Međunarodni sistem jedinica

Međunarodni sistem jedinica (fr. Système international d’unités, odnosno engl. International System of Units), poznat po svom akronimu SI (od fr. SI), najšire je korišćeni sistem jedinica. To je najčešći sistem za svakodnevnu trgovinu u svetu, i skoro je univerzalno korišćen u nauci.

Osnovne SI jedinice

Godine 1960, SI je odabran kao specifičan podskup postojećeg metar-kilogram-sekund sistema jedinica (MKS), pre nego starijeg centimetar-gram-sekund sistema (CGS). Kasnije su razne nove jedinice dodavane uvođenjem SI-ja. Na SI se ponekad odnosi kao na metrički sistem, posebno u SAD, koje ga nisu široko usvojile, iako je češće korišćen skorijih godina, i u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je konverzija delimična. SI je specifični kanon mera izveden i proširen iz metričkog sistema; međutim, nisu sve metričke jedinice za merenje prihvaćene kao SI jedinice.

Istorija

Kamena oznaka na austrougarsko/italijanskoj granici kod Ponteba prikazuje mirijametar, jedinicu od 10 km koja je korištena u Centralnoj Evropi u 19. veku (ali je u međuvremenu zastarela).

Naučnici, posebno u Francuskoj, su diskutovali o decimalnom sistemu merenja baziranom na prirodnim jedinicama bar od 1640. godine, ali prvo zvanično usvajanje takvog sistema je bilo posle Francuske revolucije, 1789. godine. Metrički sistem je pokušao da izabere jedinice koje su bile neproizvoljne, a praktične, što se dobro stopilo sa revolucijskom zvaničnom ideologijom „čistog razuma"; predložen je kao primetno poboljšanje nad neujednačenim proizvoljnim jedinicama koje su postojale ranije, a čije su vrednosti često zavisile od regiona.

Najznačajnija jedinica bila je za dužinu: jedan metar je prvobitno definisan da bude jednak 1/10 000.000 razdaljine od pola do ekvatora duž meridijana koji je prolazio kroz Pariz. Ovo je približno 10% duže od jedne jarde. Kasnije je napravljena šipka od platine sa poprečnim presekom u obliku slova H, kako bi poslužila kao standard za dužinu jednog metra koji može lako da se proveri. Zbog poteškoća da se stvarno i izmeri dužina kvadranta meridijana u 18. veku, prvi prototip od platine je bio kraći za 0,2 milimetra. Nešto skorije, metar je redefinisan kao određeni umnožak talasne dužine specifičnog zračenja, a trenutno je definisan kao rastojanje koje svetlost pređe u vakuumu za specifični period vremena. Pokušaji da se celobrojni umnožak metra poveže sa bilo kojim meridijanom su napušteni.

Prvobitna osnovna jedinica za masu u metričkom sistemu je bio gram, ali je ovo ubrzo promenjeno na kilogram, koji je definisan kao masa 0.001 m³ čiste destilovane vode kada je najgušća (na +3,98 °C). 0,001 m³ je takođe definisan kao jedan litar, tako da su zapremine mogle lako da se upoređuju koristeći daleko zgodniju jedinicu nego veoma veliki kubni metar. Do 1799, proizveden je cilindar od platine da služi kao standard za kilogram, tako da se za primarni standard nije koristio nijedan standard baziran na vodi, kada je metrički sistem zaista bio korišćen. Godine 1890, ovaj cilindar je zamenjen novim cilindrom od legure (90%) platine i (10%) iridijuma, koji od tada služi kao standard i čuva se u pariskom trezoru. Kilogram je jedina osnovna jedinica koja nije redefinisana u vezi sa nemenjajućim prirodnim fenomenom. Međutim, na sastanku Kraljevskog udruženja u Londonu, 15. februara 2005, naučnici su se pozvali na masu standardnog kilograma u Parizu da bude zamenjena kao zvanična definicija iznoseći da „nepromenljiva osobina prirode“ treba da se koristi (pre nego materijalni predmet čija masa može blago da se promeni), ali odluke o redefiniciji ne mogu da budu donesene pre 2007. godine.

