Северна Осетија — Аланија
Северна Осетија (осет. Цæгат Ирыстон, рус. Северная Осетия) или Аланија (осет. Алани, рус. Алания), званично Република Северна Осетија — Аланија (осет. Республикӕ Цӕгат Ирыстон — Алани, рус. Респу́блика Се́верная Осе́тия — Ала́ния), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору северног Кавказа.
| Република Северна Осетија — Аланија Республикӕ Цæгат Ирыстон — Алани Республика Северная Осетия — Алания | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Севернокавкаски |
| Главни град | Владикавказ |
| Површина | 7.953 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 704.245 |
| — густина ст. | 88,55 ст./km2 |
| Званични веб-сајт | |
Главни град републике је град Владикавказ.
Република има површину 7.953 km² и налази се на северном Кавказу. У републици је 2002. године живело око 710.000 становника.
Етимологија
уредиРепублика је добила име по титуларном народу Осетима који су најбројнији народ у овој републици (са око 65%). Осетини су народ иранског порекла, традиционално православне или паганистичке вероисповести.
Ово име Осетија, Руси су усвојили од грузијског назива Оси (или Осеби), а који су Грузини користили за иранске народе на Кавказу. Претпоставља се да и старо име за исти народ Алани има исто значење.[2]
Почетком конфликта између Грузије и Јужне Осетије, у Северној Осетији је изражена потреба додавања старог имена ове земље, па је 1994. уз постојеће име републике, уврштена и реч - Аланија.
Географија
уредиСеверна Осетија — Аланија је планинска област лоцирана северно од Великог Кавказа. Граничи се са федералним субјектима Руске Федерације Кабардино-Балкаријом (на западу), Ставропољским крајем (на северу), као и Ингушетијом и Чеченијом (на истоку). На југу је Северна Осетија-Аланија ограничена главним гребеном Кавказа, док се на другој страни планине налази Јужна Осетија, фактички независна држава отцепљена од Грузије, са ограниченим међународним признањем, коју такође насељава осетско становништво.
Историја
уредиДанашњи Осети потичу од древних скитско-сарматских племена, која спадају у групу источноиранских народа и првобитна домовина им је била средња Азија. Преци данашњих Осета били су познати као Алани и на подручје данашње Северне Осетије — Аланије су се населили у 7. веку, где су у 9. веку основали средњовековну Краљевину Аланију. У Аланији се као религија раширило православно хришћанство, под утицајем мисионара из Византије.
У 13. веку Аланију су опустошили Монголи и Татари, а од 17. века се на ово подручје шири ислам, који прихвата мањи део осетског становништва. Напади Кримског каната и Османског царства натерали су Осете у савез са Русима, у 18. веку. Територија данашње Северне Осетије — Аланије у саставу је Руског царства од 1774. године, што је чини једним од првих руских поседа на Кавказу. Данашњи главни град републике, Владикавказ, био је прво руско војно утврђење у региону.
1921. године, подручје данашње Северне Осетије — Аланије постаје део Планинске аутономне совјетске социјалистичке републике, чији је главни град био Владикавказ, а у оквиру републике је постојао Осетински округ. Северноосетинска аутономна област формирана је 1924. године, а статус региона је 1936. године уздигнут на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике, у саставу Руске СССР и Совјетског Савеза.
1991. године, Северна Осетија мења име у Северна Осетија — Аланија. Због конфликта између Јужне Осетије и Грузије, који траје од 1990. године, у Северну Осетију — Аланију се населило око 70.000 избеглица из Јужне Осетије.
Конфликт у суседној Чеченији утицао је и на Северну Осетију, која је била поприште етничких тензија и сукоба између Осета са једне и Чечена и Ингуша са друге стране. Талас терора је достигао врхунац током талачке кризе од 1. до 3. септембра 2004. године, када је у опсади једне основне школе у Беслану, коју су извршили чеченски терористи, страдало 335 цивила, и то највећим делом деца (види: Талачка криза у Беслану).
Становништво
уреди| 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| 634,009 | 710,275 | 712,980 |
Етнички састав
уредиПопис из 1989. године
уреди- Осети = 334.876 (53,0%)
- Руси = 189.159 (29,9%)
- Ингуши = 32.783 (5,2%)
- Јермени = 13.619 (2,2%)
- Украјинци = 10.088 (1,6%)
Попис из 2002. године
уредиПо последњем попису становништва из 2002. године, у Северној Осетији — Аланији живело је укупно 710.275 становника, од чега:
- 445.310 (62,70%) Осета
- 164.734 (23,19%) Руса
- 21.442 (3,02%) Ингуша
- 17.147 (2,41%) Јермена
- 12.659 (1,78%) Кумика
- 10.803 (1,52%) Грузина
Језик
уредиЗванични језици су осетински и руски. Осетински језик припада групи иранских језика.
Религија
уредиГлавна религија у републици је православље (Руска православна црква)[3], а у значајној мери је заступљен и ислам.
Градови
уредиСкоро половина становништва живи у главном граду Владикавказу. Остали већи градови су Моздок, Беслан и Алагир. У Северној Осетији — Аланији постоји укупно 6 градова и једно насеље градског типа.
Број становника градова и већих насеља
|
Напомена: градови су у табели означени звездицом.
Привреда
уредиНајвећи део индустрије концентрисан је у престоници Владикавказу. Речни токови се делом користе за производњу електричне енергије, а Северна Осетија је позната и по производњи минералне воде. За пољопривреду се користе плодно земљиште на северу и алпске долине на југу. У планинама постоје бројни заштићени паркови природе.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Конституция Российской Федерации ”.
- ^ Shnirelman, Victor (2006). The Politics of a Name: Between Consolidation and Separation in the Northern Caucasus. Acta Slavica Iaponica 23, pp. 37–49.
- ^ File:Europe religion map.png - Wikimedia Commons
