Prva proleterska udarna brigada

Prva proleterska narodno-oslobodilačka udarna brigada je formirana 21. decembra 1941. godine u Rudom. Odluku o formiranju brigade doneo je Centralni komitet KPJ, a formirao ju je Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito.

Prva proleterska udarna brigada
Vrhovni komandant Tito vrši smotru Prve proleterske u Bosanskom Petrovcu, novembra 1942. godine. Sleva nadesno: Ivan Ribar, Koča Popović, Filip Kljajić, Ivo Lola Ribar, Tito, Danilo Lekić i Mijalko Todorović.
Osnivanje	21. decembar 1941. Mesto formiranja: Rudo
Formacija	šest bataljona
Deo	NOV i PO Jugoslavije
Angažovanje	Borbe za Jajce 1942. Borbe za Livno 1942. Bitka na Neretvi Bitka na Sutjesci Napad na Vlasenicu 1943. Napad na Zvornik 1943. Beogradska operacija Sremski front
Vojne počasti	proleterska od formiranja
Odlikovanja
Komandanti
Komandant	Koča Popović
Politički komesar	Filip Kljajić Fića

Na dan formiranja imala je šest bataljona (četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore) ukupne jačine 1.200 boraca.

Prvi komandant brigade bio je Koča Popović, narodni heroj, a politički komesar Filip Kljajić Fića, narodni heroj.

Prva borba brigade, kod sela Gaočića i Mioča, 22. decembra 1941. godine slavila se kao Dan Jugoslovenske narodne armije.

Prva proleterska udarna brigada je na svom ratnom putu prešla više od 20.000 kilometara. U njenim borbama borilo se više od 22.000 ljudi iz cele Jugoslavije. Imala je više od 7.500 poginulih, ranjenih i nestalih boraca, a izbacila je iz stroja više hiljada neprijateljskih vojnika. Dala je više od 3.000 rukovodilaca i 83 narodna heroja.

Odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je i Ordenom narodnog heroja.

Borbeni put Prve proleterske

Krajem decembra 1941. godine, Prva proleterska brigada je zajedno sa Vrhovnim štabom, prešla u istočnu Bosnu. U toku Druge neprijateljske ofanzive, od 17. do 23. januara 1942. godine vodila je više borbi: na Pjenovcu, kod Rogatice, Vareša, Han Pijeska i Bijelih Voda. Glavnina brigade je izvela marš preko planine Igman, pri temperaturi od -32 stepena. Posle završetka Druge ofanzive, ponovo preduzima značajne poduhvate u istočnoj Bosni.

U Trećoj neprijateljskoj ofanzivi zajedno sa Drugom proleterskom brigadom, dejstvovala je u istočnoj Bosni, Crnoj Gori, Hercegovini i u teškim borbama (Polja Kolašinska, Durmitor, Hercegovina) znatno pomogla uspešno povlačenje partizanskih snaga u rejon Tromeđe.

Pohod u Bosansku krajinu

Glavni članak: Pohod proleterskih brigada u Bosansku krajinu

Borci Trećeg bataljona Prve proleterske brigade u Foči 5. marta 1942. godine.

U sastavu Udarne grupe proleterskih brigada pošla je, 24. juna 1942. godine, u pohod na Bosansku krajinu. U pohodu je učestvovala u borbama na pruzi Sarajevo-Mostar i rušenju ove saobraćajnice, oslobođenju Konjica (8. avgusta 1942), zatim u borbama oko Bugojna, Duvna i Šujice, za oslobođenje Livna i drugim poduhvatima. Vodila je više borbi u nadiranju prema Imotskom i oslobodila nekoliko mesta. Sedmog oktobra 1942. godine učestvovala je u oslobođenju Ključa, a do kraja oktobra angažovana je u borbama sa četnicima i italijanskim snagama oko Bosanskog Grahova.

U sastav Prve proleterske divizije ušla je 1. novembra 1942. godine, a sedam dana kasnije u Bosanskom Petrovcu od Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita dobila je proletersku zastavu. U skladu sa planom Vrhovnog komandanta o prodoru snaga NOVJ u centralnu Bosnu, novembra i decembra 1942. i januara 1943]]. godine izvela je više poduhvata u dolini Vrbasa i centralnoj Bosni; u noći [[19. novembar|19/20. novembra uništila je jako neprijateljsko uporište Sitnicu; u noći 25/26. novembra učestvovala je u oslobođenju Jajca; u toku decembra je oslobodila Skender-Vakuf i Kotor-Varoš i područje Jošavke; u toku januara delom svojih snaga učestvuje u oslobođenju Teslića; u noći 15/16. januara oslobodila je Prnjavor. Uspesi kod Teslića i Prnjavora bili su veliki: ubijeno je i ranjeno nekoliko stotina, a zarobljeno 2.000 neprijateljskih vojnika i zaplenjena velika količina ratnog materijala.

