Флора Републике Српске убраја се у најразноликије у читавој Европи, јер на овом простору живи око 3.300 биљних врста, које су значајне за оптимално функционисање екосистема, као и за живот људи на ширем простору Балканског полуострва.[1]
Вегетација Босне и Херцеговине по први пут је сустематски истраживална у другој половини 20 века. Пионири фитоценолошких проучавања били су Хорват И. и Трегубов, са првим истраживањима Вранице (у четрвртој) и Клековаче (у петој деценији).[2]
Након Другог светског рата истраживањем шумских фитоценоза бавин се Фукарек П., који на Катедри за екологију шума Шумарског факултета у Сарајеву покренуо публицистичку и истраживачку делатност.
Током 1950-их Фукареку се придружују чланови његове школе Стефановић В. и Фабијанић Б., који реализују многе пројекте у сарадњи са Биолошким одсеком ПМФ-а у Сарајеву: Ритер-Студничка Х.
Значајан допринос истраживањима шумских екосистема Босне и Херцеговине дају познати ботаничари и еколози: Шилић Ч., Лакушић Р., Бјелчић Ж. и послије Реџић С. Стефановић и Беус В. и преузимају велики посао картирања шумске вегетације, кроз пројекте ех-Југославије (вегетацијске карте 1:1.000.000 и 1: 200.000, карта реалне вегетације, карте шумскопривредних подручја 1:25.000). Катедре је Еколошковегетацијска рејонизација Босне и Херцеговине, такође је дала свој допринос са серијом оригиналних карата 1:500.000).
Истраживања у Босни и Херцеговини била су од почетка заснована на Циришко-монпељешкој школи Браун-Бланкеа, али у наслеђе је остављен терет неусклађивања таксономије са европским, као и номенклатуре са доношеним Међународним кодексима (1976, 2000). Други очигледан недостатак досадашњих истраживања је несразмјерно лоше истражен западни део Републике Српске у односу на источни.
Носиоци истраживања шумских фитоценоза у последњој деценији 20. века су стручњаци шумарског факултета у Бања Луци Буцало В. и Брујић Ј., који су формирали снажан тим, који покушава да поменуте недостатке отклони. Суочен са недостатком темељних флористичких истраживања, птим је до сада дао највећи допринос у овој области.
Радовима Ћирића, Стефановића, Дринића, Манушева Л., Бурлице, Фабијанића, Диздаревића, Пролића, Павлича, Вукорепа и других истраживача, у периоду од 1971– 1983. године извршена је типолошка обрада већине шума у Босне и Херцеговине. У радовима који су објављени у наведеном периоду дати су подаци о производним карактеристикама истражених типова шума, а на основу резултата инвентуре шума на великим површинама од 1964–1968. године, као и каснијих теренских истраживања поменутих аутора.
Како типолошка истраживања напред наведених установа нису настављена и нису заокружена. У 2000-тих Буцало је покушао приближити босанску и србијанску типологију шума.
Укупна површина Републике Српске износи 24.666 km² . Пољопривредно земљиште заузима 1.251.695 ha, односно 50,70% територије. Шуме и шумско земљиште покривају 1.276.707 ha или 51,77%. Трстици и мочваре заузимају 616 ha, а остатак од 153.351 ha или 6,27% су непродуктивне површине (изграђене површине, камењари, клизишта).[3]
Са аспекта биолошке и геолошке разноврсности флористичко богатство, територија Републике Српске представља уникатно подручје у Европи. На терене испод 500 m надморске висине отпада око 48%, а на терене изнад 1,00 m око 20% површине Републике Српске, што указује на изузетну разноврсност територије у погледу физичко-географских услова.
Висок степен очуваности природе, таништа и екосистема на њеној територији одржао се до данас захваљујући утицајима фактора, као што су:
специфична орографија,
геолошка подлога,
хидрологија,
екоклима,
спорадично испољени антропогени утицаји.
Подручје Републике Српске је нарочито интересантно са становишта заступљености и
очуваности геолошких раритета. Специфични климатски услови резултирали су
развојем бројних, ретких, ендемских и реликтних биљних заједница.
Прашума Перућица са површином од 1.434 ha, представља највећи прашумски резерват у Европи.
