Ватикан
Ватикан (итал. Vaticano, лат. Civitas Vaticana), званично Град-држава Ватикан (итал. Stato della Città del Vaticano, лат. Status Civitatis Vaticanae), најмања је независна држава на свету[8] и по површини и по броју становника. Налази се у средишту Рима (Италија) и има површину од свега 44 хектара. У Организацији уједињених нација има статус земље посматрача под именом Света столица и класификује се као земља јужне Европе.[9] Ово име није баш најприхватљивије, јер тело под тим именом функционише независно од државне власти Ватикана.
| Град-држава Ватикан Stato della Città del Vaticano (италијански) | |
|---|---|
 | |
| Главни град | Ватикан |
| Службени језик | италијански и латински[1] |
| Владавина | |
| Облик државе | еклисиологистичка сакердоталистичка апсолутистичка изборна теократија[2][3][4][5] |
| — Суверен | Фрања |
| — Државни секретар | Пјетро Паролин |
| — Председник гувернората | Ђузепе Бертело[6] |
| Историја | |
| Стварање | 11. фебруар 1929. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 0,44 km2 (251) |
| Становништво | |
| — 2019.[7] | 453 (240) |
| — густина | 1.029,55 ст./km2 (6) |
| Привреда | |
| Валута | евро |
| — код валуте | EUR |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 |
| Интернет домен | .va |
| Позивни број | +39 и +379 |
.svg)
.svg)
| Ватикан Civitas Vaticana | |
|---|---|
.JPG) | |
| Светска баштина Унеска | |
| Место | Ватикан |
| Координате | 41° 54′ 14″ С; 12° 27′ 11″ И / 41.904° С; 12.453° И |
| Површина | 049 km2 (530.000.000 sq ft) |
| Критеријум | Културна: (i), (ii), (iv), (vi)  |
| Референца | 286 |
| Веб-сајт | www |
Етимологија
уредиИме „Ватикан” потиче од латинског израза Mons Vaticanus који је означавао Ватикански брежуљак.
Државна управа
уредиВатикан је седиште папе, поглавара Католичке цркве, бискупа града Рима и изборног монарха Ватикана. Папу на доживотну функцију бира Колегијум кардинала. Технички, папа је апсолутни монарх, што значи да има потпуну законодавну, извршну и судску власт у Ватикану. Он је једини апсолутни монарх у Европи.
Историја
уредиДржава Ватикан је основана 1929. Латеранским уговором[8] као остатак много веће Папске државе (постојала од 756. до 1870).
То је енклава окружена градом Римом у Италији. Дипломатске односе заснива Света Столица, која управља градом Ватиканом, а амбасаде страних земаља се налазе у италијанском делу града Рима.
Неки поседи Свете Столице су изван Ватикана, као папска летња резиденција Кастел Гандолфо и неке базилике. Ови поседи уживају екстериторијални статус попут страних амбасада у Италији.
Историја Ватикана до уједињења Италије
уреди
И пре појаве хришћанства, простор данашњег Ватикана се сматрао светим и није био насељен. У 1. веку, на том подручју цар Калигула гради циркус, који је после њега довршио Нерон, по којем је циркус добио име. Обелиск који је данас на Тргу светог Петра је на то место донесен са Нероновог циркуса, а изворно потиче из Хелиополиса у данашњем Египту. Према предању, у истом циркусу је разапет св. Петар наглавачке (Петар је после проведених тридесетак година као свештеник кренуо за Рим где ће постати мученик. Апокрифна „Петрова писма“ кажу да је распет на крсту постављеном натрашке, јер је рекао да не заслужује да умре на исти начин као Исус), те је покопан у близини, где је данас базилика св. Петра.
Године 326, изграђена је Константинова базилика св. Петра на месту гроба светог Петра. Темељи тадашње базилике се налазе испод данашње базилике св. Петра, а доказани су током прве половине 20. века. Током векова, папински утицај је растао и папе су створиле велику и моћну државу која је својевремено заузимала велики део Апенинског полуострва. Такво стање је било све до средине 19. века, када је то подручје преузело новонастало италијанско краљевство. Ватикан није био током целе историје седиште папе, већ су то биле Латеранска палата, Квириналска палата, а од 1309. до 1377. папе су имале седиште у Авињону у Француској.
Ватиканско „заробљеништво” и Латерански споразум
уреди
Након уједињења Италије 1861. године статус папинства и његове световне власти постао је упитан, што је остало познато под називом Римско питање. Подручје Ватикана је до 1929. године било под управом тадашњег римског дистрикта Борго, али је Гарантним законом Италија јамчила папама одређена права и почасти.
