Фрања Јосиф
Фрања Јосиф (нем. Franz Joseph,[1][2] Беч, 18. август 1830 — Беч, 21. новембар 1916) био је цар Аустрије и краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније од 2. децембра 1848. до своје смрти 21. новембра 1916. године.[3] Од 1. маја 1850. до 24. августа 1866. био је и председник Немачке конфедерације. Један је од последњих великих европских императора. Важио је за културну, прорачунату и аналитичну особу. Он је био је цар Аустрије и краљ Угарске који је најдуже владао, као и трећи најдуже владајући монарх било које земље у европској историји, након Луја XIV од Француске и Јохана II од Лихтенштајна.[4]
Фрања Јосиф I | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. август 1830. |
Место рођења | Беч, Аустријско царство |
Датум смрти | 21. новембар 1916.86 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Породица | |
Супружник | Елизабета Баварска |
Потомство | Софија од Аустрије, Жизела од Аустрије, Рудолф од Аустрије, Марија Валерија од Аустрије |
Родитељи | Франц Карл од Аустрије Софија од Баварске |
Династија | Хабзбург-Лорен |
Цар Аустрије Краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније велики војвода Војводства Србије | |
Период | 2. децембар 1848 — 21. новембар 1916. |
Претходник | Фердинанд I од Аустрије |
Наследник | Карл I од Аустрије |
Чин | фелдмаршал |
У децембру 1848, цар Фердинанд је абдицирао с трона у Оломоуцу, као део плана министарског председника Феликса од Шварценберга за окончање Револуције из 1848. у Мађарској. То је омогућило Фердинандовом нећаку Фрањи Јосифу да се попне на трон. Фрања Јосиф, који се углавном сматра реакционаром, рану владавину провео је одупирући се конституционализму у својим доменима. Аустријско царство било је приморано да уступи свој утицај над Тосканом и највећи део свог утицаја над Ломбардијом–Венецијом краљевини Пијемонт-Сардинија, након Другог италијанског рата за независност 1859. и Трећег италијанског рата за независност 1866. године. Иако Фрања Јосиф није уступио ниједну територију краљевини Прусији након аустријског пораза у Аустријско-пруском рату, Прашким миром (23. август 1866) решено је немачко питање у корист Пруске, чиме је спречено да се уједињење Немачке одвије под Хабзбуршком кућом.[5]
Биографија
уредиНа престо је сео као осамнаестогодишњак у јеку револуције 1848. године, када је његов претходник Фердинанд I Добри био присиљен да абдицира, а Фрања Јосиф (који тада нема право на круну) постаје цар тек након што је под притиском и његов отац надвојвода Франц Карл одбио царску круну.
Уз колегијалну војну помоћ руског цара успео је да 1849. године угуши мађарску револуцију, а затим је увео централистичко-апсолутистички режим. Да би превладао унутрашњу кризу у Монархији цар Фрања Јосиф попустио је притиску Мађара и приклонио се стварању двојне Аустроугарске монархије. Тиме је осигурао лојалност Немаца и Мађара својој династији, али је наметањем њихове доминације над ненемачким и немађарским народима, углавном словенским становништвом, заоштрио национално питање које је постало извор нових сукоба и криза.
Њихов коначан расплет, кобан за опстанак монархије, збио се у Првом светском рату, али цар није доживио његов крај и пропаст своје монархије.
Мађарска револуција и друге кризе
уредиМађарска побуна је угушена тек уз помоћ руских трупа 1849. године, само да би цар у својој сулудој политици током Кримског рата окренуо Русију заувек против себе и тако смањио њен притисак на Пруску. Тим потезом он остаје без једине пријатељски настројене велесиле спремне да иде у рат на страни Аустрије. У другом слично „генијалном“ потезу он најављује рат, заједно с Пруском, Данској чији чланови краљевске фамилије су орођени британском краљевском кућом, само да би се неколико година касније нашао у рату с „пријатељском“ Пруском.
Почетак XX века налази аустроугарску државу у савезу с Италијом и Немачком. То је било такво пријатељство да Аустрија по својим војним плановима држи једну армију у сталној резерви због могућег рата с Италијом. Истовремено Немачку с времена на време потресају идеје о анексији Аустрије и препуштању остатка државе независној Угарској.
