Ракита[1] или црвена врба[1] (лат. Salix purpurea) је врста која припада породици врба (лат. Salicaceae) и подкласи Dilleniidae.[2]

Ракита (Salix purpurea)
Salix purpurea
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. purpurea
Биномно име
Salix purpurea

Опис

уреди

Црвена врба је жбунаста биљка, величине до 4, ретко до 10 метара. Образује гране које су танке, али веома савитљиве, са сјајном и глатком кором. Боја грана варира од црвенкасте до маслинасто зелене. Пупољци су ситни, величине свега 3-5 милиметара. Боја пупољака такође варира, од црвеномрке код лисних, до жуте код цветних пупољака. Пупољци на гранама су голи и имају наспраман (пршљенаст) распоред.[3]

Листови су прости, развијају се из црвеномрких пупољака. Лишће има ланцетаст облик, с тим што се јављају прелази од објајасто-ланцетасатог до линеарно-ланцетастог лишћа. Дужина листова се креће у распону од 4 до 9, ређе 11 цм, а ширина листова износи 2 цм. Листови се према врху нагло или постепено сужавају. У доњем делу листа се налази клинаста или полусрцаста база. Обод листа је у горњој трећини или половини назубљен.[3]

Листови су на кратким лисним дршкама, до 5 милиметара дужине, или су седећи. Листови су у младости мање-више длакави. У листовима се накупљају материје горког укуса.

Salix purpurea је, као и све врсте породице Salicaceae, дводома биљка. Мушки и женски цветови се развијају на различитим индивидуама. Цветови су груписани у цвасти (инфлоресценције) које се означавају као ресе и у народну су познатије као „маце”. Период цветања црвене врбе је од марта до априла месеца. Биљка цвета пре листања (каулифлорија) или скоро истовремено са листањем.[3][2]

Мушке ресе су густе, цилиндричног облика и величине до 5 цм. У цветовима се налазе 2 прашника, сраслих филамената, што даје привид постојања само 1 прашника. Антере (прашнице) прашника су црвене боје. На цветовима се налази по једна, ситна нектарија.

Женске ресе су по грађи сличне мушким, само су уже и краће од њих. Обично су дуге од 2 до 4 цм, ретко дуже (до 6 цм). Женски цветови имају длакав, седећи тучак, белопепељасте боје, са веома скраћеним стубићем и црвеним жигом, који након опрашивања поцрни, заједно са црвеним антерама прашника у мушким цветовима. Цветови поседују и нектарије, које заузимају до 1/3 дужине плодника тучка.[3]

Као плод се формира чаура. Она је длакава и отвара се пуцањем са два шава. Период плодоношења црвене врбе је од маја до јуна месеца.

Станиште

уреди

Ракита расте углавном на влажним местима, поред река и потока. Стога јој одговара песковито до шљунковито тло. Често расте у шумама врба и топола, при чему ракита обично расте на ивицама ових шума.[3]

Распрострањеност

уреди

Црвена врба је врста чији је природни ареал већи део Европе и западне Азије, са северном границом у нивоу Британских острва, Пољске и Балтичких држава[4][5].

У Србији је прилично распрострањена.[3]

Галерија слика

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Врболике лишћаре”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2018. 
  2. ^ а б Татић, Будислав; Блечић, Вилотије (2002). Систематика и филогенија виших биљака. Београд: Звод за уџбенике и наставна средства. 
  3. ^ а б в г д ђ Јосифовић, Младен (1972). Флора Србије. Београд: САНУ. 
  4. ^ Meikle RD. 1984. Willows and Poplars of Great Britain and Ireland. BSBI Handbook No. 4. ISBN 978-0-901158-07-9.
  5. ^ Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 978-0-00-220013-4.

Литература

уреди
  1. Татић Б, Блечић В, Систематика и филогенија виших биљака, Завод за уџбенике и наставна средства, 2002, Београд.
  2. Јосифовић М, Флора Србије, САНУ, 1972, Београд.

Спољашње везе

уреди