Jedinica za temperaturu je postala centigrad ili obrnuti Celzijusov grad, što znači da je živina skala podeljena na 100 jednakih delova, između mešavine vode i leda i tačke ključanja čiste, destilovane vode. Ključajuća voda tako ima sto stepeni Celzijusovih, a leđenje je na nula stepeni. Ovo je metrička jedinica temperature u svakodnevnoj upotrebi. Sto godina kasnije, naučnici su otkrili apsolutnu nulu. Ovo je izazvalo uspostavljanje nove temperaturne skale, apsolutne skale koja pomera nultu tačku na apsolutnu nulu. Nazvana je Kelvinova skala i koncipirana je da se održi 100 kelvina između tačke leđenja i ključanja vode.

Metrička jedinica za vreme je postala sekund, prvobitno definisan kao 1/86400 prosečnog sunčevog dana. Zvanična definicija sekunde se menjala nekoliko puta zbog povećanih naučnih potreba (astronomska posmatranja, kvarcni časovnici, cezijumski atomski časovnik), ali korisnici ručnog sata nisu osetili relativno nikakvu promenu.

Brzo usvajanje metričkog sistema širom sveta kao alat za ekonomiju i svakodnevnu trgovinu je baziran uglavnom na nedostatku proizvoljnih sistema u mnogim državama kako bi se adekvatno opisali neki koncepti, ili na rezultatu pokušaja da se standardizuje više regionalnih varijanti u proizvoljnom sistemu. Međunarodni činioci su takođe uticali na usvajanje metričkog sistema, pošto je puno država povećalo svoju trgovinu. U naučnom smislu, pruža lakoću kada se radi sa veoma velikim i malim veličinama, jer se dobro uklapa sa našim decimalnim brojnim sistemom.

Kulturne razlike mogu da se predstave u lokalnim svakodnevnim upotrebama metričkih jedinica. Na primer, hleb se prodaje u veličinama od pola, jednog ili dva kilograma u mnogim zemljama, ali možete da ga kupite u umnošcima od sto grama u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. U nekim zemljama, neformalna mera šolja je postala 250 mL, a cene za neke proizvode su date kao „po 100 g", pre nego „po 1 kg". Duboka kulturna razlika između fizičara i inženjera, pogotovo radio inženjera, je postojala pre usvajanja MKS sistema, pa samim tim i njegovog naslednika, SI. Inžinjeri su radili sa voltima, amperima, omima, faradima i kulonima, koji su od velike praktične koristi, dok su cgs jedinice, dobre za teoretsku fiziku (zbog odsustva izmišljenih „konstanti“, kao što je „permitivnost vakuuma"), prilično loše za upotrebu u inženjerstvu i potpuno nepoznate kućama koje koriste aparate u voltima i vatima.

Ne-naučni ljudi ne treba da budu obeshrabreni podešavanjima koja su se dešavala na metričkim osnovnim jedinicama tokom poslednjih dvesta godina, pošto su eksperti stalno pokušavali da redefinišu metrički sistem kako bi odgovarao najboljem naučnom istraživaču (npr. promene iz CGS u MKS pa u SI sistem ili stvaranje Kelvinove skale). Ove promene ne utiču na svakodnevnu upotrebu metričkih jedinica. Prisustvo ovih podešavanja je bilo jedan razlog zbog koga su zagovornici američkih proizvoljnih jedinica bili protiv metrikacije; međutim, ove proizvoljne jedinice su sada definisane u vezi sa SI jedinicama, tako da svaka razlika u definicijama kod SI jedinica prouzrokuje razliku u definicijama kod proizvoljnih jedinica.

SI je prvi put dobio svoje ime 1960. godine, a poslednji put 1971. Njime upravlja organizacija za standarde: Međunarodni biro za težine i mere (Bureau International des Poids et Mesures).

Kneževina Srbija je pristupila Metarskoj konvenciji 1879. godine. Posle Prvog svetskog rata, 1918. godine, sva prava i obaveze u okviru konvencije preuzela je Kraljevina SHS, potom Jugoslavija. Posle osamostaljenja Republika Srbija je kao pravni sledbenik nasledila članstvo u Međunarodnom komitetu za tegove i mere.

Osnova

SI se sastoji od sedam osnovnih jedinica, zajedno sa skupom prefiksa.

Sedam SI osnovnih jedinica su: kilogram, metar, sekund, amper, kelvin, mol i kandela.