На територији Републике Српске налазе се квалитативно највриједније
биолошко-просторне целине на нивоу Босне и Херцеговине, међу које спадају:
два национална парка Сутјеска и Козара, шумски резервати Лом, Јањ и Перућица, Рамсарско мјесто, Бардача код Српца, и неколико парк-шума и заштићених пејзажа и бројни други вредни објекти.
Вегетација прашуме сутјеска састоји се из густих шума (66%), које се састоје од великих букових стабала високих 60 метара, са обимом од око једног и по метра,те ендемичних примерака црних борова. Дрвеће у прашуми Перућица никада није пописивано, а нека од њих стара су чак 300 година.[5][6]
На падинама северозападних брда постоје густе четинарске и букве до висине од 1.600 метара, док су у осталим деловима веома стрме падине неплодне и камените. Пашњаци се налазе на надморским висоравнима изнад 1.600 метара.[7][8]
Између шума су планински пашњаци, ливаде и каменита подручја са местимичним растињем, и цветно богатство које обухвата 2.600 врста васкуларних биљака, од којих су многе ретке и ендемске врсте, као и приближно стотину врста јестивих гљива.
бела врба (Salix alha) има високо беличасто стабло, која сплетом кореновог система заштићује обале риека од претеране ерозије;
крта врба (Salix fragilis), омање дрво чије су гранчице у основи јако крте, а лиска у основи је најшира (у парковима се гаји жута или жалосна врба, (Salix babiloni-са); ловор врба (Salix petandra) која има кожасте јајасте листове,
Бегренаццрвенкаста врба или ракита (Salix purpurea) је жбунаста биљка са црвенкастим изданцима и пупољцима који су отпорна на сушу и мраз, користи се у плетарсву;
Црна тополабарска ива (Salix cinerea) има разгранат, густ и низак грм са обрнуто јајоликим листовима, који су на средини ужи, насељава брдске и планинске потоке и влажне ливаде; расте на плодним влачним земљиштима нарочито уз рубове и оазе шума, те на пожаришту (слична јој је велелисна врба S. grandifolia која расте у шумама):
пузава врба (Salix perens) расте ниско по земљи, и спречава ерозију;
багренац (Amorpha fructicosa) алхотона врста која се нарочито расте уз Саву;
црна топола (Populus nigra) чије дрво нараста до 25 m;
Шуме храста лужњака или робура (Quercus robur), са листовима који имају кратке петељке, а плодови на дугим петељкама, у Републици Српској развијају се на вишим положајима, на којима се вода задржава у зони ризосфере. У Поткозарју налази се у облику шумских оаза или солитера.
Мезофилне шуме храста китњака и обичног граба заузимају широк простор у брдском појасу градећи типичан климатски екосистем.
Шуме кестена
Шуме питомог кестена (Castanea sativa) развијају ce на северозападним падинама Козаре око Костајнице (и на Просари) на топлијим стаништима у Републици Српској.
Шума букве (Fagus moesiaca) доминантна је у сливу Мљечанице и на Витловској коси, Равној гори, Бијелој води, Котловачи, Буковици, Кривој страни, Јелица потоку, у виду високих стабала до 35 m, пречника 150 cm и старости 300 година.
Мезофилне букове шуме по правилу заузимају северне експозиције, са блажим нагибом, на земљишту шија је геолошка подлога хетерогена.
Ксеротермне букове шуме развијају се према јужним експозицијама ca већим нагибом, већином на кречњацима и доломитима, односно на Земљишту комбисолу, у условима средња годишња влажност ваздуха између 65 и 75%, средње годишње температуре између 7 и 9 °C, (-20 °C до 40 °C) и средња годишња осунчаности између 1.800 и 2.000 сати.
горски јавор (Acerpseudoplatanus) који се појављује као оаза или најчешће као солитарно стабло. Налазе се на простору Јаворовог бунара изнад Црне ријеке североисточно од Мраковице у којима се налазе ретка стабла букве и јеле, али и на другим ликацијама у Републици Српској.
У мешовита шумама доминира мезијска буква (Fagus moesiaca) и обична јела (Abies alba) на пример: северно преко Мотајице (806 m) до Главуше (792 m) где доминира јела од 67%, буква 30% и остале врсте 3% (смрча, црни бор).
