Мајн кампф

Мајн кампф
Мајн кампф
	Насловна страна издања 1926—1928.
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Mein Kampf
Аутор	Адолф Хитлер
Земља	Немачка
Језик	немачки
Издавање
Издавач	Макс Аман
Датум	1925.

Не мешати са истоименом књигом Светислава Басаре.

„Мајн кампф“ (нем. Mein Kampf, у преводу значи „Моја борба“) је књига коју је написао Адолф Хитлер, у којој се комбинују елементи аутобиографије и Хитлерових политичких и идеолошких гледишта, која су каснија постала начела нацистичке идеологије.

Писање књиге

Први том је назван „Обрачун“ (нем. Eine Abrechnung), и издат је 18. јулa 1925. године. Други том је назван „Националсоцијалистички покрет“ (нем. Die nationalsozialistische Bewegung) и издат је 1926. године. Хитлер је књигу назвао „Четири и по године борбе против лажи, глупости и кукавичлука“ (нем. Viereinhalb Jahre des Kampfes gegen Lüge, Dummheit und Feigheit). Његов издавач Макс Аман (нем. Max Amann) одлучио је да је наслов предугачак и компликован, и књигу је објавио под именом „Мајн кампф“.

Иако је дословно значење њемачке ријечи „Kampf“- борба, неки тумаче значење ове ријечи у овом контексту и као напад, обрачун или чак и рат (у многим је њемачким борбеним јединицама током Другог свјетског рата стајала и ријеч „Kampf“ (Panzerkampfwagen, Sturzkampfflugzeug), па то даље упућује на чињеницу да се назив ове књиге може схватити и као „Мој рат“ а не само „Моја борба“.

Хитлер је почео да диктира књигу свом пријатељу у затвору Ландсберг (нем. Landsberg), Емилу Морису (нем. Emil Maurice), онда након јула 1924. године Рудолфу Хесу (нем. Rudolf Heß), који је касније књигу објавио са још неколико издавача. За књигу се у почетку говорило да је тешка за читање и тешка за разумевање, па је у идућих 20 година неколико пута преуређивана.

Садржај

Књига одражава већину идеја и дјела која су дошла до изражаја у Другом свјетском рату. Поготово је дошао до изражаја Хитлеров антисемитизам и идеја „Продор на исток“ (нем. Drang nach Osten), која заправо захтијева од Нијемаца проширење на исток и стварање тзв. „Lebensraum“ за генерације које долазе. Lebensraum је животни простор, који би се налазио на истоку Европе, поготово Русије).

Хитлер је читао велики број књига тадашње социјал-дарвинистичке литературе која је била веома популарна у Европи, и целокупну историју сагледала као борбу за очување расе. Такође и ненаучна и неистинита идеја о аријевској раси, која је наводно пореклом са севера Европе и захваљујући којој су настале све дотадашње европске и светске културе није његова, него је била популарна у многим европским интелектуалним круговима почетком 20. века, као оправдање за империјалну политику.

Разлози да је само њемачки народ у историји човечанства идеју о неједнакости људских раса ставио у основе своје националне државе још можда од уједињења 1871. године, није уопште политичке природе. Ради се о једноставној чињеници да је свест о јединственом идентитету дошла од расе а не од нације. Код њемачког народа расизам је био замјена за врло слабу националну свијест. Вјерски Тридесетогодишњи рат (1618—1648). није залијечио ране религиозног расцјепа у друштву, а такође велики број малих држава је оставио јаке културне поделе.

Хитлер у једном поглављу своје књиге „Позив на хитну акцију“ помиње употребу гаса над Јеврејима:

Да је почетком рата (мисли се на Први светски рат) 12 или 15 хиљада Јевреја смјештено у гасне коморе и побијено, онда милиони жртава које је поднијела Њемачка не би били узалуд, већ би били благословени.

У књизи је, у политичком смислу, Хитлер најавио и позивао на уништење оног што он назива злим близанцима: комунизам и Јеврејство. Хитлер је сматрао да је комунисте и Јевреје требало избрисати са лица земље, а ако се нико други не би ангажовао за то, он је био вољан да прихвати ту „свету“ улогу за њемачки народ и „аријевску расу“. Такође је кривио и њемачку социјалдемократску владу, коју је сматрао сарадником Јевреја и комуниста, и сматрао је одговорном за тадашњу кризу у сваком смислу која је тада владала у Њемачкој. Зато је позивао и да се скине са власти влада и да се сви њени припадници смакну на најокрутнији начин.

Словени су по Хитлеру такође нижа раса у односу на Аријевце (у које он углавном убраја Германе и Нормане) . У поглављу о продору на исток је посветио велику пажњу Словенима. Углавном им је наменио судбину немачких робова који би имали право на живот само у градовима док би села и земљиште остали Немцима као животни простор. Сматрао је да, кад се неки народ пресели сав у градове, долази до дегенерације и пропадања док сеоски људи имају велике и здраве породице тако да је живот на селу предност коју ће уживати Германи. Хитлеру су сва културна и научна достигнућа која су Руси (и остали словенски народи) у прошлости постигли, дело наводног горњег расног слоја становништва које је Германског порекла, али пошто су се ти Германи утопили у инфериорне Словене, треба их потчинити Немачкој.

Што се тиче спољне политике, позивао је на савез са Уједињеним Краљевством и фашистичком Италијом, и тако збацивање срамоте Версајског споразума.

„Мајн кампф“ данас

Ауторско право над „Мајн кампфом“ у Европи припало је слободној држави Баварској и оно истиче 31. децембра 2015. Репродуковање ове књиге у Немачкој дозвољено је само у образовне сврхе и то не у изворном облику, већ само уз обимно тумачење. Међутим, питање ауторских права на књигу није баш најјасније. Историчар Вернер Масер је, у интервјуу датом новинама „Билд ам зонтаг“ (нем. Bild am Sonntag) изјавио да Петер Раубал, син Хитлеровог нећака, има одлично упориште у закону и велике шансе да добије спор против државе Баварске око ауторских права на књигу. Раубал је изјавио да упркос потенцијално великој вредности ауторских права, које би могло донети милионе евра, не жели било каква права у вези са овом књигом.^[1] Нејасно дефинисано питање ауторских права довело је до више спорова у Пољској и Шведској. Међутим, „Мајн кампф“ је објављен у САД, као и у другим земљама попут Турске и Израела и то од стране издавача различитих политичких опредељења.

Kavgam, како се назив ове књиге преводи на турски језик, су крајем 2004. 15 издавачких кућа истовремено избациле на турско тржиште. Број проданих примерака до пролећа 2005. је нарастао на преко 100.000.^[2] Тада је ова књига достигла четврто, а до марта 2007. и треће место у ранг листи најпродаванијих књига највећег турског трговачког ланца књигама D&R. У августу 2007. је Баварска преко турских судских органа, успела да издејствује забрану ове књиге на простору Турске.^[3] Нарастајућа популарност ове књиге, која је довела до стања да се она могла купити у скоро свакој књижари, у Турској се оправдавала антисемитизмом турских десничара као и порастом популарности теорија по којима између Курда и Јевреја „постоји одређено крвно сродство“.^[4]

Прошлих година „Мајн кампф“ се продавао добро и у Хрватској, Русији (после укидања забране 1992. године) и Индији.^[5] У Индији је издавачка кућа Jaico 2003. године издала ново издање. Оно се продавало у 15.000 примерака годишње. Поред овог, и 6 других издавача издаје ову књигу.^[5] По процени трговаца, студенти економије је употребљавају као приручник за менаџмент, али је читају и припадници фашистичких организација и партија (Bharatiya Janata Party).^[5]