Папе су током тог времена одбијале да признају италијанског краља као поглавара Рима и одбијали су да напусте Ватикан (посљедњи владар Папинске државе, папа Пије IX остао је познат као Ватикански заробљеник[10]). Стање је напокон решено 11. фебруара 1929. када је потписан Латерански споразум између Ватикана и Краљевине Италије. Уговор су потписали Бенито Мусолини и кардинал Пиетро Гаспари. Уговор је осигурао независност Ватикана и посебни статус Католичке цркве у Италији.
Године 1984, нови је уговор признао католицизам као државну веру у Италији.
Географија
уредиВатикан се налази на Ватиканском брежуљку (mons vaticanus), који се тако звао још пре појаве хришћанства, и ватиканских поља северно од брежуљка.[11]
Становништво
уредиУ Ватикану живи 1.000 људи,[12] од којих су преко 450 ватикански држављани, док остали имају дозволу за боравак, привремено или трајно, без добијања држављанства. Око половине грађана Ватикана не живе унутар Ватикана. Због свог занимања (углавном као дипломатско особље), они живе у различитим земљама широм света.
Највише људи у Ватикану су:
Главна религија у Ватикану је католицизам.
У Ватикану се говоре језици:[13]
Територија
уреди
Ватикан је једна од европских микродржава, а сместио се на Ватиканском брежуљку у западном делу центра Рима, неколико стотина метара удаљен од обала реке Тибар. Границе према Италији у потпуности следе градске зидине, које су изграђене да би заштитиле Папу. Границе престају да прате зидине на Тргу св. Петра, где граница следи Бернинијеве колонаде. С Трга св. Петра води Via della Conciliazione (улица помирења), коју је уредио Мусолини након потписивања Латеранских споразума. На самом истоку Ватикан је отворен према Риму.
Име Ватикан долази од Латинског Mons Vaticanus, што је означавало Ватикански брежуљак. Међутим, Ватикан је, осим на Ватиканском брежуљку, изграђен и на Ватиканским пољима, где је главнина данашњег Ватикана.
Ватикан изван својих граница поседује одређене објекте који имају екстратериторијални статус. Најпознатија јединица изван Ватикана је Кастел Гандолфо, папински летњиковац у југоисточним предграђу Рима, а један је од насеља познатих под називом Кастели Романи. Осим Кастел Гандолфа, екстратериторијални статус има још око 20 грађевина у Риму, од којих су најважније базилике Св. Ивана Латеранског (Basilica di San Giovanni in Laterano), Св. Марије Велике (Basilica di Santa Maria Maggiore), те Св. Павла изван зидина (Basilica di San Paolo fuori le mura).
Клима
уредиКлима Ватикана је је иста као и клима Рима: медитеранска с умереним и кишним зимама од октобра до средине маја, а врућим и сувим летима од маја до септембра. Неке мање локалне особености, првенствено измаглице и росе, су узроковане аномалном величином базилике Светог Петра, елевацијом, фонтанама и обимом великог поплочаног трга.
