Допамински рецептор Д2

Допамински рецептор Д2
Допамински рецептор Д2
	Приказ базиран на ПДБ 1И15.
Доступне структуре
	1И15, 2ХЛБ
Идентификатори
Симболи	ДРД2; Д2ДР; Д2Р
Вањски ИД	ОМИМ: 126450 МГИ: 94924 ХомолоГене: 22561 ИУПХАР: D2 ГенеЦардс: ДРД2 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност допаминског рецептора, спрегнутог преко Ги/Го; • активност допаминског рецептора, спрегнутог преко Ги/Го; • активност сигналног преносника; • рецепторска активност; • активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • везивање рецептора; • протеинско везивање; • везивање лека; • активност регулатора калијум канала; • допаминско везивање; • везивање јонотропног глутаматног рецептор;
Целуларна компонента	• акрозомална везикула; • растворна фракција; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • постсинаптичка густина; • интегрално са мембраном; • латерална ћелијска мембрана; • флагела; • ендоцитна везикула; • аксон; • дендрит; • синаптичка мембранска везикула; • цитоплазматична везикула; • дендритска основа; • перикарион; • аксонски терминус;
Биолошки процес	• хомеостаза температуре; • респонс на хипоксију; • синаптичка трансмисија, допаминергичка; • респонс на амфетамин; • неуролошки системски процес који учествује у регулацији системичког артеријског крвног притиска; • регулација брзине срца; • регулатион оф содиум ион транспорт; • регулатион оф содиум ион транспорт; • интернализација Г-протеин спрегнутог рецептора; • позитивна регулација неуробластне пролиферације; • позитивна регулација рецепторске интернализације; • јонска хомеостаза целуларног калцијума;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	1813
Енсембл	ЕНСГ00000149295
УниПрот	П14416
РефСеq (мРНА)	НМ_000795.3
РефСеq (протеин)	НП_000786.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 11:; 113.28 - 113.35 Мб
ПубМед претрага	[1]

Допамински рецептор D₂ (Д2Р) је протеин који је код људи кодиран DRD2 геном.

Функција

Овај ген кодира D₂ подтип допаминског рецептора. Тај Г протеин спрегнути рецептор инхибира активност аденилил циклазе. Мисенс мутација овог гена узрокује миоклоналну дистонију; друге мутације су виле везане за шизофренију.^[1]

Алтернативно сплајсовање овог гена производи две транскриптне варијанте које кодирају различите изоформе. Трећа варијанта је била описана, али није одређено да ли је она нормална форма или је последица аберантног сплајсовања.^[2]

Код мишева, регулација Д2Р површинског изражавања путем калцијумовог сензора НЦС-1 у gyrus dentatus контролише синаптичку пластичност и формирање меморије.^[3]

Генетика

Варианте алела:

A-241G
C132T, G423A, T765C, C939T, C957T и G1101A^[4]
Cys311Ser
-141C уметак/брисање^[5] Полиморфизми су били истражени у погледу асоцијације са шизофренијом.^[6]

Ранија исраживања су успоставила асоцијацију између полиморфизма Taq 1A (rs1800497) и DRD2 гена. Међутим, полиморфизам је присутан у ексону 8 ANKK1 гена.^[7]

Лиганди

Већина старијих антипсихотичких лекова, као што су хлорпромазин и халоперидол, су антагонисти допаминског D₂ рецептора, али су генерално веома неселективни. Они су у најбољем случају селективни само за "D₂-сличну фамилију" рецептора, тако да се везују за D₂, D₃ и D₄, а често и за многе друге рецепторе као што су серотонински и хистамински. То производи низ нуспојава и чини их неподесним за научна истраживања. Слично томе, старији допамински агонисти који су кориштени за Паркинсонову болест попут бромокриптина и каберголина су слабо селективи за појединачи тип допаминског рецептора, те мада већина њих делују као D₂ агонисти, они утичу и на друге подтипове. Неколико селективних D₂ лиганда је доступно.

