Међународни биро за тегове и мере
Међународни биро за тегове и мере је српски назив за (фр. Bureau International des Poids et Mesures) или (енгл. International Bureau of Weights and Measures, BIPM). То је организација за стандарде, једна од три организације успостављене како би се одржао Интернационални систем јединица (СИ) под условима Конвенције о метру.
Међународни биро за тегове и мере | |
---|---|
Скраћеница | BIPM |
Датум оснивања | 20. маја 1875. |
Тип | међувладина организација |
Седиште | Севр, Француска |
Подручје деловања | широм света |
Чланови | 63 државе
|
Службени језици | француски, енглески |
Председник | Martin J.T. Milton Уједињено Краљевство |
Веб-сајт | www |
Смештен је у Pavillon de Breteuil у Севру у Француској, где има екстратериторијални статус.
Према званичном сајту:
- Задатак BIPM-а је да осигура једноликост јединица за мерење широм света и њихову могућност праћења до Интернационалног система јединица (СИ).
То чини са ауторитетом Конвенције о метру, дипломатског споразума између педесетједне нације (од 2005), и управља кроз бројне Консултационе комитете, чији су чланови националне метролошке лабораторије земаља чланица конвенције, као и кроз сопствене лабораторијеске радове.
BIPM спроводи истраживања везана за мере. Организује и учествује у међународним поређењима националних стандарда мерења, и спроводи калибрације за земље чланице.
Остале организације које одржавају СИ систем су:
- Генерална конференција за тегове и мере (фр. Conférence générale des poids et mesures, CGPM) или (енгл. General Conference on Weights and Measures)
- Међународни комитет за тегове и мере (фр. Comité international des poids et mesures, CIPM) или (енгл. International Committee for Weights and Measures)
Структура
уредиBIPM надгледа Међународни комитет за тегове и мере (фр. Comité international des poids et mesures, CIPM), комитет од осамнаест чланова који се редовно састаје на две седнице годишње,[1] који заузврат надгледа Генерална конференција о теговима и мерама (фр. Conférence générale des poids et mesures, CGPM) која се састаје у Паризу обично једном сваке четири године, коју чине делегати влада држава чланица[2][3] и посматрачи из сарадника CGPM. Ови органи се такође обично називају њиховим француским иницијалима.
Историја
уредиBIPM је створен 20. маја 1875. године, након потписивања Конвенције о метру, уговора између 17 држава чланица (према подацима из новембар 2018. сада има 59 чланица).[4]
Седиште организације је базирано у Павиљон Бретељу у Сен Клу, Француска, на локацији од 2,52 ha или 6,2 акра (првобитно 2,52 ha или 6,2 акра)[5] коју је Француска влада доделила Бироу 1876. године. Од 1969, та локација се сматра међународном територијом, а BIPM има сва права и привилегије које су дате међувладиној организацији.[6] Овај статус је додатно разјашњен француским декретом бр. 70-820 од 9. септембра 1970. године.[5]
Функција
уредиBIPM има мандат да обезбеди основу за јединствен, кохерентан систем мерења широм света, који се може пратити до Међународног система јединица (СИ). Овај задатак има много облика, од директног ширења јединица до координације кроз међународна поређења националних мерних стандарда (као што је електрична енергија и јонизујуће зрачење).
Након консултација, нацрт BIPM програма рада се представља на сваком састанку Генералне конференције ради разматрања са буџетом BIPM-а. Коначан програм рада утврђује CIPM у складу са буџетом који је усагласио CGPM.
Тренутно, главни посао BIPM-а обухвата:[7][8]
- Научно-техничку делатност обављају на своја четири одсека: хемија, јонизујуће зрачење, физичка метрологија и време.
- Рад на сарадњи и координацији, укључујући обезбеђивање секретаријата за CIPM консултативне комитете и неке од њихових радних група и за CIPM MRA, и обезбеђивање институционалне везе са другим телима која подржавају међународну инфраструктуру квалитета и другим међународним телима
- Изградња капацитета и програми преноса знања ради повећања ефикасности у оквиру светске метролошке заједнице оних држава чланица и сарадника са новим метролошким системима
- Ресурс центар који обезбеђује базу података и публикације за међународну метрологију
BIPM је једна од дванаест организација чланица Међународне мреже за инфраструктуру квалитета (INetQI), која промовише и спроводи QI активности у метрологији, акредитацији, стандардизацији и оцењивању усаглашености.[9]
BIPM има важну улогу у одржавању тачног доба дана широм света. Комбинује, анализира и усредсређује званичне стандарде атомског времена земаља чланица широм света како би створио јединствено, званично координисано универзално време (UTC).[10]
Директори
уредиОд оснивања, директори BIPM-а су били:[11][12]
Име | Држава | Мандат | Напомене |
---|---|---|---|
Гилберт Гови | Италија | 1875–1877 | |
Ж. Перне | Швајцарска | 1877–1879 | Вршилац дужности |
Оле Јакоб Брох | Норвешка | 1879–1889 | |
Ж.-Рене Бенва | Француска | 1889–1915 | |
Шарл Едуар Гијом | Швајцарска | 1915–1936 | |
Алберт Перар | Француска | 1936–1951 | |
Шарл Воле | Швајцарска | 1951–1961 | |
Жан Терја | Француска | 1962–1977 | |
Пјер Жакамо | Француска | 1978–1988 | |
Тери Џ. Квин | Уједињено Краљевство | 1988–2003 | Почасни директор |
Ендру Џ. Валард | Уједињено Краљевство | 2004–2010 | Почасни директор |
Мајкл Кине | Немачка | 2011–2012 | |
Мартин Џ. Т. Милтон | Уједињено Краљевство | 2013–садашњост |
Референце
уреди- ^ „International Committee for Weights and Measures (CIPM)”. BIPM. Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ Pellet, Alain (2009). Droit international public. LGDJ. стр. 574. ISBN 978-2-275-02390-8.