Bitka na Neretvi

Glavni članak: Bitka na Neretvi

U Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, u šestodnevnom maršu, prebacila se sa sektora Banje Luke, preko Šipraga, Bojske, Gornjeg Vakufa, na železničku prugu Sarajevo-Mostar, pa je u noći 17/18. februara likvidirala posade neprijatelja na odseku Raštelica-Brđani i posle toga vodila teške borbe na Ivan-sedlu i Bradini i delom snaga učestvovala u napadu na Konjic. Učestvovala je i u poznatom protiv udaru snaga NOVJ kod Gornjeg Vakufa, od 3. do 5. marta 1943]]. godine, a potom zatvarala pravac Gornji Vakuf-Prozor.

Posle forsiranja Neretve u nastupanju Glavne operativne grupe NOVJ na istok, brigada prva nastupa opštim pravcem: Glatičevo, rejon Kalinovika, Ustikolina. Od [[15. mart|15. do 17. marta razbila je četničke snage kod Glavatičeva i na Lipeta planini, a u noći 22/23. marta vodila je teške borbe sa četnicima kod Kalinovika. U ovim borbama četnici su pretrpeli nekoliko teških poraza, a brigada je pohvaljena od Vrhovnog komanda. Krajem marta izbila je na Drinu kod Ustikoline. Prvo je pokušala da reku forsira iz pokreta, a pošto nije uspela, posle priprema, forsiranje je itvršila u noći 8/9. aprila 1943. godine. Vodila je žestoke borbe za Kapak i Krčino brdo. U borbi kod Ifsara (10. i 11. aprila) učestvovala je u razbijanju znatnih delova italijanske divizije „Taurinenze”. Ovim borbama omogućen je prodor Glavne operativne grupe Vrhovnog štaba preko Drine u Sandžak. Krajem aprila vodila je žestoke borbe kod Goražda sa 369. nemačkom divizijom.

Bitka na Sutjesci

Glavni članak: Bitka na Sutjesci

U bici na Sutjesci prvih dana vodi borbe sa Prvom nemačkom brdskom divizijom na sektoru Bijelo Polje, Mojkovac, Šahovići. Sa ovog sektora prebačena je na sektor Čelebića, radi zaštite Centralne bolnice i zatvaranja pravca Foča-Čelebić. Posle sedmodnevnog marša, 21. maja kod Čelebića je iz pokreta napala i razbila 13. domobransku pukoviju. Od tada do 24. maja na ovom sektoru, zajedno sa drugim jedinicama, vodila je ogorčene borbe. Učestvovala je 24. i 25. maja u neuspelom pokušaju proboja jugoistočno od Foče. Do 6. juna vodila je borbe u dolini Sutjeske, a 8. juna je izbila na Zelengoru. Jurišem na Balinovcu, 10. juna 1943. godine, brigada je probila neprijateljski obruč na Zelengori, a dva dana kasnije probila je novi obruč na komunikaciji Kalinovik-Foča. U protivofanzivi Glavne operativne grupe u istočnoj Bosni u julu i avgustu vodila je više borbi (Vlasenica, Drinjača, Zvornik i na pruzi Sarajevo-Zenica). U septembru dejstvuje u Dalmaciji, a u oktobru i novembru na širem području Travnika.

Završne operacije

U zimu 1943/1944. godine i u proleće 1944. godine dejstvuje oko Jajca, Mrkonjić grada i Gerzova. U drvarskoj operaciji vodi žestoke borbe na pravcu Mrkonjić grad-Mlinište i Mlinište-Glamoč. Iz zapadne Bosne kreće za Sandžak, a na tom putu vodila je borbe na planinama Vranici, Zecu, Bitovnji i kod Trnova. U avgustu 1944. godine učestvuje u borbama u Sandžaku, a 23. avgusta počeo je njen prodor u Srbiju. Vodila je teške borbe sa Bugarskim snagama na Palisadu i sa jakim četničkim snagama na Jelovoj gori, kod Karana, Kosjerića i Varde, za oslobođenje Bajine Bašte i Valjeva (septembra) i Uba (oktobra). U Beogradskoj operaciji istakla se u mnogim borbama. Od decembra 1944. do aprila 1945. godine dejstvuje na Sremskom frontu. Učestvuje u proboju Sremskog fronta 12. aprila 1945. godine i učestvuje u više poduhvata u Sremu, Slavoniji i sve do Zagreba. Poslednju borbu vodila je za oslobođenje Zagreba, u koji ulazi 9. maja 1945. godine.