SI takođe definiše i određeni broj SI prefiksa koji se koriste uz jedinice: oni se kombinuju sa bilo kojim imenom jedinice da bi se dobili umnošci. Na primer, prefiks kilo označava umnožak od hiljadu, tako da kilometar iznosi 1000 m, kilogram 1000 grama itd. Prefiksi nikad nisu spojeni, tako da je milioniti deo kilograma miligram, a ne 'mikrokilogram'.

SI stil pisanja

• Simboli se pišu malim slovom, osim kada su izvedeni od imena osobe. Na primer, jedinica za pritisak je nazvana po Blezu Paskalu, tako da se simbol piše "Pa", dok se sama jedinica piše paskal. Izuzetak je litar, čija je zvanična skraćenica "L". "l" se često koristi, ali je zamenjeno, jer je previše liči na "1".
• Simboli se pišu u jednini: npr. "25 kg", a ne "25 kgs".
• Simboli nemaju tačku (.) na kraju.
• Poželjnije je da se simboli pišu rimski uspravno (m za metre, L za litre), da bi se razlikovali od kurzivnih slova korišćenih za matematičke promenljive (m za masu, l za dužinu).
• Razmak treba da razdvaja broj i simbol, npr. "2,21 kg", "7,3·10² m²". Izuzeci su simboli za ravanske stepene, minute i sekunde (°, ′ i ″), koji se stavljaju odmah posle broja, bez razmaka.
• Razmaci treba da se koriste da grupišu decimalne cifre u trojke, npr. 1 000.000 ili 342 142 (nasuprot tačkama i zarezima koji se koriste u drugim sistemima, npr. 1.000.000 ili 1,000,000).
• U engleskom jeziku, decimalni simbol treba da se piše kao tačka, tj. broj „dvadesetčetiri koma pedesetjedan“ treba da se napiše kao "24.51". (Ovo je uvedeno od strane CIRMa 1997. godine). U svim ostalim jezicima, koristi se zarez (tj. "24,51").
• Simboli za izvedene jedinice formirane od više jedinica množenjem se spajaju razmakom ili srednjom tačkom (·), npr. N m ili N·m.
• Simboli formirani deljenjem dve jedinice su spojeni znakom "kroz" (/) ili imaju negativan izložilac. Na primer, „metar u sekundi“ može da se piše "m/s", "m s^-1", "m·s^-1" ili ${\frac {\mbox{m}}{\mbox{s}}}$. Znak „kroz“ ne bi trebalo da se koristi kada je rezultat dvosmislen, tj. "kg·m^-1·s^-2" je prikladnije nego "kg/m/s²".

Sa par izuzetaka, ovaj sistem može legalno da se koristi u svim zemljama na svetu, a mnoge države nemaju definicije ostalih jedinica. Te države, koje i dalje zvanično priznaju ne-SI jedinice (npr. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo), definisale su mnoge od modernih jedinica u vezi sa SI jedinicama; na primer, jarda je definisana kao tačno 0,9144 m. U SAD, razdaljine se takođe definišu u vezi sa metričkim jedinicama, ali drugačije: 1 jarda = 3600/3937 m. One, međutim, nisu redefinisane zbog akumulacije greške koju bi izazvale, pa su stopa i milja ostale odvojene jedinice.

Jedinice

Osnovne jedinice

Sledeće su fundamentalne jedinice iz kojih su sve ostale izvedene, one su dimenziono nezavisne. Definicije u tabeli su širom prihvaćene.

