Горно-Алтајск
Горно-Алтајск (рус. Горно-Алтайск) град је у Русији и административни центар Републике Алтај. Налази се у југозападном делу Сибирског федералног округа. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 56.928 становника. Претходно се звао Улала (рус. Улала) до 1932. године и Ојрот-Тура (рус. Ойрот-Тура) до 1948. године.
| Горно-Алтајск | |
|---|---|
 Горно-Алтајск | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Сибирски |
| Република | Алтај |
| Основан | 1830. |
| Статус града | 1928. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 56.928 |
| — густина | 596,1 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 51° 34′ С; 85° 35′ И / 51.57° С; 85.58° И |
| Временска зона | UTC+7 |
| Апс. висина | 290 m |
| Површина | 95,5 km2 |
.svg)  Горно-Алтајск Горно-Алтајск на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Виктор Облогин |
| Позивни број | +7 38822 |
| ОКАТО код | 84401 |
| Веб-сајт | |
| www.gornoaltaysk.ru | |
.png)
Историја
уредиСело Улала (рус. Улала) основано је 1824. године када су се мигранти преселили у то подручје из Бијска.[1]. Када је Горњоалтајска аутономна област основана 1. јуна 1922. Улала постаје њен административни центар.[1] Дана 27. фебруара 1928. Улала је добила статус града, а 23. јуна 1932. године преименована је у Ојрот-Тура (рус. Ойрот-Тура).[1] Садашње име је дато граду 7. јануара 1948. године.[1]
Административни и општински статус
уредиГорно-Алтајск је главни град републике. У оквиру административних подела, она је инкорпорирана као Горно-Алтајск урбани округ — административна јединица са статусом једнаком као у окрузима.[2]Као општинска подела, ова административна јединица такође има статус урбаног округа.[3]
Превоз
уредиГрад има аеродром Горно-Алтајск.
Аутопут М52 пролази кроз Горно-Алтајск, повезујући га са градом Новосибирск на северу и монголском границом на југу. То је 96 km од најближе железничке станице у Бијску.
Култура и образовање
уредиГрад има позориште, Горно-Алтајск државни универзитета и музеј Анокхин.
Клима
уредиГорно-Алтајск има Умереноконтиненталну климу категорије Дфб, према систему Кепенове класификације климата.
| Клима Горно-Алтајск (1981-2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | −9,2 (15,4) |
−7,5 (18,5) |
0,0 (32) |
10,5 (50,9) |
19,7 (67,5) |
25,2 (77,4) |
26,8 (80,2) |
24,2 (75,6) |
18,6 (65,5) |
8,8 (47,8) |
−1,4 (29,5) |
−8,0 (17,6) |
9,0 (48,2) |
| Просек, °C (°F) | −14,2 (6,4) |
−13,3 (8,1) |
−5,8 (21,6) |
4,5 (40,1) |
12,8 (55) |
18,5 (65,3) |
20,3 (68,5) |
17,8 (64) |
12,2 (54) |
3,9 (39) |
−5,7 (21,7) |
−12,6 (9,3) |
3,2 (37,8) |
| Минимум, °C (°F) | −19,1 (−2,4) |
−19,1 (−2,4) |
−11,5 (11,3) |
−1,5 (29,3) |
5,9 (42,6) |
11,8 (53,2) |
13,9 (57) |
11,4 (52,5) |
5,8 (42,4) |
−1,0 (30,2) |
−10,0 (14) |
−17,1 (1,2) |
−2,5 (27,5) |
| Извор: „Climate Data - Russia”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018. | |||||||||||||
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 56.928 становника, 3.390 (6,33%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 21.045 | 27.534 | 34.413 | 40.296 | 46.436[4] | 53.538[5] | 56.933 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Charter of Gorno-Altaysk, Article 2
- ^ Law #101-RZ
- ^ Law #10-RZ
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