Агонисти

Аплиндор - парцијални агонист
Арипипразол - парцијални агонист^[8]
Брекспипразол/OPC-34712 - парцијални агонист
GSK-789,472 - мишовити D₂ парцијални агонист / D₃ антагонист, са добром селективношћу^[9]
Талипексол - селективан за D₂ у односу на друге допаминске рецепторе, али делује као α₂-адреноцепторски агонист и 5HT₃ антагонист.
OSU-6162 - D₂ парцијални агонист и 5-ХТ_2А парцијални агонист, делује као „допамински стабилизатор“
Пирибедил - такође агонист Д3 рецептора и α₂-адренергички антагонист
ЛСД - ин витро, за ЛСД је утврђено да је парцијални агонист и да увећава допамином посредовану секрецију пролактина у лактотрофима.^[10] ЛСД је исто тако 5HT_2A агонист.
Прамипексол - исто тако агонист Д3, Д4 рецептора
Хинпирол - исто тако агонист Д3 рецептора
Хинелоран
Салвинорин А - парцијални агонист, такође агонист к-опиоида.
Бромокриптин
Ропинирол

Антагонисти

L-741,626 (3-[4-(4-хлорофенил)-4-хидроксипиперидин-л-ил]метил-1H-индол) - високо селективан D₂ антагонист
Мелперон - D₂ антагонист, али и 5HT_2А антагонист
Рисперидон - D₂ антагонист, али и 5HT_2А антагонист
Зипрасидон - D₂ антагонист, али и 5HT_2А антагонист
Раклоприд - Радио обележен C¹¹раклоприд се често користи у студијама с применом позитронске емисионе томографије^[11]
Клозапин
Халоперидол
Кветиапин^[12]
Домперидон - D₂ и D₃ антагонист
Етиклоприд

D₂Sh селективни (пресинаптички ауторецептори)

Амисулприд (ниске дозе)
UH-232

Интеракције

За допамински рецептор Д2 је показано да формира интеракције са аденозинским А2А рецептором,^[13] EPB41L1,^[14] PPP1R9B^[15] и NCS-1.^[16]

Izvori

^ „Gene Overview of All Published Schizophrenia-Association Studies for DRD2”. Schizophrenia Research Forum. 26. 3. 2009. Архивирано из оригинала 21. 02. 2009. г. Приступљено 9. 6. 2009.
^ „Entrez Gene: DRD2 dopamine receptor D2”.
^ Saab BJ, Georgiou J, Nath A, Lee FJ, Wang M, Michalon A, Liu F, Mansuy IM, Roder JC (2009). „NCS-1 in the dentate gyrus promotes exploration, synaptic plasticity, and rapid acquisition of spatial memory.”. Neuron. 63 (5): 643—56. PMID 19755107. doi:10.1016/j.neuron.2009.08.014.
^ Duan J, Wainwright MS, Comeron JM, Saitou N, Sanders AR, Gelernter J, Gejman PV (2003). „Synonymous mutations in the human dopamine receptor D2 (DRD2) affect mRNA stability and synthesis of the receptor”. Hum. Mol. Genet. 12 (3): 205—16. PMID 12554675. doi:10.1093/hmg/ddg055.
^ Arinami T, Gao M, Hamaguchi H, Toru M (1997). „A functional polymorphism in the promoter region of the dopamine D2 receptor gene is associated with schizophrenia”. Hum. Mol. Genet. 6 (4): 577—82. PMID 9097961. doi:10.1093/hmg/6.4.577.