SI osnovne jedinice
Ime	Simbol	Veličina	Definicija
kilogram	kg	masa	Jedinica za masu je jednaka masi međunarodnog prototipa kilograma (valjka od platine-iridijuma) čuvanog u Međunarodnom birou za težine i mere (BIPM), u Sevru, u Parizu (1. CGPM (1889), CR 34-38). Napomena: kilogram je jedina osnovna jedinica sa prefiksom; gram se definiše kao izvedena jedinica, jednaka 1/1000 kilograma; prefiksi kao što je mega se dodaju na gram, a ne kg; npr. Gg, a ne Mkg. Takođe je jedina jedinica koja se još uvek definiše preko fizičkog prototipa umesto prirodnog fenomena koji je moguće izmeriti (vidite kilogram za alternativne definicije).
sekund	s	vreme	Jedinica za vreme je trajanje od tačno 9192631770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 na temperaturi od 0 K (13. CGPM (1967-1968) Rezolucija 1, CR 103).
metar	m	dužina	Jedinica za dužinu je jednaka dužini putanje koju u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1/299792458 sekundi (17. CGPM (1983) Rezolucija 1, CR 97)..
amper	A	električna struja	Jedinica za električnu struju je stalna električna struja koja bi, kada bi se održavala u dva prava paralelna provodnika, neograničene dužine i zanemarljivo malog kružnog preseka, koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od jednog metra, prouzrokovala među tim provodnicima silu jednaku 2×10−7 njutna po metru dužine (9. CGPM (1948) Rezolucija 7, CR 70).
kelvin	K	termodinamička temperatura	Jedinica za termodinamičku temperaturu (ili apsolutnu temperaturu) je tačno 1/273,16 termodinamičke temperature trojne tačke vode (13. CGPM (1967) Rezolucija 4, CR 104).
mol	mol	količina supstance	Jedinica za količinu supstance je količina supstance koja sadrži toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kilograma čistog ugljenika 12 (14. CGPM (1971) Rezolucija 3, CR 78). (elementarne jedinke mogu biti atomi, molekuli, joni, elektroni ili čestice.) Približno je jednak 6,02214199×1023 jedinica (Avogadrov broj).
kandela	cd	jačina svetlosti	Jedinica za jačinu svetlosti je svetlosna jačina, u određenom pravcu, izvora koji emituje monohromatsko zračenje frekvencije 540×1012 herca i čija je jačina zračenja u tom pravcu 1/683 vata po steradijanu (16. CGPM (1979) Rezolucija 3, CR 100).

Jedinice bez dimenzija

Sledeće SI jedinice nemaju dimenzije, pa stoga ne traže definiciju osnovnim jedinicama.

SI jedinice bez dimenzija
Ime	Simbol	Veličina	Definicija
radijan	rad	ugao	Jedinica za ugao je ugao kod centra kruga zatvoren lukom kružnice koji je jednak u dužini poluprečniku kruga. Postoji $2\pi$ radijana u krugu.
steradijan	sr	prostorni ugao	Jedinica za prostorni ugao je prostorni ugao kod centra kugle poluprečnika r zatvoren delom površine kugle sa površinom r2. Postoji $4\pi$ steradijana u kugli.

Izvedene jedinice sa posebnim imenima

Osnovne jedinice mogu da se kombinuju kako bi se izvele jedinice za merenje ostalih veličina. Nekima su data imena.

SI izvedene jedinice sa posebnim imenima
Ime	Simbol	Veličina	Izraženo u osnovnim jedinicama
herc	Hz	frekvencija	s−1
njutn	N	sila	kg m s −2
džul	J	energija	N m = kg m2 s−2
vat	W	snaga	J/s = kg m2 s−3
paskal	Pa	pritisak	N/m2 = kg m −1 s−2
lumen	lm	svetlosni fluks	cd sr
luks	lx	osvetljenost	lm/m2 = cd sr m−2
kulon	C	naelektrisanje	A s
volt	V	električni potencijal, električni napon	W/A = J/C = kg m2 A−1 s−3
om	Ω	električna otpornost	V/A = kg m2 A−2 s−3
farad	F	električna kapacitivnost	C/V = A2 s4 kg−1 m−2
veber	Wb	magnetni fluks	kg m2 s−2 A−1
tesla	T	gustina magnetnog fluksa	Wb/m2 = kg s−2 A−1
henri	H	induktivnost	Wb/A = kg m2 A−2 s−2
simens	S	električna provodnost	Ω−1 = kg−1 m−2 A2 s3
bekerel	Bq	radioaktivnost (broj raspada u jedinici vremena)	s−1
grej	Gy	apsorbovana doza (jonizujućeg zračenja)	J/kg = m2 s−2
sivert	Sv	ekvivalentna doza (jonizujućeg zračenja)	J/kg = m2 s−2
katal	kat	katalitička aktivnost	mol/s = mol s−1
stepen celzijusa	°C	termodinamička temperatura	K (0 °C = 273.15 K, 0 K = −273.15 °C)

Ne-SI jedinice prihvatljive za upotrebu u SI

Sledeće jedinice nisu SI jedinice, ali su „prihvaćene za upotrebu u Međunarodnom Sistemu."

