Karl Luger
Karl Luger (nem. Karl Lueger; 24. oktobar 1844 — 10. mart 1910) bio je austrijski političar, gradonačelnik Beča, vođa i osnivač Austrijske Hrišćansko-socijalne partije. Populističku i antisemitsku politiku njegove Hrišćansko-socijalne partije mnogi smatraju uzorom nacizmu Adolfa Hitlera.[1]
| Karl Luger | |
|---|---|
 Snimak Karla Lugera iz 1897. | |
| Gradonačelnik Beča | |
| Na dužnosti 8. april 1897. — 10. mart 1910. | |
| Prethodnik | Jozef Štrobah |
| Naslednik | Jozef Nojmajer |
| Lične informacije | |
| Rođenje | 24. oktobar 1844. Beč, Austrijsko Carstvo |
| Smrt | 10. mart 1910. (65 god.) Beč, Austrougarska |
| Polit. stranka | Hrišćanska socijalna partija |
| Profesija | Advokat |
Život i početak karijere
uredi
Karl Luger je bio skromnog porekla, rođen u Videnu (od 1850. 4. okrug Beča) od oca Leopolda iz Nojštatla na Dunavu i majke Julijane. Zgrada u kojoj se rodio je sada zapadni deo glavne zgrade Bečkog Tehnološkog univerziteta na Karlsplacu gde je Lugerov otac radio kao poslužitelj.
Ipak je mogao da pohađa renomirani internat i studije na Terezijanskoj konjičkoj akademiji (nem. Theresianische Ritterakademie). Potom je studirao pravo na Univerzitetu u Beču, gde je i doktorirao 1870. Tokom studija bio je član Katoličke studentske asocijacije (nem. Katholische akademische Verbindung Norica Wien), deo bratstva Austrisjke centralne uprave (nem. Österreichische Cartellverband).
Osnovao je sopstvenu advokatsku kancelariju u Beču 1874. i ubrzo postao poznat kao advokat „malih ljudi“. Na ovoj poziciji, njegov uzor i mentor bio je popularni jevrejski lekar i lokalni političar Ignjac Mandl, poznat kao „Bog malih ljudi“ u Lugerovom okrugu Landštrase (Treći okrug), koga je pratio i u političkom životu. Udruženje se raspalo kada se Luger poistovetio sa antisemitizmom.[2]
Politička karijera
uredi
Godine 1875. izabran je u Gradsko veće Beča (nem. Gemeinderat) i to kao liberal. Luger će služiti u veću do svoje smrti, osim dvogodišnje pauze od 1876. do 1878. Vodio je kampanju protiv vlade liberalnog gradonačelnika Kajetana Feldera čije je stekao popularnost kao borac protiv korupcije. Godine 1888. okupio je nemačku nacionalnu (nem. Deutschnationale) i hrišćansko-socijalnu frakciju u Gradskoj kući da bi formirao grupu koja je kasnije postala poznata kao Ujedinjeni hrišćani (nem. Vereinigte Christen).
Nakon izbora za bečki Gemeinderat 1895. godine, hrišćanski socijalisti su osvojili dve trećine mesta, čime je okončana duga vladavina liberala. Hrišćansko-socijalna većina je potom izabrala Lugera za gradonačelnika. Međutim, tokom carskih vremena, gradonačelnike je morao potvrditi sam car Franc Jozef. Car je navodno mrzeo Lugera kao osobu i smatrao ga je opasnim revolucionarom. Takođe je bio zabrinut zbog Lugerovog antisemitizma.[3] Uz podršku premijera Kasimira Feliksa Badenija, Franc Jozef je odbio da potvrdi Lugera za gradonačelnika Beča. Hrišćanski socijalisti su zadržali veliku većinu u savetu i ponovo su birali Lugera za gradonačelnika. I tako još tri puta, da bi Franc Jozef svaki put odbio da to potvrdi. Po peti put je izabran za gradonačelnika 1897. godine, a nakon ličnog posredovanja Pape Lava XIII, njegov izbor je konačno odobren.[4]
Na svojoj funkciji, Luger je zaslužan za proširenje javnog vodosnabdevanja preko drugog glavnog vodonosnog sloja (nem. Hochquellwasserleitung), koji obezbeđuje vodu iz česme mineralnog kvaliteta za velike delove grada. Bavio se i komunalizacijom gasnih i elektroenergetskih radova, kao i uspostavljanjem sistema javnog prevoza, uvođenjem tramvaja (tramvaja) i brojnih ustanova socijalne zaštite, od kojih se većina snažno oslanjala na finansiranje duga. Urbanizovao je Beč skroz do predgrađa i izgradio je parkove, bašte, bolnice i škole.
