Миодраг Урошевић Артем

миодраг урошевић
миодраг урошевић
	Миодраг Урошевић Артем
Лични подаци
Датум рођења	17. март 1922.
Место рођења	Крагујевац, Краљевина СХС
Датум смрти	19. новембар 1942. (20 год.)
Место смрти	Ситница, код Кључа, НД Хрватска
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.

Миодраг Урошевић Артем (Крагујевац, 17. март 1922 — Ситница, код Кључа, 19. новембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 17. марта 1922. године у Крагујевцу. Потиче из радничке породице, његов отац Милорад радио је у крагујевачком Војно-техничком заводу. После завршетка основне школе, Миодраг је почео да учи занат и после се запослио у Војно-техничком заводу. Као млади радник приступио је радничком покрету и постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Године 1937, као петнаестогодиши дечак, био је организатор једне скојевске групе, са којом је учествовао у ослобађању из крагујевачког затвора, једне групе ухапшених комуниста. После овога, због страха од хапшења, није више одлазио на посао у Војно-технички завод. Због велике активности у радничком покрету, 1939. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Пред почетак, Другог светског рата, активно је радио у организацији „Црвена помоћ“, где је радио на сакупљању прилога за политичке затворенике.

Споменик Миодрагу Урошевићу у Крагујевцу

После Априслког рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је учествовао у организовању устанка у Крагујевцу и околини. Био је један од организатора и извршилаца првих диверзантских акција у окупираном Крагујевцу. Одмах по формирању Крагујевачког партизанског одреда, ступио је у његов састав и убрзо постављен за заменика командира једне чете. Његова чета је дејствовала на терену Горњих и Доњих Комарица, Кормана и Аџиних Ливада, где је водила веома тешке борбе с окупатором. У свим борбама, у којима је учествовао испољавао је велику храброст и одлучност, због чега је више пута био похваљиван од стране претпостављених старешина и чланова Штаба одреда.

После Прве непријатељске офанзиве, крајем 1941. године, повукао се из Србије са главином партизанских снага у Санџак. Крагујевачки партизански одред, у којем се налазио Миодраг, прилком формирања Прве пролетерске ударне бригаде, 21. децембра 1941. године у Рудом, ушао је у њен састав као Трећи крагујевачки батаљон. Миодраг се најпре налазио у Команди бригаде, где је вршио курирске задатке, а касније је враћен у свој крагујевачки батаљон, где је постављен за пушкомитраљесца и заменика командира чете.

Приликом напада на непријатељско упориште Ситницу, код Кључа, у ноћи 19/20. новембар борци Миодрагове чете из Трећег крагујевачког батаљона су добили задатак да униште бункер. Миодраг је тада одлучио да се он пузећи привуче бункеру и убије стражара, а да потом остали крену у напад. Приликом његовог привлачења бункеру, један од бораца који су чекали резултат његове акције, услед непажње случајно је опалио метак. Опаљени метак је упозорио немачког стражара који је тада отворио ватру и усмртио Миодрага.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.