^ Glatt SJ; Stephen Faraone; Tsuang MT (2004). „DRD2 -141C insertion/deletion polymorphism is not associated with schizophrenia: results of a meta-analysis”. Am. J. Med. Genet. B Neuropsychiatr. Genet. 128B (1): 21—3. PMID 15211624. doi:10.1002/ajmg.b.30007.
^ Lucht M, Rosskopf D (2008). „Comment on "Genetically determined differences in learning from errors"”. Science. 321 (5886): 200; author reply 200. PMID 18621654. doi:10.1126/science.1155372.
^ „Clinical Pharmacology for Abilify”. RxList.com. 21. 1. 2010. Приступљено 21. 1. 2010.
^ Holmes IP, Blunt RJ, Lorthioir OE, Blowers SM, Gribble A, Payne AH, Stansfield IG, Wood M, Woollard PM, Reavill C, Howes CM, Micheli F, Di Fabio R, Donati D, Terreni S, Hamprecht D, Arista L, Worby A, Watson SP (2010). „The identification of a selective dopamine D2 partial agonist, D3 antagonist displaying high levels of brain exposure”. Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters. 20 (6): 2013—6. PMID 20153647. doi:10.1016/j.bmcl.2010.01.090.
^ Giacomelli S, Palmery M, Romanelli L, Cheng CY, Silvestrini B (1998). „Lysergic acid diethylamide (LSD) is a partial agonist of D2 dopaminergic receptors and it potentiates dopamine-mediated prolactin secretion in lactotrophs in vitro”. Life Sci. 63 (3): 215—22. PMID 9698051. doi:10.1016/S0024-3205(98)00262-8.
^ Wang GJ, Volkow ND, Thanos PK, Fowler JS (2004). „Similarity between obesity and drug addiction as assessed by neurofunctional imaging: a concept review”. J Addict Dis. 23 (3): 39—53. PMID 15256343. doi:10.1300/J069v23n03_04.
^ Philip Seeman, M.D.; Teresa Tallerico. „Rapid Release of Antipsychotic Drugs From Dopamine D2 Receptors: An Explanation for Low Receptor Occupancy and Early Clinical Relapse Upon Withdrawal of Clozapine or Quetiapine”. The American Journal of Psychiatry. 156 (6). Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 12. 03. 2012.
^ Kamiya T, Saitoh O, Yoshioka K, Nakata H (2003). „Oligomerization of adenosine A2A and dopamine D2 receptors in living cells”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 306 (2): 544—9. PMID 12804599. doi:10.1016/S0006-291X(03)00991-4.
^ Binda AV, Kabbani N, Lin R, Levenson R (2002). „D2 and D3 dopamine receptor cell surface localization mediated by interaction with protein 4.1N”. Mol. Pharmacol. 62 (3): 507—13. PMID 12181426. doi:10.1124/mol.62.3.507.
^ Smith FD, Oxford GS, Milgram SL (1999). „Association of the D2 dopamine receptor third cytoplasmic loop with spinophilin, a protein phosphatase-1-interacting protein”. J. Biol. Chem. 274 (28): 19894—900. PMID 10391935. doi:10.1074/jbc.274.28.19894.
^ Kabbani N, Negyessy L, Lin R, Goldman-Rakic, Levenson R. (2002). „Interaction with neuronal calcium sensor NCS-1 mediates desensitization of the D2 dopamine receptor.”. J. Neurosci. 22 (19): 8476—86. PMID 12351722.