Tokom njegovog mandata, Beč je na kraju promenio svoj izgled kao prestonica velike sile iz doba pre Prvog svetskog rata – nasleđe koje je ostalo čak i u Crvenom Beču nakon raspada Austrougarske 1918. Za vreme njegovog mandata stvoren je značajan deo infrastrukture i organizacija koje su zaslužne za visok životni standard u savremenom gradu.
Luger je bio gradonačelnik Beča do svoje rane smrti od dijabetes melitusa 1910. Sahranjen je u kripti novopodignute crkve Svetog Karla Boromeja u Središnjem bečkom groblju (koja se naziva i Memorijalna crkva dr. Karla Lugera), čiju je ceremoniju polaganja temelja lično obavio dok je bio na funkciji gradonačelnika Beča.
Hrišćansko-socijalni pokret
urediLugerov rani politički život bio je povezan sa Georgom fon Šenererom i Nemačkom nacionalnom partijom, koja je bila antisemitska. Od kasnih 1880-ih Luger je bio redovan učesnik uticajnih krugova klerikalnih socijalno konzervativnih političara oko Karla fon Fogelsanga, princa Alojza Franca de Paula Marije od Lihtenštajna i teologa Franca Martina Šindlera. S obzirom na rastući radnički pokret, učesnici su na osnovu katoličkog socijalnog učenja razvili ideje za prevazilaženje društvene polarizacije uz pomoć mera socijalnog osiguranja i zajedničke katoličke vere. Štaviše, nakon što je izborna reforma iz 1882. proširila biračko pravo, Luger se fokusirao na sitnoburžoaske trgovce, koji su pretpostavljali da je jevrejska konkurencija osnovni uzrok njihove nesigurne situacije, pa mu je insistiranje na „ jevrejskom pitanju “ donosilo veliku popularnost.
Godine 1885. izabran je u donji dom (nem. Abgeordnetenhaus) austrijskog carskog parlamenta (Rajhsrat). Od 1890. bio je i član parlamenta Donje Austrije.
.jpg)
Luger, princ Lihtenštajn, Fogelsang i Šindler su se redovno sastajali u hotelu Kod zlatne patke (nem. Zur goldenen Ente) u Prvom bečkom okrugu, a svoje sastanke nazivali su Enten-Abende (Pačje večeri). Ova radna grupa postavila je fokus društvenih reformi i organizovanja Drugog austrijskog dana katoličanstva 1889. Iz toga je Šindler razvio platformu mlade Hrišćansko-socijalne partije. Luger je trebalo da osnuje i vodi stranku 1893. godine, koja se ubrzo osnažila i postala pretnja austrijskim socijaldemokratama (SPO). Luger je ostao jedan od najefikasnijih lidera svoje partije jer je razvio politiku federalizacije kao sredstva za rešavanje pitanja monarhije koja obuhvata više nacionalnosti.
Antisemitizam
urediLueger je bio poznat po svojoj antisemitskoj retorici. Bio je obožavaoc Eduara Drumona, koji je osnovao Antisemitsku ligu Francuske 1889. Decenijama kasnije, Adolf Hitler, stanovnik Beča od 1907. do 1913. godine, video je u Lugeru inspiraciju za sopstvene stavove o Jevrejima.[5] Iako nije bio eksplicitan pangermanista, Luger je zagovarao rasističku politiku protiv manjina koje ne govore nemački u Austro-Ugarskoj i 1887. je glasao za predlog zakona koji je predložio njegov dugogodišnji protivnik Georg fon Šenerer o ograničavanju imigracije Rusa i rumunskih Jevreja. Takođe je otvoreno podržavao ideje Gvida fon Lista. Istoričar Leon Poljakov je napisao u Istoriji antisemitizma:
Ubrzo je postalo očigledno da posebno u Beču bilo koja politička grupa koja je želela da se obrati zanatlijama nema šanse za uspeh bez antisemitske platforme. [... ] U to vreme je u Beču skovana poznata fraza: „Antisemitizam je socijalizam budala“. Situaciju je iskoristio katolički političar Karl Luger, lider austrijske Hrišćansko-socijalne partije sa programom identičnim programu istoimene berlinske stranke koju vodi pastor Stoker. 1887. Luger je podigao zastavu antisemitizma. [... ] Međutim, hvalospev koju mu je Hitler odao u Majn Kampfu ne izgleda zaslužena, jer Jevreji nisu patili pod Lugerovom vladavinom.
