Шипак
Шипак или шипурак, дивља ружа, пасја ружа, дивљи шипак, пасја драча, плотна ружица, бела ружа, шепурика (лат. Rosa canina) је биљка из породице ружа (Rosaceae).
| Шипак | |
|---|---|
| |
| цвет дивље руже од чега се прави чај | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Rosales |
| Породица: | Rosaceae |
| Род: | Rosa |
| Врста: | R. canina
|
| Биномно име | |
| Rosa canina | |
Име рода (Rosa — ружа) овој биљци дали су још стари Римљани, а име врсте потиче од латинског caninus — пасји.
Опис биљке
уредиКорен је веома развијен и дубоко продире у земљиште.
Стабло Листопадни жбун висок 2-3 m са дугим, дебелим и разгранатим гранама које расту усправно. Гране су обрасле јаким трновима који су при основи широки и српасто се повијају према доле (ређе су прави). Кора на старим гранама је смеђа, а на младим мркозелена, често црвена. Гране носе спирално распоређене јајолике пупољке са бројним тамним љускама.
Листови су непарно перасто сложени, дуги до 9cm. Обично садрже 7 (или ређе 5 или 9) лиски које су сјајне и голе или на наличју ретко маљаве, дуге 1,5-2,5cm и 1,0-1,5cm широке. Нерватура је мрежаста. Лисна дршка је жлездаста, бодљикава и са залиском.
Цветови су са бледоружичастим или белим круничним и зеленим чашичним листићима и могу бити појединачни или груписани 3-5, пречника 2-8cm. Цветних листића има по 5, а цветна ложа је разрасла у облику пехара. Цвета од маја до јула.
Плодови су орашице (збирна орашица) дуге до 2cm. У себи садрже већи број угластих, длакавих орашчића. Плод је познатији под народним називом шипак (шипурак) па се и читава биљка тако зове. Сазрева у септембру и октобру.
Размножавање
уредиРазмножава се семеном и вегетативно.
Станиште
уредиДивља ружа је веома распрострањена биљка у природи. Расте у зони шибљака, по шумским пропланцима, међама, ливадама, пожариштима и поред путева. Није избирљива на тип земљишта, а и подноси и веће надморске висине. Расте или појединачно или у мањим групама.
Распрострањеност
уредиРасте у Европи, знатном делу Азије и у северној Африци. Заступљена је у свим државама бивше Југославије.
Подврсте
уредиОво је веома полиморфна врста и описано је велики број подврста, варијетета и форми, као и неколико хибрида са другим ружама. Подврсту R. canina L. 1753 subsp. vulgaris је Панчић описао као београдску ружу (Rosa belgradensis Panc) 1865.[1]
Хемијски састав дроге
уредикао дрога се употребљавају:
- плод (Cynosbati fructus или Rosae caninae fructus) који се бере недозрео и
- семе (Cynosbati semen).
Главни лековити састојак у плоду је L-аскорбинска киселина, односно витамин Ц, које има око 0,5%. Поред тога дрога садржи:
- пектине
- танине
- шећере
- воћне киселине
- пигменте: каротиноиде, флавоноиде и у траговима антоцијан.
Употреба
уредиБере се зрео плод докле год је тврд и сјајнонаранџасте боје, а такав је почетком јесени. Некада се из плода накнадно одстрањује семе. То се ради јер је плод лакше сушити без семена. Суши се у благо загрејаној сушници. Сув шипак се чува у јутаним или натрон врећама на сувом месту, заштићен од сунчеве светлости како не би изгубио на квалитету.
Употребљава се код гастритиса, пролива, а нарочито као превентива у лечењу авитаминоза. У народној медицини је значајна компонента састојака за избацивање вишка течности и пражњење црева.
Плод има специфичан мирис и слатко-кисели укус па се користи за прављење џема или чаја. Од плодова се може правити и лековито вино које представља одличан витамински напитак. Ипак, најчешће се користи као чај за уживање и освежење који повољно делује на рад срца и бубрега. Може се узимати у већим количинама без штетних последица.
Галерија
уреди-
перасто сложен лист са залиском -
цвет -
плод - шипак -
плод -
Шипурак у јесен, околина Пирота
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Опис врсте Rosa belgradensis Panc) 1865, Приступљено 30. април 2013.
Литература
уреди- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Шилић, Ч: Атлас дрвећа и грмља, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
- Михајлов М, Руњајић-Антић Д, Тасић С, 1991. Приручник за сакупљање лековитог биља, Институт за проучавање лековитог биља „др Јосиф Панчић”: Београд.
