Козлац

Козлац, козалац, вино и ракија, змијино грожђе, змијин чешаљ, календар, закозник или мајасил (лат. Arum maculatum), вишегодишња је зељаста биљка из породице козлаца (Araceae).

Козлац
Arum maculatum
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Liliopsida
Ред:	Alismatales
Породица:	Araceae
Род:	Arum
Врста:	A. maculatum
Биномно име
Arum maculatum L.
Синоними
Arum vulgare

Име

Порекло имена:

• рода од гр. aros = користан;
• врсте од лат. maculatus = пегав.

Опис биљке

Подземно стабло образује лоптасте или цилиндричне ризоме. Надземна стабљика висока до 40 cm и у њеној основи се налазе крупни листови са лискама копљастог облика и дугачким дршкама које су образују рукавце. Лиске су са лица тамнозелене са тамносмеђим пегама. Цветови образују цваст клип обавијену спатом, приперком у облику фишека, који је споља зелен, а унутра жућкаст и често покривен љубичастим пегама. Цветови су једнополни, миришу на труло месо што привлачи одређене инсекте који улазе у доњи, проширени део спате где су смештени женски и мушки цветови. Плод је бобица наранџастоцрвене боје која се развија из женских цветова.

Хемијски састав дроге

Од козлаца се као дрога користи ризом (Ari rhizoma) који се у рано пролеће вади из земље и суши на сунцу или на промаји.

Хемијски састав ове биљке је још недовољно проучен, зна се да садржи:

• скроб (до 70%) и још неке полисахариде;
• флавоноиде;
• кумарине;
• етарско уље у малим количинама;
• алкалоиде;
• сапонине и др.

Употреба

Ризом козлаца се користи углавном у хомеопатији. Употреба у званичној и народној медицини је напуштена.

Треба бити опрезан при коришћењу ризома, односно, користити га само уз консултацију са стручним лицем, јер је у свежем стању отрован.

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

• BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2012)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).