Ne-SI jedinice prihvaćene za upotrebu u SI
Ime	Simbol	Veličina	Ekvivalent u SI jedinicama
minut	min	vreme	1 min = 60 s
sat (čas)	h	vreme	1 h = 60 min = 3600 s
dan	d	vreme	1 d = 24 h = 1440 min = 86400 s
lučni stepen	°	ugao	1° = (π/180) rad
lučni minut	′	ugao	1′ = (1/60)° = (π/10800) rad
lučni sekund	″	ugao	1″ = (1/60)′ = (1/3600)° = (π/648000) rad
litar	l ili L	zapremina	0.001 m3
tona	t	masa	1 t = 103 kg
Ne-SI jedinice koje nisu formalno usvojene od CGPM
neper, količina polja	Np	odnos (bez dimenzija)	LF = ln(F/F0) Np
neper, količina snage	Np	odnos (bez dimenzija)	LP = ½ ln(P/P0) Np
bel, količina polja	B	odnos (bez dimenzija)	LF = 2 log10(F/F0) B
bel, količina snage	B	odnos (bez dimenzija)	LP = log10(P/P0) B
Empirijske ne-SI jedinice prihvaćene za upotrebu u SI
elektronvolt	eV	energija	1 eV = 1.60217733 (49) × 10−19 J
jedinica atomske mase	u	masa	1 u = 1.6605402 (10) × 10−27 kg
astronomska jedinica	AU	dužina	1 AU = 1.49597870691 (30) × 1011 m
Ostale ne-SI jedinice trenutno prihvaćene za upotrebu u SI
morska milja	morska milja	dužina	1 morska milja = 1852 m
čvor	čvor	brzina	1 čvor = 1 morska milja na sat = (1852/3600) m/s
ar	a	površina	1 a = 1 dam2 = 100 m2
hektar	ha	površina	1 ha = 100 a = 10000 m2
bar	bar	pritisak	1 bar = 105 Pa
angstrem, ångström	Å	dužina	1 Å = 0.1 nm = 10−10 m
barn	b	površina	1 b = 10−28 m2

SI prefiksi

Sledeći SI prefiksi mogu da se koriste kako bi se dodao prefiks bilo kojoj od gore spomenutih jedinica kako bi se napravio umnožak ili podumnožak originalne jedinice. Spisak je ažuriran novembra 2022. godine na Generalnoj konferenciji za tegove i mere kada su dodata još 4 prefiksa: rona i kveta kao najveći, ronto i kvekto kao najmanji.

SI prefiksi

10n	Prefiks	Simbol	Kratka skala	Duga skala	Decimalni ekvivalent
1030	kveta	Q	nonilion	kvintilion	1 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
1027	rona	R	oktilion	kvadrilijarda (hiljadu kvadriliona)	1 000 000 000 000 000 000 000 000 000
1024	jota	Y	septilion	kvadrilion	1 000 000 000 000 000 000 000 000
1021	zeta	Z	sekstilion	trilijarda (hiljadu triliona)	1 000 000 000 000 000 000 000
1018	eksa	E	kvintilion	trilion	1 000 000 000 000 000 000
1015	peta	P	kvadrilion	bilijarda (hiljadu biliona)	1 000 000 000 000 000
1012	tera	T	trilion	bilion	1 000 000 000 000
109	giga	G	bilion	milijarda (hiljadu miliona)	1 000 000 000
106	mega	M	milion		1 000 000
103	kilo	k	hiljada		1 000
102	hekto	h	sto		100
101	deka	da	deset		10
100	nema	nema	jedan		1
10−1	deci	d	deseti deo		0,1
10−2	centi	c	stoti deo		0,01
10−3	mili	m	hiljaditi deo		0,001
10−6	mikro	µ	milioniti deo		0,000 001
10−9	nano	n	bilioniti deo	milijarditi deo	0,000 000 001
10−12	piko	p	trilioniti deo	bilioniti deo	0,000 000 000 001
10−15	femto	f	kvadrilioniti deo	bilijarditi deo	0,000 000 000 000 001
10−18	ato	a	kvintilioniti deo	trilioniti deo	0,000 000 000 000 000 001
10−21	zepto	z	sekstilioniti	trilijarditi deo	0,000 000 000 000 000 000 001
10−24	jokto	y	septilioniti	kvadrilioniti deo	0,000 000 000 000 000 000 000 001
10−27	ronto	r	oktilioniti	kvadrilijarditi deo	0,000 000 000 000 000 000 000 000 001
10−30	kvekto	q	nonilioniti	kvintilioniti deo	0,000 000 000 000 000 000 000 000 000 001

Zastareli metrički prefiksi

Glavni članak: Zastareli metrički prefiksi

Sledeći metrički prefiksi više nisu u upotrebi: mirija-, mirio-, i bilo koji dupli prefiksi kao što su mikromikrofaradi, hektokilometri, milimikroni...