Sastav Prve proleterske brigade

Glavni članak: Spisak pripadnika Prve proleterske brigade na dan formiranja 21.12.1941.

Zastava i Odlikovanja Prve proleterske brigade u Vojnom muzeju u Beogradu

Odlikovanja Prve proleterske brigade u Vojnom muzeju u Beogradu — Orden narodnog heroja, Orden narodnog oslobođenja, Orden partizanske zvezde i Orden bratstva i jedinstva

Prvi (crnogorski) bataljon

• komandant Pero Ćetković, narodni heroj
• politički komesar Jovo Kapičić, narodni heroj
• jačina: tri čete — 159 boraca, od toga 94 borca iz Lovćenskog, 55 iz Komskog i 10 iz Crnogorsko-sandžačkog NOP odreda.
• Prva četa — jačina 56 boraca, komandir Gajo Vojvodić, politički komesar Đoko Vukićević, narodni heroj
• Druga četa — jačina 35 boraca, komandir Savo Burić, narodni heroj, politički komesar Jovo Popović
• Treća četa — jačina 59 boraca, komandir Sekula Vukićević, politički komesar Aleksandar Marjanović Leko

Drugi (crnogorski) bataljon

• komandant Radovan Vukanović, narodni heroj
• politički komesar Mojsije Mitrović
• jačina: tri čete — 189 boraca. Prvu i drugu četu Drugog crnogorskog bataljona, sačinjavali su borci bataljona „18. oktobar”, sa teritorije podgoričkog sreza, a treću četu borci NOP odreda „Bijeli Pavle”.
• Prva četa — jačina 64 borca, komandir Božo Božović, narodni heroj, politički komesar Vuksan Ljumović
• Druga četa — jačina 67 boraca, komandir Blažo Ivanović, politički komesar Spaso Božović
• Treća četa — jačina 54 borca, komandir Mirko Šćepanović, politički komesar Miloš Bobičić, narodni heroj

Treći (kragujevački) bataljon

• komandant Radisav Raja Nedeljković, narodni heroj
• politički komesar Sava Radojčić Feđa
• jačina: tri čete — 241 borac. Treći kragujevački bataljon sačinjavali su borci iz tri bataljona Kragujevačkog NOP odreda.
• Prva četa — jačina 65 boraca, komandir Milovan Ivković, politički komesar Tihomir Janjić
• Druga četa — jačina 85 boraca, komandir Momčilo Moma Stanojlović, narodni heroj, politički komesar Mirko Miljević
• Treća četa — jačina 77 boraca, komandir Miodrag Stević Prnja, politički komesar Miodrag Filipović Fića Pekar

Četvrti (kraljevački) bataljon

• komandant Pavle Jakšić, narodni heroj
• politički komesar Miro Dragišić Piper
• jačina: četiri čete — 207 boraca. Četvrti kraljevački bataljon sačinjavali su borci Kraljevačkog i Kopaoničkog NOP odreda.
• Prva četa — jačina 53 boraca, komandir Milan Antončić Velebit, narodni heroj, politički komesar Olga Jovičić Rita, narodni heroj
• Druga četa — jačina 50 boraca, komandir čete Novak Đoković, politički komesar čete Dušan Ristić
• Treća (kruševička) četa — jačina 32 borca, komandir Živan Maričić, narodni heroj, politički komesar Momčilo Dugalić, narodni heroj
• Četvrta (rudarska) četa — jačina 63 boraca, komandir Milan Simović Zeka, politički komesar Žarko Vukotić

Peti (šumadijski) bataljon

• komandant Milan Ilić — Čiča šumadijski, narodni heroj
• politički komesar Dragan Pavlović Šilja, narodni heroj
• jačina: tri čete — 171 borac. Peti šumadijski bataljon sačinjavali su borci Prvog šumadijskog NOP odreda i borci Užičke čete Užičkog NOP odreda.
• Prva četa — jačina 71 borac, komandir Veljko Tomić, politički komesar Konstantin Đukić Kojica
• Druga četa — jačina 38 boraca, komandir Božidar Radivojević Hercegovac, politički komesar Stanko Džingalašević
• Treća četa — jačina 60 boraca, komandir Nikola Ljubičić, narodni heroj, politički komesar Mileta Milovanović