| Клима Ватикан | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19,8 (67,6) |
21,2 (70,2) |
26,6 (79,9) |
27,2 (81) |
33,0 (91,4) |
37,8 (100) |
39,4 (102,9) |
40,6 (105,1) |
38,4 (101,1) |
30,0 (86) |
25,0 (77) |
20,2 (68,4) |
40,6 (105,1) |
| Максимум, °C (°F) | 11,9 (53,4) |
13,0 (55,4) |
15,2 (59,4) |
17,7 (63,9) |
22,8 (73) |
26,9 (80,4) |
30,3 (86,5) |
30,6 (87,1) |
26,5 (79,7) |
21,4 (70,5) |
15,9 (60,6) |
12,6 (54,7) |
20,4 (68,7) |
| Просек, °C (°F) | 7,5 (45,5) |
8,2 (46,8) |
10,2 (50,4) |
12,6 (54,7) |
17,2 (63) |
21,1 (70) |
24,1 (75,4) |
24,5 (76,1) |
20,8 (69,4) |
16,4 (61,5) |
11,4 (52,5) |
8,4 (47,1) |
15,2 (59,4) |
| Минимум, °C (°F) | 3,1 (37,6) |
3,5 (38,3) |
5,2 (41,4) |
7,5 (45,5) |
11,6 (52,9) |
15,3 (59,5) |
18,0 (64,4) |
18,3 (64,9) |
15,2 (59,4) |
11,3 (52,3) |
6,9 (44,4) |
4,2 (39,6) |
10,0 (50) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −11,0 (12,2) |
−4,4 (24,1) |
−5,6 (21,9) |
0,0 (32) |
3,8 (38,8) |
7,8 (46) |
10,6 (51,1) |
10,0 (50) |
5,6 (42,1) |
0,8 (33,4) |
−5,2 (22,6) |
−4,8 (23,4) |
−11 (12,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 67 (2,64) |
73 (2,87) |
58 (2,28) |
81 (3,19) |
53 (2,09) |
34 (1,34) |
19 (0,75) |
37 (1,46) |
73 (2,87) |
113 (4,45) |
115 (4,53) |
81 (3,19) |
804 (31,65) |
| Дани са падавинама (≥ 1 mm) | 7,0 | 7,6 | 7,6 | 9,2 | 6,2 | 4,3 | 2,1 | 3,3 | 6,2 | 8,2 | 9,7 | 8,0 | 79,4 |
| Сунчани сати — месечни просек | 120,9 | 132,8 | 167,4 | 201,0 | 263,5 | 285,0 | 331,7 | 297,6 | 237,0 | 195,3 | 129,0 | 111,6 | 2.472,8 |
| Извор: Servizio Meteorologico,[14] подаци о сунчаним сатима[15] | |||||||||||||
Јула 2007, Ватикан је прихватио предлог две фирме базиране респективно у Сан Франциску и Будимпешти,[16] по ком би постао прва угљенично неутрална држава, тако што би неутралисао своју емисију угљен-диоксида креирањем Ватиканске климатске шуме у Мађарској,[17] што је чисто симболична геста[18] с циљем подстицања католика да учине више на заштити планете.[19] Пројекат није реализован.[20][21]
Дана 26. новембра 2008, Ватикан је ставио на снагу план најављен маја 2007. да се покрије кров дворане Павла VI са фотонапонским панелима.[22][23]
Политика
уреди
Потребно је разликовати државу Ватикан од Свете Столице. Света Столица је субјекат међународног права и спроводи политику, док је Ватикан само територија над којим је Света Столица суверена.
Иако је Ватикан најмања независна држава на свету, Света Столица има велики међународни утицај. Ватикан је главно седиште Католичке цркве и њеног поглавара папе. Све амбасаде акредитоване су при Светој Столици и смештена су у граду Риму, премда су током Другог светског рата понеке амбасаде биле смештена унутар Ватикана, као нпр. Уједињеног Краљевства. Према договору са Италијом, иста особа не може бити акредитована као амбасадор при обе државе, па земље редовно у Риму имају два амбасадора.
Војска и сигурност
уредиВатикан има најмању и најстарију војску на свету — Швајцарску гарду. Основао ју је папа Јулије II 22. јануара 1506, а била је састављена од швајцарских плаћеника. Гарда броји 110 припадника, који су задужени за непосредну заштиту Светог Оца, чување његових резиденција, а служе и у протоколарне сврхе као почасна гарда.
Ватиканска жандармерија делује као ватиканска полиција, иако се скраћено назива Vigilanza, што је скраћеница пуног назива (Corpo della Gendarmeria dello Stato della Città ).
За спољашњу одбрану Ватикана задужена је Италијанска Република.
Економија
уредиДо 2002. службена валута је била ватиканска лира. Данас је у Ватикану службена валута евро у складу са посебним споразумом између Ватикана и Европске уније (одлука бр. 1999/98/ЦЕ).
Култура
уреди
У Ватикан долазе бројни туристи због непроцењивог уметничког блага и градитељских споменика. Грађевине попут базилике св. Петра и Сикстинске капеле се сматрају једним од највећих светских достигнућа на пољу културне баштине, која укључују радове познатих уметника попут Ботичелија, Бернинија, Рафаела и Микеланђела.
Колекција Ватиканске библиотеке и фундус Ватиканског музеја су од великог значаја за науку и културу. Од 1984. се Ватикан налази под заштитом организације UNESCO.
Саобраћај
уредиУ Ватикану постоји хелидром Ватикан, те жељезница која повезује жељезничку станицу поред катедрале св. Петра с италијанском железничком мрежом. Жељезничка линија је дуга 300 m и то је чини најкраћом железницом на свету.[24]
Референце
уреди- ^ Solemn oath of the Vatican Swiss guards. 6. 5. 2014 — преко YouTube.
