Волгоград
Волгоград (рус. Волгоград) град је у Русији и административни центар Волгоградске области.[2] Налази се у југоисточном делу европског дела Русије, на реци Волги. Волгоград је носи почасну титулу „град херој“, јер се у њему одиграла Стаљинградска битка. Град се од свог оснивања 1589. па до 1925. године звао Царицин (Царицын), од 1925. до 1961. Стаљинград (Сталинград), а од 1961. године су се у склопу демонтаже Стаљиновог култа личности, променила сва имена места названих по њему, па се данас град зове Волгоград. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.021.244 становника.
| Волгоград рус. Волгоград | |
|---|---|
.JPG) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни |
| Област | Волгоградска област |
| Основан | 1589. |
| Статус града | 1780. |
| Стара имена | Царицин (1589—1925) Стаљинград (1925—1961) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 1.021.244 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 42′ 30″ С; 44° 30′ 54″ И / 48.7084068° С; 44.5150125° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 156 m |
| Површина | 859,35[1] km2 |
.svg)  Волгоград Волгоград на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Роман Гребеников |
| Поштански број | 400001–400138 |
| Позивни број | +7 844 |
| ОКАТО код | 18401 |
| Веб-сајт | |
| volgadmin.ru | |
Географија
уредиВолгоград је један од највећих градова у Русији. Град се протеже 60 км дуж обале Волге. Већи део града се налази на десној обали реке, али у састав града улази и неколико острва као што је острво Голодин, Денежно и Сарпинско острво. Територији града припада и мост преко Волге, који северни део града повезује са тзв. „ градом-сапутником“, Волжонским. Мост који повезује ова два дела волгоградска агломерата прелази преко бране хидроелектране која се налази на Волги. Осим Волгограда и Волженског, волгоградски англомерат чини и град Краснослободск. Надморска висина града у појасу дуж реке је од 0 до 40 m, док је на удаљености од једног до три километра западно од реке, надморска висина од 50 до 100 m. Подручје града се налази на степи.
Клима је умерено-континентална. Просек падавина износи 403 mm талога годишње. Од краја априла па до октобра клима је слична клими средње Азије и Блиског истока.[3] Зиме су умерено хладне са честим падавинама. Најхладнији месец у години је фебруар. Лето је дуго и топло, а температура може достићи и 41 °C.
| Клима Волгограда | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 12,3 (54,1) |
13,1 (55,6) |
20,5 (68,9) |
29,2 (84,6) |
37,2 (99) |
39,4 (102,9) |
41,8 (107,2) |
42,6 (108,7) |
37,8 (100) |
31,0 (87,8) |
21,0 (69,8) |
12,3 (54,1) |
42,6 (108,7) |
| Максимум, °C (°F) | −3,3 (26,1) |
−3,1 (26,4) |
3,6 (38,5) |
14,9 (58,8) |
21,9 (71,4) |
27,0 (80,6) |
29,6 (85,3) |
28,6 (83,5) |
21,6 (70,9) |
13,0 (55,4) |
3,6 (38,5) |
−1,9 (28,6) |
13,0 (55,4) |
| Просек, °C (°F) | −5,7 (21,7) |
−5,9 (21,4) |
,1 (32,2) |
9,9 (49,8) |
16,7 (62,1) |
21,6 (70,9) |
24,2 (75,6) |
23,0 (73,4) |
16,4 (61,5) |
8,8 (47,8) |
,8 (33,4) |
−4,2 (24,4) |
8,8 (47,8) |
| Минимум, °C (°F) | −9,0 (15,8) |
−9,7 (14,5) |
−3,9 (25) |
4,2 (39,6) |
10,1 (50,2) |
15,1 (59,2) |
17,5 (63,5) |
16,2 (61,2) |
10,4 (50,7) |
4,1 (39,4) |
−2,4 (27,7) |
−7,3 (18,9) |
3,8 (38,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −33,0 (−27,4) |
−32,5 (−26,5) |
−25,8 (−14,4) |
−12,8 (9) |
−1,1 (30) |
2,0 (35,6) |
7,4 (45,3) |
4,5 (40,1) |
−1,0 (30,2) |
−12,2 (10) |
−25,8 (−14,4) |
−27,8 (−18) |