- ^ Schermers, Henry G. (2018). International Institutional Law. Brill. стр. 302—303. ISBN 978-90-04-38165-0.
- ^ „Brief history of the SI”. BIPM. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ а б Page, Chester H; Vigoureux, Paul, ур. (20. 5. 1975). The International Bureau of Weights and Measures 1875–1975: NBS Special Publication 420. Washington, D.C.: National Bureau of Standards. стр. 26–27.
- ^ „History of the Pavillon de Breteuil”. BIPM. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „BIPM: Our work programme”. BIPM. Архивирано из оригинала 30. 5. 2020. г. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ Cai, Juan (Ada). „The Case of the International Bureau of Weights and Measures (BIPM)” (PDF). oecd.org. OECD. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ „International Network on Quality Infrastructure”. INetQI. Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ „Time Coordinated Universal Time (UTC)”. BIPM. Архивирано из оригинала 29. 5. 2020. г. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Directors of the BIPM since 1875”. Bureau International des Poids et Mesures. 2018. Архивирано из оригинала 27. 3. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „NPL Fellow, Dr Martin Milton , is new Director at foundation of world's measurement system”. QMT News. Quality Manufacturing Today. август 2012. Приступљено 14. 5. 2020.
Литература
уреди- Page, Chester H; Vigoureux, Paul, ур. (20. 5. 1975). The International Bureau of Weights and Measures 1875–1975: NBS Special Publication 420. Washington, D.C.: National Bureau of Standards. стр. 26–27.
- Kuert, Willy (1997). „Friendship Among Equals – Recollections from ISO's first fifty years” (PDF). ISO. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2012. г.
- Yates, JoAnne; Murphy, Craig N. (јесен 2006). „Coordinating International Standards: The Formation of the ISO” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 22. 9. 2010. г. MIT Innovations and Entrepreneurship Seminar Series.
- Nelson, Robert A. (децембар 1981). „Foundations of the international system of units (SI)” (PDF). The Physics Teacher. 19 (9): 596—613. Bibcode:1981PhTea..19..596N. doi:10.1119/1.2340901.
- Bigourdan, Guillaume (1901). Le système métrique des poids et mesures ; son établissement et sa propagation graduelle, avec l'histoire des opérations qui ont servi à déterminer le mètre et le kilogramme. University of Ottawa. Paris: Gauthier-Villars. стр. 7, 148, 154.
- Dubost, Christopher (1818). The Elements of Commerce; or, a treatise on different calculations,-operations of exchange, etc (на језику: енглески). стр. 403.
- Guedj, Denis (2011). Le mètre du monde. Paris: Éd. du Seuil. стр. 38. ISBN 9782757824900. OCLC 758713673.
- Bond, Peter; Dupont-Bloch, Nicolas (2014). L'exploration du système solaire (на језику: француски). Louvain-la-Neuve: De Boeck. стр. 5—6. ISBN 9782804184964. OCLC 894499177.
- Picard, Jean (1671). Mesure de la terre (на језику: француски). стр. 3—4 — преко Gallica.
- Simaan, Arkan (2001). La science au péril de sa vie : les aventuriers de la mesure du monde. Paris: Vuibert. стр. 124—125. ISBN 2711753476. OCLC 300706536.
- Poynting, John Henry; Thompson, Joseph John (1907). A Textbook of Physics: Properties of Matter (4th изд.). London: Charles Griffin. стр. 20.
- Faye, Hervé (1880). „Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences / publiés... par MM. les secrétaires perpétuels”. Gallica (на језику: француски). стр. 1463—1465. Приступљено 19. 6. 2019.
- United States Naval Observatory (2018), „Selected Astronomical Constants” (PDF), The Astronomical Almanac Online, стр. K7, Архивирано из оригинала (PDF) 20. 06. 2019. г., Приступљено 20. 04. 2023
- Bond, Peter; Dupont-Bloch, Nicolas (2014). L'exploration du système solaire [The exploration of the solar system] (на језику: француски). Louvain-la-Neuve: De Boeck. стр. 5—6. ISBN 9782804184964. OCLC 894499177.
- „Première détermination de la distance de la Terre au Soleil” [First determination of the distance from the Earth to the Sun]. Les 350 ans de l'Observatoire de Paris (на језику: француски). Приступљено 5. 9. 2018.
- „1967LAstr..81..234G Page 234”. adsbit.harvard.edu. стр. 237. Приступљено 5. 9. 2018.
- „INRP – CLEA – Archives: Fascicule N° 137, Printemps 2012 Les distances” [NPRI – CLEA – Archives: Issue N ° 137, Spring 2012 Distances]. clea-astro.eu (на језику: француски). Приступљено 5. 9. 2018.
- Murdin, Paul (2009). Full meridian of glory: perilous adventures in the competition to measure the Earth (на језику: енглески). New York; London: Copernicus Books/Springer. ISBN 9780387755342.
- Picard, Jean (1671). Mesure de la terre (на језику: француски). стр. 23. Приступљено 5. 9. 2018 — преко Gallica.
- Martin, Jean-Pierre; McConnell, Anita (20. 12. 2008). „Joining the observatories of Paris and Greenwich”. Notes and Records of the Royal Society (на језику: енглески). 62 (4): 355—372. ISSN 0035-9149. doi:10.1098/rsnr.2008.0029 .
- Portet, Pierre (2011). „La mesure de Paris” [The measure of Paris] (на језику: француски). Laboratoire de Médiévistique Occidentale de Paris — преко Sciences de l'Homme et de la Société.