Subjekti Rusije

Subjekti Ruske Federacije (skraćeno subjekti Federacije), ili subjekti Rusije, naziv je za teritorijalne jedinice višeg nivoa u Ruskoj Federaciji.

Prema Ustavu, Rusija je federalna država i sastoji se od ravnopravnih subjekata Ruske Federacije, u ovom trenutnku ima 89 subjekata — republika, pokrajina, oblasti, gradova federalnog značaja, autonomne oblasti, autonomnih okruga. Svaki subjekt federacije, pored federalnih organa, ima svoju izvršnu (po pravilu, guvernera ili šefa), zakonodavnu (regionalni parlamenti) i sudsku (ustavni sud subjekta) vlast. Subjekti imaju svoj ustav ili statut, kao i vlastito zakonodavstvo, koje je usvojio regionalni parlament. Subjekti Federacije imaju po dva predstavnika u gornjem domu ruskog parlamenta — Savjetu Federacije. U odnosu sa federalnim organima državne vlasti, svi subjekti Federacije su međusobno jednaki. Subjekti imaju ovlašćenja da rješavaju pitanja koja su prema ustavu u nadležnosti subjekata. Subjekti Ruske Federacije nemaju pravo da napuste federaciju.^[1]

Savremeno federalno ustrojstvo Rusije

Osobine statusa subjekata Federacije

Rusku Federacije čine republike, pokrajine, oblasti, gradovi federalnog značaja, autonomne oblasti i autonomni okruzi, koji su subjekti federacije. Tabela prikazuje osobine ustavno-pravnog statusa, svakog tipa subjekta Ruske Federacije. Članovi Ustava Rusije koji sadrže relevantne odredbe su naznačeni u zagradama.

Prisajedinjenje Krima sa Ruskom Federacijom koje nije međunarodno priznato, dalo je dva nova subjekta Ruske Federacije (Republika Krim i grad federalnog značaja Sevastopolj).

Republika	u Ustavu Rusije okarakterisana kao „država” (rus. государство) (tačka 2 član 5); status je određen Ustavom Rusije i njenim ustavom (tačka 2 član 5, tačka 1 član 66); imaju pravo na svoj državni jezik (tačka 2 član 68).
Pokrajina, oblast, grad federalnog značaja	status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvoji regionalni (pokrajinski, oblasni, gradski) zakonodavni (predstavnički) organ (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66).
Autonomna oblast	status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvojilo zakonodavni (predstavnički) organ autonomne oblasti (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66); može biti usvojen federalni zakon o autonomnoj oblasti (tačka 3 član 66).
Autonomni okrug	status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvojilo zakonodavni (predstavnički) organ autonomnog okruga (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66); može biti usvojen federalni zakon o autonomnom okrugu (tačka 3 član 66); odnosi autonomnih okruga, koji se nalaze u sastavu pokrajine ili oblasti, mogu biti regulisani federalnim zakonom i ugovorom između određenog autonomnog okruga i pokrajine ili oblasti (tačka 4 član 66).

Raspored subjekata federacije po vrstama

Vrste subjekata

Federal subjects of Russia.

Subjekti federacije su podeljeni na šest vrsta:

Legenda^[2]	Opis
46 oblasti 2 sporne	Najčešća vrsta, sa postavljenim gubernatorom i lokalno izabranom skupštinom. Obično nazvane po glavnom gradu. Hersonska i Zaporoška oblast su pod delimičnom okupacijom Rusije i generalno međunarodno nepriznate kao deo Rusije.
21 republika 3 sporne	Formalno autonomni subjekti,^[3]^[4] svaka sa posebnim ustavom, zvaničnim jezikom i skupštinom, ali bez međunarodnog subjektiviteta. Većina su domovine specifične etničke grupe ili, u slučaju Dagestana i Mordovije, više njih. Donjecka, Luganska i Krimska republika su pod delimičnom okupacijom Rusije i generalno međunarodno nepriznate kao deo Rusije.
9 pokrajina	Generalno, pokrajine se ne razlikuju od oblasti. Naziv pokrajina je istorijski, iz vremena kada je oblast bila na granicama ruske države.
4 autonomna okruga	Ponekad zvani i autonomni distrikt ili region, autonomni okruzi su domovina jednoj nacionalnoj manjini, Sa izuzetkom Čukotke, okruzi su, pored statusa federalnog subjekta, istovremeno i deo postojeće oblasti.
2 federalna grada 1 sporan	Veliki gradovi funkcionišu kao posebni subjekti. Sevastopolj je anektiran 2014. godine, i generalno međunarodno nepriznat kao deo Rusije.
1 autonomna oblast	Jedini subjekt u ovoj kategoriji je Jevrejska Autonomna Oblast.