Drugi posmatrači tvrde da je Lugerov javni rasizam velikim delom bio strategija za pridobijanje glasova, budući da je bio jedan od prvih koji je koristio populizam kao političko oruđe. Istoričar Vilijam L. Širer je napisao da su „njegovi protivnici, uključujući Jevreje, priznali da je on u duši bio pristojan, častan, velikodušan i tolerantan čovek“.[6] Prema Amosu Elonu, „Lugerov antisemitizam je bio domaće, fleksibilne sorte — skoro bi se moglo reći salonski". Upitan da objasni činjenicu da su mnogi njegovi prijatelji bili Jevreji, Luger je izgovorio svoje čuveno: "Ja odlučujem ko je Jevrejin".[7] Bečki jevrejski pisac Štefan Cvajg, koji je odrastao u Beču tokom Lugerovog mandata, podsetio je da je „njegova gradska uprava bila savršeno pravedna i prilično demokratska.“[8]
Nemački nacionalizam
urediLuger je izrazio određeni skepticizam u vezi sa nemačkim nacionalizmom, ali kao i sa svojim antisemitizmom, brzo je koristio osećanja za svoje političke svrhe. Protivio se austrougarskom dualizmu u korist federalizma i ravnopravnosti svih naroda koji čine carstvo.[9]
Lugerovo nasleđe
uredi
Njegov stil politike kasnije je inspirisao neke od desničarskih vođa Prve austrijske republike 1918–1933, kao što su Ignjac Zajpel, Engelbert Dolfus i Kurt Šušnig, koji su vodili austrijsko društvo ka austrofašizmu. Za razliku od Hitlera, on u njima nije toliko probudio antisemitizam koliko im je usadio borbeni i nepopustljivi stav prema ideološkim političkim protivnicima, što se na kraju pokazalo kao štetno po koheziju austrijske države.
U Beču, Luger ima trg nazvan po njemu. U njegovu čast su podignute najmanje dve statue, a do aprila 2012. deo Ringštrase je nosio njegovo ime. Bilo je veoma teško odlučiti šta učiniti sa spomenicima u čast istorijskih ličnosti čija je reputacija dovedena u pitanje u kontekstu istorijske pozadine holokausta. Anšlusom Austrije 1938. promenjeni su nazivi ulica koji nose jevrejska imena ili imena pacifista. Nakon Drugog svetskog rata, Austrija je započela sveobuhvatni program denacifikacije na kulturnom i topografskom nivou. Nacifikovani ulični znakovi su srušeni i njihova imena su promenjena iz nacističkih u habzburške heroje.[10] Lugerovi spomenici predstavljali su kontradiktoran slučaj jer su bili od istinskog lokalnog značaja, ali su takođe bili posvećeni ličnosti koja je nedvosmisleno bila inspiracija za antisemite i naciste.
Neki smatraju da spomenici Lugeru pokazuju da je Beč zanemario svoje obaveze prema žrtvama Holokausta, sve u cilju da zadrži svoju nostalgičnu privlačnost kao veliki Carski grad. Na primer, kada je neurobiolog rođen u Austriji Erik Kandel dobio Nobelovu nagradu 2000. godine, u inat Austrijancima izgovorio je da njegova nagrada svakako nije austrijska nagrada, već "jevrejsko-američki Nobel". Kasnije ga je austrijski predsednik Tomas Klestil pitao: "Kako da ispravimo stvari?" Kandel je rekao da prvo treba preimenovati Dr-Karl-Luger-Ring ulicu u Beču. Kandela je uvredilo što se u toj ulici nalazi zvanična adresa Bečkog univerziteta.[11] Nakon dugih debata, Dr-Karl-Luger-Ring je preimenovan u Univerzitats ring (nem. Universitätsring) u aprilu 2012.[12] Spomenik Lugeru na Dr. Karl Luger Placu na Štubenringu, kao i spomen-ploča na zgradi Tehničkog univerziteta u Beču od tada su kontekstualizovani opisima (dopunjeni objašnjenjima) koji naglašavaju Lugerov antisemitizam i njegov uticaj na nacionalsocijalizam.
Luger je bio tema biografskog filma Beč 1910. iz 1943. u kojem ga je igrao Rudolf Forster.
