1992. године донела одлуку о промени имена насеља и општине у Кнежево (Сл. Гласник РС 17/92). Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Кнежево укупно је пописано 3.749 лица, а у општини Кнежево је пописано 9.793 становника.[1]
Кнежево | |
|---|---|
 Панорама Кнежева | |
.svg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Кнежево |
| Основан | 1463. као Скендер Вакуф |
| Становништво | |
| — 2013. |  3.749 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 29′ 24″ С; 17° 22′ 46″ И / 44.49013° С; 17.37941° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 861 m |
  Кнежево Кнежево на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 78230 |
| Позивни број | 051 |
| Веб-сајт | www |
Географија
уредиНалази се 50 km југоисточно од Бање Луке са којом је повезана магистралним путем М-56. Сама општина заузима површину од 360 km², на којој је настањено око 10.000 становника. Налази се на надморској висини од 864 метара и богата је црногоричном и бјелогоричном шумом.
Град је окружен планинама Чемерницом и Ранчом на западу, Влашићем на југу и Јежицом на сјевероистоку. Ове планине су неприступачне и обрасле густом црногоричном и бјелогоричном шумом.
Историја
уредиОвај чланак је недовршен. |
На подручју општине Кнежево, налази се велики број стећака, камених споменика из средњовјековне Босне. Најпознатији су они на Вуковој баштини, недалеко од града. Из XVII и XVIII вијека налазимо већи број дрвених цркава, занимљиве, локалне архитектуре. Најпознатије су оне у Јаворанима (Св. Николе) и у Имљанима (Св. Илије), које је завод за заштиту споменика културе БиХ укњижио као културну баштину. У Цркви Светог Илије у Имљанима чува се вриједна реликвија, позната као ђедовски штап, за коју локално становништво вјерује да је штап светитеља по коме је црква добила име.
Кнежево је основано у исто вријеме када и Прусац 1463. године. Оснивачем се сматра Али-дедо Скендер, по којем је град и добио пријашњи назив. У Кнежеву се налазила једна од најстаријих џамија у Босни и Херцеговини, џамија Али-деде Скендера, позната као Стара џамија, једина џамија на Балкану која је у унутрашњости садржавала кабур. Џамију су заједно с другом скендервакуфском џамијом познатом као Нова џамија, почетком рата 1992. године, срушиле паравојне формације. Након тога власт у Скендер Вакуфу мијења име града и општине у Кнежево. Прије распада Југославије и рата у БиХ Кнежево се звало Скендер Вакуф. Након Дејтонског споразума, претежно хрватска мјеста јужно од ријеке Угар су образовала општину Добретићи, у саставу Федерације Босне и Херцеговине.
Образовање
уредиУ општини Кнежево се налази основна школа „Доситеј Обрадовић“, која је прије рата у БиХ носила назив „Лука Радетић“ и Средњошколски центар „Јован Дучић“, који је носио назив „Ђуро Пуцар Стари“. У већим селима такође се налазе подручне основне школе. У центру општине се налази градска библиотека Народна библиотека Кнежево.
Становништво
уредиВећину становништва општине чине Срби православне вјероисповијести.
| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 3.278 (87,44%) | 2.484 (66,08%) | 1.491 (51,23%) | 723 (42,83%) |
| Муслимани [а] | 425 (11,34%) | 1.063 (28,27%) | 1.118 (38,41%) | 923 (54,68%) |
| Југословени [б] | ― | 111 (2,95%) | 205 (7,04%) | 5 (0,29%) |
| Хрвати | 10 (0,27%) | 42 (1,11%) | 45 (1,54%) | 17 (1,00%) |
| остали и непознато | 36 (0,95%) | 59 (1,56%) | 51 (1,75%) | 20 (1,18%) |
| Укупно | 3.749 | 3.759 | 2.910 | 1.688 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 7.742 | |
| 1885. | 8.108 | |
| 1895. | 8.910 | |
| 1948. | 2.931 | |
| 1953. | 7.100 | |
| 1961. | 992 | |
| 1971. | 1.688 | |
| 1981. | 2.910 | |
| 1991. | 3.759 | |
| 2013. | 3.749 | |
| Пописно подручје | Укупно | Срби | Хрвати | Словенци | Македонци | Црногорци | Југословени неопредијељени |
Чеси | Пољаци | Русини — Украјинци |
Остали Словени | Остали несловени |
| СРЕЗ КОТОР ВАРОШ | 37.898 | 25.008 | 6.485 | 4 | 4 | 10 | 6.375 | 2 | – | 2 | – | 8 |
| Котор Варош | 4.715 | 805 | 2.640 | 2 | 3 | 6 | 1.253 | 1 | – | 1 | – | 4 |
| Масловаре | 4.574 | 3.966 | 8 | – | – | – | 600 | – | – | – | – | – |
| Превиле | 4.576 | 3.537 | 696 | – | – | – | 342 | – | – | – | – | 1 |
| Скендер Вакуф | 7.100 | 6.566 | 16 | – | – | – | 518 | – | – | – | – | – |
| Шипраге | 7.746 | 6.036 | 24 | 1 | 1 | – | 1.682 | – | – | – | – | 2 |
| Врбањци | 4.919 | 1.678 | 1.728 | 1 | – | 4 | 1.505 | 1 | – | 1 | – | 1 |
| Забрђе | 4.268 | 2.420 | 1.373 | – | – | – | 475 | – | – | – | – | – |
Познате личности
уреди- Радојка Лакић, народни херој Југославије
- Лука Радетић, народни херој Југославије
- Дујко Комљеновић, народни херој Југославије
- Лазар Тешановић, официр Југословенске војске у отаџбини
- Жељко Копања, новинар
- Жељко Раљић, новинар
- Момир Ћелић, математичар
- Тихомир Радетић, редитељ
- Дамир Шпица, фудбалер
Галерија слика
уреди-
-
Зграда општине у Кнежеву. -
Црква брвнара Светог Николе у селу Јаворани.
.jpg)
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
Извори
уреди
- ^ ,Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ (PDF) http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/pdf/G19534001.pdf. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Литература
уреди- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