Spisak subjekata Ruske Federacije

Ispod se nalazi spisak trenutno postojećih subjekata Ruske Federacije. Na tabeli su subjekti federacije navedeni istim redoslijedom kao što su navedeni u članu 65. Ustava Ruske Federacije: republike, pokrajine, oblasti, gradovi federalnog značaja, autonomna oblast i autonomni okruzi. U okviru svake od ovih kategorija subjekti su sortirani prema azbuci. Za svaki subjekt federacije date su glavne osobine i informacije o njenoj administrativno-teritorijalnoj podjeli. U sastavu Rusije, uključujući i sporne teritorije, postoji 24 republike, 48 oblasti, 3 grada sa federalnim statusom, 9 autonomnih pokrajina, 4 autonomna okruga i 1 autnomna oblast.

№	Zast.	Subjekti federacije	Administr. centar	Površina (km²)	Stanovnika (1. januar 2014)^[5]	Admin.-teritor. podela
	Republike
1		Adigeja	Majkop	7 792	446 406	7 rejona i 2 grada
2		Altaj	Gorno-Altajsk	92 903	211 645	10 rejona i 1 grad
3		Baškortostan	Ufa	142 947	4 069 698	54 rejona i 21 grad
4		Burjatija	Ulan Ude	351 334	973 860	21 rejon i 2 grada
5		Dagestan	Mahačkala	50 270	2 963 918	41 rejon i 10 gradova
6		Donjecka NR	Donjeck	26 517	4,100,280
7		Ingušetija	Magas	3 628	453 010	4 rejona i 4 grada
8		Jakutija	Jakutsk	3 083 523	954 803	33 rejona i 5 gradova
9		Kabardino-Balkarija	Naljčik	12 470	858 397	10 rejona i 3 grada
10		Kalmikija	Elista	74 731	282 021	13 rejona i 1 grad
11		Karačajevo-Čerkezija	Čerkesk	14 277	469 837	10 rejona i 2 grada
12		Karelija	Petrozavodsk	180 520	634 402	16 rejona i 13 gradova
13		Komija	Siktivkar	416 774	872 057	12 rejona i 8 gradova
14		Krim	Simferopolj	26 081	1 966 801	14 rejona i 11 gradova
15		Luganska NR	Lugansk	26 684	2 121 322
16		Marij El	Joškar Ola	23 375	688 686	14 rejona i 4 grada
17		Mordovija	Saransk	26 128	812 156	22 rejona i 7 gradova
18		Severna Osetija — Alanija	Vladikavkaz	7 987	703 977	8 rejona i 1 grad
19		Tatarstan	Kazanj	67 847	3 838 230	43 rejona i 14 gradova
20		Tuva	Kizil	168 604	311 761	17 rejona i 2 grada
21		Udmurtija	Iževsk	42 061	1 517 050\|	25 rejona i 5 gradova
22		Hakasija	Abakan	61 569	534 079	8 rejona i 5 gradova
23		Čečenija	Grozni	15 647	1 346 438	16 rejona i 5 gradova
24		Čuvašija	Čeboksari	18 343	1 239 984	21 rejon i 9 gradova
	Pokrajine
25		Altajska	Barnaul	167 996	2 390 638	60 rejona i 11 gradova
26		Zabajkalska	Čita	431 892	1 090 344	31 rejona i 5 gradova
27		Kamčatka	Petropavlovsk Kamčatski	464 275	319 864	11 rejona i 2 grada
28		Krasnodarska	Krasnodar	75 485	5 404 273	38 rejona i 15 gradova
29		Krasnojarska	Krasnojarsk	2 366 797	2 852 810	54 rejona i 19 gradova
30		Permska	Perm	160 236	2 636 154	33 rejona i 14 gradova
31		Primorska	Vladivostok	164 673	1 938 516	22 rejona i 12 gradova
32		Stavropoljska	Stavropolj	66 160	2 794 508	26 rejona i 10 gradova
33		Habarovska	Habarovsk	787 633	1 339 912	17 rejona i 6 gradova
	Oblasti
34		Amurska	Blagovješčensk	361 913	811 274	20 rejona i 7 gradova
35		Arhangeljska	Arhangeljsk	589 913	1 191 785	20 rejona i 8 gradova
36		Astrahanska	Astrahan	49 024	1 016 516	11 rejona i 3 grada
37		Belgorodska	Belgorod	27 134	1 544 108	21 rejon i 6 gradova
38		Brjanska	Brjansk	34 857	1 242 599	27 rejona i 5 gradova
39		Vladimirska	Vladimir	29 084	1 413 321	16 rejona i 10 gradova