Globalna adaptacija

Pogled od gore na teg od 2 kg težine (sa kreditnom kartom da bi se prikazala veličina tega)

Pogled na dno tega od 2 kg prikazuje olovni čep i pečat ispitivača.

Heksagonalni teg od 2 kg komercijalnog kvaliteta sa olovnim poklopcem, oznakom testera i godinom proizvodnje („79” predstavlja „1979”) koji je sličan sa, mada predatira OIML preporuku R52.

SI je postao najšire korišteni merni sistem na svetu, koji se koristi u svakodnevnoj trgovini i u nauci. Prelaz na SI je imao malo efekta na svakodnevni život u zemljama koje su koristile metrički sistem – metar, kilogram, litar i sekunda su ostali nepromenjeni kao što je i način na koji su oni korišteni – većina promena je uticala samo merenja na radnom mestu. CGPM ima ulogu preporučivanja promena, mada nema formalnu ulogu u sprovođenje takvih promena - jedna druga međuvladina organizacija, Međunarodna organizacija zakonske metrologije (OIML - engl. International Organization of Legal Metrology) pruža forum za harmonizaciju nacionalnih standarda i zakonodavstvo u pogledu metrologije.

Stepen i brzina prihvatanja SI je varirao od zemlje do zemlje. Zemlje koje nisu usvojile metrički sistem do 1960. godine, a potom su usvojile SI, su to učinile direktno u okviru svojih metričkih programa, dok su drugi migrirali iz CGS sistema jedinica u SI. Godine 1960, najveća ekonomija na svetu je bio SAD, a sledili su Sovjetski Savez (iako tačna procena BDP iz 1960. godine za ovu zemlju nije dostupna), Zapadna Nemačka, Francuska, Japan, Kina i Indija. Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo su bili nemetrički, Sovjetski Savez, Francuska i Nemačka su već koristili metrički sistem tokom jednog veka, Kina je koristila metrički sistem tokom perioda od 35 godina, dok su Indija i Japan adaptirali metrički sistem u toku prethodnih pet godina. Druge nemetričke zemlje su bile one gde su Sjedinjene Države ili Ujedinjeno Kraljevstvo imali znatan uticaj.

Ujedinjeno Kraljevstvo i bivša Britanska imperija

Vidi još: Britanski sistem mera i Američki sistem mera

Korišćenje metričkih jedinica je legalizovano za trgovinu u Velikoj Britaniji 1864. godine. Velika Britanija je potpisala Metarsku konvenciju 1884. godine i UK parlament je definisao jard i funtu u smislu metra i kilograma 1897. Međutim Velika Britanija je nastavila da koristi svoj imperijalni sistem mera i da sprovodi imperijalni jedinica širom svoje imperije. Godine 1932, sistem Imperijalne preferencije je bio uveden na Otavskoj konferenciji. Mada je Irska napustila Komonvelt 1948. i Južna Afrika 1961, obe zemlje su zadržale bliske ekonomske veze sa Komonveltom.

Kad je SI standard bio objavljen 1960. godine, jedina veća zemlja Komonvelta koja je adaptirala metrički sistem je bila Indija. Godine 1863, prvo čitanje zakona koji bi učinio metrički sistem obaveznim je bilo uspešno u Domu komuna sa 110 glasova prema 75. Zakon, međutim, nije uspeo da uđe u statutsku knjigu zbog nedostatka parlamentarnog vremena. Godine 1965, nakon ovog i sličnih neuspešnih pokušaja tadašnja Federacija Britanske Industrije je informisala Britansku vladu da njeni članovi favorizuju usvajanje metričkog sistema. Obrazloženje iza zahteva je da je 80% britanskog izvoza bilo u zemlje koje su koristile metrički sistem ili koje razmišljaju o promeni na metrički sistem. Odbor za trgovinu, u ime vlade, pristao je da podržava desetogodišnji program metrikacije. Vlada se složila sa dobrovoljnom politikom koja zahteva minimalno zakonodavstvo i da troškovi budu snošeni tamo gde padaju. SI bi se koristio od samog početka. Ostatak Komonvelta, Južna Afrika i Irska su sledili njihov primer u toku nekoliko godina; u nekim zemljama kao što je Južna Afrika i Australija metrikacija je bila mandatorna umesto volonterske.