Literatura

Missale C; Nash SR; Robinson SW; et al. (1998). „Dopamine receptors: from structure to function”. Physiol. Rev. 78 (1): 189—225. PMID 9457173.
Sidhu A, Niznik HB (2000). „Coupling of dopamine receptor subtypes to multiple and diverse G proteins”. Int. J. Dev. Neurosci. 18 (7): 669—77. PMID 10978845. doi:10.1016/S0736-5748(00)00033-2.
Araki K; Kuwano R; Morii K; et al. (1993). „Structure and expression of human and rat D2 dopamine receptor genes”. Neurochem. Int. 21 (1): 91—8. PMID 1363862. doi:10.1016/0197-0186(92)90071-X.
Eubanks JH; Djabali M; Selleri L; et al. (1993). „Structure and linkage of the D2 dopamine receptor and neural cell adhesion molecule genes on human chromosome 11q23”. Genomics. 14 (4): 1010—8. PMID 1478642. doi:10.1016/S0888-7543(05)80124-7.
Dearry A, Falardeau P, Shores C, Caron MG (1992). „D2 dopamine receptors in the human retina: cloning of cDNA and localization of mRNA”. Cell. Mol. Neurobiol. 11 (5): 437—53. PMID 1835903. doi:10.1007/BF00734808.
Sarkar G; Kapelner S; Grandy DK; et al. (1992). „Direct sequencing of the dopamine D2 receptor (DRD2) in schizophrenics reveals three polymorphisms but no structural change in the receptor”. Genomics. 11 (1): 8—14. PMID 1837284. doi:10.1016/0888-7543(91)90096-W.
Stormann TM, Gdula DC, Weiner DM, Brann MR (1990). „Molecular cloning and expression of a dopamine D2 receptor from human retina”. Mol. Pharmacol. 37 (1): 1—6. PMID 2137193.
Robakis NK; Mohamadi M; Fu DY; et al. (1990). „Human retina D2 receptor cDNAs have multiple polyadenylation sites and differ from a pituitary clone at the 5' non-coding region”. Nucleic Acids Res. 18 (5): 1299. PMC 330461  . PMID 2138729. doi:10.1093/nar/18.5.1299.
Selbie LA, Hayes G, Shine J (1990). „DNA homology screening: isolation and characterization of the human D2A dopamine receptor subtype”. Adv. Second Messenger Phosphoprotein Res. 24: 9—14. PMID 2144985.
Monsma FJ; McVittie LD; Gerfen CR; et al. (1990). „Multiple D2 dopamine receptors produced by alternative RNA splicing”. Nature. 342 (6252): 926—9. PMID 2480527. doi:10.1038/342926a0.
Dal Toso R; Sommer B; Ewert M; et al. (1990). „The dopamine D2 receptor: two molecular forms generated by alternative splicing”. EMBO J. 8 (13): 4025—34. PMC 401577  . PMID 2531656.
Grandy DK; Marchionni MA; Makam H; et al. (1990). „Cloning of the cDNA and gene for a human D2 dopamine receptor”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 86 (24): 9762—6. PMC 298581  . PMID 2532362. doi:10.1073/pnas.86.24.9762.
Selbie LA, Hayes G, Shine J (1990). „The major dopamine D2 receptor: molecular analysis of the human D2A subtype”. DNA. 8 (9): 683—9. PMID 2533064.
Leysen JE; Gommeren W; Mertens J; et al. (1995). „Comparison of in vitro binding properties of a series of dopamine antagonists and agonists for cloned human dopamine D2S and D2L receptors and for D2 receptors in rat striatal and mesolimbic tissues, using [125I] 2'-iodospiperone”. Psychopharmacology (Berl.). 110 (1–2): 27—36. PMID 7870895. doi:10.1007/BF02246947.
Itokawa M; Arinami T; Futamura N; et al. (1994). „A structural polymorphism of human dopamine D2 receptor, D2(Ser311-->Cys)”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 196 (3): 1369—75. PMID 7902708. doi:10.1006/bbrc.1993.2404.
Malmberg A, Jackson DM, Eriksson A, Mohell N (1993). „Unique binding characteristics of antipsychotic agents interacting with human dopamine D2A, D2B, and D3 receptors”. Mol. Pharmacol. 43 (5): 749—54. PMID 8099194.
Seeman P; Ohara K; Ulpian C; et al. (1993). „Schizophrenia: normal sequence in the dopamine D2 receptor region that couples to G-proteins. DNA polymorphisms in D2”. Neuropsychopharmacology. 8 (2): 137—42. PMID 8471125.
Cravchik A, Sibley DR, Gejman PV (1996). „Functional analysis of the human D2 dopamine receptor missense variants”. J. Biol. Chem. 271 (42): 26013—7. PMID 8824240. doi:10.1074/jbc.271.42.26013.
Ho MK, Wong YH (1997). „Functional role of amino-terminal serine16 and serine27 of G alphaZ in receptor and effector coupling”. J. Neurochem. 68 (6): 2514—22. PMID 9166747. doi:10.1046/j.1471-4159.1997.68062514.x.
Centonze D; Gubellini P; et al. (2004). „Дифферентиал цонтрибутион оф допамине Д2С анд Д2Л рецепторс ин тхе модулатион оф глутамате анд ГАБА трансмиссион ин тхе стриатум”. Неуросциенце. 129 (1): 157—66. ПМИД 15489038. дои:10.1016/ј.неуросциенце.2004.07.043.

Види још

Допамински рецептор

Спољашње везе

Рецепторс,+Допамине+Д2 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Паппас, Степхание. „Студy: Генес Инфлуенце Wхо Yоур Фриендс Аре”. Имагинова Цорп. ЛивеСциенце. Приступљено 20. 1. 2011.

[Schizophrenia_Research_Forum-1] „Gene Overview of All Published Schizophrenia-Association Studies for DRD2”. Schizophrenia Research Forum. 26. 3. 2009. Архивирано из оригинала 21. 02. 2009. г. Приступљено 9. 6. 2009.

[entrez-2] „Entrez Gene: DRD2 dopamine receptor D2”.

[pmid19755107-3] Saab BJ, Georgiou J, Nath A, Lee FJ, Wang M, Michalon A, Liu F, Mansuy IM, Roder JC (2009). „NCS-1 in the dentate gyrus promotes exploration, synaptic plasticity, and rapid acquisition of spatial memory.”. Neuron. 63 (5): 643—56. PMID 19755107. doi:10.1016/j.neuron.2009.08.014.