40		Volgogradska	Volgograd	112 877	2 569 126	33 rejona i 6 gradova
41		Vologodska	Vologda	144 527	1 193 371	26 rejona i 4 grada
42		Voronješka	Voronjež	52 216	2 328 959	32 rejona i 7 gradova
43		Ivanovska	Ivanovo	21 437	1 043 130	21 rejon i 6 gradova
44		Zaporoška	Zaporožje (defakto Melitopolj)	27 183	1 666 515
45		Irkutska	Irkutsk	774 846	2 418 348	33 rejona i 14 gradova
46		Jaroslavska	Jaroslavlj	36 177	1 271 766	17 rejona i 6 gradova
47		Kalinjingradska	Kalinjingrad	15 125	963 128	13 rejona i 6 gradova
48		Kaluška	Kaluga	29 777	1 004 544	24 rejona i 4 grada
49		Kemerovska	Kemerovo	95 725	2 734 075	19 rejona i 18 gradova
50		Kirovska	Kirov	120 374	1 310 929	39 rejona i 5 gradova
51		Kostromska	Kostroma	60 211	656 389	24 rejona i 8 gradova
52		Kurganska	Kurgan	71 488	877 149	24 rejona i 9 gradova
53		Kurska	Kursk	29 997	1 118 915	28 rejona i 5 gradova
54		Lenjingradska	Sankt Peterburg (izvan oblasti)	83 908	1 763 924	17 rejona i 20 gradova
55		Lipecka	Lipeck	24 047	1 159 866	18 rejona i 2 grada
56		Magadanska	Magadan	462 464	150 312	8 rejona i 2 grada
57		Murmanska	Murmansk	144 902	771 058	5 rejona i 13 gradova
58		Nižegorodska	Nižnji Novgorod	76 624	3 281 496	48 rejona i 12 gradova
59		Novgorodska	Veliki Novgorod	54 501	622 430	21 rejon i 3 grada
60		Novosibirska	Novosibirsk	177 756	2 731 176	30 rejona i 7 gradova
61		Omska	Omsk	141 140	1 973 876	32 rejona i 6 gradova
62		Orenburška	Orenburg	123 702	2 008 566	35 rejona i 12 gradova
63		Orlovska	Orel	24 652	769 980	24 rejona i 3 grada
64		Penzenska	Penza	43 352	1 360 587	28 rejona i 5 grada
65		Moskovska	Moskva (izvan oblasti) (defakto Krasnogorsk)	44 379	7 133 620	38 rejona i 56 gradova
66		Pskovska	Pskov	55 399	656 561	24 rejona i 2 grada
67		Rjazanjska	Rjazanj	39 605	1 140 844	25 rejona i 4 grada
68		Rostovska	Rostov na Donu	100 967	4 245 532	43 rejona i 16 gradova
69		Samarska	Samara	53 565	3 211 187	27 rejona i 10 gradova
70		Saratovska	Saratov	101 240	2 496 552	38 rejona i 13 gradova
71		Sahalin	Južno-Sahalinsk	87 101	491 027	17 rejona i 9 gradova
72		Sverdlovska	Jekaterinburg	194 307	4 320 677	30 rejona i 34 grada
73		Smolenska	Smolensk	49 779	967 896	25 rejona i 2 grada
74		Tambovska	Tambov	34 462	1 068 934	23 rejona i 7 gradova
75		Tverska	Tver	84 201	1 325 249	36 rejona i 12 gradova
76		Tjumenska	Tjumenj	1 464 173 ^[a]	3 546 345	38 rejona i 26 gradova
77		Tomska	Tomsk	314 391	1 070 128	16 rejona i 6 gradova
78		Tuljska	Tula	25 679	1 521 497	23 rejona i 9 gradova
79		Uljanovska	Uljanovsk	37 181	1 267 561	21 rejon i 6 gradova
80		Hersonska	Herson (defakto Heničesk)	28 461	1 016 707
81		Čeljabinska	Čeljabinsk	88 529	3 490 053	24 rejona i 23 grada
	Federalni gradovi
82		Moskva	Moskva	2 511	12 108 257	12 okruga
83		Sankt Peterburg	Sankt Peterburg	1 439	5 131 942	18 rejona
84		Sevastopolj	Sevastopolj	1080	386 003	4 rejona
	Autonomne oblasti
85		Jevrejska AO	Birobidžan	36 266	170 377	5 rejona i 1 grad
	Autonomni okruzi
86		Jamalija	Salehard	769 250	539 671	7 rejona i 7 gradova
87		Nenecija	Narjan-Mar	176 810	43 025	1 rejon i 1 grad
88		Hantija-Mansija	Hanti-Mansijsk	534 801	1 597 248	9 rejona i 14 gradova
89		Čukotka	Anadir	721 481	50 555	8 rejona i 1 grad
		Ruska Federacija	Moskva	17 124 442	143 666 931

