Ракита (биљка)
Ракита[1] или црвена врба[1] (лат. Salix purpurea) је врста која припада породици врба (лат. Salicaceae) и подкласи Dilleniidae.[2]
Ракита (Salix purpurea) | |
---|---|
Salix purpurea | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | S. purpurea
|
Биномно име | |
Salix purpurea |
Опис
уредиЦрвена врба је жбунаста биљка, величине до 4, ретко до 10 метара. Образује гране које су танке, али веома савитљиве, са сјајном и глатком кором. Боја грана варира од црвенкасте до маслинасто зелене. Пупољци су ситни, величине свега 3-5 милиметара. Боја пупољака такође варира, од црвеномрке код лисних, до жуте код цветних пупољака. Пупољци на гранама су голи и имају наспраман (пршљенаст) распоред.[3]
Листови су прости, развијају се из црвеномрких пупољака. Лишће има ланцетаст облик, с тим што се јављају прелази од објајасто-ланцетасатог до линеарно-ланцетастог лишћа. Дужина листова се креће у распону од 4 до 9, ређе 11 цм, а ширина листова износи 2 цм. Листови се према врху нагло или постепено сужавају. У доњем делу листа се налази клинаста или полусрцаста база. Обод листа је у горњој трећини или половини назубљен.[3]
Листови су на кратким лисним дршкама, до 5 милиметара дужине, или су седећи. Листови су у младости мање-више длакави. У листовима се накупљају материје горког укуса.
Salix purpurea је, као и све врсте породице Salicaceae, дводома биљка. Мушки и женски цветови се развијају на различитим индивидуама. Цветови су груписани у цвасти (инфлоресценције) које се означавају као ресе и у народну су познатије као „маце”. Период цветања црвене врбе је од марта до априла месеца. Биљка цвета пре листања (каулифлорија) или скоро истовремено са листањем.[3][2]
Мушке ресе су густе, цилиндричног облика и величине до 5 цм. У цветовима се налазе 2 прашника, сраслих филамената, што даје привид постојања само 1 прашника. Антере (прашнице) прашника су црвене боје. На цветовима се налази по једна, ситна нектарија.
Женске ресе су по грађи сличне мушким, само су уже и краће од њих. Обично су дуге од 2 до 4 цм, ретко дуже (до 6 цм). Женски цветови имају длакав, седећи тучак, белопепељасте боје, са веома скраћеним стубићем и црвеним жигом, који након опрашивања поцрни, заједно са црвеним антерама прашника у мушким цветовима. Цветови поседују и нектарије, које заузимају до 1/3 дужине плодника тучка.[3]
Као плод се формира чаура. Она је длакава и отвара се пуцањем са два шава. Период плодоношења црвене врбе је од маја до јуна месеца.
Станиште
уредиРакита расте углавном на влажним местима, поред река и потока. Стога јој одговара песковито до шљунковито тло. Често расте у шумама врба и топола, при чему ракита обично расте на ивицама ових шума.[3]
Распрострањеност
уредиЦрвена врба је врста чији је природни ареал већи део Европе и западне Азије, са северном границом у нивоу Британских острва, Пољске и Балтичких држава[4][5].
У Србији је прилично распрострањена.[3]
Галерија слика
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Врболике лишћаре”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2018.
- ^ а б Татић, Будислав; Блечић, Вилотије (2002). Систематика и филогенија виших биљака. Београд: Звод за уџбенике и наставна средства.
- ^ а б в г д ђ Јосифовић, Младен (1972). Флора Србије. Београд: САНУ.
- ^ Meikle RD. 1984. Willows and Poplars of Great Britain and Ireland. BSBI Handbook No. 4. ISBN 978-0-901158-07-9.
- ^ Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 978-0-00-220013-4.
Литература
уреди- Татић Б, Блечић В, Систематика и филогенија виших биљака, Завод за уџбенике и наставна средства, 2002, Београд.
- Јосифовић М, Флора Србије, САНУ, 1972, Београд.