[pmid12554675-4] Duan J, Wainwright MS, Comeron JM, Saitou N, Sanders AR, Gelernter J, Gejman PV (2003). „Synonymous mutations in the human dopamine receptor D2 (DRD2) affect mRNA stability and synthesis of the receptor”. Hum. Mol. Genet. 12 (3): 205—16. PMID 12554675. doi:10.1093/hmg/ddg055.

[pmid9097961-5] Arinami T, Gao M, Hamaguchi H, Toru M (1997). „A functional polymorphism in the promoter region of the dopamine D2 receptor gene is associated with schizophrenia”. Hum. Mol. Genet. 6 (4): 577—82. PMID 9097961. doi:10.1093/hmg/6.4.577.

[pmid15211624-6] Glatt SJ; Stephen Faraone; Tsuang MT (2004). „DRD2 -141C insertion/deletion polymorphism is not associated with schizophrenia: results of a meta-analysis”. Am. J. Med. Genet. B Neuropsychiatr. Genet. 128B (1): 21—3. PMID 15211624. doi:10.1002/ajmg.b.30007.

[pmid18621654-7] Lucht M, Rosskopf D (2008). „Comment on "Genetically determined differences in learning from errors"”. Science. 321 (5886): 200; author reply 200. PMID 18621654. doi:10.1126/science.1155372.

[Rxlist_-_Abilify-8] „Clinical Pharmacology for Abilify”. RxList.com. 21. 1. 2010. Приступљено 21. 1. 2010.

[pmid20153647-9] Holmes IP, Blunt RJ, Lorthioir OE, Blowers SM, Gribble A, Payne AH, Stansfield IG, Wood M, Woollard PM, Reavill C, Howes CM, Micheli F, Di Fabio R, Donati D, Terreni S, Hamprecht D, Arista L, Worby A, Watson SP (2010). „The identification of a selective dopamine D2 partial agonist, D3 antagonist displaying high levels of brain exposure”. Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters. 20 (6): 2013—6. PMID 20153647. doi:10.1016/j.bmcl.2010.01.090.

[pmid9698051-10] Giacomelli S, Palmery M, Romanelli L, Cheng CY, Silvestrini B (1998). „Lysergic acid diethylamide (LSD) is a partial agonist of D2 dopaminergic receptors and it potentiates dopamine-mediated prolactin secretion in lactotrophs in vitro”. Life Sci. 63 (3): 215—22. PMID 9698051. doi:10.1016/S0024-3205(98)00262-8.

[pmid15256343-11] Wang GJ, Volkow ND, Thanos PK, Fowler JS (2004). „Similarity between obesity and drug addiction as assessed by neurofunctional imaging: a concept review”. J Addict Dis. 23 (3): 39—53. PMID 15256343. doi:10.1300/J069v23n03_04.

[12] Philip Seeman, M.D.; Teresa Tallerico. „Rapid Release of Antipsychotic Drugs From Dopamine D2 Receptors: An Explanation for Low Receptor Occupancy and Early Clinical Relapse Upon Withdrawal of Clozapine or Quetiapine”. The American Journal of Psychiatry. 156 (6). Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 12. 03. 2012.

[pmid12804599-13] Kamiya T, Saitoh O, Yoshioka K, Nakata H (2003). „Oligomerization of adenosine A2A and dopamine D2 receptors in living cells”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 306 (2): 544—9. PMID 12804599. doi:10.1016/S0006-291X(03)00991-4.

[pmid12181426-14] Binda AV, Kabbani N, Lin R, Levenson R (2002). „D2 and D3 dopamine receptor cell surface localization mediated by interaction with protein 4.1N”. Mol. Pharmacol. 62 (3): 507—13. PMID 12181426. doi:10.1124/mol.62.3.507.

[pmid10391935-15] Smith FD, Oxford GS, Milgram SL (1999). „Association of the D2 dopamine receptor third cytoplasmic loop with spinophilin, a protein phosphatase-1-interacting protein”. J. Biol. Chem. 274 (28): 19894—900. PMID 10391935. doi:10.1074/jbc.274.28.19894.

[pmid12351722-16] Kabbani N, Negyessy L, Lin R, Goldman-Rakic, Levenson R. (2002). „Interaction with neuronal calcium sensor NCS-1 mediates desensitization of the D2 dopamine receptor.”. J. Neurosci. 22 (19): 8476—86. PMID 12351722.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]