−33,0 (−27,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 38 (1,5) |
30 (1,18) |
28 (1,1) |
28 (1,1) |
39 (1,54) |
41 (1,61) |
35 (1,38) |
30 (1,18) |
29 (1,14) |
29 (1,14) |
34 (1,34) |
45 (1,77) |
406 (15,98) |
| Дани са кишом | 9 | 7 | 8 | 12 | 12 | 12 | 11 | 8 | 10 | 11 | 12 | 11 | 123 |
| Дани са снегом | 20 | 18 | 11 | 2 | 0,03 | 0 | 0 | 0 | 0,1 | 1 | 9 | 18 | 79 |
| Релативна влажност, % | 88 | 86 | 81 | 64 | 57 | 56 | 53 | 51 | 61 | 73 | 86 | 89 | 70 |
| Сунчани сати — месечни просек | 66,1 | 96,9 | 138,4 | 204,2 | 290,8 | 308,4 | 329,3 | 300,2 | 228,9 | 155,8 | 63,6 | 42,5 | 2.225,1 |
| Извор #1: Pogoda.ru.net[4] | |||||||||||||
| Извор #2: Weatherbase (sun only)[5] | |||||||||||||
Историја
уредиГрад је основан као тврђава 2. јула 1589. године, када је назив „ Царцинска тврђава“ први пут поменут у једној царској повељи. Царцин је изграђен на стратешки важном месту најмање удаљености Волге и Дона и на раскршћу путева од којих најважнији онај из Европе за Кину. У Царцинској тврђави 1608. године изграђена је прва црква, да би крајем седамнаестог века ова тврђава бројалa између 350-400 људи. У периоду од 1607. па до 1670. године тврђава је била освајана више пута од стране различитих завојевача. Године 1708, Царцин је припојен Казанској губернији, да би 1719. године био припојен Астраханској губернији. У Царцину је 1814. године, почела да се гради лука, а први теретни брод пристао је четири године касније. Од 1857. године из волгоградске луке су почели да испловљавају путнички бродови, који су саобраћали од Царцина до Нижнег Новгорада. Прво позориште је изграђено 1872. године, а први биоскоп 1907. Од 1913. Царицин је добио струју, трамваје и асфалт.
За време Руског грађанског рата у новембру 1917. године у Царцину је проглашена совјетска власт. Године 1918, Царицин је био опседан од стране Беле армије генерала Краснова. Три напада су била одбијена, али је град ипак био заузет у јуну 1919. године од стране војника беле армије под командом генерала Антона Дењикина, који је на крају напустио Царицин у јануару 1920. године. После заузећа Царицина од стране Црвене армије 2,5 хиљаде чланова угледних и богатих породица било је стрељано и бачено у Волгу.[тражи се извор]
Град је преименован у Стаљинград 10. април 1925. године. Град је стекао славу за време Другог светског рата када се у њему крајем 1942. године одиграла чувена Стаљинградска битка. Битка је почела 17. јула 1942. године. Масовна немачка бомбардовања 23. августа су разрушила град, убила више од 40 хиљада људи и уништила више од половине градских резерви. До септембра град је бомбардован од стране немачке авијације више од 400 пута. Након тог периода у граду није остало ништа осим рушевина. Битка за Стаљинград је била једна од највећих битака Другог светског рата, која је вођена са великим интензитетом. Као пример може се узети главна железничка станица, која је прелазила чак 13 пута час у немачке, а час у руске руке. Без обзира на велике губитке Црвена армија није дозволила напредовање војске Трећег рајха. 19. новембра 1942. године почела је контраофанзива Црвене армије која је убрзо допринела опкољавању немачких трупа. 31. јануара 1943. године командујући немачких снага, генерал-фелдмаршал Фридрих Паулус се предао, да би 2. фебруара све опкољене јединице немачке војске биле ликвидиране. Овим је у потпуности завршена Стаљинградска битка. Године 1944. почело је обнављање Стаљинграда које је због велике материјалне штете дуго трајало.