- ^ „Internet portal of Vatican City State”. Vatican City State. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 9. 7. 2011.
- ^ „Holy See (Vatican City)”. CIA—The World Factbook. Архивирано из оригинала 19. 06. 2016. г. Приступљено 05. 06. 2017.
- ^ Robbers 2006, стр. 1009.
- ^ Nick Megoran "Theocracy". in International Encyclopedia of Human Geography. 2009. стр. 226. ISBN 978-0-08-044911-1., vol. 11, Elsevier.
- ^ „Governorate”. Vaticanstate.va. Архивирано из оригинала 28. 05. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2013.
- ^ „Population” (на језику: италијански). Vatican City State. 1. 2. 2019. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 22. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014.
- ^ August Franzen. pp. 291.
- ^ Географија Рима
- ^ Holy See (Vatican City) — Country Profile — 2013
- ^ [„Home Page of Vatican City State”. Архивирано из оригинала 04. 12. 2013. г. Приступљено 07. 12. 2013. Home Page of Vatican City State]
- ^ Tabelle climatiche 1971–2000 della stazione meteorologica di Roma-Ciampino Ponente dall'Atlante Climatico 1971–2000 – Servizio Meteorologico dell'Aeronautica Militare
- ^ „Visualizzazione tabella CLINO della stazione / CLINO Averages Listed for the station Roma Ciampino”. Приступљено 13. 6. 2011.
- ^ „Vatican footprint wrong-footed”. The Global Warming Policy Forum. 26. 5. 2010. Архивирано из оригинала 02. 01. 2015. г. Приступљено 2. 1. 2015.
- ^ „The Vatican to go carbon neutral”. United Press International. 13. 7. 2007. Приступљено 12. 9. 2009.
- ^ „Vatican signs up for a carbon offset forest”. Архивирано из оригинала 05. 07. 2008. г. Приступљено 3. 8. 2007., Catholic News Service, published 13 July 2007.
- ^ „Climate forest makes Vatican the first carbon-neutral state”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2008. г. Приступљено 3. 8. 2007., Western Catholic Reporter, published 23 July 2007.
- ^ Carbon offsets: How a Vatican forest failed to reduce global warming The Christian Science Monitor
- ^ „"Dangers lurk in offset investments"”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2012., Ethical Corporation published 19 September 2011.
- ^ „Going green: Vatican expands mission to saving planet, not just souls”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2007., Catholic News Service, published 25 May 2007.
- ^ Glatz, Carol (26 November 2008) Vatican wins award for creating rooftop solar-power generator, Catholic News Service.
- ^ Korn 2000, стр. 49.
Литература
уреди- Korn, Frank J. (2000). A Catholic's Guide to Rome: Discovering the Soul of the Eternal City. Paulist Press. стр. 49. ISBN 978-0-8091-3926-2.
- Robbers, Gerhard (2006). Encyclopedia of World Constitutions. Infobase Publishing. стр. 1009. ISBN 978-1-4381-2928-0.
- Chadwick, Owen (1988). Britain and the Vatican During the Second World War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36825-4.
- Kent, Peter C. (2002). The Lonely Cold War of Pope Pius XII: The Roman Catholic Church and the Division of Europe, 1943–1950. Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-2326-5.
- Morley, John F. (1980). Vatican Diplomacy and the Jews During the Holocaust, 1939–1943. New York: Ktav Pub. House. ISBN 978-0-87068-701-3.
- Nichols, Fiona (2006). Rome and the Vatican. London: New Holland. стр. 85–96. ISBN 978-1-84537-500-3.
- Radić, Radmila (2014). „Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 691—702.
- Ricci, Corrado; Begni, Ernesto (2003) [1914]. The Vatican: Its History, Its Treasures. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-3941-1.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Ватикан на сајту Curlie (језик: енглески)
- „Света столица”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency.
- Vatican на сајту Би-Би-Си (језик: енглески)
- Inside the Vatican на сајту NG (језик: енглески)
- Holy See (Vatican City) на сајту UCB Libraries GovPubs (језик: енглески)
- Ватикан-веб (језик: италијански)
- Градски план Ватикана
- Vatican Chief of State and Cabinet Members
- The Vatican: spirit and art of Christian Rome, a book from The Metropolitan Museum of Art Libraries (fully available online as PDF)
- Ватикан на сајту OpenStreetMap
.svg){kind=small}