Kodovi subjekata federacije

Postoji nekoliko različitih vrsta kodiranja subjekata Ruske Federacije, prema kojima se određuju brojčane ili slovne oznake za razne svrhe.

Druge osobine teritorijalnog ustrojstva Ruske Federacije

Grupacije regiona Rusije

Subjekti federacije grupisani su u:

8 federalnih okruga (do 2010. g. — 7; 2014—2016. g. — 9);
12 ekonomskih rejona;
10 geografskih rejona;
8 prirodnih rejona;^[6]
4 vojna okruga (do 2010. g. — 6);
11 vremenskih zona (2010—2014. g. — 9);
10 arbitražnih sudskih okruga.

Istorija ruskog federalizma

Savremena Rusija subjekte je naslijedila od Ruske SFSR (sa velikim brojem izuzetaka u vidu imenovanja i transformacije). Godine 1992. ruski subjekti su potpisali Federalni ugovor o podjeli vlasti, koji je bio uključen u tekst Ustava RSFSR iz 1978. godine. Godine 1993, kada je usvojen sadašnji Ustav, ukupno je bilo 89 subjetaka. Od 1. marta 2008. godine nakon spajanja pojedinih regiona ostala su 83 subjekta federacije, a od 18. marta 2014. godine nakon pripajanja Krima Rusiji i obrazovanja dva nova subjekta — Republike Krim i grada federalnog značaja Sevestopolja — u sastavu Ruske Federacije je bilo ukupno 85 subjekata.

Promjene u federalnom ustrojstvu Rusije nakon raspada SSSR

1990-e

Sa raspadom SSSR održana je parada suvereniteta, što je izazvalo sukob zakonodavstva RSFSR i republika u njenom sastavu.
Sve sovjetske socijalističke republike u sastavu RSFSR (do maja 1991. g. — ASSR) postale su republike.
Autonomne oblasti Adigejska, Gorno-Altajska, Karačevo-Čerkejska i Hakaška postale su republike.
Pojedine oblasti su preimenovane: Gorkovska u Nižegorodska, Kalinjinska u Tverska i Kujbiševska u Samarska.
Pošto su svi autonomni okruzi mogli da se povuku iz sastava oblasti ili pokrajine usvajanjem određenog zakona, Čukotski autonomni okrug izašao je iz sastava Magadanske oblasti.
Čečensko-Inguška ASSR se podijelila na dvije republike: Čečensku Republike i Ingušetiju.
Gradovi podređeni republici RSFSR Moskva i Sankt Peterburg (ranije Lenjingrad) postali su gradovi federalnog značaja.
Dana 31. marta 1992. godine regioni Ruske Federacije (izuzev Tatarstana i Čečeno-Ingušetije (Ičkerija)) potpisali su ugovore o razgraničenju nadležnosti između federacije i regionalnih ograda državne vlasti — federalni ugovor, koji je uključen u sadašnji ustav.^[7]
Usvajanjem novog Ustava Ruske Federacije 1993. godine sve republike, pokrajine, oblasti, autonomni okruzi, gradovi federalnog značaja, takođe i Jevrejska autonomna oblast (koja je izašla iz sastava Habarovske pokrajine) postali su jednaki subjekti Ruske Federacije.
Sokoljski rejon Ivanovske oblasti (2.100 km²) prešao je u sastav Nižegorodske oblasti.