Мешовите шуме које доминирају на Козари су на:
подручју потока Зофика (буква, липа, лијеска);
Похоровом брду и Ратовоје главици (храст, буква, јела);
Долиници и Јовачу (високе шуме букве и јеле);
Буковом виру (буква и јела).
Шума тисе (Taxus hacata) налази се уз поток Тисоваче која је деградирана, те се налазе солитерн стабла. Неколико стабала се налазе у кањону Врбаса (12 km изнад Бања Луке).
Шума јеле (Abies alba) доминира на платоу Мраковице (806 m), али се спушта према мешовитим шумама између Велике и Мале Мљечанице до 400 m н.в. у храстовим шумама.
Висока и густа четинарска шума на планини Клековачи расте до надморске висине од око 1.500 м, а потом прелази у ређу букову шуму. Сам врх Клековаче обрастао је клеком, ниским растињем, па се претпоставља да је по њему планина и добила име.
Од ретких и угрожених биљака Босне и Херцеговине на ширем простору Козаре регистровано је 19 врста:[9][10]
Европска Тиса Taxus baccata. Тиса је констатована на само три локалитета, али је извесно да је на Козари, као и на суседним Динаридима, некад била много распрострањенија.
На заравнима изнад долина и брежуљцима налазе се агрофитоценозе воћњака (јабуке, крушке, шљиве), и агрофитоценозе житарица (пшеница, кукуруз, овас, јечам, раж), које се најчешће налазе на миоценим пешчарама који су прекривени глином.
јеленски језик (Phyllitis scolopendrum) насељава влажне шуме на плитком хумусном земљишту на кречњаку;
слатка папрат (Polypodium vulgare) насељава стене и камене блокове и пањеве који су обрасли маховином у сеновитим листопадним и четинарским шумама;
копитњак (Asarum europaeum) карактетистична врста је реда Fagetalia (расте у храстовим и буковим шумама);
кукурек (Heleborus odorus) насељава светла станишта (шикаре, пропланке, крчевине од низина до брдских области);
павит (Clematis recta) насељава светле шуме, шикаре, врзине поред путева;
шумарица обична (Anetope morosa) појављује се у рано пролеће у мезофилним шумама и шикарама заједнице храста китњака и обичног граба (Querco - Carpinetum)
Бројне биљне врсте у Републици Српској угрожене суЧ
различитим негативним утицајима,
директним уништавањем путем претеране експлоатације (неконтролисана сеча шума, некотролисаног сакупљања лековитих биљака и сл.), а
загађивањем животне средине
екоцидом природних еко-система (станишта и биоценоза).
Све ово намеће, надлежнима али и целој заједници у Републици Српској, потребу да се приступи заштити и унапређењу природе на нов начин. У том смислу потребно је убрзати обнову природних еко-система антропогеном ревитализацијом, планским и систематским деловањем човека.
Вегетација је озбиљно угрожена на брдско-планинском простору Републике Српске, на коме настају антропогене пустиње, те дуж обала река, на којима егзистира поплавна вегетација, као и тамо где се развија агропроизводња и урбанизација.
Дуж већине река готово је потпуно уништена поплавна вегетација (јова, врба и топола), затим мочварна и барска вегетација (трска, рогоз, водени орашак, лопоч, локвањ). На тај начин реке и језера губе животне залихе за многе организме.
Овом деструкцијом водени екосистеми постају рањиви и крајње осетљиви на разноврсно загађење, јер су изгубили вегетацијски биофилтер, а вода постаје непогодна за пиће, повећава се процес аутрофизације, и појава „цветања
воде” од присуства алги.
Вегетација се снажно деградира и уништава и на травњачким екосистемима (ливадама и пашњацима), што наноси штету у агропроизводњи и изазива појаву голети,
нарочито на стрмим теренима.
^Beck-Mannagetta G., Malý K., Bjelčić Ž. (1967). Flora Bosnae et Hercegovinae 4 – Sympetalae, 2. Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Prirodnjačko odjeljenje, Posebno izdanje 2: 5–111.
^Milanović Đ. (2014). Šaševi (Carex L.) Bosne i Hercegovine – taksonomska, morfološka i horološka studija. Završni rad, Univerzitet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet: 101 str.