Дана 10. новембра 1961. године, Стаљинград је по одлуци Никите Хрушчова, који је вршио дестаљинизацију тадашњег Совјетског Савеза, преименован у Волгоград, а сви Стаљинови споменици у граду су уклоњени. У мају 1963. године Волгоград је посетио Фидел Кастро, а 8. марта 1965. године град је добио звање „Град-херој“, које се додељивало градовима који су страдали од стране немачких окупатора за време Другог светског рата. Дан града се одржава сваке прве недеље у месецу.
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.021.244 становника, 9.827 (0,97%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 445.312 | 593.844 | 817.647 | 928.894 | 998.864 | 1.011.417[6] | 1.021.215 |
Више од 90% становништва чине Руси. Волгоград се састоји од осам области: Держенска, Красноармејска (Црвеноармијска), Краснооктобарска (Црвенооктобарска), Тракторзаводска, Совјетска, Кировска, Централна и Вовршиловска област. Становништво је великим делом православне вере. У Волгограду се налази петнаест православних цркава, а 2007. године у Волгограду је саграђена и синагога.
Привреда
уредиЗахваљујући свом географском положају у Волгограду су заступљене скоро све гране привреде. У електро привреди запослено је око 13.000 људи, металургијом се бави око 12% грађана Волгограда, у хемијској индустрији ради око 10.000 људи, а у машинској индустрији ради 20.000 људи. Трговина је у Волгограду веома заступљена и једна је од најразвијенијих грана привреде.
Саобраћај
уредиАеродром је се налази у насељу Гумрак , 15 км северозападно од Волгограда и повезује град и област са многим градовима Русије и Европе. Био је опсежно реконструисан уочи Светског првенства 2018..
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ „Росстат. База данных показателей муниципальных образований”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 21. 11. 2014.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 72. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „Average Weather in Volgograd, Russia, Year Round - Weather Spark”. weatherspark.com. Приступљено 23. 5. 2019.
- ^ „Pogoda.ru.net” (на језику: руски). Приступљено 7. 7. 2016.
- ^ „Weatherbase: Historical Weather for Volgograd, Russia”. Weatherbase. Приступљено 17. 11. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Литература
уреди- Волгоградская городская Дума. Решение №72/2149 от 30 января 2013 г. «Об использовании наименования "город-герой Сталинград"», в ред. Решения №9/200 от 23 декабря 2013 г. «О внесении изменений в пункт 1 Порядка использования наименования "город-герой Сталинград", определённого Решением Волгоградской городской Думы от 30.01.2013 №72/2149 "Об использовании наименования "город-герой Сталинград"». Вступил в силу со дня принятия. Опубликован: "Городские вести. Царицын – Сталинград – Волгоград", #10, 2 февраля 2013 г. (Volgograd City Duma. Decision #72/2149 of January 30, 2013 On Using the Name of the "Hero City Stalingrad", as amended by the Decision #9/200 of December 23, 2013 On Amending Item 1 of the Procedures for Usage of the Name "Hero City Stalingrad", Adopted by the January 30, 2013 Decision #72/2149 of Volgograd City Duma "On Using the Name of the "Hero City Stalingrad". Effective as of the day of adoption.).
- „Tsaritsyn”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- „Tzaritzuin”, Russia, Leipzig: Karl Baedeker, 1914, OCLC 1328163
- Donald J. Raleigh (1981). „Revolutionary Politics in Provincial Russia: The Tsaritsyn 'Republic' in 1917”. Slavic Review. 40 (2): 194—209. JSTOR 2496946. doi:10.2307/2496946.
- Joel C. Moses (2002). „Political-Economic Elites and Russian Regional Elections 1999-2000: Democratic Tendencies in Kaliningrad, Perm and Volgograd”. Europe-Asia Studies. 54 (6): 905—931. JSTOR 826288. doi:10.1080/0966813022000008456.
Спољашње везе
уреди- Волгоград, град Стаљинградске битке
- Official website of Volgograd
- Official website of Volgograd
- Unofficial website of Volgograd Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2020)
- Volgograd tourist information
- Sights of Volgograd
- Stalingrad – Bilder einer erbitterten Schlacht Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011)
- Volgograd State University
- „Tsaritsyn”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