Šesti (beogradski) bataljon

• komandant Miladin Ivanović
• politički komesar Čedomir Minderović
• jačina: četiri čete — 207 boraca. Beogradski bataljon sačinjavali su borci Prvog i Drugog (Beogradskog) bataljona i Posavske čete Posavskog NOP odreda. Ovi borci su naknadno stupili u Prvu proletersku brigadu, Posavska četa je stupila 6. januara, a Prvi i Drugi bataljon 13. januara 1942. godine.
• Prva četa — jačina 51 borac, komandir Dušan Šajatović, politički komesar Dušan Đorđević Korošec
• Druga četa — jačina 46 boraca, komandir Pavle Ilić Veljko, politički komesar Miša Šterk
• Treća četa — jačina 48 boraca, komandir Siniša Nikolajević, narodni heroj, politički komesar Dobrivoje Pešić
• Četvrta (posavska) četa — jačina 55 boraca, komandir Momčilo Vukosavljević Moma, politički komesar Ivan Štagljar

Komandni sastav brigade

Koča Popović i Danilo Lekić Španac, prvi komandant i prvi politički komesar brigade

• Komandanti brigade:
  • pod komadom Vrhovnog štaba — od formiranja brigade do januara 1942.
  • Koča Popović — od januara do novembra 1942.
  • Danilo Lekić Španac — od novembra 1942. do jula 1943.
  • Miloje Milojević (v.d) — tokom jula i avgusta 1943.
  • Božo Božović — od avgusta 1943. do februara 1944.
  • Jagoš Žarić — od februara 1944. do kraja rata

• Politički komesari brigade:
  • Filip Kljajić Fića — od formiranja brigade do novembra 1942.
  • Mijalko Todorović — od novembra 1942. do avgusta 1943.
  • Vlado Šćekić — od avgusta 1943. do kraja 1943.
  • Dušan Korać — od kraja 1943. do februara 1944.
  • Mirko Jovanović — od februara do novembra 1944.
  • Komnen Žugić — od novembra 1944. do kraja rata

• Zamenici komandanta brigade:
  • Danilo Lekić Španac — od aprila do novembra 1942.
  • Miloje Milojević — od novembra 1942. do avgusta 1943.
  • Savo Mašković — od februara do avgusta 1944.
  • Vojo Abramović — od avgusta 1944. do kraja rata

• Zamenici političkog komesara brigade:
  • Mijalko Todorović — od januara do novembra 1942.
  • Dušan Korać — od novembra 1942. do kraja 1943.
  • Komnen Žugić — od kraja 1943. do novembra 1944.

Narodni heroji Prve proleterske brigade

Od oko 22.000 boraca koliko je, za tri i po godine rata, prošlo kroz redove Prve proleterske udarne brigade njih 83 proglašeno je za narodne heroje. Neki od njih su:

Orden narodnog heroja Prve proleterske brigade

1. Milan Antončić Velebit
2. Krsto Bajić
3. Hamid Beširević
4. Ante Bilobrk
5. Miloš Bobičić
6. Dragoljub Božović Žuća
7. Božo Božović
8. Nikola Bubalo
9. Savo Burić
10. Rade Vilotijević Vića
11. Dimitrije Vojvodić
12. Đoko Vojvodić
13. Jovan Vučković
14. Miloš Vučković
15. Đuro Vujović
16. Špiro Vujović
17. Bogdan Vujošević
18. Dušan Vujošević
19. Jovan Vukanović
20. Radovan Vukanović
21. Đoko Vukićević
22. Radovan Gardašević
23. Vojislav Grujić
24. Boško Dedejić Pop
25. Đura Dimitrijević
26. Spasoje Dragović
27. Momčilo Dugalić
28. Ljubomir Živković Španac
29. Živko Živković
30. Komnen Žugić
31. Vinko Zevnik
32. Vujadin Zogović
33. Vuksan Đukić
34. Milan Ilić Čiča
35. Pavle Jakšić
36. Zdravko Jovanović
37. Mirko Jovanović
38. Olga Jovičić Rita
39. Jovo Kapičić
40. Filip Kljajić Fića
41. Miloš Komatina
42. Dušan Korać
43. Danilo Lekić Španac
44. Risto Lekić
45. Đuro Lončarević
46. Šerif Lojo
47. Nikola Ljubičić
48. Radoje Ljubičić
49. Živan Maričić
50. Vojo Maslovarić
51. Savo Mašković
52. Miloje Milojević
53. Danica Milosavljević
54. Milosav Milosavljević
55. Radisav Raja Nedeljković
56. Gojko Nikoliš
57. Siniša Nikolajević
58. Mirko Novović
59. Dragan Pavlović Šilja
60. Radovan Petrović
61. Blažo Popivoda
62. Koča Popović
63. Petar Prlja
64. Petar Radević
65. Voja Radić
66. Jovan Radulović Jovo
67. Milan Raspopović
68. Ante Raštegorac
69. Vladimir Rolović
70. Milan Simović
71. Marko Stanišić
72. Momčilo Moma Stanojlović
73. Mijalko Todorović
74. Pero Ćetković
75. Miodrag Urošević Artem
76. Milan Šarac
77. Vladimir Šćekić