Luger nikada nije bio u braku. Bio je u dugogodišnjoj vezi sa Marijanom Beskiba, koja je, po njegovoj smrti, objavila memoare koji uključuju faksimile njegovih ljubavnih pisama; i dosta korisnih informacije o njegovoj političkoj filozofiji i načinu vođenja stranke.[13]
Počasti
urediKarl Luger je tokom života dobio sledeća ordenja i odlikovanja:[14]
Austrougarska: Veliki krst Red Franje Josifa, 1907[15]
Bavarska: Veliki krst Medalja sa zaslugama svetog Mihajla
Belgija: Visoki oficir Red Leopoldov, sa zvezdom
Francuska: Komandant Legija časti
Vatikan:
Turska: Red Međidije, prve klase
Persijsko carstvo: Red lava i sunca, druge klase i sunca
Pruska: Vitez crvenog orla, prve klase u dijamantu
Kraljevina Rumunija: Veliki krst rumunske krune
Rusija: Vitez svetog Stanislava, druge klase sa zvezdom
Saksonija: Komandant Albertov red, prve klase sa zvezdom
Španija: Veliki krst Izabele katoličke, 1906[16]
Švedska-Norveška: Komandant velikog krsta polarne zvezde
Velika Britanija: Počasni komandant Kraljevski viktorijanski red, 1903[17]
Izvori
uredi- ^ Fareed Zacharia, The Future of Freedom: Illiberal Democracy at Home and Abroad, Norton, 2003, 2007, p. 60
- ^ H. Wohlrab. "Mandl Ignaz". In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Volume 6, Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. 1975. ISBN 3-7001-0128-7. str. 47..
- ^ „Karl Lueger’s rise to Mayor of Vienna”. Die Welt der Habsburger (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-11.
- ^ Fleck, Marina; Hirschmüller, Tobias; Hoffmann, Thomas (2020). POPULISMUS – Kontroversen und Perspektiven: Ein wissenschaftliches Gesprächsangebot. Akademische Verlagsgemeinschaft München AVM. str. 167. ISBN 9783954771189.
- ^ „Vienna in row over legacy of historic antisemitic mayor Karl Lueger”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2012-04-27. Pristupljeno 2022-07-11.
- ^ William L. Shirer (1990). The Rise and Fall of the Third Reich. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-72868-7.
- ^ Amos Elon: The Pity of It All: A Portrait of the German-Jewish Epoch, 1743–1933, 2002, p. 224
- ^ Stefan Zweig (1964). The World of Yesterday. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-5224-0.
- ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Föderalismus (english)”. Austria-Forum (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-07-11.
- ^ Mia Swart. Name Change as Symbolic Reparation after Transition: the examples of Germany and South Africa, 9 German Law Journal, 2008 Arhivirano 2011-06-03 na sajtu Wayback Machine
- ^ Science, American Association for the Advancement of (6. 6. 2008). „Newsmakers”. Science. 320 (5881): 1269 — preko science.sciencemag.org.
- ^ „Österreich: Wiens Dr.-Karl-Lueger-Ring heißt künftig Universitätsring”. Tiroler Tageszeitung. 2012-04-19. Pristupljeno 2012-04-12.[mrtva veza]
- ^ Richard S. Geehr, Karl Lueger: Mayor of Fin de Siècle Vienna, Detroit: Wayne State University. 1990. ISBN 978-0814320778. str. 209–11, 220–21..
- ^ „Erzherzogthum Österreich unter der Enns: A. Landes-Vertretung”, Hof- und Staatshandbuch der Österreichisch-Ungarischen Monarchie, 1910, str. 448, Pristupljeno 14. 1. 2021
- ^ „Ritter-Orden: Kaiserlich-Österreichischer Franz Joseph-orden”, Hof- und Staatshandbuch der Österreichisch-Ungarischen Monarchie, 1910, str. 127, Pristupljeno 14. 1. 2021
- ^ „Real Orden de Isabel la Católica”. Guía Oficial de España (na jeziku: španski). 1909. str. 183. Pristupljeno 23. 6. 2020.
- ^ The Edinburgh Gazette, issue 11558, p. 1038.
Dodatna literatura
uredi- Konoli "Karl Lueger: Gradonačelnik Beča." (Connolly, P. J. "Karl Lueger: Mayor of Vienna." Studies: An Irish Quarterly Review (1915): 226-249).
- Ger, Rihard S. Karl Luger: gradonačelnik Beča sa kraja veka (Geehr, Richard S. Karl Lueger: Mayor of Fin de Siècle Vienna (Wayne State University Press, 1990))
- Šorske, Karl E. Beč sa kraja veka: politika i kultura (Schorske, Carl E. Fin-de-siècle Vienna: politics and culture (1979))
- Vistrih, Robert S. "Karl Luger i nejasnoće bečkog antisemitizma." (Wistrich, Robert S. "Karl Lueger and the Ambiguities of Viennese Antisemitism." Jewish Social Studies 45.3/4 (1983): 251-262).