Do 1980 sve te zemlje izuzev Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade i Irske su efektivno kompletirale svoje programe. U Ujedinjenom Kraljevstvu raspad dobrovoljne metrikacije sredinom sedamdesetih godina se podudarao da obligacijom Ujedinjenog Kraljevstva kao dela EEC da adaptira metrički sistem, što je rezultiralo u legalizaciji mandatorne metrikacije u pojedinim oblastima. Pokret evroskepticizma je zauzeo antimetrikacioni stav i Ujedinjeno Kraljevstvo je tražilo brojna odstupanja od relevantnih EEC direktiva. Nakon što je metrikacija većine potrošačkih proizvoda kompletirana 2000. godine, mnoštvo aspekata britanskog života, posebno u vladi, trgovini i industriji, koristilo je SI. Iako se imperijalne jedinice široko zastupljene u neregulisanim područjima kao što su štampa i svakodnevni govor, SI ili jedinice odobrene za upotrebu uz SI koriste se u većini područja gde su merne jedinice regulisane. Izuzeci visokog profila obuhvataju prodaju piva, prodaju mleka u povratnim kontejnerima i saobraćajne znakove u Ujedinjenom Kraljevstvu. Irski putokazi (putne udaljenosti i brzine) pretvoreni su u metričke jedinice tokom prve decenije 21. veka; inače, situacija u Irskoj je slična onoj u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Kanada je adaptirala SI sistem za većinu svrha, ali su imperijalne jedinice još uvek legalno dozvoljene i ostaju u širokoj upotrebi u nekoliko sektora kanadskog društva, posebno u građevinskom, trgovinskom i železničkom sektoru.

Vidi još

• Težine i mere
• CODATA
• Metrikacija
• Metrologija
• UTC (Coordinated Universal Time)
• Binarni prefiksi
• Redovi veličina

Literatura

• Tavernor, Robert (2007). Smoot's Ear: The Measure of Humanity. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12492-7. 
• Page, Chester H.; Vigoureux, Paul, ur. (1975-05-20). The International Bureau of Weights and Measures 1875–1975: NBS Special Publication 420. Washington, D.C.: National Bureau of Standards. str. 244. 
• Malaisé, Ferdinand (1842). Theoretisch-practischer Unterricht im Rechnen [Theoretical and practical instruction in arithmetic] (na jeziku: German). München. str. 307—322. Pristupljeno 7. 1. 2013. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• I. Mills, Tomislav Cvitas, Klaus Homann, Nikola Kallay, IUPAC: Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry (2nd izd.). Blackwell Science Inc. 1993. ISBN 978-0-632-03583-0. .
• International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. Electronic version.
• Unit Systems in Electromagnetism Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. октобар 2020)
• MW Keller et al. Metrology Triangle Using a Watt Balance, a Calculable Capacitor, and a Single-Electron Tunneling Device
• Taylor, B. N. (2011). „The Current SI Seen from the Perspective of the Proposed New SI” (PDF). Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology. 116 (6): 797—807. PMC 4551220 . PMID 26989600. doi:10.6028/jres.116.022. 
• B. N. Taylor, Ambler Thompson. International System of Units (SI), National Institute of Standards and Technology. 2008. ISBN 978-1-4379-1558-7.

Spoljašnje veze

Zvanične

• BIPM Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2005)
• BIPM referenca
• ISO 1000:1992 SI jedinice i preporuke za upotrebu njihovih umnožaka i od nekih drugih jedinica

Informacije

• US NIST referenca za SI
  • grafikon
• SI - Istorija i upotreba u nauci i industriji
• Rečnik jedinica i mera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2018)
• Ćirilična transkripcija SI simbola
• Metrički sistem i konverzione tabele
• metre-info - enciklopedija za sve metričke jedinice

Prometričke grupe

• Britanska metrička asocijacija
• Američka metrička asocijacija

Konverzije - odnosi među različitim jedinicama za istu fizičku veličinu

• Konverzije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2007)