Nasleđe

• Prva borba brigade, kod sela Gaočića i Mioča, 22. decembar 1941. godine, nekada se slavila kao dan Jugoslovenske narodne armije.
• Ulica proleterskih brigada u Beogradu, kojom su se delovi Prve proleterske brigade probijali prilikom oslobođenja Beograda, od 1997. godine se zove Krunska ulica.
• Osnovna škola „Stari Grad” u Beogradu na istoimenoj opštini je od osnivanja 1961. do 1993. nosila ime „Prva proleterska brigada”.
  • Osnivač je bila Skupština opštine Stari Grad, a kum Udruženje boraca Prve proleterske brigade — Beogradska sekcija. Šest ratnih bataljona prve proleterske brigade, tada dobija sedmi — mirnodopski bataljon pionira nove škole.
  • Škola dobija naziv „Prva proleterska brigada”, a pionirski odred „Sedmi bataljon Prve proleterske brigade”. Lice škole simbolično ozelenjava sedam platana, a pionirski odred stasava pod zastavom sa lentom dobijenom od boraca kao znamen. Škola je sarađivala sa kasarnom „4. juli”, koja je negovala tradiciju ratne Prve proleterske brigade, a svečano i reprezentativno obeležavan je Dan škole i Prve proleterske brigade, Dan JNA 22. decembar.
• Danas se u Rudom nekadašnja ulica Prve proleterske brigade zove ulica đenerala Draže.
• U Rudom postoji Muzej Prve proleterske brigade u Rudom.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975. 
• Vuksanović, Miloš (1981). PRVA PROLETERSKA BRIGADA. Beograd - Podgorica: Narodna knjiga—ISI —Pobjeda. Arhivirano iz originala 14. 03. 2015. g. Pristupljeno 03. 04. 2013. 
• PRVA PROLETERSKA BRIGADA - ILUSTROVANA MONOGRAFIJA. Zagreb: Globus. 1984. 
• PRVA PROLETERSKA BRIGADA - ZBORNIK SEĆANjA (knjiga 1). Beograd: Vojnoizdavački zavod JNA "Vojno delo". 1963. 
• PRVA PROLETERSKA BRIGADA - ZBORNIK SEĆANjA (knjiga 2). Beograd: Vojnoizdavački zavod JNA "Vojno delo". 1963. 
• PRVA PROLETERSKA BRIGADA - ZBORNIK SEĆANjA (knjiga 3). Beograd: Vojnoizdavački zavod JNA "Vojno delo". 
• PRVA PROLETERSKA BRIGADA - ZBORNIK SEĆANjA (knjiga 4) - SPISAK BORACA. Beograd: Vojnoizdavački zavod JNA "Vojno delo". 
• DALMATINCI U PRVOJ PROLETERSKOJ - zbornik sjećanja. Split: Institut za historiju radničkog pokreta. 1982. 

• Mladenović, Stanko (1975). Pop Vlada Zečević. Beograd: Rad.  COBISS.SR 117476103

Spoljašnje veze

• Prva proleterska brigada — sećanja boraca (knjiga 2) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jul 2019)
• Rudo: 70 godina Prve proleterske („Večernje novosti”, 18. decembar 2011)
• Partizansko cveće u Dražinoj ulici („Večernje novosti”, 23. decembar 2016)