2000-e

Dana 7. decembra 2003. godine održan je referendum o ujedinjenju Permske oblasti i Komi-permjačkog AO u Permsku Pokrajinu. Prijedlog o ujedinjenju odobren je sa ogromnom većinom glasova. Ujedinjenje je stupilo na snagu 1. decembra 2005. godine.^[8]
Dana 17. aprila 2005. godine održan je referendum o prisajedinjenju Tajmirskog i Evenkijskog AO Krasnojarskoj Pokrajini. Prijedlog o prisajedinjenju je odobren sa ogromnom većinom glasova. Prisajedinjenje je stupilo na snagu 1. januara 2007. godine.
Dana 23. oktobra 2005. godine održan je referendum o ujedinjenju Kamčatske oblasti i Korjačkog AO u Kamčatsku Pokrajinu. Prijedlog o ujedinjenju odobren je sa ogromnom većinom glasova. Ujedinjenje je stupilo na snagu 1. jula 2007. godine.
Dana 16. aprila 2006. godine održan je referendum o prisajedinjenju Ustordinskog burjatskog AO Irkutskoj oblasti. Prijedlog o prisajedinjenju je odobren sa ogromnom većinom glasova. Prisajedinjenje je stupilo na snagu 1. januara 2008. godine.
Dana 11. marta 2007. godine održan je referendum o ujedinjenju Čitinske oblasti i Aginsko-burjatskog AO u Zabajkalsku Pokrajinu. Prijedlog o ujedinjenju odobren je sa ogromnom većinom glasova. Ujedinjenje je stupilo na snagu 1. marta 2008. godine.

2010-e

Dana 1. jula 2012. godine područje grada Moskve povećano je 2,4 puta na uštrb okolne Moskovske oblasti.
Dana 18. marta 2014. godine na Krimskom poluostrvu su obrazovane Republika Krim i grad federalnog značaja Sevastopolj.

Buduće federalno ustrojstvo Rusije

Perspektiva daljeg ukrupnjivanja regiona

Sprovodi se preliminarni rad na ujedinjenju Arhangeljske oblasti i Neneckog AO u Pomorsku (Arhangeljsku, Sjevernu) Pokrajinu, Sankt Peterburga i Lenjingradske oblasti u Peterburšku guberniju (Nevsku, Sanktpeterburšku Pokrajinu), Moskve i Moskovske oblasti u Moskovski federalni okrug ili Moskovske i Tverske oblasti u Sredinjšu (Podmoskovsku) oblast, itd. Međutim, procesi integracije su zamrznuti.

Vidi još

Napomene

^ Podaci uključuju i Hantija-Mansiju i Jamaliju

Reference

^ „SECESSIЯ - эto… Čto takoe SECESSIЯ?”. Slovari i эnciklopedii na Akademike (na jeziku: ruski). Pristupljeno 03. 11. 2017.
^ Heaney, Dominic, ur. (2022). „Territorial Surveys”. The Territories of the Russian Federation 2022 (23rd izd.). Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 9781032249698.
^ The Territories of the Russian Federation 2012. Taylor & Francis. 2012. str. 5. ISBN 978-1-135-09584-0. Pristupljeno 2019-10-06.
^ Saunders, R.A. (2019). Historical Dictionary of the Russian Federation. Historical Dictionaries of Europe. Rowman & Littlefield Publishers. str. 232. ISBN 978-1-5381-2048-4. Pristupljeno 2019-10-06.
^ „Katalog publikaciй::Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki”. www.gks.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 13. 05. 2019. g. Pristupljeno 04. 11. 2017.
^ „Krupnыe prirodnыe raйonы Rossii”. geographyofrussia.com (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017.
^ „Federativnый dogovor (Moskva, 31. marta 1992 g.)”. constitution.garant.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017.
^ „Hronika sobыtiй po obъedineniю dvuh subъektov RF”. www.archive.perm.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017.

[fn1-6] Podaci uključuju i Hantija-Mansiju i Jamaliju

[1] „SECESSIЯ - эto… Čto takoe SECESSIЯ?”. Slovari i эnciklopedii na Akademike (na jeziku: ruski). Pristupljeno 03. 11. 2017.

[Hea22-2] Heaney, Dominic, ur. (2022). „Territorial Surveys”. The Territories of the Russian Federation 2022 (23rd izd.). Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 9781032249698.

[3] The Territories of the Russian Federation 2012. Taylor & Francis. 2012. str. 5. ISBN 978-1-135-09584-0. Pristupljeno 2019-10-06.

[Saunders_2019-4] Saunders, R.A. (2019). Historical Dictionary of the Russian Federation. Historical Dictionaries of Europe. Rowman & Littlefield Publishers. str. 232. ISBN 978-1-5381-2048-4. Pristupljeno 2019-10-06.

[5] „Katalog publikaciй::Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki”. www.gks.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 13. 05. 2019. g. Pristupljeno 04. 11. 2017.

[7] „Krupnыe prirodnыe raйonы Rossii”. geographyofrussia.com (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017.

[8] „Federativnый dogovor (Moskva, 31. marta 1992 g.)”. constitution.garant.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017.

[9] „Hronika sobыtiй po obъedineniю dvuh subъektov RF”. www.archive.perm.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[a]

[6]

[7]

[8]