^Bjelčić Ž. (1987). Endemi u biljnom svijetu Bosne i Hercegovine i problem zaštite. U: Zbornik radova naučnog skupa „Zaštita endema u živom svijetu Jugoslavije“. ANUBIH, Posebna izdanja, Sarajevo: 95–102.
^Šilić Č. (2008). Gospina papučica interesantna i rijetka. Fondeko svijet 26: 10.
^Milanović Đ., Brujić J., Stupar V., Travar J. (2009). Flora of potential protected area “Klekovača-Lom” in western Bosnia and Herzegovina [Abstract]. U: 5th Balkan Botanical Congress - Book of abstracts. Serbian Academy of sciences and arts, University of Belgrade, Faculty of Biology: 41
^Horvat I. (1933). Istraživanje vegetacije hercegovačkih i crnogorskih planina. Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti 46: 101–113.
Stupar V., Milanović Đ., Brujić J. (2021). Vaskularna flora Republike Srpske. Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. Banja Luka: 499 str.
Abadžić S., Šilić Č. (1990). O dvjema prinovama u flori Bosne i Hercegovine. Bilten Društva ekologa BiH, serija B 5: 81–83.
Dukić V., Maunaga Z. (2006). Stanje prašuma Lom i Janj u drugoj polovini XX vijeka. U: Zbornik radova Naučne konferencije “Gazdovanje šumskim ekosistemima nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja”, Jahorina-NP Sutjeska, 05-08. jul 2006. Univeritet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet: 561–568.
Fiala F. (1891b). Floristički prilozi. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 3(3): 280–282
Slavnić, Ÿ., Bjelžić, Ÿeçka (1963): Glavna biljnogeografska obeležja sjeverozapadne Bosne. GZM, Prir. nauke, Nova serija, Sv. 2, st. 41-59, Sarajevo.
Åilić, Ø. (2002): Spisak biljnih vrsta (Pteridophyta i Spermatophyta) za Crvenu knjigu Bosne i Hercegovine. GZM BiH, (PN), N. S., sv. 31, 323-367, Sarajevo.Tutin,
T. G., Heuywood, V. H., Bur ges, N. A., Moore, D. M., Va l en t i ne , D.H., Wal t er s, S. M. et Webb, D. A. (1964-1980): Flora europaea, Vol . I-* V, Cambridge.Wal t er , H., Straka, H. (1970): Arealkunde. Eugen Ulmer, Stuttgart
Kovačević, Z.: Korovska flora i vegetacija vinograda Bosne i Hercegovine. Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, 2008.
Kovačević, Z., Šumatić, N., Petrović, D., Herceg, N.: Ljetni aspekt korovske flore vinograda Hercegovine. Knjiga sažetaka. 2. hrvatskog botaničkog kongresa, Zagreb, 28, 2007a.
Kovačević, Z., Šumatić, N., Kojić, M., Petrović, D., Herceg, N.: Adventivna korovska flora Bosne i Hercegovine. Zbornik rezimea IV simpozijuma o zaštiti bilja u BiH, Teslić, 23, 2007b.
Maly, K.: Notizen zur Flora von Bosnien-Herzegovina. Glasnik Zemaljskog muzeja za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, II, 1-2, 1940.
Mataruga, D.: Proučavanje efikasnosti folijarnih herbicida u suzbijanju ambrozije (Ambrosia artemisiifolia L.). Magistarska teza. Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, 2006.
Mitrić, S.: Proučavanje korova voćnjaka kao osnova za primjenu herbicida. Magistarska teza. Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, 2004.
Oberdorfer, E.: Pflanzensoziologische Exkursionaflora für Deutschland und angrenzedne Gebiete. Eugen Ulmer Verlag, Stuttgart, 2001.
Petronić, S.: Ruderalna flora i vegetacija Pala. Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjaluci, Prirodno-matematički fakultet, 2005.
.svg){kind=spacer}
.JPG)
_langs_het_voetpad_tussen_Grimentz_en_Vercorin_04.JPG)
.jpg)
Кукурек
Копитњак
Пасји трн
Сремуш
Ђурђевак
Козлац
Цвет белог слеза
Мушка боквица
Чемерика
Дивизма
.JPG)
.jpg)