Први светски рат и крај царства
уредиУбиство престолонаследника Франца Фердинанда којим почиње Први светски рат затиче целу државу у ратном заносу осим старог Фрање Јосифа који изјављује: „Сада вичу, захтевају рат, а сутра ће плакати“.
За његових позних година долази до низа породичних трагедија: у замку Мајерлинг 1889. године пронађени су мртви царев син и престолонаследник Рудолф и грофица Марија Вечера, а њихова смрт ни до данас није расветљена, затим, атентат на царицу Елизабету (Сиси), те убиство престолонаследника Франца Фердинанда. Наследио га је рођак Карл, који постаје последњи аустријски монарх.
Породично стабло
уредиПородица
уредиСупружник
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Елизабета Баварска | 24. децембар 1837. | 10. септембар 1898. |
Деца
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Софија од Аустрије | 5. март 1855. | 29. мај 1857. | умрла у детињству | |
Жизела од Аустрије | 12. јул 1856. | 27. јул 1932. | Лепополд од Баварске | |
Рудолф од Аустрије | 21. август 1858. | 30. јануар 1889. | Стефани од Белгије | |
Марија Валерија од Аустрије | 22. април 1868. | 6. септембар 1924. | Франц Салватор од Аустрије |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2010. стр. 486. „Фрањо Јосиф (аустријски цар), уобичајено; према нем. Франц Јозеф (Franz Joseph).”
- ^ Klajn, Ivan (23. 9. 2023). „Kako prevesti papu”. NIN. Приступљено 30. 10. 2024.
- ^ Franz Joseph | emperor of Austria-Hungary | Britannica.com
- ^ Murad 1968, стр. 1.
- ^ „Gale Encyclopedia of Biography: ''Francis Joseph''”. Answers.com. Приступљено 2013-12-02.
Литература
уреди- Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324.
- Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama.
- Димић, Жарко (2006). „Посета аустријског цара Фрање Јосифа Карловцима 1852. године” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 74: 117—124.
- Краљачић, Томислав (2014) [1992]. „Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату”. Могуће стратегије развоја Србије. Београд: САНУ. стр. 930—936.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Терзић, Славенко (2012). „Аустроугарски логор за Србе у Добоју 1915-1917”. Глас САНУ. 420 (16): 409—421.
- Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.
- Albertini, Luigi (2005). The Origins of the War of 1914. New York, NY: Enigma Books.
- Murad, Anatol (1968). Franz Joseph I of Austria and his Empire. Twayne Publishers. ISBN 978-0-8290-0172-3.
- Palmer, Alan (1994). Twilight of the Habsburgs: the Life and Times of Emperor Francis Joseph. Atlantic Monthly Press.
- Bagger, E. S. (1927). Francis Joseph: Emperor of Austria—King of Hungary. New York: G.P. Putnam's Sons. OCLC 1658401.
- Beller, S. (1996). Francis Joseph. Profiles in Power. London: Longman. OCLC 605339010.
- Bled, J. (1994). Franz Joseph. Oxford: Blackwell. OCLC 844302638.
- Cunliffe-Owen, M. (1904). A Keystone of Empire: Francis Joseph of Austria. New York: Harper. OCLC 8393894.
- Gerő, A. (2001). Emperor Francis Joseph: King of the Hungarians. Boulder: Social Science Monogaphs. OCLC 865200178.
- Owens, K. (2013). Franz Joseph and Elisabeth: The Last Great Monarchs of Austria-Hungary. Jefferson: McFarland & Company. ISBN 9781476612164.
- Redlich, J. (1929). Emperor Francis Joseph of Austria. New York: Macmillan. OCLC 936201260.
- Unterreiner, K. (2006). Emperor Franz Joseph, 1830–1916: Myth and Truth. Vienna: Brandstätter. ISBN 9783902510440.
- Van der Kiste, J. (2005). Emperor Francis Joseph: Life, Death and the Fall of the Habsburg Empire. Stroud: History Press. ISBN 9780752495477.
- Winkelhofer, M. (2012). The Everyday Life of the Emperor: Francis Joseph and His Imperial Court. Innsbruck: Haymon Taschenbuch. ISBN 9783852189277.
Спољашње везе
уреди- Фрања Јосиф на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Фрања Јосиф на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Новински исечци на тему Фрања Јосиф у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)